+100%-

Uvodnik u sedmu Konferenciju: Manjinskim medijima dajemo na značaju

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, po definiciji UNESCO, predstavlja praksu, prezentaciju, izražavanje, kao i udružena znanja i neophodne veštine, koje zajednice, grupe, i u nekim slučajevima, pojedinci prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa.[1]

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, koje se ponekad naziva i živa kulturna baština, manifestuje se, između ostalog, u sledećim oblastima: usmena tradicija i jezik, scenska umetnost, društvena praksa, rituali i praznici, znanje i primena znanja o prirodi i univerzumu i tradicionalna umetnost. Prenošena s generacije na generaciju, konstantno obnavljana u društvenim zajednicama i grupama, kao reakcija na okolinu, kao interakcija s prirodom i istorijskim uslovima postojanja, nematerijalno kulturno nasleđe izaziva osećaj identiteta i kontinuiteta.[2]

 

Značaj nematerijalnog kulturnog nasleđa je i u tome što promoviše, održava i razvija kulturni diverzitet i ljudsku kreativnost.


Odakle da počnem? – Od početka. Od inspiracije.
Kada me je život strpao u prvi manjinski medij da tamo radim, nisam mogla ni u najluđim snovima zamisliti da ću nakon devet godina pisati uvodnik u sedmu konferenciju posvećenu manjinskim medijima, sa evropskim prefiksom.
Zašto se time bavim? – Zato što je važno. Zato što je suština sakrivena. Kao i uvek.

 

‘Živo blago’ nam se uvek čini da je oduvek bilo tu oko nas i da će zauvek biti. Nije i neće.
Neko je nekada započeo sa idejom koja odoleva vremenu. Nema ničega zdravo za gotovo ako se ne neguje i prilagođava vremenu kroz koje prolazi. Jer je živo.
Wikipedia ne prepoznaje medije kao ‘živo blago’. Niko joj nikada nije rekao da i tu može postojati znak jednakosti. Mi tu stvar osvetljavamo i pitamo se: Da li je to baš tako?

 

Površinski gledano, cela priča deluje obično i mnogima nezanimljivo. Nije glamurozna na prvu loptu, niti lako svarljiva. A u stvari jeste, još kako!

 

Godinama u nazad kroz dijalog koji se vodi na našem događaju ukrštamo razne sagovornike, one prirodne i one naizgled potpuno van konteksta. Jer tragamo za novim kvalitetima i novim čitanjima realnosti, jer manjinskim medijima dajemo na značaju. Da ih svi razumeju. I oni koji ih stvaraju, i oni koji ih čitaju i oni koji ih podržavaju i misle da treba da žive.

 

Kako sve duže vremena provodim u tom svetu, sve je zanimljivije. Apstrahovala sam dnevna čerečenja i površinska čitanja i rešila da se ovo uzvišenoj priči posvetim u potpunosti.

 

Slučaj je hteo da je baš Grad Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. godine i da je multikulturni kapacitet koji baštini bio onaj tajni sastojak koji mu je doneo ovu prestižnu titulu.
Mnogi joj se smeju. Ja ne. Razumem da je vreme da se pokažemo. Da je pozornica otvorena.

 

Leptir / Foto: David Clode / Unsplash

 

Prethodnih dana se po raznim nivoima prožimala tema čuvanja. Nećemo sačuvati leptira ako ga zakucamo u zid. Sačuvaćemo sve ako prilazimo životu sa poverenjem, jer životni proces zna šta da radi. Mi treba, razume se, da znamo da čitamo i razumemo od života pročitano.

 

I što je još važnije da to znanje pređe u naše najbolje stanje.

 

Nataša Heror


Foto: Vladimir Zubac

+100%-

Druga evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima danas i zvanično najavljena

 

Druga evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, koju organizuju Magyar Szo, Asocijacija medija, Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa Evropskom asocijacijom manjinskih dnevnih listova MIDAS, biće održana od 15. do 17. novembra 2018., najavljeno je danas na zvaničnoj konferenciji za novinare u Gradskoj kući u Novom Sadu.

 

– Novi Sad kao izrazito multinacionalna sredina, koja tradicionalno podržava očuvanje kulturne raznolikosti, prepoznaje značaj manjinskih medija i u tom procesu i generalno. Konferencija koja proučava njihovu društvenu ulogu i na taj način ih dodatno promoviše, za nas je veoma značajna, i veoma mi je drago što je konferencija našla svoje mesto u projektu „Novi Sad 2021“. Gradska uprava ima posebnu sekciju u konkursnom finansiranju koja je namenjena upravo javnom informisanju, i na taj način omogućili smo podršku svim projektima od opšteg interesa, jer smo svesni specifičnosti nekomercijalnog sadržaja i važne uloge koju mediji imaju u društvu – rekao je Dalibor Ružić, član Gradskog veća za kulturu Novog Sada.

 

On je dodao da je siguran da će ova konferencija biti uspešna, i da će kreirati adekvatnu platformu za tumačenje i tretman manjinskih medija u našoj zemlji, ali i u Evropi, kao i da će podstaći intenzivniju saradnju na tom polju.

 

Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević istakla je značaj ove konferencije, jer se na vrlo pragmatičan način bavi pitanjima informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Ona je istakla da je Pokrajinska vlada u poslednje dve godine povećala sredstva koja se izdvajaju za finansiranje medija na manjinskim jezicima, i dodala da je namera Pokrajinske vlade da i u narednoj godini poveća sredstava i podrži manjinske medije na teritoriji čitave AP Vojvodine.

 

Direktorka Heror Media Pont Nataša Heror naglasila je da Druga Evropska konferencija, pod nazivom „Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe“, propituje poziciju manjinskih medija kao aktivnih činilaca razvoja evropskih društava.

 

– Traženje odgovora na ovo pitanje će se odvijati kroz nekoliko glavnih tema: kulturna prava, samoregulacija manjinskih medija i definisanje fenomena manjinskih medija kao kulturnog nasleđa. Evropski karakter ove konferencije omogućava uvid u produkciju i stepen uticaja manjinskih medija širom Evrope na društva u kojim stvaraju svoj sadržaj. Događaj je integrisan u „PLUS dane interkulturalnosti“ projekta „Novi Sad 2021“, a jedan od ciljeva za ovu godinu je promovisanje Novog Sada i Vojvodine kao kulturnih destinacija koristeći potencijale njihovog izvornog multikulturnog okruženja, i to putem aktivne saradnje sa manjinskim medijima kako u Srbiji tako i širom Evrope – rekla je Nataša Heror.

 

Izvor: Grad Novi Sad

Foto: Čila David

 

 

+100%-

“Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?” je tema Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

Druga evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima pod nazivom “Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?”, koja će se održati od 15. do 17. novembra 2018. u Novom Sadu,  propitivaće poziciju manjinskih medija kao aktivnih činilaca razvoja evropskih društava.


Traženje odgovora na ovo pitanje će se odvijati kroz nekoliko glavnih tema: kulturna prava, samoregulacija manjinskih medija i definisanje fenomena manjinskih medija kao kulturnog nasleđa. Evropski karakter ove konferencije omogućava uvid u produkciju i stepen uticaja manjinskih medija širom Evrope na društva u kojima stvaraju svoj sadržaj.

 

Obzirom da je događaj integrisan u PLUS dane interkulturalnosti projekta Novi Sad EPK 2021fokusiraćemo se na jedan od operativnih ciljeva predviđenih za 2018. godinu, a to je Promovisanje Novog Sada i Vojvodine kao kulturne destinacije koristeći potencijale njihovog izvornog multikulturnog okruženja upravo kroz podršku aktivne saradnje sa manjinskim medijima kako u Srbiji tako i širom Evrope.

 

Sa Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima 2017.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prvi dan događaja je rezervisan za predavanja o glavnim temama događaja namenjenim novinarima, studentima kao i menadžmentima medija, predstavnicima institucija i organizacija koje se bave položajem manjinskih zajednica, manjinskim i kulturnim pravima. Takođe su predviđena i predavanja gostujućih profesora i profesionalaca iz medijske sfere na gore navedene teme. Drugi dan događaja će se odvijati kroz plenarni rad u četiri panela. Treći dan je predviđen za aktivnosti razgledanja grada Novog Sada za goste iz inostranstva i/ili ugovorene sastanke.

 

PROGRAM KONFERENCIJE

15. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

12:00-12:30 Registracija učesnika

12:30-13:15 Predavanje: Kulturna prava

13:30-14:15 Predavanje: Novi biznis modeli i održivost medija

14:30-15:00 Predavanje: Manjinska prava i mediji u Južnom Tirolu

15:00- 16:00 Ručak i networking

18:00-19:00 Svečano otvaranje II evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

16. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

08:30-9:00 Registracija učesnika

09:00-09:15 Otvaranje drugog dana konferencije

9:15-10:45 I PANEL: MULTIKULTURALNOST I KULTURNO NASLEĐE

Moderator: Robert Čoban, CEO Color media Communications

11:00-12:30 II PANEL: SAMOREGULACIJA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA I PREDUZETNIČKO NOVINARSTVO

Moderatorka: Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna urednica „Storyteller“

12:30-13:00 Pauza za kafu i networking

13:00-14:30 III PANEL: EVROPSKA PRODUKCIJA MANJINSKIH MEDIJA

Moderatorka: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont

14:30 – 15:30 Pauza za ručak

15:30-17:00 IV PANEL: DA LI I KAKO MANJINSKI MEDIJI UTIČU NA PROCES EVROINTEGRACIJE?

Moderator: Valentin Mik, urednik-koordinator nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“

 

17. novembar 2018.

9:00-13:00 Organizovani obilazak užeg centra grada Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave

 

Specijalni gosti: Gwyn Nissen, Marc Marcé, Raiss István, Lórant Vincze

 

Organizatori Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima su Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om.

 

KOTIZACIJE

Prijava na Konferenciju se vrši preko PRIJAVNOG FORMULARA.

Kotizacija RSD
jedan dan 12.000,00
dva dana 20.000,00
đaci, studenti, novinari

 

EARLY BIRDS – do 1. novembra 20% popusta na cene kotizacije

 

PAŽNJA:  Ukoliko ste đak, student ili novinar, kotizaciju ne plaćate, ali ste u obavezi da se preko prijavnog fomulara prijavite na konferenciju, u kojem ćete u Napomeni navesti da ste đak/student/novinar. Prilikom dolaska na konferenciju u obavezi ste da pokažete studentski indeks, odnosno novinarsku legitimaciju.

 

Agencija za fakturisanje:  Heror Media Pont, Maksima Gorkog 9, 21000 Novi Sad

 

Kontakt:

Nataša Heror , natasa@herormediapont.com, +381607337555

Vladimira Dorčova Valtnerova, vladimira.dorcova.valtner@gmail.com , +381643333272

+100%-

Počinje projekat obuke iz znakovnog jezika za zaposlene u novosadskim ustanovama kulture

 

Povodom početka obuke iz znakovnog jezika za zaposlene u pet ustanova kulture u Novom Sadu, danas je u Arhivu Vojvodine održana konferencija za novinare, gde je pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević rekla da je ovo samo početak realizacije brojnih projekata namenjenih upravo osobama sa invaliditetom.

 

Ona je apostrofirala da je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i do sada kroz projektno finansiranje pomogao Savezu gluvih i nagluvih Vojvodine, kao i Savezu slepih i slabovidih Vojvodine i da je to prepoznato kao jedan od prioriteta ne samo resornog sekretarijata, već i cele Pokrajinske vlade.

 

 

Miloševićeva je dodala da je ideja resornog sekretarijata na čijem je čelu, da se tokom iduće budžetske godine još snažnije ovim ljudima pomogne, a posebno zadovoljstvo je i u tome što su se sve institucije, čiji je Pokrajinska vlada osnivač, ukjučili u ovaj projekat, koji je pokrenula Fondacija „Novi Sad 2021“, što je samo potvrda da jedinstvenim nastupom i organizacijom se postižu željeni rezultati.

 

Ispred Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije obratila se Jelena Kotević uz podsećanje da je ovo deo obaveza u koje se Republika Srbija uključila na putu ka Evropskoj uniji, kroz politiku jednakih mogućnosti. Osobe oštećenog sluha imaju pravo na saznavanje i upoznavanje sadržaja svake institucije kulture i zbog toga je ova obuka od izuzetne važnosti, ne samo za Novi Sad, već i za celu Srbiju.

 

Po rečima sekretarke iz Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine Jadranke Raletić, značaj projekta, koji nosi naziv „Pristupačnost“ jeste nešto, za šta se ovaj Savez, a i svi drugi, bore decenijama unazad, koliko i postoji ova organizacija. „Posebno smo zadovoljni što je on obuhvatio, kako uvođenje znakovnog jezika u muzeje, galerije, spomen zbirke, tako bi bilo dobro da dođe i do predškolskih i obrazovnih institucija,“ kazala je Raletićeva.

 

 

Dr Tijana Palkovljević Bugarski kao predsednica Upravnog odbora Fondacije „Novi Sad 2021“ i kao upravnica Galerije Matice srpske ovom prilikom je podsetila da kultura mora i može da bude dostupna svima i u svakom smislu, od arhitektonskih barijera do znakovnog jezika i da je ovo samo početak jednog širokog spektra aktivnosti, koji će se u Novom Sadu dešavati do 2021. godine.

 

Predstavnici Arhiva Vojvodine, Spomen zbirke Pavla Beljanskog, Muzeja Vojvodine, Galerije likovne umetnosti i Poklon zbirke Rajko Mamuzić ovom prilikom predstavili su ponaosob projekte namenjene osobama sa invaliditetom i pohvalili početak realizacije obuke za zaposlene, koja počinje ove jeseni, kao tromesečeni kurs, da bi se kao takav nastavio i s proleća sledeće godine.

 

 

Moderatorka ove konferencije Nataša Heror iz „Heror Media Pont“ je nakon izlaganja učesnika konferencije zaključila da spremnost na učešće u ovom projektu daje nadu da će Novi Sad do 2021. godine sa razlogom nositi simbol „bele zastavice“ kao grad komunikacije svih jezika, a znakovni jezik jeste maternji gluvim i nagluvim osobama.

 

Izvor: Pokrajinska vlada

Foto: Čila David

+100%-

Pristupačne komunikacije u publikaciji

Rezultat rada Okruglog stola „Pristupačne komunikacije“ održanog 26. oktobra 2017. godine u studentskom domu „Evropa“ u Novom Sadu je između ostalog i publikacija pod istim nazivom.

 

Tekst je kombinacija izlaganja učesnika konferencije i autorskih tekstova na temu prisutnosti i vidljivosti dve društvene grupe u javnom dijalogu, a to su manjinske zajednice i osobe sa invaliditetom. O komunikaciji i pristupačnosti je na konferenciji govoreno kao o fenomenima koji određuju naša bića, sa željom da kroz dijalog stvorimo novu vrednost na dobrobit svih.

 

Publikaciju možete pročitati na ovom linku.

+100%-

Poznati jutjuber Yasserstain je uputio poziv deci da se uključe u jezičke radionice „Pod krošnjama na Štrandu“

 

Poznati jutjuber Yasserstain je uputio poziv deci da se uključe u jezičke radionice „Pod krošnjama na Štrandu“, koje počinju već u ponedeljak.

 

„Inoviranje promocije manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“ je bila ideja saradnje sa Yasserstainom,“ kaže organizatorka događaja Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont.

 

„Već je bio red da se obratimo i lično deci koja su naši glavni učesnici. Dobra iskustva saradnje sa youtuberima koju već uveliko koriste kompanije, a bogami i političari (u Nemačkoj dosta koriste ovaj kanal komunikacije sa mladima) su bila dovoljna da i mi na tu temu nešto uradimo. Pozvali smo Yasserstaina i imamo prvi zajednički proizvod. Radoznali smo da vidimo i čujemo efekte nove komunikacije koju smo plasirali,“ dodaje Heror.

 

 

+100%-

Pod krošnjama na Štrandu: Podizanje svesti o komuniciranju uvek u fokusu

Šestu godinu za redom Gradska biblioteka u Novom Sadu, Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija organizuju manifestaciju „Pod krošnjama na Štrandu“ koji za cilj ima promovisanje jezika na jezicima manjina, kulturu i običaje manjinskih zajednica koje žive u Vojvodini. Kroz jezičke radionice, koje se održavaju svakog radnog dana od 19-20 časova u Biblioteci na Štrandu, deca uzrasta od 5-12 godina imaće priliku da nauče 20-tak pojmova dnevno i da se upoznaju sa kulturom i običajima mađarske, rumunske i rusinske manjinske zajednice. Novina od ove godine je da je na programu i učenje znakovnog jezika. Ovogodišnje izdanje manifestacije počinje 16. jula i trajaće do 11. avgusta na novosadskoj plaži Štrand. Tom prilikom smo razgovarali sa organizatorkom događaja Natašom Heror.

 

Nataša Heror (Foto: Csilla Dávid )

 

Kada i zašto počinje životna priča manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“?

 

– Životna priča Krošnji kreće 2013. godine sa namerom da se mediji na jezicima manjina predstave na jedan novi način. Mediji na jezicima manjina u to vreme su bili okrenuti jedino svojim zajednicama, zbog kojih su naravno i osnovani. Naša ideja je bila da su mediji na jezicima manjina deo javnog dijaloga društva u celini i da treba da se aktiviraju u široj javnosti.Kada je Novi Sad u pitanju i leto, najprirodniji izbor je plaža Štrand. Leti je grad na Štrandu. Sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu smo ostvarili sjajnu partnersku saradnju. Rezultat je taj da smo kroz jezičke radionice namenjene deci uzrasta 5-12 godina omogućili deci da se na jedan neformalan način, kroz igru i zabavu upoznaju sa osnovnim pojmovima jezika nacionalnih manjina koje žive u Vojvodini i da nauče nešto o kulturi i običajima manjinskih zajednica. Tokom pet radioničarskih dana deca savladaju neverovatnih 100 reči koje subotom spremno reprodukuju na kvizu.

 

Zašto je važno da se u Novom Sadu vide i čuju manjinski mediji i jezici?

 

– Manjinski jezici su prirodno okruženje u Novom Sadu i treba ih negovati. Jedan od ciljeva manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“ je motivisanje i ohrabrivanje dece da fakultativno pohađaju nastavu manjinskih jezika u osnovnim školama, jer gotovo u svim novosadskim školama postoji ta opcija, ili da jednog dana požele da nauče neki od jezika, koji im nudimo. Ova manifestacija takođe ohrabruje i decu, koja su pripadnici jedne manjinske zajednice da nauče i druge manjinske jezike. Dakle, interkulturalnost na delu, tako ja to razumem. Manjinski mediji su takođe deo našeg okruženja i kada mediji obezbede prevod svojih članaka na srpski jezik, koji je zajednički svima, mogu da obezbede novu publiku, predstavnike većinskog stanovništva i svakako i predstavnike drugih manjinskih zajednica, koji su zainteresovani za nove sadržaje. Prisutnost i vidljivost u javnosti za manjinske medije je jako važna, jer na taj način može da se utiče na dešavanja u društvu i da se najveći kvalitet, koji ovi mediji neguju, a to je da su svi pristojno medijsko okruženje, bude nametnuto javnosti kao kvalitet i raritet. Jako je važno da se taj kvalitet nepokolebljivo, kada god je moguće, ističe.

 

 

Koji je dosadašnji rezultat Krošnji?

 

– Po sezoni je prolazilo preko sto dece kroz radionice, izuzev prve godine kada je događaj trajao jedan dan i njime smo napravili istoriju. Već druge godine imali smo program, koji je trajao četiri nedelje. Uče se i učili su se sledeći jezici: mađarski, slovački, rumunski, rusinski i slovenački. Od ove godine uvodimo i znakovni jezik, koji jeste maternji jezik osoba koje imaju neki stepen oštećenja sluha. Radoznala sam kako će deca prihvatiti novi izazov. Podizanje svesti o komuniciranju je meni lično uvek u fokusu i uvek je uzbudljivo videti kako ovako jednostavna priča doprinosi boljem međusobnom razumevanju. Znaš, šansa da se ne razumemo je ogromna. Ideja, verbalizacija i prenos ideje iz jedne glave, koja putuje ko zna kojim sve kanalima do druge glave, koja primi tu ideju i kroz svoje filtere ubaci u neki svoj podfajl je veliki put. Na kraju kada smo se razumeli, to je veliki podvig. Želim da verujem da su Krošnje jedna karika koja doprinosi boljem razumevanju ljudi na mnogim nivoima naših identiteta.

 

U svakoj priči se međusobno bore dobro i zlo, postoje saveznici, heroji, protivnici, veštice… Ko je šta u priči „Pod krošnajma na Štrandu“?

 

– Već sam pomenula da je Gradska biblioteka u Novom Sadu naš izuzetan i pouzdan partner u realizaciji programa. Iz prve smo se razumeli. Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice podržavaju programski deo događaja iz godine u godinu. Nekada je to više, nekada manje sredstava. Mi se pružimo koliko je to moguće. Jako je važno da imamo kontinuitet. Pored toga, imamo sjajnu podršku i sa tržišta, jer su sponzori ovog događaja najzaslužniji za vredne nagrade, koje deca svojim znanjem i vrednoćom osvajaju. Ove godine generalni sponzor je kompanija Coca Cola, sponzor nedelje znakovnog jezika je Eurobanka, a zvanična kafa događaja je Doncafe. Imamo i veliku podršku naših „šumskih“ prijatelja, koji promovišu manifestaciju kroz svoje kanale i tu bih svakako pomenula Fruškać, Green Adventure Fruška gora i Šumsku zajednicu Beočin, koja je i domaćin kvizova. Spomenula bih jedan kuriozitet vezan za ovo udruženje građana: Šumska zajednica Beočin je najstarije udruženje vlasnika privatnih šuma u Evropi i postoji od 1903. godine! Mediji nas fantastično prate svake godine, i nekako se oko ovog događaja okupio jedan respektabilan broj pojedinaca, institucija, organizacija, kompanija, medija, roditelja i dece, koji svi navijaju da manifestacija uspe svake godine. Nadamo se da će nam i vremenske prilike biti saveznik ove godine. 🙂

 

 

IZVOR: Storyteller

+100%-

Minority SafePack u EU: Bolja sigurnost i zakonodavni paket za nacionalne manjine i etničke grupe

Pre nešto više od mesec dana na nivou Evropske unije uspešno je završena građanska europska inicijativa Minority SafePack, koja predstavlja jednu od najznačajnijih inicijativa političkog karaktera u poslednjih 20 godina kada su u pitanju etnokulturološke manjine, prenosi novoosnovani portal Storyteller. Ovu inicijativu je pokrenula FUEN, krovna organizacija autohtonih nacionalnih manjina i etničkih grupa u Evropi FUEN koja broji oko 90 članskih organizacija u 33 evropske zemlje.

 

Upravo o inicijativi Minority SafePack-u i aktuelnoj situaciji i izazovima sa kojima se suočavaju nacionalne manjine prilikom nastojanja zaštite svog etnokulturološkog identiteta za Storyteller govori Loránt Vincze, predsednik FUENA-a i glavni inicijator kampanje.

 

Šta predstavlja Minority SafePack (Paket mera za zaštitu manjina, prev. a.), šta je njegova najvažnija misija i uloga?

 

L. V.: „Moto Evropske unije jeste “In varietate concordia – Ujedinjeni u različitosti”. Uloga inicijative Minority SafePack (MSPI) je da ohrabri Evropsku uniju da živi u skladu sa ovim motom i da poboljša zaštitu osoba koje pripadaju nacionalnim i jezičkim manjinama i da jača kulturni i jezički diverzitet u EU. Evropska Unija je često u prošlosti ignorisala ove zahteve i rešavanje manjinskih tema je ostvaila  na nivou država članica, ili na nivou drugih međunarodnih organizacija. EU ima programe i akcije za dominantne kulture i zvanične jezike, dok postoji više od 50 miliona EU građana koji pripadaju istorijskim manjinama, i mnogi od njih govore manje upotrebljavanim ili ugroženim jezicima. Naša je dužnost, kao Evropljana, da po svaku cenu zaštitimo ovo vredno kulturno i jezičko nasledstvo. Inicijativa Minority SafePack predstavlja paket predloga zakona za očuvanje nacionalnih manjina, niz EU zakonskih akata koji omogućavaju promociju manjinskih prava, jezičkih prava i zaštitu njihovih kultura. Ukratko, ona sumira nape glavne ciljeve:  sigurnost manjina i zakonodavni paket za manjine. U tom smislu tražimo da se usvoji EU preporuka za zaštitu i promociju kulturne i jezičke raznolikosti, programe finansiranja malih jezičkih zajednica, stvaranje Jezičkog centra za različitost, da ciljevi regionalnih razvojnih fondova EU uključuju i zaštitu nacionalnih manjina i promovisanje kulturne i jezičke raznolikosti, istraživanje o dodatnoj vrednosti manjina za naše društvo i Evropu, približavanje jednakosti manjinama bez državljanstva, npr. Roma, jedinstveni evropski zakon o autorskim pravima, tako da se usluge i emitovanje mogu uživati na maternjem jeziku, slobodu emitovanja i prijema audio-vizuelnih sadržaja u manjinskim regijama i izuzeće regionalne (državne) podrške za kulturu manjina, konzervaciju medija i kulturnog nasleđa.“

Loránt Vincze, predsednik FUENA-a (Foto: www.fuen.org)

Sigurno je bio veliki izazov da sakupite više od milion potpisa, koliko je bilo potrebno da kampanja uspe…

 

L. V.: „Naša kampanja nije bila jednostavna kampanja zasnovana na temama, jer je sama inicijativa složena. To takođe, ni problem o kojem smo govorili nije univerazalan, jer se položaj manjinskih grupa razlikuje od države članice do države članice. Takođe nije bilo lako doći do naše primarne ciljne populacije, a to su, naravno, pripadnici manjina. Morali smo da komuniciramo na mnogim jezicima, od kojih su neki bili manje korišćeni, a mislim da smo imali poruke na skoro 50 različitih jezika ciljanih na različite publike. Poruke su takođe morale biti različite, jer smo svakoj zajednici pokušali da objasnimo koji deo naše inicijative im najviše odgovara, koja su to pitanja koja ih motivišu. Imali smo centralni tim kampanje i lokalne koordinatore, više od 20 ljudi radilo je u ovoj strukturi. Ono što smo izgradili je mreža mnogih organizacija, institucija, grupa, osoba i zajednica sa sličnim shvatanjima i agendom. Ovo je mreža koju možemo i moramo nadograditi u budućnosti, ne samo za MSPI, već i za sva pitanja koja se tiču prava autohtonih nacionalnih manjina i jezičkih grupa. MSPI nam je pokazala da smo zajedno jači. Takođe je poslala jasnu poruku svim manjinama u Evropi: niste sami. Sveukupno, smatramo da kampanja Minority SafePack predstavlja veliki uspeh i ogromnu pobedu za sve autohtone manjine, jezičke grupe i nacionalnosti bez domovine u Evrope. Ovo je prvi put da ove grupe deluju zajedno kao jedno, i smatramo da je ovo istorijski trenutak. Po mom mišljenju, najveće dostignuće kampanje nije da smo uspeli sakupiti više od milion potpisa, već činjenica da se rodio Evropski pokret za prava manjina. U velikoj meri smo premašili sopstvene planove tako što smo imali više od 1.200.000 potpisa i 11 država koje su dostigle nacionalni prag. Naravno, primili smo mnogo udaraca, morali smo shvatiti da neki od naših prvobitnih planova nisu „radili“, a da sve organizacije na koje smo računali na početku nisu dorasle zadatku. Ali dobili smo podršku od nekih veoma jakih zajednica poput Baskija i Katalonaca ili Poljska iz Litvanije, turske zajednice iz Bugarske i tako dalje.“

 

Kampanja je uspešno završena, ali posao tek predstoji. Koji su naredni koraci?

 

L. V.: „Prvo ćemo predstaviti izjave podrške nadležnim državnim organima, a potom i Evropskoj komisiji. Komisija mora da organizuje javnu raspravu u Evropskom parlamentu i mora da objavi svoju poziciju pre 3. oktobra 2018. Verujemo da Evropa mora čuti naše glasove, a Evropska komisija mora ozbiljno shvatiti naše zahteve. Imamo snažnu podršku od nekih država članica i mnogih regiona, a mi ćemo nastaviti lobirati za naš cilj. Svesni smo da će ovo verovatno biti dug i težak proces, ali smo spremni na to. Imaćemo konkretne zakonske predloge koji će se uzeti u obzir. Sve ove godine Evropska komisija je jednostavno odbacivala sva pitanja ili predloge o manjinskim pravima, obrazlažući da nije u njenoj nadležnosti. Građani EU u velikom broju danas kažu da se taj stav mora promieniti. Evropske vrednosti, jezička i kulturna raznolikost predstavljaju brigu za celu EU.“

 

Koja je pozicija ili kakva je situacija nacionalnih manjina u Eu i Evropi danas?

 

L. V.: „Manjine u Evropi se suočavaju sa različitim problemima i izazovima. Većina manjina zapadne i severne Evrope je na dobroj poziciji, pošto ih država smatra ravnopravnim građanima i nudi im jednaka prava kao većini ili u drugim slučajevima na ovom prostoru je zamrznut zakonski okvir o manjinskim pravima. U međuvremenu, mnoge države u istočnoj Evropi ne pružaju ni najosnovnija prava za njih. Grčka ili Bugarska čak ni ne prepoznaje neke od svojih manjina (čudno, ali to se odnosi i na Francusku), a onda postoje i ljudi bez državljanstva koji čak nisu dobili državljanstvo u zemljama u kojima žive. Pružena prava se mnogo razlikuju od jedne zemlje do druge, čak i poštujući postojeće zakonodavstvo predstavljaju izazov u ​​mnogim zemljama. Hajde da se suočimo sa time da u regionu ima mnogo novoosnovanih država sa mladim i krhkim demokratijama. Uvođenje novih normi i promena mentaliteta većine zahteva vreme i mnoge investicije sa obe strane. Dakle, bilo bi teško reći da se sve manjine Evrope suočavaju sa istim problemima. Ali to ne znači da nemamo zajedničkih ciljeva: svi želimo da budemo jednaki, svi želimo zaštitu za naš jezik i kulturu, svi želimo garancije da niko ne može oduzeti naša prava. Želimo da se osećamo kod kuće u našim zemljama. Nažalost, istorija i svakodnevna iskustva su nam pokazali da nisu sve evropske države spremne za ovaj zadatak. Zato mi u FUEN-u smatramo da Evropska unija treba da deli kompetencije sa državama članicama u vezi sa manjinskim pitanjima.“

 

Zašto je važno očuvati i razvijati manjinska prava?

 

L. V.:  „Kao što sam ranije rekao, kulturna i jezička raznolikost je vredna i mora biti zaštićena. Takođe, manjinska politika je mirovna politika. Države, koje su shvatile da stvaranje pravnog okvira za zaštitu manjina i tretiranje njihovih građana koji pripadaju manjinskim zajednicama kao ravnopravna, postigle su prosperitet, razvoj i lojalnost manjinske zajednice prema svojoj državi. Italija, Belgija, Danska, Finska, Nemačka su dobri primeri u tom smislu. Ali kada u nekim država članicama umesto da žudi za mirnom koegzistencijom, većina pokušava da ugnjetava manjine, to može dovesti do sukoba. Ove situacije se moraju izbeći, a ko bi mogao pomoći u tome, ako ne i EU?“

 

Koju „ulogu“ imaju manjinske zajednica u modernoj Evropi i svetu? Da li su one samo „mostovi“ između većinske populacije u domicilnim državama ili vlada i država u kojim poreklo imaju manjine, kako to političari vole da kažu, ili su mnogo više – „normalni“ građani konkretnih država sa svim svojim pravima i obavezama?

 

L. V.: Biti most između država je važno, jer je to plus, način na koji manjine mogu pomoći u međusobnim odnosima, ali daleko od toga da je jedina stvar u kojoj su dobre. Ljudi pripadnici manjinskih zajednica nisu ništa manje u odnosu na one koji pripadaju većini. Jesu li oni poreski obveznici? Da li doprinose blagostanju zemalja i regiona? Da li doprinose kulturnoj i jezičkoj različitosti? Da li su odlučili da žive u nekoj zemlji ili su tamo rođeni, baš kao oni iz većine? Odgovor je očigledan za sva gore navedena pitanja, i to je razlog zašto bi oni trebali imati ista prava.“