+100%-

U Novom Sadu je uspešno završena Prva evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima

Formiranje mreža saradnje i partnerstva  je jedan od najvažnijih procesa za dalji razvoj manjinskih i lokalnih medija, ali i svih ostalih organizacija i institucija, koje se nalaze u javnom dijalogu. Ovo je primarni zaključak Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, koja je održana juče i danas u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu.

 

Drugi dan konferencije je zvanično otvorio Miroslav Štatkić, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Pod sloganom „Nova naracija: Snaga zajednica, vrednost raznolikosti i veština saradnje“ konferencija je na jednom mestu okupila predstavnike medija, kulturnih ustanova i državnih, odnosno pokrajinskih institucija iz Srbije i iz cele Evrope, koji su kroz diskusiju predstavili, ali i inicirali nove projekte, kampanje, inicijative. Neke od kampanja, koje su zvanično otpočele jesu  kampanja pristupačnih komunikacija i formiranje manjinske medijske mreže, koja će komunicirati priču Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021.

Ujedno je predstavljena i Minority SafePack inicijativa, koju je lansirala Federalna unija evropskih nacionalnosti (FUEN), kojom se u načelu zagovara izrada i implementacija seta dokumenata sa ciljem očuvanja i podrške u očuvanju identiteta nacionalnih i regionalnih manjinskih zajednica na nivou Evropske unije. Inicijativu je danas na konferenciji predstavio predsednik FUEN-a Lorant Vincze.

Današnji deo konferencije je imao četiri panela, iz kojih se iznedrila nova energija i vizija za dalju saradnju.

 

O kulturnoj raznolikosti u kontekstu manjinskih medija i kulture su uz moderatorku Natašu Heror pričali Miroslav Keveždi, teoretičar kulture i medija iz Zavoda za kulturu Vojvodine, Dr. Tijana Palkovljević Bugarski, direktorica Galerije matice srpske i predsednica UO EPK Novi Sad 2021., Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije, Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije EPK Novi Sad 2021. i Marta Varju, glavna i odgovorna urednica „Mađar Soa“.

U drugom panelu sa glavnom temom „Novi mediji i inovacijsko okruženje“ moderatorka Dalila Ljubičić je sa panelistima Marjanom Cukrovim iz Kancelraije Vlade Slovenije za Slovence po svetu, Alešom Waltritschem, predsednikom UO „Primorski dnevnik“ iz Slovenije, Atilom Martonom, glavnim i odgovornim urednikom drugog programa TV Vojvodine i Sašom Trifunovićem, glavnim i odgovornim urednikom portala www.istmedia.rs, analizirala koje su moguće inovacije u medijima, naglašavajući da se u svakoj vrsti medija i inovaciji mora poštovati novinarska etika.

 

U tom smislu su panelisti istakli važnost medijiske pismenosti, koja je uvrštena u strategiju obrazovnog sistema Srbije uz apel da se ona i realizuje u školama.

U trećem panelu, koji je bio međunarodnog karaktera, je moderator Jurij Giacomelli razvio diskusiju o pitanju kako se prate manjinski i većinski mediji a u tome su mu pomogli predstavnici manjiskih medija iz Slovačke, Nemačke, Baskije, Finske i Rumunije: Edita Slezakova, direktorka Új Szó – Mađari u Slovačkoj, Jörgen Möllekaer, glavni i odgovorni urednik Flensborg Avis – Danci u Nemačkoj, Martxelo Otamendi, direktor Berria – Baskija, Tommy Westerlund– novinar-urednik, Hufvudstadtbladet  – Šveđani u Finskoj i Bencze Balázs – Szabadság – Mađari u Rumuniji.

Četvrti panel je razvio temu o Evropi i manjinskim medijima, o čemu su sa modertaorom Bojanom Brezigarom pričali Loránt Vincze, predsednik Federalne Unije evropskih nacija (FUEN ), Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno inormisanje i odnose sa verskim zajednicama i Tamara Vlaškalin, savetnica u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

 

Kuriozitet drugog dana konferencije je bilo otvaranje izložbe „Fenix iz ulice Antona Čehova“ autorke fotografkinje Čile David, koja predstavlja fotografsko sećanje na obnovu zgrade „Eđšeg“, gde se održavala konferencija a koja je godinama stajala zapuštena a konačno je prošle godine obnovljena. O izložbi je govorila Dr. Ozer Agneš, muzejska savetnica-istoričarka iz Muzeja grada Novog Sada.

 

Organizatori ovog jedinstvenog događaja koji na jednom mestu povezuje manjinske i lokalne medije sa ostalim sektorima i doprinosi da  manjinski mediji  postanu značajan činilac  kvalitetnijeg izveštavanja jesu Heror Media Pont, Giacomelli Media, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Magyar Szó, Asocijacija medija u saradnji sa MIDAS-om i Fakultetom za menadžment.

 

Pokrovitelji Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima su bili Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.

 

Autor fotografija: Otoš Andraš

+100%-

U Sremskim Karlovcima uspešan početak Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

Danas je na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima održan prvi dan Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijama.

 

Konferencija je počela u prepodnevnim časovima teorijskom obukom studenata i novinara, koji su bili podeljeni u 6 timova sa zadatim zadacima, koje treba da urade do kraja konferencije. Cilj ovih radionica je formiranje medijske mreže manjinskih medija za projekat Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021.

Usledilo je svečano otvaranje konferencije, kada su govorili Nataša Heror iz Heror Media Ponta, prof. Dr. Goran Kvrgić, dekan Fakulteta za menadžmet, Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021, Edita Šlezakova, predsednica MIDAS-a i Nenad Milenković, predsednik opštine Sremski Karlovci.

 

Ovom prilikom su Nataša Heror, Goran Kvrgić i Jurij Giacomelli podpisali Ugovor o saradnji, koji saradnju između Heror Media Pont, Giacomelli Media i Fakulteta za menadžment podiže na viši nivo sa porukom da se samo zajedničkim, odnosno umreženim snagama društvo može razvijati za dobrobit svih građana.

Posle podpisivanja ugovora, na temu menadžmenta medija u procesu promena govorio je Jurij Giacomelli iz slovenačke konzultantske kuće Giacomelli Media. Predavanje na temu uloge manjinskih medija u uključivanju manjinskih zajednica u projekat Novi Sad EPK 2021 odžao je Momčilo Bajac, vandredni profesor Fakulteta za menadžment.

Kao zajednički imenitelj ovih predavanja istaknuta je potreba umrežavanja kako manjinskih i lokalnih medija, tako i svi činitelja velikog evropskog projekta Evropska prestonica kulture 2012 – Novi Sad, koji predstavlja pre svega socijalni projekat.

 

Legat ovog projekta treba da osete svi građani Novog Sada, jer njegov značaj prevazilazi usko kulturni okvir i stoga je jako važan segment povezivanje i saradnja, poručili su kako Jurij Giacomelli, tako i Momčilo Bajac.

Prvi dan konferencije zatvorila je Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije, predavanjem upravo o pristupačnim komunikacijama, koje se od skora nalaze u javnom dijalogu upravo zahvaljujući saradnji Heror Media Pont, Fondacije EPK Novi Sad 20121, kao i dnevnog lista na mađarskom Magyar Szo.

 

Foto: Otoš Andraš

+100%-

Put u budućnost vodi preko inovacionih sposobnosti medijskih organizacija

Dileme menadžmenta i urednika medijskih kuća da li i kako naplaćivati sadržaje na digitalnim platformama jesu sveprisutna pojava i u srpskoj medijskoj industriji. Jurij Giacomelli, osnivač i direktor slovenačke konsultantske kuće „Giacomelli Media“ (Ljubljana) je uveren da će u bliskoj budućnosti sve više medija prelaziti na neki oblik naplaćivanja digitalnog sadržaja.

 

U savremenom digitalnom dobu mediji ne samo da moraju da se menjaju, prilagođavaju, već to isto i u većoj meri znači i za novinare, urednike, medijske poslenike, koji moraju skoro svakog dana da uče i stiču nove veštine koje će koristiti u novinarstvu. Koje su neophodne veštine koje menadžment (manjinskog) savremenog medija mora da ima?

 

J. G.: Pre svega, menadžment savremene medijske kuće,  te urednici i novinari danas moraju mnogo bolje poznavati uticaj digitalnih tehnologija na ljudsko ponašanje i pogotovo samih digitalnih platformi (društvenih medija) na način komunikacije i socializacije. Moraju pratiti promene na tom području, koje se događaju, i prepoznati nove mogućnosti, koje se pružaju i potiču iz veće participacije, bolje pristupnosti, distributivne prioritete,  te instantnosti digitalnih medija, kao i nedostatke i opasnosti, kao što su „generation gap“ i neuključenost starijih generacija i fenomen „fake newsa“. To je novo polje novinarstva i izdavaštva za informativne medije.

Što se manjinskih medija tiče, posebno je kritično razumeti izazov digitalizacije za same nacionalne zajednice. Tradicionalni manjinski mediji sve više postaju „neobavezan“ član tih zajednica, a sa druge strane nikada nije bilo jednostavnije dostići javnost neke (nacionalne) zajednice. Zbog toga su mediji nacionalnih manjina na velikom testu.

 

U Srbiji nacionalni digitalni onlajn mediji, osim par izuzetaka, još uvek ne naplaćuju sadržaj, a u manjinskim medijima ni reči o tome.  Da li mislite da je takvo stanje neodrživo i da i u tom smislu treba da dođe do promena?

 

J. G.:  Uveren sam da će sve više medija, koji izlaze na digitalnim platformama, prelaziti na neke oblike naplaćivanja sadržaja, a to se i masovno događa. Jasno je da je stari model oglašavanja u štampanim medijima „mrtav“. Slično se događa i televiziji. Trebamo voditi računa o tome da se radi o jednom kompleksnom procesu, u kojem neophodno kohabitiraju različiti modeli, stari, novi, i da ne postoji jednostavno rešenje. Izazov nije u tome, kako se „prebaciti“ iz jednog stanja u drugo, nego u praćenju dugoročnog procesa, koji počinje kod primene novih znanja u novinarstvu, u redakcijama, kako i u digitalnom razvoju i u tržišnom delu medijskih organizacija. Trebamo učiti, eksperimentisati i graditi napredak korak po koraku. Put u budućnost vodi preko inovacionih sposobnosti medijskih organizacija.

 

Ceo svet je zahvatio problem pojave „fake news“, posebno na internetu. Kako se boriti protiv toga, kada je u pitanju world wide web?

 

J. G.:  Fake news je neophodna posledica omalovažavanja novinarstva zadnjih godina, i odnosa, koji prati proces digitalizacije i promena. Jednostavno nije dovoljno da postoje Twitter i Facebook, trebamo i novinare, urednike, a uz to, nezavisnu i finansijski snažnu medijsku industriju. Da bi obnovili sve to, moramo raditi na svim nivoima. Trebamo svetski regulatorni okvir, koji će od medijskih platformi, poput Facebooka ili Twittera, napraviti odgovorne medije, a trebamo i regulatorni okvir, koji će ograničiti uticaj privatnih interesa na medijsku industriju. Svakako trebamo dobre novinare i urednike, koji će imati mogućnosti, znanja i sposobnosti, da rade svoj posao. Kao što vidimo, živimo  u vremenu dubokih globalnih promena na tom području i samo ispitivanje o tome, kako zaustaviti fenomen „fake news“, već je signal neke naprednije faze.

 

U poslednje vreme socijalne mreže, konkretno Facebook pravi eksperimente vezane za explore i news feed, a srpski mediji konstatuju pad reacha na ovoj mreži i neki čak tumače da se radi o „udaru na slobodu medija“. Da li je stvarno tako?

 

J. G.:  To, da Facebook menja svoj odnos prema medijma, odraz je njihove tržišne snage, a sve to samo pokazuje, koliko su tradicionalni i lokalni mediji zavisni na Facebooku. Naravno, da to nije dobro za njih. Pre svega trebaju sami, srpski i drugi mediji,  proaktivnije graditi svoju relevantnost tako da stvaraju i jačaju svoje digitalne kanale do svojih javnosti.

 

Bliži se Prva evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima koja nosi u sebi inovacije u smislu eksperimenta: formiranja manjinske novinarske mreže. Možete li nam pojasniti o čemu se radi?

 

J. G.:  Svakako. Novinari „većinskih“ i „manjinskih“ medija u Srbiji sa podrškom profesora i studenata Fakulteta za menadžment iz Sremskih Karlovca aktivnosti na konferenciji će preneti u novinarske članke, intervjue i reportaže na različitim jezicima, stavljajući ih u smislene kontekste i u saradnji sa drugim prisutnim medijima sam događaj će javnosti preneti putem najpovoljnijih medijskih kanala. Bitno je da rasprave na konferenciji kontekstualizujemo. Tako će sama konferencija proširiti vlastiti kontekst i ojačati svoj „reach“. Treba napomenuti da je primarna ideja manjinske medijske mreže komuniciranje sa manjinskim zajednicama tokom rada projekta Novi Sad EPK 2021.

 

+100%-

„Pogled iznutra“ kao motivacija za novi način komunikacije sa decom i mladima u medijima

Prezentacija “Pogled iznutra” koja je danas održana u Novom Sadu u zgradi redakcije “Magyar Szó” u organizaciji Asocijacije medija, omogućila je novinarima nova znanja na koji način nemački mediji komuniciraju sa decom i populacijom mladih ljudi.

 

Dalila Ljubičić, izvršna direktorka Asocijacije medija je pozdravila prisutne. (Foto: Andraš Otoš)

 

U okviru projekta Deutsche Welle Akademie “Young Media”, grupa novinara iz cele Srbije posetila je niz nemačkih medija kojima su ciljne grupe deca i mladi uzrasta od 8 do 30 godina. Tokom jednogodišnjeg treninga novinari su uključeni u program za multiplikatore.

 

Jovana Gligorijević (prva desno) (Foto: A. Otoš)

 

Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika “Vreme” i Dragana Sretenović, koordinatorka za komunikacije u Balkanskoj istraživačkoj mreži BIRN Srbija, su tokom prezentacije odgovorile na mnoga pitanja. Između ostalih to su bili i odgovori na pitanja kako obrađivati komplikovane političke i društvene teme, poput izbora i terorističkih napada deci uzrasta od 8 do 12 godina i kako prilagoditi sadržaje uzrastu publike da budu informativni, ali ne i uznemiravajući?

 

Foto: Andraš Otoš

 

Prezentaciju šest modela funkcionisanja nemačkih medija pratilo je dvadeset novinara.

+100%-

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima kroz agendu

U Novom Sadu će se 16. i 17. novembra održati Prva evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijma koju organizuju Heror Media Pont, Giacomelli Media, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Magyar Szó, Asocijacija medija u saradnji sa MIDAS-om i Fakultetom za menadžment.

 

Cilj Prve Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je unapređenje informisanja manjinskih zajednica i interkulturnog dijaloga između medija manjinskih zajednica Evrope, lokalnih i nacionalnih medija kroz prisutnost sadržaja manjinskih medija u lokalnim i nacionalnim medijima, kao i razmena najboljih praksi na području izdavaštva u toku digitalizacije i postojećih demografskih društvenih promena, sa posebnim fokusom na mogućnosti razvoja grada Novog Sada kao evropske prestonice kulture 2021. godine i doprinos manjinskih i lokalnih medija koheziji društva.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je komunikacioni projekat, koji sa jedne strane doprinosi razvoju i boljoj integraciji manjinskih i lokalnih medija u javnostima sa kojima komuniciraju,  a sa druge strane u realnom vremenu u procesu od pet godina čini celoviti sistem sa EPK Novi Sad 2021.  kao jednim od najambicioznijih postojećih projekata Republike Srbije koji svojom realizacijom doprinosi mapiranju Novog Sada i čitavog regiona kao poželjnog mesta za život i rad.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je jedinstveni evropski događaj koji na jednom mestu povezuje manjinske i lokalne medije sa ostalim sektorima i doprinosi da  manjinski mediji  postanu značajan činilac  kvalitetnijeg izveštavanja.

 

EPK Novi Sad 2021. je projekat koji dugoročno ima mogućnost da integriše čitav region kako kulturološki, tako i ekonomski. Partnerska saradnja i rad na stvaranju novih vrednosti i kvaliteta između manjinskih i lokalnih medija i snažne poruke koju nosi EPK Novi Sad 2021. jeste doprinos ove konferencije kao know – how za manjinske i lokalne medije u celoj Evropi.

 

Pokrovitelji konferencije jesu Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021. Prijatelji su kompanija Minaqua i Salon nameštaja Vitorog

 

 

Agenda konferencije će se realizovati u dva dana i ona izgleda ovako:

 

16.novembar

Fakultet za menadžment, Njegoševa 1a, Sremski Karlovci

VREMENA NOVE NARACIJE: ULOGA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA MEDIJA KAO ČINILACA INKLUZIVNOSTI U SAVREMENOM DRUŠTVU

 10:00-12:00 Seminar za studente i novinare. Formiranje timova za eksperimantalnu medijsku radionicu. Formiranje medijske mreže manjinskih medija za Novi Sad EPK 2021

Glavni mentor i predavač: Jurij Giacomelli, Giacomelli media, Slovenija

Teorijska obuka:

10:00-10:10

Uvodna pozdravna reč: Momčilo Bajac, Nataša Heror, Jurij Giacomelli

10:10-10:40

EPK Novi Sad 2021- uloga manjinskih medija u ostvarivanju kulturnih prava nacionalnih zajednica, predavač Momčilo Bajac – Vroclavski komentari 2016.

10:40-11:10 Informativni mediji u novoj eri i izazovi transformacije, Jurij Giacomelli

11.10-11:25 Prezentacija eksperimentalne medijske radionice

11:25-11:40 Dizajn timova i podela zaduženja

11:40-12:00 Q&A

 

13:00-14:00 Svečano otvaranje konferencije

Nataša Heror, Heror Media Pont, Novi Sad

Prof. dr. Goran Kvrgić, Dekan Fakulteta za menadžment

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021

Edita Šlezakova, predsednica MIDAS-a, Slovačka

Nenad Milenković, predsednik opštine Sremski Karlovci

 

14:00-14:15 Javno potpisivanje Ugovora o saradnji

 

14:15-15:30 Ručak i networking

 

15:30-16.15    Predavanje: Jurij Giacomelli, Giacomelli media, Slovenija

                       MENADŽMENT MEDIJA U PROCESU PROMENA

16:15-17:00 Predavanje: Momčilo Bajac, vanredni profesor Fakulteta za menadžment iz                           Sremskih Karlovaca

ULOGA MANJINSKIH MEDIJA U UKLJUČIVANJU MANJINSKIH                                 ZAJEDNICA U PROJEKAT NOVI SAD EPK 2021.

 

17:00-17:15  Odmor

 

17:15-18:00 Predavanje: Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije PRISTUPAČNE KOMUNIKACIJE

18:00-18:30  Leading Case study: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont, POOL MANJINSKIH MEDIJA U VOJVODINI

 

19:00-20:30 Organizovani boravak u Sremskim Karlovcima za učesnike Konferencije

Prijem kod predsednika opštine Sremski Karlovci

20:30-21.00  Transfer u Novi Sad

 

17.novembar

Dvorana “Eđšeg”, Antona Čehova 4, Novi Sad

8:30-9:00 registracija učesnika

 

9:00-9:15 Otvaranje drugog dana konferencije

Dalibor Rožić, član gradskog Veća zadužen za kulturu grada Novog Sada

Miroslav Štatkić, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

 

9:15 – 10:45 I panel KULTURNA RAZNOLIKOST U KONTEKSTU MANJINSKIH MEDIJA I KULTURE

Case study: kampanja „Pristupačne komunikacije“, Varjú Márta, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó

Moderator: Nataša Heror, Heror Media Pont

Miroslav Keveždi, teoretičar kulture i medija, Zavod za kulturu Vojvodine

Dr. Tijana Palkovljević Bugarski, direktorica Galerije Matice Srpske i Predsednica Upravnog odbora EPK Novi Sad 2021.

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije  Novi Sad EPK 2021

Valentin Vencel, direktor Festivala Synergy#WTF

Varjú Márta, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó

 

Samo za goste iz MIDAS-a

9:30-12:00 sednica Upravnog odbora MIDAS-a

 

10:45 – 12:15 II panel NOVI MEDIJI I INOVACIJSKO OKRUŽENJE

Moderatorka: Dalila Ljubičić, Izvršna direktorka Asocijacije medija

Marjan Cukrov, Kancelarija Vlade Slovenije za Slovence po svetu

Aleš Waltritsch, predsednik UO „Primorski dnevnik“, Trst, Italija

Atila Marton, glavni i odgovorni urednik drugog programa TV Vojvodine

Saša Trifunović, glavni i odgovorni urednik portala www.istmedia.rs

Veselin Simonović, direktor Blica

 

12:15-12:25 Otvaranje izložbe “FENIX iz ulice Antona Čehova”, autorka Dávid Csilla

                     Izložbu otvara Dr. Ózer Ágnes, muzejska savetnica-istoričarka, Muzej grada Novog  Sada

 

12:25-12:45 pauza za kafu i networking

 

12:45 – 14:15 III panel: MANJINSKI I VEĆINSKI MEDIJI – KAKO SE PRATIMO?

Moderator: Jurij Giacomelli, Giacomelli media

Edita Slezakova, direktorka Új Szó – Mađari u Slovačkoj

Jörgen Möllekaer, Glavni i odgovorni urednik Flensborg Avis – Danci u Nemačkoj

Martxelo Otamendi, direktor Berria – Baskija

Tommy Westerlund– novinar-urednik, Hufvudstadtbladet  – Šveđani u Finskoj

Bencze Balázs – glavni i odgovorni urednik Szabadság – Mađari u Rumuniji

 

14:15 – 15:15 pauza za ručak i networking

 

15:15 – 16:45 IV panel EVROPA I MANJINSKI MEDIJI

Moderator: Bojan Brezigar, MIDAS

Loránt Vincze, predsednik Federalne Unije evropskih nacija (FUEN)

Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno inormisanje i odnose sa verskim zajednicama

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije

 

16:45-17:15 Keynote speech: Jurij Giacomelli, osnivač i direktor „Giacomelli Media“, Slovenija

 

17:15-17:25 Podela sertifikata učesnicima Seminara za manjinsku medijsku mrežu

 

17:25-17:30 Zaključci konferencije

 

18:15-18:45 obilazak redakcije Magyar Szó

19:00-20:00 prijem u Vladi Vojvodine

 

18.novembar

Organizovani obilazak Novog Sada za goste konferencije

10:00 – 12:00 Obilazak užeg jezgra grada Novog Sada i poseta Galeriji Matice srpske

Odlazak gostiju

 

Prijava na konferenciju je moguća na ovom LINKU.

+100%-

Rezultati ankete „Kako građani vide pristupačne komunikacije?“

Na stručnom skupu sa temom „Pristupačne komunikacije“ koji je bio održan 26. oktobra 2017. u Novom Sadu u organizaciji “Heror Media Ponta” profesor u Elektrotehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu Kiralj Karolj je predstavio rezultate ankete pod radnim nazivom „Kako građani vide pristupačne komunikacije“.

 

Anketa je sprovedena onlajn u periodu od  16. – 21. oktobra 2017. putem informativnih sajtova „Mađars So“ (www.magyarszo.rs) i „Hlas ljudu“ (www.hl.rs).

 

Rezultate ankete možete pročitati ovde: Pristupacne komunikacije KK

 

 

+100%-

Na stručnom skupu u Novom Sadu uspešno započeta kampanja o pristupačnim komunikacijama

 

U organizaciji “Heror Media Ponta” u studentskom domu “Evropa” u Novom Sadu danas je održan stručni skup sa temom “Pristupačne komunikacije”. Skup je otvorila Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i tom prilikom osnažila građane da prijave diskriminaciju, jer time ne pomažu samo sebi, nego i velikom broju drugih ljudi koji se suočavaju sa sličnim ili istim životnim situacijama.

Tamara Vlaškalin (Foto: Čila David)

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost je održala uvodno predavanje na temu pristupačnih komunikacija i ukazala na značaj socijalnog pristupa koji prepoznaje široku raznolikost funkcionalnih potreba i preporuku sistemskog pristupa komunikacijama kroz univerzalni dizajn, čime se omogućava pristupačnost usluga, informacija, obrazovanja, robe i arhitektonska pristupačnost svim ljudima bez diskriminacije.

Uvodno predavanje Marije Vrebalov (Foto: Čila David)

Marta Varju, glavna urednica dnevnih novina na mađarskom jeziku “Magyar Szó” izrazila je spremnost za unapređenjem pristupačnosti informacija u mediju na manjinskom jeziku koji uređuje.

Foto: Čila David

Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja je upozorila da u društvu i dalje postoji odvojenost osoba sa invaliditetom i osoba bez ikakvog fzičkog ili mentalnog oštećenja i da je odsustvo saosećanja jednih prema drugima u velikoj meri prisutno i takođe izrazila spremnost za uključenjem u aktivnosti koje platforma koja se bavi pristupačnim komunikacijama namerava da se bavi.

Foto: Čila David

Anđelka Ružin, sekretarka Saveza slepih i slabovidih Vojvodine je predstavila značaj Saveza koji postoji već 70 godina i istakla značaj sistemskog pristupa kada je reč o stabilnom finansiranju ovog udruženja građana. Veoma je značajno da u Strategiji o informisanju informisanje slepih i slabovidih ljudi bude ravnopravno uključeno. Iskazana je potreba za rehabilitacionim centrima koji će pripremati osobe kojima je tokom života oštećen vid da im se pomogne u savladavanju novih životnih okolnosti.

Foto: Čila David

Jadranka Raletić, predstavnica Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, udruženja koje u kontinuitetu radi preko 70 godina, kroz svoje izlaganje je iznela informaciju da je brojnost populacije u Vojvodini sa nekim stepenom oštećenja sluha oko 30.000 i konstatovano je da samo RTV Vojvodine i RTV Bečej imaju vesti i na znakovnom jeziku.

Foto: Čila David

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021 se složila da podizanje svesti može da se dostigne samo sistemskim rešenjima i poručila da grad Novi Sad sa titulom evropske prestonice kulture 2021. godine ima šansu da postane grad bele zastavice, što znači da je apsolutno pristupačan za sve ljude bez diskriminacije.

 

Nataša Heror (Foto: Čila David)

Nataša Heror, ispred Heror Media Ponta je istakla značaj povezivanja dve društvene grupe: nacionalne zajednice i osobe sa invaliditetom kroz zajednički rad na unapređenju vidljivosti i prisutnosti obe društvene grupe u javnom dijalogu.

 

Zaključci i preporuke sa ovog skupa su da sistem prepozna znakovni jezik kao maternji jezik i da se znakovni jezik uvede u obrazovni sistem, kao i da je uloga nacionalnih, lokalnih i manjinskih medija kao glavnih aktera u širenju ideje o pristupačnim komunikacija krucijalna, jer su upravo mediji ti koji kroz komunikaciju mogu da omoguće napredak društva u celini.

 

Pokrovitelj događaja je Uprava za kulturu Grada Novog Sada, podršku je obezbedila Fondacija Novi Sad EPK 2021, sponzor NLB Banka i prijatelji: kompanije Strauss Adriatic i Minaqua

 

+100%-

Poznata agenda stručnog skupa „Pristupačne komunikacije“

Stručni skup pod nazivom “Pristupačne komunikacije“ koji će se održati 26. oktobra 2017. u Novom Sadu (u Studentskom centru „Studentski dom »Evropa« – Európa Kollégium“) je događaj koji teži da poveća vidljivost višestruko marginalizovanih grupa što svakako jesu osobe sa invaliditetom, kao i da obuči medijie kako da se izveštava o ovoj temi i kako sami mediji mogu da postanu pristupačniji za osobe sa invaliditetom.

Uvodno predavanje na temu “Pristupačne komunikacije” će imati Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost. U okviru okruglog stola panelisti će biti Tanja Stojšić Petković, psihološkinja, 

Anđelka Ružin, sekretar Saveza slepih i slabovidih Vojvodin, Jasna Negovanović, rukovodilac specijalne biblioteke SSV, Jadranka Raletić, predstavnik Saveza gluvih i nagluvih Vojvodin, Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost, Marta Varju, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó, Ištvan Bodžoni, direktor RTV Pannon (tbc) i Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021.

Pored njih, Kiralj Karolj, profesor u elektro-tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu, će imati prezentaciju rezultata anketiranja mladih o temi Pristupačnih komunikacija, dok Aron Madaras, sociolog i novinar, će imati pedavanje na temu “Informisanje putem manjinskih medija očima novinara i sociologa”.

Detaljnu agendu možete pročitati ovde.

Foto: www.unsplash.com
@sammcghee

Pristupačne komunikacie i nacionalne manjine

Osobe sa invaliditetom čine 10% populacije društva u kom živimo, dok nacionalne manjinske
zajednice čine 20% našeg društva. Ukoliko je osoba pripadnik manjinske nacionalne zajednice i
istovremeno osoba sa invaliditetom, suočava se sa veoma složenim životnim okolnostim kojih
treba da budu svesni pripadnici većinskog naroda u svakom smislu.
Pristupačno informisanje je veoma važan segment koji u velikoj meri može doprineti boljem
položaju višestruko ugroženih društvenih grupa. Kao društvo obavezali smo se na prava pripadnika nacionalnih manjina da budu informisani na svom maternjem jeziku kao i na prava osoba sa invaliditetom da imaju pristup informacijama bez diskriminacije.
Manjinski mediji imaju tu vrstu senzibiliteta da se kvalitetno bave ovom problematikom i da
kroz aktivnu kampanju u svojim zajednicama doprinesu da se o pitanjima osoba sa invaliditetom
pokrene javni dijalog na nivou celog društva.
Projekat „Stručni skup Pristupačne komunikacije“ teži da poveže dve grupe manjinskih zajednica koje čine naše društvo: to su osobe sa invaliditetom i nacionalne manjine i time doprinese boljem razumevanju i intergaciji osoba sa invaliditetom u javni dijalog. Pokretanje dijaloga u medijima na jezicima manjina o potrebama i okolnostima sa kojima žive osobe sa invaliditetom doprinosi koheziji društva i razvijanju solidarnosti pripadnika nacionalnih manjina u razumevanju položaja osoba sa invaliditetom.
Opšti cilj projekta je edukacija manjinskih medija da u narednom periodu imaju kontinualnu
seriju članaka i emisija na temu pristupačnih komunikacija kao dela sastavnog korpusa ljudskih
prava. On je integrisan u PLUS dane interkulturalnosti Fondacije Novi Sad EPK 2021. a pokrovitelj je Uprava za kulturu Grada Novog Sada.
+100%-

Marija Vrebalov: Pristupačne komunikacije jesu ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz poštovanje svih ljudskih prava

 

Autorski tekst Marije Vrebalov na temu Pristupačnost i pristupačne komunikacije

 

Život kao pojavu karakteriše činjenica da ga je teško definisati. Za naučnike prirodnih i društvenih nauka, od davnina je bio izazov definisati život. Delimično, definisati život je izazov zbog toga što je život konstantan proces, a ne supstanca. Generalizovanje života kroz bilo kakvu definiciju je skoro nemoguće, jer je toliko različitih primera i oblika života da ga je nemoguće uobličiti, dati mu jedno i jednako značenje.

 

Ono što ja lično smatram zajedničkim za sve pojave i oblike života jeste njegova nemerljiva vrednost kroz unikatnost i raznolikost. Razna lica života i njihovo vrednovanje kroz prihvatanje, posmatranje i razumevanje, su za mene i moj život najinspirativnija pojava, najveći smisao i najviša vrednost. U biološkom i sociološkom smislu ta raznolikost je bogatstvo.

 

Kako se vladamo prema bogatstvu koje nas okružuje, čiji smo mi deo, to je za mene umetnost življenja. To je nauka koja se uči u kući, koja se uči u društvu i koja je na sreću konstantna promena, proces koji kao i sam život mora da teče.

 

Da bi se život podržao, kroz raznolikost učimo da je svako biće posebno, jedinstveno i deo istog tog bogatstva. Kao ljudska bića, u svojoj istosti smo ustvari potpuno jedinstveni i različiti.

 

Govorimo isti jezik, ne govorimo uopšte, govorimo različite jezike, verbalne ili znakovne, ne vidimo ili smo videći, vidimo različito, osećamo različito, krećemo se različito, različitih smo godina, različitih saznanja i spoznaja, različitih kondicija, privremeno negde u nekoj drugoj zemlji…

 

U tolikoj raznovrsnosti naše ljudske istosti, razvojem svesti razvija se i potreba za pojednostavljenim životnim aktivnostima. Kretanjem, informisanjem, obrazovanjem, stvaranjem, zabavom, lečenjem, održavanjem zdravlja, komunikacijom u najširem smislu ove moćne reči.

 

Ponekada, na žalost ove aktivnosti nekim ljudi nisu pristupačne uopšte. Šta znači termin pristupačnost? On je primenljiv na mnoge stvari, situacije, usluge i pojave uopšte. Nešto ili neko je pristupačno ako svi ljudi, bez obzira na svoj uzrast, pol, etničku pripadnost, veru, stepen obrazovanja, spretnost i veštost, fizičke karakteristike, psihičke karakteristike mogu da dodju do tog nečega, nesmetano koriste i upotrebljavaju podjednako sa svima drugima.

 

Kampanja Pristupačne komunikacije je začeta u dubokoj ljudskoj razmeni mene kao osobe sa invaliditetom i moje prijateljice koja na najsuptilnijem nivou duše razume celu širinu ova dva termina, svaki pojedinačni detalj i beskrajnu i nemerljivu važnost postojanja i razvoja pristupačnih komunikacija u svakoj sredini.

 

Marija Vrebalov (Foto: iz arhive M. V.)

Ne postoje obični i neobični gradjani. Postoje gradjani i svi imamo ista prava, a jedno od osnovnih je naše dostojanstvo. Još jedno od, mnogih važnih i bez prioritizacije bilo kog jer lično smatram da su sva podjednako najvažnija, jeste pravo na informisanje, koje je moguće samo ako su nam komunikacije pristupačne…

 

Kupiti dnevnu štampu ako možemo da stignemo do trafike, pročitati iste ako su na jeziku koji znamo da čitamo, u veličini slova koje možemo da vidimo, odgledati vesti na televiziji ako smo videći, ili odslušati ako smo čujući, prisustvovati na izložbi koja ima taktilne dijagrame za slike za slepe i slabovide, ili kupiti proizvod na čijoj je ambalaži uputstvo za najširi mogući dijapazon korisnika, sve ovo i još mnogo primera ukazuju da je kampanja Pristupačne komunikacije najpreciznije rečeno ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz uvažavanje i poštovanje svih ljudskih prava.

 

Marija Vrebalov

 

***Marija Vrebalov je odbornica u Skupštini grada Novog Sada već treći mandat na listi DS kao nestranačko lice, članica Saveta za osobe sa invaliditetom, konsultantkinja na projektima pristupačnosti i dizajna za sve, bivša zamenica predsednika Skupštine grada Novog Sada (2000-2012) i prva žena i prva osoba sa invaliditetom na visokoj funkciji.