+100%-

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima kroz agendu

U Novom Sadu će se 16. i 17. novembra održati Prva evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijma koju organizuju Heror Media Pont, Giacomelli Media, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Magyar Szó, Asocijacija medija u saradnji sa MIDAS-om i Fakultetom za menadžment.

 

Cilj Prve Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je unapređenje informisanja manjinskih zajednica i interkulturnog dijaloga između medija manjinskih zajednica Evrope, lokalnih i nacionalnih medija kroz prisutnost sadržaja manjinskih medija u lokalnim i nacionalnim medijima, kao i razmena najboljih praksi na području izdavaštva u toku digitalizacije i postojećih demografskih društvenih promena, sa posebnim fokusom na mogućnosti razvoja grada Novog Sada kao evropske prestonice kulture 2021. godine i doprinos manjinskih i lokalnih medija koheziji društva.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je komunikacioni projekat, koji sa jedne strane doprinosi razvoju i boljoj integraciji manjinskih i lokalnih medija u javnostima sa kojima komuniciraju,  a sa druge strane u realnom vremenu u procesu od pet godina čini celoviti sistem sa EPK Novi Sad 2021.  kao jednim od najambicioznijih postojećih projekata Republike Srbije koji svojom realizacijom doprinosi mapiranju Novog Sada i čitavog regiona kao poželjnog mesta za život i rad.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je jedinstveni evropski događaj koji na jednom mestu povezuje manjinske i lokalne medije sa ostalim sektorima i doprinosi da  manjinski mediji  postanu značajan činilac  kvalitetnijeg izveštavanja.

 

EPK Novi Sad 2021. je projekat koji dugoročno ima mogućnost da integriše čitav region kako kulturološki, tako i ekonomski. Partnerska saradnja i rad na stvaranju novih vrednosti i kvaliteta između manjinskih i lokalnih medija i snažne poruke koju nosi EPK Novi Sad 2021. jeste doprinos ove konferencije kao know – how za manjinske i lokalne medije u celoj Evropi.

 

Pokrovitelji konferencije jesu Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021. Prijatelji su kompanija Minaqua i Salon nameštaja Vitorog

 

 

Agenda konferencije će se realizovati u dva dana i ona izgleda ovako:

 

16.novembar

Fakultet za menadžment, Njegoševa 1a, Sremski Karlovci

VREMENA NOVE NARACIJE: ULOGA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA MEDIJA KAO ČINILACA INKLUZIVNOSTI U SAVREMENOM DRUŠTVU

 10:00-12:00 Seminar za studente i novinare. Formiranje timova za eksperimantalnu medijsku radionicu. Formiranje medijske mreže manjinskih medija za Novi Sad EPK 2021

Glavni mentor i predavač: Jurij Giacomelli, Giacomelli media, Slovenija

Teorijska obuka:

10:00-10:10

Uvodna pozdravna reč: Momčilo Bajac, Nataša Heror, Jurij Giacomelli

10:10-10:40

EPK Novi Sad 2021- uloga manjinskih medija u ostvarivanju kulturnih prava nacionalnih zajednica, predavač Momčilo Bajac – Vroclavski komentari 2016.

10:40-11:10 Informativni mediji u novoj eri i izazovi transformacije, Jurij Giacomelli

11.10-11:25 Prezentacija eksperimentalne medijske radionice

11:25-11:40 Dizajn timova i podela zaduženja

11:40-12:00 Q&A

 

13:00-14:00 Svečano otvaranje konferencije

Nataša Heror, Heror Media Pont, Novi Sad

Prof. dr. Goran Kvrgić, Dekan Fakulteta za menadžment

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021

Edita Šlezakova, predsednica MIDAS-a, Slovačka

Nenad Milenković, predsednik opštine Sremski Karlovci

 

14:00-14:15 Javno potpisivanje Ugovora o saradnji

 

14:15-15:30 Ručak i networking

 

15:30-16.15    Predavanje: Jurij Giacomelli, Giacomelli media, Slovenija

                       MENADŽMENT MEDIJA U PROCESU PROMENA

16:15-17:00 Predavanje: Momčilo Bajac, vanredni profesor Fakulteta za menadžment iz                           Sremskih Karlovaca

ULOGA MANJINSKIH MEDIJA U UKLJUČIVANJU MANJINSKIH                                 ZAJEDNICA U PROJEKAT NOVI SAD EPK 2021.

 

17:00-17:15  Odmor

 

17:15-18:00 Predavanje: Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije PRISTUPAČNE KOMUNIKACIJE

18:00-18:30  Leading Case study: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont, POOL MANJINSKIH MEDIJA U VOJVODINI

 

19:00-20:30 Organizovani boravak u Sremskim Karlovcima za učesnike Konferencije

Prijem kod predsednika opštine Sremski Karlovci

20:30-21.00  Transfer u Novi Sad

 

17.novembar

Dvorana “Eđšeg”, Antona Čehova 4, Novi Sad

8:30-9:00 registracija učesnika

 

9:00-9:15 Otvaranje drugog dana konferencije

Dalibor Rožić, član gradskog Veća zadužen za kulturu grada Novog Sada

Miroslav Štatkić, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

 

9:15 – 10:45 I panel KULTURNA RAZNOLIKOST U KONTEKSTU MANJINSKIH MEDIJA I KULTURE

Case study: kampanja „Pristupačne komunikacije“, Varjú Márta, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó

Moderator: Nataša Heror, Heror Media Pont

Miroslav Keveždi, teoretičar kulture i medija, Zavod za kulturu Vojvodine

Dr. Tijana Palkovljević Bugarski, direktorica Galerije Matice Srpske i Predsednica Upravnog odbora EPK Novi Sad 2021.

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije  Novi Sad EPK 2021

Valentin Vencel, direktor Festivala Synergy#WTF

Varjú Márta, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó

 

Samo za goste iz MIDAS-a

9:30-12:00 sednica Upravnog odbora MIDAS-a

 

10:45 – 12:15 II panel NOVI MEDIJI I INOVACIJSKO OKRUŽENJE

Moderatorka: Dalila Ljubičić, Izvršna direktorka Asocijacije medija

Marjan Cukrov, Kancelarija Vlade Slovenije za Slovence po svetu

Aleš Waltritsch, predsednik UO „Primorski dnevnik“, Trst, Italija

Atila Marton, glavni i odgovorni urednik drugog programa TV Vojvodine

Saša Trifunović, glavni i odgovorni urednik portala www.istmedia.rs

Veselin Simonović, direktor Blica

 

12:15-12:25 Otvaranje izložbe “FENIX iz ulice Antona Čehova”, autorka Dávid Csilla

                     Izložbu otvara Dr. Ózer Ágnes, muzejska savetnica-istoričarka, Muzej grada Novog  Sada

 

12:25-12:45 pauza za kafu i networking

 

12:45 – 14:15 III panel: MANJINSKI I VEĆINSKI MEDIJI – KAKO SE PRATIMO?

Moderator: Jurij Giacomelli, Giacomelli media

Edita Slezakova, direktorka Új Szó – Mađari u Slovačkoj

Jörgen Möllekaer, Glavni i odgovorni urednik Flensborg Avis – Danci u Nemačkoj

Martxelo Otamendi, direktor Berria – Baskija

Tommy Westerlund– novinar-urednik, Hufvudstadtbladet  – Šveđani u Finskoj

Bencze Balázs – glavni i odgovorni urednik Szabadság – Mađari u Rumuniji

 

14:15 – 15:15 pauza za ručak i networking

 

15:15 – 16:45 IV panel EVROPA I MANJINSKI MEDIJI

Moderator: Bojan Brezigar, MIDAS

Loránt Vincze, predsednik Federalne Unije evropskih nacija (FUEN)

Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno inormisanje i odnose sa verskim zajednicama

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije

 

16:45-17:15 Keynote speech: Jurij Giacomelli, osnivač i direktor „Giacomelli Media“, Slovenija

 

17:15-17:25 Podela sertifikata učesnicima Seminara za manjinsku medijsku mrežu

 

17:25-17:30 Zaključci konferencije

 

18:15-18:45 obilazak redakcije Magyar Szó

19:00-20:00 prijem u Vladi Vojvodine

 

18.novembar

Organizovani obilazak Novog Sada za goste konferencije

10:00 – 12:00 Obilazak užeg jezgra grada Novog Sada i poseta Galeriji Matice srpske

Odlazak gostiju

 

Prijava na konferenciju je moguća na ovom LINKU.

+100%-

Rezultati ankete „Kako građani vide pristupačne komunikacije?“

Na stručnom skupu sa temom „Pristupačne komunikacije“ koji je bio održan 26. oktobra 2017. u Novom Sadu u organizaciji “Heror Media Ponta” profesor u Elektrotehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu Kiralj Karolj je predstavio rezultate ankete pod radnim nazivom „Kako građani vide pristupačne komunikacije“.

 

Anketa je sprovedena onlajn u periodu od  16. – 21. oktobra 2017. putem informativnih sajtova „Mađars So“ (www.magyarszo.rs) i „Hlas ljudu“ (www.hl.rs).

 

Rezultate ankete možete pročitati ovde: Pristupacne komunikacije KK

 

 

+100%-

Na stručnom skupu u Novom Sadu uspešno započeta kampanja o pristupačnim komunikacijama

 

U organizaciji “Heror Media Ponta” u studentskom domu “Evropa” u Novom Sadu danas je održan stručni skup sa temom “Pristupačne komunikacije”. Skup je otvorila Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i tom prilikom osnažila građane da prijave diskriminaciju, jer time ne pomažu samo sebi, nego i velikom broju drugih ljudi koji se suočavaju sa sličnim ili istim životnim situacijama.

Tamara Vlaškalin (Foto: Čila David)

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost je održala uvodno predavanje na temu pristupačnih komunikacija i ukazala na značaj socijalnog pristupa koji prepoznaje široku raznolikost funkcionalnih potreba i preporuku sistemskog pristupa komunikacijama kroz univerzalni dizajn, čime se omogućava pristupačnost usluga, informacija, obrazovanja, robe i arhitektonska pristupačnost svim ljudima bez diskriminacije.

Uvodno predavanje Marije Vrebalov (Foto: Čila David)

Marta Varju, glavna urednica dnevnih novina na mađarskom jeziku “Magyar Szó” izrazila je spremnost za unapređenjem pristupačnosti informacija u mediju na manjinskom jeziku koji uređuje.

Foto: Čila David

Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja je upozorila da u društvu i dalje postoji odvojenost osoba sa invaliditetom i osoba bez ikakvog fzičkog ili mentalnog oštećenja i da je odsustvo saosećanja jednih prema drugima u velikoj meri prisutno i takođe izrazila spremnost za uključenjem u aktivnosti koje platforma koja se bavi pristupačnim komunikacijama namerava da se bavi.

Foto: Čila David

Anđelka Ružin, sekretarka Saveza slepih i slabovidih Vojvodine je predstavila značaj Saveza koji postoji već 70 godina i istakla značaj sistemskog pristupa kada je reč o stabilnom finansiranju ovog udruženja građana. Veoma je značajno da u Strategiji o informisanju informisanje slepih i slabovidih ljudi bude ravnopravno uključeno. Iskazana je potreba za rehabilitacionim centrima koji će pripremati osobe kojima je tokom života oštećen vid da im se pomogne u savladavanju novih životnih okolnosti.

Foto: Čila David

Jadranka Raletić, predstavnica Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, udruženja koje u kontinuitetu radi preko 70 godina, kroz svoje izlaganje je iznela informaciju da je brojnost populacije u Vojvodini sa nekim stepenom oštećenja sluha oko 30.000 i konstatovano je da samo RTV Vojvodine i RTV Bečej imaju vesti i na znakovnom jeziku.

Foto: Čila David

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021 se složila da podizanje svesti može da se dostigne samo sistemskim rešenjima i poručila da grad Novi Sad sa titulom evropske prestonice kulture 2021. godine ima šansu da postane grad bele zastavice, što znači da je apsolutno pristupačan za sve ljude bez diskriminacije.

 

Nataša Heror (Foto: Čila David)

Nataša Heror, ispred Heror Media Ponta je istakla značaj povezivanja dve društvene grupe: nacionalne zajednice i osobe sa invaliditetom kroz zajednički rad na unapređenju vidljivosti i prisutnosti obe društvene grupe u javnom dijalogu.

 

Zaključci i preporuke sa ovog skupa su da sistem prepozna znakovni jezik kao maternji jezik i da se znakovni jezik uvede u obrazovni sistem, kao i da je uloga nacionalnih, lokalnih i manjinskih medija kao glavnih aktera u širenju ideje o pristupačnim komunikacija krucijalna, jer su upravo mediji ti koji kroz komunikaciju mogu da omoguće napredak društva u celini.

 

Pokrovitelj događaja je Uprava za kulturu Grada Novog Sada, podršku je obezbedila Fondacija Novi Sad EPK 2021, sponzor NLB Banka i prijatelji: kompanije Strauss Adriatic i Minaqua

 

+100%-

Poznata agenda stručnog skupa „Pristupačne komunikacije“

Stručni skup pod nazivom “Pristupačne komunikacije“ koji će se održati 26. oktobra 2017. u Novom Sadu (u Studentskom centru „Studentski dom »Evropa« – Európa Kollégium“) je događaj koji teži da poveća vidljivost višestruko marginalizovanih grupa što svakako jesu osobe sa invaliditetom, kao i da obuči medijie kako da se izveštava o ovoj temi i kako sami mediji mogu da postanu pristupačniji za osobe sa invaliditetom.

Uvodno predavanje na temu “Pristupačne komunikacije” će imati Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost. U okviru okruglog stola panelisti će biti Tanja Stojšić Petković, psihološkinja, 

Anđelka Ružin, sekretar Saveza slepih i slabovidih Vojvodin, Jasna Negovanović, rukovodilac specijalne biblioteke SSV, Jadranka Raletić, predstavnik Saveza gluvih i nagluvih Vojvodin, Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost, Marta Varju, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó, Ištvan Bodžoni, direktor RTV Pannon (tbc) i Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021.

Pored njih, Kiralj Karolj, profesor u elektro-tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu, će imati prezentaciju rezultata anketiranja mladih o temi Pristupačnih komunikacija, dok Aron Madaras, sociolog i novinar, će imati pedavanje na temu “Informisanje putem manjinskih medija očima novinara i sociologa”.

Detaljnu agendu možete pročitati ovde.

Foto: www.unsplash.com
@sammcghee

Pristupačne komunikacie i nacionalne manjine

Osobe sa invaliditetom čine 10% populacije društva u kom živimo, dok nacionalne manjinske
zajednice čine 20% našeg društva. Ukoliko je osoba pripadnik manjinske nacionalne zajednice i
istovremeno osoba sa invaliditetom, suočava se sa veoma složenim životnim okolnostim kojih
treba da budu svesni pripadnici većinskog naroda u svakom smislu.
Pristupačno informisanje je veoma važan segment koji u velikoj meri može doprineti boljem
položaju višestruko ugroženih društvenih grupa. Kao društvo obavezali smo se na prava pripadnika nacionalnih manjina da budu informisani na svom maternjem jeziku kao i na prava osoba sa invaliditetom da imaju pristup informacijama bez diskriminacije.
Manjinski mediji imaju tu vrstu senzibiliteta da se kvalitetno bave ovom problematikom i da
kroz aktivnu kampanju u svojim zajednicama doprinesu da se o pitanjima osoba sa invaliditetom
pokrene javni dijalog na nivou celog društva.
Projekat „Stručni skup Pristupačne komunikacije“ teži da poveže dve grupe manjinskih zajednica koje čine naše društvo: to su osobe sa invaliditetom i nacionalne manjine i time doprinese boljem razumevanju i intergaciji osoba sa invaliditetom u javni dijalog. Pokretanje dijaloga u medijima na jezicima manjina o potrebama i okolnostima sa kojima žive osobe sa invaliditetom doprinosi koheziji društva i razvijanju solidarnosti pripadnika nacionalnih manjina u razumevanju položaja osoba sa invaliditetom.
Opšti cilj projekta je edukacija manjinskih medija da u narednom periodu imaju kontinualnu
seriju članaka i emisija na temu pristupačnih komunikacija kao dela sastavnog korpusa ljudskih
prava. On je integrisan u PLUS dane interkulturalnosti Fondacije Novi Sad EPK 2021. a pokrovitelj je Uprava za kulturu Grada Novog Sada.
+100%-

Marija Vrebalov: Pristupačne komunikacije jesu ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz poštovanje svih ljudskih prava

 

Autorski tekst Marije Vrebalov na temu Pristupačnost i pristupačne komunikacije

 

Život kao pojavu karakteriše činjenica da ga je teško definisati. Za naučnike prirodnih i društvenih nauka, od davnina je bio izazov definisati život. Delimično, definisati život je izazov zbog toga što je život konstantan proces, a ne supstanca. Generalizovanje života kroz bilo kakvu definiciju je skoro nemoguće, jer je toliko različitih primera i oblika života da ga je nemoguće uobličiti, dati mu jedno i jednako značenje.

 

Ono što ja lično smatram zajedničkim za sve pojave i oblike života jeste njegova nemerljiva vrednost kroz unikatnost i raznolikost. Razna lica života i njihovo vrednovanje kroz prihvatanje, posmatranje i razumevanje, su za mene i moj život najinspirativnija pojava, najveći smisao i najviša vrednost. U biološkom i sociološkom smislu ta raznolikost je bogatstvo.

 

Kako se vladamo prema bogatstvu koje nas okružuje, čiji smo mi deo, to je za mene umetnost življenja. To je nauka koja se uči u kući, koja se uči u društvu i koja je na sreću konstantna promena, proces koji kao i sam život mora da teče.

 

Da bi se život podržao, kroz raznolikost učimo da je svako biće posebno, jedinstveno i deo istog tog bogatstva. Kao ljudska bića, u svojoj istosti smo ustvari potpuno jedinstveni i različiti.

 

Govorimo isti jezik, ne govorimo uopšte, govorimo različite jezike, verbalne ili znakovne, ne vidimo ili smo videći, vidimo različito, osećamo različito, krećemo se različito, različitih smo godina, različitih saznanja i spoznaja, različitih kondicija, privremeno negde u nekoj drugoj zemlji…

 

U tolikoj raznovrsnosti naše ljudske istosti, razvojem svesti razvija se i potreba za pojednostavljenim životnim aktivnostima. Kretanjem, informisanjem, obrazovanjem, stvaranjem, zabavom, lečenjem, održavanjem zdravlja, komunikacijom u najširem smislu ove moćne reči.

 

Ponekada, na žalost ove aktivnosti nekim ljudi nisu pristupačne uopšte. Šta znači termin pristupačnost? On je primenljiv na mnoge stvari, situacije, usluge i pojave uopšte. Nešto ili neko je pristupačno ako svi ljudi, bez obzira na svoj uzrast, pol, etničku pripadnost, veru, stepen obrazovanja, spretnost i veštost, fizičke karakteristike, psihičke karakteristike mogu da dodju do tog nečega, nesmetano koriste i upotrebljavaju podjednako sa svima drugima.

 

Kampanja Pristupačne komunikacije je začeta u dubokoj ljudskoj razmeni mene kao osobe sa invaliditetom i moje prijateljice koja na najsuptilnijem nivou duše razume celu širinu ova dva termina, svaki pojedinačni detalj i beskrajnu i nemerljivu važnost postojanja i razvoja pristupačnih komunikacija u svakoj sredini.

 

Marija Vrebalov (Foto: iz arhive M. V.)

Ne postoje obični i neobični gradjani. Postoje gradjani i svi imamo ista prava, a jedno od osnovnih je naše dostojanstvo. Još jedno od, mnogih važnih i bez prioritizacije bilo kog jer lično smatram da su sva podjednako najvažnija, jeste pravo na informisanje, koje je moguće samo ako su nam komunikacije pristupačne…

 

Kupiti dnevnu štampu ako možemo da stignemo do trafike, pročitati iste ako su na jeziku koji znamo da čitamo, u veličini slova koje možemo da vidimo, odgledati vesti na televiziji ako smo videći, ili odslušati ako smo čujući, prisustvovati na izložbi koja ima taktilne dijagrame za slike za slepe i slabovide, ili kupiti proizvod na čijoj je ambalaži uputstvo za najširi mogući dijapazon korisnika, sve ovo i još mnogo primera ukazuju da je kampanja Pristupačne komunikacije najpreciznije rečeno ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz uvažavanje i poštovanje svih ljudskih prava.

 

Marija Vrebalov

 

***Marija Vrebalov je odbornica u Skupštini grada Novog Sada već treći mandat na listi DS kao nestranačko lice, članica Saveta za osobe sa invaliditetom, konsultantkinja na projektima pristupačnosti i dizajna za sve, bivša zamenica predsednika Skupštine grada Novog Sada (2000-2012) i prva žena i prva osoba sa invaliditetom na visokoj funkciji.  

+100%-

Pristupačne komunikacije kao doprinos boljem položaju višestruko ugroženih društvenih grupa

 

 

Osobe sa invaliditetom čine 10% populacije društva u kom živimo, dok nacionalne manjinske zajednice čine 20% našeg društva. Ukoliko je osoba pripadnik manjinske nacionalne zajednice i istovremeno osoba sa invaliditetom, suočava se sa veoma složenim životnim okolnostim kojih treba da budu svesni pripadnici većinskog naroda u svakom smislu.

 

Pristupačno informisanje je veoma važan segment koji u velikoj meri može doprineti boljem položaju višestruko ugroženih društvenih grupa. Kao društvo obavezali smo se na prava pripadnika nacionalnih manjina da budu informisani na svom maternjem jeziku kao i na prava osoba sa invaliditetom da imaju pristup informacijama bez diskriminacije.

 

Manjinski mediji imaju tu vrstu senzibiliteta da se kvalitetno bave ovom problematikom i da kroz aktivnu kampanju u svojim zajednicama doprinesu da se o pitanjima osoba sa invaliditetom pokrene javni dijalog na nivou celog društva.

 

Foto: www.azarts.gov

“Pristupačne komunikacije“ kao tema stručnog skupa

 

Pristupačne komunikacije su tema stručnog skupa sa izveštavanjem, obukom medija i povećanjem vidljivosti višestruko marginalizovanih grupa što svakako jesu osobe sa invaliditetom, koji će se 26. oktobra 2017. održati u Kolegijumu Evropa u Novom Sadu.

 

Projekat „Stručni skup: Pristupačne komunikacije“ teži da poveže dve grupe manjinskih zajednica koje čine naše društvo: to su osobe sa invaliditetom i nacionalne manjine i time doprinese boljem razumevanju i intergaciji osoba sa invaliditetom u javni dijalog. Pokretanje dijaloga u medijima na jezicima manjina o potrebama i okolnostima sa kojima žive osobe sa invaliditetom doprinosi koheziji društva i razvijanju solidarnosti pripadnika nacionalnih manjina u razumevanju položaja osoba sa invaliditetom.

 

Opšti cilj projekta je edukacija manjinskih medija da u narednom periodu imaju kontinualnu seriju članaka i emisija na temu pristupačnih komunikacija kao dela sastavnog korpusa ljudskih prava. Šansa Grada Novog Sada da podrži seriju stručnih skupovaa sa predavanjima na ovu temu značajno doprinosi kvalitetnom pristupu temi pristupačnih komunikacija kada se radi o kandidaturi Grada kao Evropske prestonice kulture 2021.

+100%-

REDAKCIJSKI OSVRT: Mediji na jezicima nacionalnih manjina i javni dijalog

 

Ako se postavlja pitanje da li mediji na jezicima nacionalnih zajednica učestvuju u javnom dijalogu, onda je jedan i jedini, pravi odgovor DA.

 

Možda bi bilo dobro transformisati početno pitanje u sledeća pitanja: na koji način manjinski mediji učestvuju u javnom dijalogu, da li zadovoljavaju postulate i funkcije modernih medija, da li oni u stvari ispunjavaju ulogu komunikatora, moderatora, ili medijatora, uloga koja je u modernom poimanju masovnih medija vrlo bitna a koja znači posredovanje informacija izmedju vlasti i javnosti, u najužem smislu, da ne idemo sada u nižu paradigmu.

 

Mediji jesu prenosioci poruka, ali i učesnici u produkovanju njihovih značenja. To znači da moramo uvek biti svesni efekata medijskog delovanja.

 

Suština modernog medija jeste da bude prevashodno medijator uz karakteristike komunikatora i moderatora, ali i watchdog, to jest čuvar kapije, znači kanal masovne komunikacije koji pokreće razmenu informacija, objavljuje ih, vrednuje i na taj način gradi societu, pruža konzumentima razna tumačenja raznih pojava, od socijalnih, političkih, kulturnih, zabavnih, edukativnih i sl., informacije o dobroj praksi, kritiku loše prakse, da bi na taj način doprineli izgradnji, utopistički rečeno, boljeg sveta.

 

Nada Zgrabljić Rotar u svom tekstu Mediji – medijska pismenost, medijski sadržaji i medijski utjecaji na pominje da „u demokratskim društvima, kao posrednici izmedju vlasti i javnosti, mediji trebaju biti nadzor vlasti i informirati javnost o svim relevantnim temama za društvenu zajednicu, kako bi se ispravno formiralo javno mišljenje gradjana, uzimajući u obzir njihovu ideologiziranost, svojstvenu medijskom kao i svakom drugom društvenom diskursu, te njihovu formu koja ne odražava, ne zrcali stvarnost, nego je konstruira.“

 

A sve ovo se tiče i medija manjinskih zajednica, jer su svakako deo medijskog sistema, stoga sva pravila i zakonitosti se odnose i na njih.

+100%-

Manjinski mediji ne smeju zaboraviti na stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja

 

Digitalizacija medija više nije novost. Ona je obavezna za sve medije, kaže Bojan Brezigar (1948), novinar, urednik i političar iz Italije, i napominje da manjinski mediji ne smeju zaboraviti stariju populaciju kojoj su potrebna i štampana izdanja. Njegova profesionalna orijentacija uključuje uređivački posao u Primorskom dnevniku, dnevniku na slovenačkom jeziku u Italiji, gde je bio novinar, odgovorni urednik a kasnije i član upravnog odbora ovog manjinskog medija. U sadašnjosti je član Upravnog odbora Evropske asocijacije dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima MIDAS.

 

Zašto je važno da zajednice nacionalnih manjina imaju medije na svom jeziku, ili recimo to drugačije: zašto je važna konzumacija prava na informacije na sopstvenim manjinskim jezicima?

 

Bojan Brezigar (Foto: Balkan Ekspres)

B.B.: Ako želimo da sačuvamo naše jezike, njihovim korisnicima moramo pružiti sve alatke koje su im potrebne na dnevnom nivou u njihovoj vlastitoj zajednici. To znači da njima trebaju sve informacije na njihovom jeziku. Škole sigurno pružaju deo takvih informacija, ali škole verovatno ne mogu osposobiti ljude kako da se izražavaju dok pričaju o sadašnjim događajima, politici, sportu, ili čak o vremenskoj prognozi. Ako o ovim temama ne govorimo tečno, nikada nećemo manjinski jezik  smatrati ravnopravnim i bićemo prinuđeni da koristimo većinski jezik umesto maternjeg. Samo mediji mogu ljudima da pruže informacije na dnevnom nivou.

 

Digitalno vreme već odavno traje a to znači da se i manjiski mediji odavno, možda sporije, ali ipak se prilagođavaju digitalnom okruženju i potrebama digitalnih konzumenata medija. Kakva su Vaša iskustva kada se radi o digitalizacija manjinskog medija, na primeru Primorskog dnevnika, u čijem ste Upravnom odboru donedavno bili? 

 

B. B.: Moj mandat u Primorskom dnevniku je istekao pre nekoliko meseci, ali kao odgovorni urednik sam pratio ceo razvoj digitalne tehnologije. U sadašnje vreme se sve čini lakšim, imajući u vidu razvoj tehnologije. Danas je digitalizacija obavezna za sve medije koji žele da budu u koraku sa modernim vremenima, ali mi nikad ne smemo da zaboravimo na našu stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja.

 

Ipak, da li ste mišljenja da i manjinski mediji moraju da imaju strategiju #DigitalFirst?

 

B. B.: Kao što sam odgovorio u prethodnom pitanju, mislim da manjinski mediji uvek treba da pronalaze kombinaciju tradicionalnog i digitalnog. Manjinski mediji u većini slučajeva su jedini mediji dostupni manjinskoj populaciji u određenim krajevima a zato bi trebalo da pokrivaju potrebe svih generacija te populacije.

 

Da bi se manjinski mediji čuli, svakako moraju da se umrežavaju, da sarađuju. Kako se oni umrežavaju na nivou Evropske unije, odnosno Evrope?

 

B. B.: Možete da zamislite sa kojim preprekama se susrećemo. Manjine u Evropi objavljuju medije na više od 50 jezika. Dnevne novine pokrivaju manje jezika, ali i u toj oblasti srećemo jezičke poteškoće. Postoji dobra saradnja između medija na nemačkom jeziku, uključujući medije koje postoje u nemačkom okruženju, kao što su lužičkosrpski i danski mediji. Mislim da su i mađarski mediji privilegovani: mađarske manjine postoje u mnogim evropskim državama i mediji lako mogu sarađivati kroz mađarski jezik. Za sve ostale medije kontinuirana saradnja izgleda otežana, iako postoje neki primeri razmene članaka preko uobičajenog standarda, naprimer engleskog jezika.

 

Svakako su svi svesni činjenice da razvijati manjiski medij je teže nego tzv. većinski, pre svega zbog manjka resursa – od ljudskih, finansijskih, tehničko-tehnoloških. Da li je upravo zbog toga potrebno veću pažnju posvetiti razvoju marketinga i privlačenja oglašivača unutar tih medija ili je rešenje drugde?

 

B. B.: Iskreno, plašim se da marketing i oglašavanje ostaju marginalnim poljima. Većina manjinskih medija pokriva manje teritorije relevatnih država, pokrivaju većinu porodica na svojoj teritoriji i oglašivači nisu previše zainteresovani za njih, preferiraju većinske medije, koji prokrivaju celu teritoriju. Mi moramo da verujeme u državu i uveriti je u kulturalnu ulogu koju implementiramo, koja je u interesu raznolikosti koja je osnova Evrope. Inače, Evropska komisija se u nekoliko navrata usaglasila sa principom da manjinski medija ne spadaju na slobodno tržište i sa finansijskom podrškom za medije koji ne narušavaju princip slobodnog tržišta.

 

Pred nama je prvo izdanje Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima koja će biti od 16. – 17. novembra u Novom Sadu. Šta očekujete od ove konferencije, imajući u vidu iskustvo sa prethodnih konferencija ovog tipa u Novom Sadu i imajući u vidu da je MIDAS, u čijem ste Upravnom odboru, i suorganizator?

 

B. B.: Mislim da je važno da MIDAS bude prvi put uključen u aktivnosti koje se dešavaju izvan Evropske unije. Naši ljudi mogu u Novi Sad da donesu svoje iskustva i možemo podeliti naše aktivnosti. To je važno za sve manjine u Vojvodini, ali čini se da je više relevatnije za zajednicu Mađara, jer može da jača saradnju između mađarskih medija u Vojvodini, Slovačkoj i Rumuniji.

+100%-

Nova naracija: Snaga zajednica, vrednost raznolikosti i veština saradnje

Cilj Prve Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je unapređenje informisanja manjinskih zajednica i interkulturnog dijaloga između medija manjinskih zajednica Evrope, lokalnih i nacionalnih medija kroz prisutnost sadržaja manjinskih medija u lokalnim i nacionalnim medijima, kao i razmena najboljih praksi na području izdavaštva u toku digitalizacije i postojećih demografskih društvenih promena, sa posebnim fokusom na mogućnosti razvoja grada Novog Sada kao evropske prestonice kulture 2021. godine i doprinos manjinskih i lokalnih medija koheziji društva.

 

Foto: www.unsplash.com
@dsmacinnes

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je komunikacioni projekat, koji sa jedne strane doprinosi razvoju i boljoj integraciji manjinskih i lokalnih medija u javnostima sa kojima komuniciraju,  a sa druge strane u realnom vremenu u procesu od pet godina čini celoviti sistem sa EPK Novi Sad 2021.  kao jednim od najambicioznijih postojećih projekata Republike Srbije koji svojom realizacijom doprinosi mapiranju Novog Sada i čitavog regiona kao poželjnog mesta za život i rad.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je jedinstveni evropski događaj koji na jednom mestu povezuje manjinske i lokalne medije sa ostalim sektorima i doprinosi da  manjinski mediji  postanu značajan činilac  kvalitetnijeg izveštavanja.

 

EPK Novi Sad 2021. je projekat koji dugoročno ima mogućnost da integriše čitav region kako kulturološki, tako i ekonomski. Partnerska saradnja i rad na stvaranju novih vrednosti i kvaliteta između manjinskih i lokalnih medija i snažne poruke koju nosi EPK Novi Sad 2021. jeste doprinos ove konferencije kao know – how za manjinske i lokalne medije u celoj Evropi.

 

 

Organizatori: Magyar Szó, Heror Media Pont, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Asocijacija medija Srbije, Giacomelli media u saradnji sa MIDAS-om i Fakultetom za menadžment iz Sremskih Karlovaca

 

Pokrovitelji: Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.