Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima okupila je ove godine medijske radnike i novinare, ali i stručnjake iz oblasti turizma, privrede i zaštite životne sredine. Uz mnogobrojne zainteresovane posetioce, kako iz medijske industrije, turističkih organizacija i privrede, tako i učenike Srednje elektrotehničke škole iz Novog Sada, panelisti i organizatori su se usaglasili da manjinski i lokalni mediji u mnogim slučajevima jesu resursi razvoja turizma.

Drugi konferencijski dan je zvanično otvorio član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić, koji je izrazio svoje zadovoljstvo što Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima istrajava i što je program svake godine ozbiljniji i sveobuhvatniji.

„Dobro je što je ovoga puta centralna tema turizam i uloga manjinskih medija u njegovom razvoju, jer se turizam sve više oslanja na kulturu, i sve su razgranatije veze između te dve oblasti,“ rekao je Rožić, podsećajući da je konferencija sastavni deo platforme „Druga Evropa“ projekta „Novi Sad 2021 – EPK“. „Gradska uprava za kulturu nastaviće da podržava ovu manifestaciju jer je ona potpuno u skladu sa koncepcijom multikulturalizma i decentralizacije, ali i zato jer organizatori svaki put prevaziđu domete prethodne konferencije“, naglasio je Rožić.

Na današnjem programu su bila četiri panela, kojem je prethodilo uvodno predavanje Doc dr. Igora Stamenkovića sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodo-matematičkog fakulteta iz Novog Sada na temu multikulturnih regija i njihovog razvoja, podsećajući na to da do razvoja može doći samo ukoliko sve zainteresovane strane – od stejkholdera, privatnog sektora do medija  – rade zajedno.

O Vojvodini kao turističkoj regiji su diskutovali Predrag Mandić iz Srpskih nedeljnih novina iz Mađarske, Prof. dr. Lazar Lazić sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada, Nataša Pavlović, direktorka Turističke organizacije Vojvdoine, Marta Varju, glavna urednica Magyar Szo-a i Rade Delibašić iz Fondacije Novi Sad EPK 2021.

Učesnici panela koji je moderirala Dragica Samardžić, viši savetnik za turizam Privredne komore Vojvodine usaglasili su se da Vojvodina jeste turistička regija koja se iz godine u godinu razvija ubrzanim tempom i beleži porast broja turista (u 2018. godini čak za rekordnih 14%). Tokom panela, koji je naglasio i potrebu za modernijom organizacijom i menadžmentom, kao i marketingom u oblasti turizma i turstičkih organizacija, konstatovano je da u kontekstu ove oblasti treba govoriti i o negativnim pojavama, kao što je, na primer, stranačko postavljanje osoba na rukovodeća mesta i niske plate tursitičkih radnika.

Tokom drugog panela pod nazivom „Evropski manjinski i većinski mediji kao resurs razvoja turizma“ učesnici – urednici manjinskih i većinskih medija Gwyn Nissen iz Danske, Frank Jung iz Nemačke, András Chirimiciu iz Rumunije i Rajmund Klonowski iz Litvanije, uz video uključenje Martine Kreuzer iz Italije, doneo je sliku uloge medija u drugim evropskim državama.

Glavna poruka panela koji je moderirala Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont-a, jeste da svaki medij treba da neguju svoj specifični pristup temama iz oblasti turizma bez obzira na to da li zajedno sa drugim subjektima radi na promociji turističkih destinacija, ili se kroz analitičko novinarstvo bavi temama koje proizilaze iz ove oblasti.

Upravo zato što u nekim slučajevima turizam i njegov razvoj negativno utiču na životnu sredinu, jedan od panela –„Mediji i ekologija“ – čija moderatorka je bila Vladimira Dorčova Valtnerova, odgovorna urednica portala „Storyteller“, bio je posvećen „ekološkom“ novinarstvu, odnosno zaštiti životne sredine.

Učesnici – Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija Srbije, Velimir Cvejanov, urednik portala www.reciklaza.biz, Dragan Gmizić, novinar, Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrija u Privrednoj komori Vojvodine i Marko Tucakov, dopisnik Hrvatske riječi – konstatovali su da zapravo nema novijih podataka i istraživanja koja bi ukazala na to u kolikoj meri mediji izveštavaju o zaštiti životne sredine, sa subjektivnom ocenom da ta mera ipak nije dovoljna. Ujedno su se usaglasili da je izveštavanje o ovim temama često senzacionalitičko i kratkog daha, i upravo zbog toga treba pronaći načine i možda nove novinarske pristupe i narative u izveštavanju o ekološkim temama.

Ovogodišnja konferencija je naglasila da pored očuvanja kulturne baštine treba da očuvamo i prirodno nasleđe, kao i to da ekonomski progres se ne može odvojiti od kulturnog progresa. U tom kontekstu se odvijao i panel „Rusinska kultura i turizam“ koji je imao za cilj da predstavi turističke potencijale, ali i proizvode zajednice Rusina, pre svega iz Ruskog Krstura.

Učesnici panela – Ljubica Njaradi, predsednica Turističkog udruženja Ruski Krstur, Jakim Vinai, novinar Q media iz Kule i Blažena Homa Cvetković ispred NIU „Ruske slovo“ – predstavili su kulturno-gastronomski i verski turizam koji se tokom poslednjih godina razvija pre svega u Ruskom Krsturu. Oni su kao primer dobre prakse izdvojili kulturno-gastronomsko-zabavnu manifestaciju „Dani krsturske paprike“ i ujedno podsetili na odličan muzički festival Vodova Fest koji se nekoliko godina uspešno organizovao u ovom selu. Panel je moderirala Jasna Kovač iz NIU „Ruske slovo“

Fotografije: Csilla Dávid i Branko Vujkov

Mediji igraju važnu ulogu u povezivanju folklora i tradicije u savremenom životu s lokalnim turizmom, podseća Ladeja Godina Košir, predsedavajuća Evropskom platformom zainteresovanih strana u kružnoj ekonomiji (ECESP) i osnivačica i izvršna direktorka Circular Change iz Slovenije, u susret Trećoj evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu, koja počinje već danas.

Ladeja je međunarodno poznata stručnjakinja za kružnu ekonomiju, govornica i ko-kreatorka međunarodnih CE događaja. Bila je finalistkinja The Circular Leadership Award 2018 (Davos VEF), prepoznata kao regionalna pokretačica tranzicije u kružnoj ekonomiji“. Koautorka je prve Mape puta ka kružnoj ekonomiji u Sloveniji i kreatorka i vođa tima godišnje međunarodne konferencije Circular Change. Ujedno je gostujuća profesorka na Univerzitetu Doshisha u Kjotu i jedna od vođa istraživačke grupe Sistemi cirkularne ekonomije pri Bertalanfi, centru za proučavanje sistemskih nauka (BCSSS) u Beču.

Kako manjinski (i lokalni) mediji mogu doprineti razvoju turizma i povezati regije u kojima su nastanjeni sa matičnim zemljama ili sa zemljama u kojima postoje veće ili manje zajednice pripadnika iste manjine?

L. G. K.: „Turizam igra važnu ulogu u razvoju lokalnih zajednica, gradova, regija. Budući da se ova industrija zasniva na uslugama kojima upravljaju ljudi, pruža sjajnu priliku za povezivanje onih koji imaju iste korene, govore istim jezikom i prihvataju slične vrednosti, bez obzira gde žive. Mi kao ljudska bića imamo snažnu potrebu da negde pripadamo, da se osećamo kao deo zajednice, da imamo društvenu mrežu sa kojom se možemo identifikovati. Poseta mestima u našoj matičnoj zemlji, gde se govori naš jezik i gde se deli duh naše domovine, uvek je ispunjavajuće iskustvo.

Danas mediji – ako se razumeju u širem kontekstu, ne samo kao „tradicionalni“ mediji – mogu značajno doprineti osećaju povezanosti. Društveni mediji u kombinaciji sa lokalnim i manjinskim medijima omogućavaju razmenu informacija, znanja, priča, slika, utisaka koji okupljaju ljude i povećavaju interesovanje za određene teme. Turizam je odličan „alat“ koji se može koristiti za dugoročno sistemsku izgradnju odnosa između manjina koje žive u različitim delovima sveta.“

Ekologija treba da ide zajedno sa turizmom, ali … Kako evropski manjiski mediji doprinose razvoju ekološke svesti, da li treba da prate ili analiziraju (lokalne) ekološke katastrofe i u tom kontekstu traže nove novinarske pristupe ovoj temi koji će pomoći zajednici da bolje razume odnose ljudi i prirode / ekologije i uticaja na čoveka i razvoj kanala i medija komunikacije sa prirodnim okruženjem?

L. G. K.: „Nažalost, ekologija nije uvek ugrađena u turizam. Naprotiv – možemo naći mnoge slučajeve čak i u našem regionu, gde je turizam doprineo degradaciji prirode i životnog okruženja, čak i smanjio kvalitet života lokalnih građana. Mediji bi trebali biti „pas čuvar“ koji kritički posmatra, istražuje, informiše i izveštava. Na lokalnom nivou lokalni mediji mogu igrati važnu ulogu jer novinari su tu da predstavljaju lokalnu zajednicu, imaju bolji pristup lokalnim resursima informacija i (obično) bolje razumevanje lokalnog konteksta od predstavnika nacionalnih ili međunarodnih medija. Profesionalizam u kombinaciji sa interesovanjem za pozitivan doprinos razvoju lokalne zajednice najbolja je moguća formula za stvaranje značajnih i uticajnih medijskih poruka. Imajući u vidu da smo danas svakodnevno preopterećeni svim vrstama informacija, posebno putem društvenih medija, od velike je važnosti kako su poruke dizajnirane, kakva se vrsta narativa koristi i koliko su relevantne za našu ciljnu publiku. Samo propovedanje o potrebi promene za očuvanje prirode i naše planete definitivno nije dovoljno. Ljudi se moraju identifikovati sa porukom, razumeti „šta je to za mene“ i uzbuđeni su da doprinesu nečemu što za njih ima značenje.

Na primer, kada je Fondacija Ellen MacArthur podelila poruku „U okeanu bi do 2050. moglo biti više plastike nego ribe“, mi smo se probudili. Ova poruka je jasna i obraća se svakom od nas. Volimo more. Volimo ribu. I ne želimo da budemo deo problema – želimo da budemo deo rešenja. Od tada su organizovane mnoge aktivnosti koje se bave pitanjem plastike, plastičnog otpada za jednokratnu upotrebu, morskim otpadom … Na lokalnom nivou lokalni mediji mogu voditi jednostavne, ali efikasne kampanje – podstičući ljude da piju vodu iz slavine umesto flaširane vode, na primer, i time smanjujući upotrebu plastičnih flaša. Mali korak, ali pozitivan.“

Tamo gde je turizam, uvek je i kultura. Da li su manjinske zajednice u Evropi takođe prepoznate kao zajednice koje donose modernu kulturu i umetnost, ili se podvlače stereotipi da manjinske zajednice „donose“ folklor i narodne običaje i tradicije? Kakva je uloga manjinskih medija u razbijanju predrasuda i da li manjinski mediji tu ulogu igraju?

L. G. K.: „Šta nije u redu sa folklorom i tradicijom? U potrazi za svojim korenima i identitetom, ponosićemo se na svoju kulturnu baštinu. Pogledajmo nordijske zemlje. Na primer, nedavnu pojavu „hygge“-a. O čemu se radi? Reč je o tradicionalnom načinu na koji Danci u zimskim danima provode vreme zajedno! Radi se o izgradnji osećaja za zajednicu, za pripadnost, brigu i ljubav. Nije li to nešto sjajno? Pozivamo prijatelje u naš dom, palimo sveće, pijemo čaj i uživamo u zajednički provedenom vremenu. U našem regionu se često stidimo svojih tradicionalnih navika, ali u njima ima neke magije. Samo moramo pronaći vezu između našeg savremenog životnog stila i suštine tih tradicionalnih navika – vrednosti se nisu promenile i one su najbolji mogući „lepak“ između sadašnjosti i prošlosti. Jednom kada pronađemo način za oživljavanje narodnih običaja na savremen način, ovo može postati super atraktivna turistička ponuda, zasnovana na lokalnoj kulturi, vrlo jedinstvena i nadahnjujuća. Lokalni i manjinski mediji su tu da pomognu da se to ostvari!“

Treća evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima održava se 28-29. novembra 2019. godine u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu, najavljeno je danas u Kulturnoj stanici „Svilara“ u Novom Sadu.

,,Dijalog komunikacione platforme koju nosi Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijiam se u ovoj godini okreće turizmu. Namera nam je da tokom ovogodišnjeg izdanja konferencije uputimo poruku kako domaćoj, tako i evropskoj široj javnosti da razume i prihvati medije na jezicima manjina kao razvojni resurs, jer mogu mnogo toga da pruže upravo sa svojim specifikumom“, izjavila je Nataša Heror iz Heror Media Ponta.

Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine je poručio da je ,,Privredna komora Vojvodine veoma aktivna na polju razvijanja saradnje i umrežavanja poslovnih subjekata na širem regionalnom nivou i da uzimanje učešća ne samo na sajmovima turizma u Beču, Budimpešti i Zagrebu, nego i na raznim promotivnim manifestacijama sa etno, gastro i vinskom tematikom, dokaz je opredeljenosti za što bržim i intenzivnijim razvojem turističke razmene u regionu. Manjinski i lokalni mediji mogu odigrati ključnu ulogu u tom procesu.“

,,Ovogodišnji koncept Treće evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je prilika da manjinski mediji kako iz Srbije, tako i iz cele Evrope budu prepoznati kao partneri koji mogu doprineti razvoju turizma. U tom smislu, Magyar Szó kao snažan medijski brend koji traje već 75 godina se preporučuje kao stabilan partner za kvalitetne projekate i kampanje sa ciljem da se specifičnost grada Novog Sada i vojvođanske regije plasira na najbolji način”, poručila je Rozalija Ekres, direktorica Magyar Szó-a.

Ona je dodala da je ova medijska kuća već osmu godinu jedan od organizatora konferencije, koja iz godine u godinu okuplja sve veći broj manjinskih medija i time podržava početnu ideju ove komunikacione platforme, a to je da se njome obezbeđuje vidljivost i prisutnost manjinskih medija u javnom dijalogu.

Đula Ribar, zamenik rukovodioca sektora podrške programa Fondacije Novi Sad 2021 EPK, izjavio je da Fondacija ,,Novi Sad 2021-Evropska prestonica kulture” već treću godinu podržava Evropsku konferenciju posvećenu manjinskim i lokalnim medijima, razumevajući značaj ove medijske niše koja upravo doprinosi komunikacijom sa manjinskim zajednicama na njihovom maternjem jeziku.

„Kao sastavni deo programskog luka ,,Druga Evropa”, ovaj događaj upotpunjuje promišljanje manjinskih medija kao važnog fenomena koji sa svojim kapacitetima treba da bude prepoznat kao resurs razvoja turizma kako grada Novog Sada, tako i pokrajine Vojvodine. U vrednosnom smislu, a u kontekstu Evropske prestonice kulture i evropskih vrednosti, ova platforma promoviše principe demokratije, ravnopravnosti, tolerancije i poštovanja ljudskih i manjinskih prava. U kulturološkom smislu, ova platforma predstavlja kreativni izazov dominantnim umetničkim praksama i kulturi i doprinosi unapređenju raznovrsnosti ponude kulturnih programa grada” dodao je Ribar.

Organizatori su danas najavili da nakon otvaranja događaja, na programu je Predavanje iznenađenja i kao poseban kuriozitet prvog dana ovogodišnje konferencije, održavanje okruglog stola ,,Inovacije u medijima” koji organizuje Asocijacija medija uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj. Na okruglom stolu temu inovacije će učesnici promišljati zajedno sa sjajnim predavačima: Gwyn Nissen, glavni i odgovorni urednik Der Nordschleswiger, dnevnog lista na nemačkom jeziku iz Danske i Frank Jung, novinar sh:z Schleswig-Holsteinischer Zeitungsverlag GmbH & Co. KG, regionalnog dnevnog lista iz Nemačke.

Drugi dan konferencije je rezervisan za plenarni rad u četiri panela. Uvodničar je Doc dr. Igor Stamenković sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Prvi panel se bavi Vojvodinom kao turističkom regijom. Iz ugla medijske struke, ove godine se Konferencija bavi komplementarnim temama, a to su teme iz oblasti ekologije, video sadržaj, inovacije i cirkularna ekonomija.

Jedan ceo panel je posvećen rusinskoj kulturu i turizmu, dok predstavnici evropskih manjinskih i regionalnih medija dolaze iz Rumunije, Mađarske, Nemačke, Danske, Italije i Litvanije.

Već tradicionalan završetak događaja čini i zvanična poseta učesnika Konferencije, ovoga puta redakciji ,,Ruske slovo”, nedeljnika na rusinskom jeziku..

Informacije i prijavni formular nalaze se na sajtu https://mediapont.org/

Ulaz oba dana konferencije je slobodan, uz obaveznu prijavu.

Pokrovitelji: Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021

Organizatori: Heror Media Pont, Magyar szó, Storyteller, Ruske slovo, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Asocijacija medija u saradnji sa MIDAS-om

Podrška: Privredna komora Vojvodine

Prijatelj: kompanija Coca Cola 

Foto: Andraš Otoš