Mesec: oktobar 2018.

+100%-
EPK 2021 Pristupačne komunikacije 

Realizacija aktivnosti vođenja kroz Arhiv Vojvodine za gluve i nagluve osobe u projektu „Istorija u slikama na znakovnom jeziku“

Media Pont

 

U okviru projekta “Istorija u slikama na znakovnom jeziku” koji realizuje Arhiv Vojvodine u partnerstvu sa Savezom gluvih i nagluvih Vojvodine i Heror Media Pontom, kao predviđena aktivnost, organizovano je vođenje kroz Arhiv Vojvodine za gluve i nagluve osobe, članove Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine. Domaćin je bila Ljiljana Bubnjević, PR i arhivista koja je goste provela kroz ovu Ustanovu kulture.

 

 

Pored aktuelne izložbe „Masteri 2018.“ studenata master studija sa Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti iz Novog Sada, predstavljeni su: istraživačka sala, laboratorija, prostorija za sređivanje arhivske građe, depo i uopšte proces rada Arhiva Vojvodine, sa pozivom da svakoga dana u periodu od 8-14 časova građani mogu doći i istraživati o temama koje ih zanimaju.

 

 

Podsećamo da se u okviru ovog projekta sprovodi i obuka zaposlenih iz pet novosadskih ustanova kulture, a zaposleni iz Arhiva Vojvodine su imali priliku da pozdrave goste na znakovnom jeziku.

 

 

Projekat je finansiran od strane Fondacije Novi Sad EPK 2021.

 

 

Foto: Vladimir Mučibabić

 

+100%-
Konferencija 

Agenda Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

Media Pont

 

Druga evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima koja će se održati od 15. do 17. novembra 2018. u novosadskom Kolegijumu Evropa (Ćirila i Metodija 11) će tražiti odgovor na pitanje Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe? u dva konferencijska dana.

 

 

Agenda događaja

15. novembar 2018.
Kolegijum Evropa, Novi Sad

 

12:00-12:30 registracija učesnika

 

12:30-13:15 Predavanje: Kako do prostora slobode u medijima?, Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu, i gostujuć predavač na Uneskovoj katedri za kulturne politike i menadžment u kulturi pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu

 

13:30-14:15 Predavanje: Novi biznis modeli i održivost medija, Pavle Zlatić, Projekat jačanja okruženja za održivost medija, Vođa tima za digitalne medije, IREX

 

14:30-15:00 Predavanje: Manjinska prava i mediji u Južnom Tirolu, Marc Röggla, istraživač, Evropska Akademija, Institut za manjinska prava, Italija

 

15:00- 16:00 ručak i networking

 

18:00-19:00
Svečano otvaranje II evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u holu Pokrajinske vlade, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad

 

Govornici:

Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont
Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
Đorđe Milićević, potpredsednik Pokrajinske vlade

 

Muzički program:

 

Olivera Bolta, solistkinja
Jožef Riter, klavir

 

Ludvig van Betoven, Oda radosti, 4. stav Simfonije br. 9
Frederik Šopen, Valcer op. Posth 69 br.2 u h-molu
Frederik Šopen, Valcer KK IV br.15 u e-molu

 

16. novembar 2018.
Kolegijum Evropa, Novi Sad

 

08:30-9:00 registracija učesnika

 

09:00-09:15 Otvaranje drugog dana konferencije

 

9:15-10:45 I PANEL: MULTIKULTURALNOST I KULTURNO NASLEĐE
Moderator: Robert Čoban, CEO Color media Communications

 

Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu, i gostujuć predavač na Uneskovoj katedri za kulturne politike i menadžment u kulturi pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu

 

Nemanja Milenković, direktor Fondacije Novi Sad EPK 2021(tbc)

 

Miodrag Bogić, filmski i televizijski reditelj, direktor MAGMA filma, Beograd

 

 

 

11:00-12:30 II PANEL: SAMOREGULACIJA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA I PREDUZETNIČKO NOVINARSTVO
Moderatorka: Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna urednica „Storyteller“

 

Davor Marko, Projekat jačanja okruženja za održivost medija, Vođa tima za medijsku podršku, IREX

 

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

 

Violeta Jovanov Peštanac, odgovorna urednica portala www.pancevomojkraj.rs

 

Gwyn Nissen, samoregulacija manjinskih medija u Evropi, Der Nordschleswiger

 

12:30-13:00 pauza za kafu i networking

 

13:00-14:30 III PANEL: EVROPSKA PRODUKCIJA MANJINSKIH MEDIJA
moderatorka: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont

 

Gwyn Nissen, glavni i odgovorni urednik, Der Nordschleswiger, Danska

 

Marc Marcè, glavni i odgovorni urednik Regió7, Katalonija, Španija

 

Janek Schäfer, glavni i odgovorni urednik, Serbske Nowiny, Nemačka

 

Rajmund Klonowski, glavni i odgovorni urednik Kurier Wilenski, Litvanija

 

14:30 – 15:30 pauza za ručak

 

15:30-17:00 IV PANEL: DA LI I KAKO MANJINSKI MEDIJI UTIČU NA PROCES EVRO- INTEGRACIJE?
Moderator: Valentin Mik, urednik-koordinator nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“

 

Andor Deli, poslanik u Evropskom parlamentu

 

Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama zadužen za medije

 

Aleksandar Simurdić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, kancelarija u Novom Sadu

 

Dalila Ljubičić, izvršna direktorka Asocijacije medija

 

17:30-18:30 poseta redakciji “Hlas l’udu” za učesnike konferencije

 

17. novembar 2018.

 

9:00-13:00
Organizovani obilazak užeg centra grada Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave za goste iz inostranstva i/ili održavanje zakazanih sastanaka.

 

14:00 odlazak gostiju

Organizatori: Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om

 

Pokrovitelji: Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i naionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021

 

Cena kotizacija:

 

1 dan: 12.000,- RSD
2 dana 20.000.- RSD

 

Registracijom i uplatom do 1. novembra obezbeđuje se popust od 20%.

 

PRIJAVA
PRIJAVNI FORMULAR

+100%-
Konferencija Mišljenja & Razgovori 

Goran Tomka: „Manjinski mediji nisu kulturno nasleđe, već politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje.“

Vladimira Dorčova Valtnerova

 

„Manjinski mediji nisu kulturno nasleđe, već politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje, “ kaže doc. dr Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam iz Novog Sada i gostujući predavač na UNESKO katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i na Institutu za komunikacije Univerziteta Lion 2 u Francuskoj. Tomka se u svojim istraživanjima bavi se studijama publike, novim medijima, kulturnom politikom i kulturnom raznolikošću. Ujedno je koautor je Strategije razvoja kulture grada Novog Sada i koncepta aplikacije za Novi Sad Evropsku prestonicu kulture. Docent Tomka će biti jedan od predavača na Drugoj evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima i zato smo sa njim popričali na temu manjinskih medija u kontekstu kulturnih prava.

 

Kada kažemo kulturno pravo, šta se pod ovim pojmom razume, osim šture definicije da je to konzumacija kulture i slobodno učešće u kreiranju kulture?

 

G. T.: Kulturna prava se pre svega odnose na mogućnost zaštite i održavanja sopstvenog načina življenja, sopstvene tradicije i identiteta pred naletom homogenizujućih globalnih ili nacionalnih kulturnih pokreta. Dakle, odlazak u pozorište, pletenje ili slušanje vesti na maternjem jeziku nije samo sebi cilj, već odgovara na pitanje ko sam ja i ko želim da budem? Međutim, ovo pitanje, komplikovano kakvo jeste, otvara mnoga pitanja na koja kulturna prava kao takva ne mogu da daju odgovor. Da li mi za odlazak u pozorište treba pristojna plata? Da li ću moći da pletem ako ne mogu da platim operaciju katarakte? Da li su vesti na mom maternjem jeziku relevantne ako vladajuća politička opcija kontroliše medije? Ukratko, nemoguće je i štetno razdvajati ekonomska, socijalna i kulturna prava, odnosno životno iskustvo deliti u sitne odeljke. Ovo je naročito sporno u slučaju kulture koja onda lako dobije revijalnu, površnu, slavljeničku formu u kojoj je suština gubi, a suština demokratske politike je jednakost i pravo borbe za istu.

 

doc. dr Goran Tomka (Foto: www.tims.edu.rs)
Da li su manjinski mediji legat kulturnih prava i ujedno kulturno nasleđe?

 

G. T.: Manjinski mediji su kao i druga manjinska prava legat novog promišljanja o upravljanju kulturnom raznolikošću nakon Drugog svetskog rata koji se najčešće naziva mutikulturalizmom. Definišem ih ovako upravo da bih pokazao da je u suštini upravljanje, menadžment, a ne sloboda i pravda. Velike države su shvatile da je nacionalna država opasan cilj i da raznolikost mora da dobije svoj politički izraz. Najlakše je, međutim, bilo poštovati kulturne raznolikosti i u tom procesu banalizovati kulturu. Odjednom smo dobili ulice pune čudnih kostima, egzotičnih začina i orijentalnih zvukova koji su trebali da nam stvaraju iluziju slobode i jednakosti. A unutar manjinskih i većinskih zajednica diskriminacija i opresija su mogle da se nesmetano nastave.

 

Što se tiče manjinskih medija, ja ih ne bih nazvao kulturnim nasleđem. To im ne povećava šansu da budu sačuvani, ali sasvim sigurno dobijaju jednu pasivniji, revijalniji karakter. Manjinski mediji, kao i svi drugi jesu politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje. Kažem estetizovano, jer ne mislim da je politika nužno racionalno polje, niti je borba za jednakost isključivo kognitivna aktivnost.

 

Kako se odnosi Srbija a kako Evropa, odnosno Evropska unija prema kulturnim pravima, odnosno koji su naši i evropski mehanizmi zaštite kulturnih prava?

 

G. T.: Evropska unija se ne bavi zaštitom kulturnih prava, jer se deklarativno ne bavi kulturnom politikom. To je posledica želje da se kultura izdvoji iz procesa evrointegracija, a sve zbog bojazni od regionalizma i globalizma, odnosno straha od asimilacije. Međutim, EU se ne ustručava da promoviše profitno orijentisane kreativne i kulturne delatnosti kroz program Kreativna Evropa i druge, bez straha recimo da će preterana kompetitivnost kulturnih delatnosti ugušiti one koji nisu profitno orijentisani. EU je zapravo dobar primer kako izdvajanje kulture (i kulturnih prava) u zaseban zaštićeni rezervoar nije ni moguće ni dobro.

 

Koje je mesto kulturnih prava u mozaiku ljudskih prava u današnjosti? Da li su ljudi, pojedinici svesni ovih prava i njihovog značaja?

 

G. T.: Mislim da su ljudi upoznatiji sa svojim kulturnim pravima, nego mnogim drugim. Naši sugrađani i sugrađanke će se mnogo više najediti zbog toga što su ajvar, kajmak i čvarke zaštitili neki drugi (Slovenci, Hrvati itd.) nego što će biti recimo zainteresovani za diskriminaciju žena u kući, u javnosti i na radnim mestima. A upravo ovo pitanje dovodi do otvorenog sukoba kulturnih prava kada se razumeju kao tradicija (i to najčešće etnički određena) i slobode, kada poštujemo i štitimo kao tradiciju razne društvene prakse koje su vrlo opresivne prema recimo ženama. To jeste slučaj u kojem kulturna prava zaista postaju konzervativna, represivna snaga.

 

Autor naslovne fotografije: Sam McGhee / Unsplash
+100%-
EPK 2021 Konferencija Mišljenja & Razgovori 

Uvodnik u sedmu Konferenciju: Manjinskim medijima dajemo na značaju

Media Pont

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, po definiciji UNESCO, predstavlja praksu, prezentaciju, izražavanje, kao i udružena znanja i neophodne veštine, koje zajednice, grupe, i u nekim slučajevima, pojedinci prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa.[1]

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, koje se ponekad naziva i živa kulturna baština, manifestuje se, između ostalog, u sledećim oblastima: usmena tradicija i jezik, scenska umetnost, društvena praksa, rituali i praznici, znanje i primena znanja o prirodi i univerzumu i tradicionalna umetnost. Prenošena s generacije na generaciju, konstantno obnavljana u društvenim zajednicama i grupama, kao reakcija na okolinu, kao interakcija s prirodom i istorijskim uslovima postojanja, nematerijalno kulturno nasleđe izaziva osećaj identiteta i kontinuiteta.[2]

 

Značaj nematerijalnog kulturnog nasleđa je i u tome što promoviše, održava i razvija kulturni diverzitet i ljudsku kreativnost.

Odakle da počnem? – Od početka. Od inspiracije.
Kada me je život strpao u prvi manjinski medij da tamo radim, nisam mogla ni u najluđim snovima zamisliti da ću nakon devet godina pisati uvodnik u sedmu konferenciju posvećenu manjinskim medijima, sa evropskim prefiksom.
Zašto se time bavim? – Zato što je važno. Zato što je suština sakrivena. Kao i uvek.

 

‘Živo blago’ nam se uvek čini da je oduvek bilo tu oko nas i da će zauvek biti. Nije i neće.
Neko je nekada započeo sa idejom koja odoleva vremenu. Nema ničega zdravo za gotovo ako se ne neguje i prilagođava vremenu kroz koje prolazi. Jer je živo.
Wikipedia ne prepoznaje medije kao ‘živo blago’. Niko joj nikada nije rekao da i tu može postojati znak jednakosti. Mi tu stvar osvetljavamo i pitamo se: Da li je to baš tako?

 

Površinski gledano, cela priča deluje obično i mnogima nezanimljivo. Nije glamurozna na prvu loptu, niti lako svarljiva. A u stvari jeste, još kako!

 

Godinama u nazad kroz dijalog koji se vodi na našem događaju ukrštamo razne sagovornike, one prirodne i one naizgled potpuno van konteksta. Jer tragamo za novim kvalitetima i novim čitanjima realnosti, jer manjinskim medijima dajemo na značaju. Da ih svi razumeju. I oni koji ih stvaraju, i oni koji ih čitaju i oni koji ih podržavaju i misle da treba da žive.

 

Kako sve duže vremena provodim u tom svetu, sve je zanimljivije. Apstrahovala sam dnevna čerečenja i površinska čitanja i rešila da se ovo uzvišenoj priči posvetim u potpunosti.

 

Slučaj je hteo da je baš Grad Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. godine i da je multikulturni kapacitet koji baštini bio onaj tajni sastojak koji mu je doneo ovu prestižnu titulu.
Mnogi joj se smeju. Ja ne. Razumem da je vreme da se pokažemo. Da je pozornica otvorena.

 

Leptir / Foto: David Clode / Unsplash

 

Prethodnih dana se po raznim nivoima prožimala tema čuvanja. Nećemo sačuvati leptira ako ga zakucamo u zid. Sačuvaćemo sve ako prilazimo životu sa poverenjem, jer životni proces zna šta da radi. Mi treba, razume se, da znamo da čitamo i razumemo od života pročitano.

 

I što je još važnije da to znanje pređe u naše najbolje stanje.

 

Nataša Heror

Foto: Vladimir Zubac