Mesec: novembar 2020.

,,Manjinski mediji imaju vitalnu ulogu u obezbeđivanju verodostojnih informacija koje u kontekstu pandemije spašavaju živote.“

 

Danas je završena 4. Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima koja je ove godina održana onlajn.

 

Govoreći o inovacijama u kulturi i konceptu otvorenih gradova, Biljana Mickov, kulturološkinja sa Univerziteta u Remsu / Sorbona, Francuska, naglasila je da su inovacije neminovnost koje unapređuju kreativne procese.

 

 

„Kada govorimo o gradu, moramo podrazumevati grad kao kvalitet života. U tom konceptu važno je postaviti kulturu u centar razvoja grada, što se sve više dešava i u Novom Sadu sa projektom Evropska prestonica kulture 2021.“, rekla je danas Mickov u svom uvodnom predavanju  „Otvoreni grad – inovacije u kulturi“  u okviru 4. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima.

 

 

“Inovacije postavljaju građane u centar razvoja procesa, dozvoljavajući im da sami kreiraju inovacije i na taj način podstiču novi termin – otvoreni gradovi. U ovom kontekstu mediji imaju značajnu ulogu jer dobijaju više slobode za kreativnost i demokratizaciju društva“, kazala je Mickov i naglasila da inovacije podstiču kreativni sektor u svim pravcima, one pomažu da razvoj kulture u globalnim gradovima postane vidljiviji.

 

Drugi konferencijski dan obeležila su i tri panela, u fokusu kojih je bila komunikacija, sagledana iz različitih uglova. Marija Mandić, viša naučna saradnica Balkanološkog insituta SANU, u razgovoru sa Natašom Heror, koja je moderirala panel  „Sadašnjost i budućnost“ , podsetila je na termin „življena višejezičnost“, koja oslikava pre svega istoriju višejezičnosti na teritoriji Vojvodine i ukazala na sadašnjost višejezičnosti:

 

„Mi u modernim društvima uglavnom očekujemo da manjine budu višejezičke i da se prilagode većini. Smatram da, ako govorimo o komunikaciji, moramo da radimo na nekoj vrsti ravnopravnosti u komunikaciji i da naročito u etnički mešovitim sredinama radimo i na senzibilizaciji većine i na razvoju višejezičnosti i kod većinske etničke ili jezičke zajednice.“

 

 

Vincze Lóránt, predsednik FUEN-a i poslanik u Evropskom parlamentu, podsetio je da je 2017. godine, kada se obraćao na 1. Evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima, naglasio da su manjinski mediji esencijalni za očuvanje jezičkih identiteta manjinskih zajednica.

 

„Ova izjava danas, tokom pandemije korona virusa, još više dobija na težini“, rekao je Lóránt i ilustrovao je, kako je rekao, šokantim podatkom iz ankete koju je sproveo FUEN u saradnji Manjinskom intergrupom u Evropskom parlamentu pod nazivom „Do you speak Corona?“.

 

 

„Istražili smo upotrebu manjinskih jezika u 25 država u 43 manjinskih grupa i došli smo do podatka da u 44,2 % slučajeva informacije o kovid-19 nisu bile dostupne na manjinskim jezicima“, izjavio je Lóránt i dodao:

 

„Manjinske organizacije i manjinski mediji su bili jedini izvor tih informacija na njihovom maternjem jeziku i ovo naglašava važnost manjinskih medija za naše društvo i naše zajednice. Manjinski mediji imaju vitalnu ulogu u obezbeđivanju verodostojnih informacija koje u kontekstu pandemije spašavaju živote.“

 

Verodostojne informacije i inovacije i u manjinskim i lokalnim medijima su itekako prisutne, što je potvrdio panel  „Podcast i streaming“  koji je moderirala Vladimira Dorčova-Valtnerova, osnivačica i odgovorna urednica portala „Storyteller“.

 

Podkast je i u Srbiji sve popularniji, što dokazuje i platforma podcast.rs, agregator podkasta iz Srbije. „Podkast je audio streaming koji je kasnije dostupan na zahtev. To je radio 21. veka, odnosno personalizovani radio“, kazao je Vladimir Radinović, jedan od osnivača platforme podcast.rs, koji je podsetio da podkaste ne pripremaju samo mediji i novinari.

 

„Gledajući broj podkasta na našoj platformi, tu možda ima 10 % podkasta iza kojih stoje školovani novinari. Većina autora podkasta u Srbiji, a i u svetu, su hobisti. Odnosno neko ko ima određenu temu koja ga veoma interesuje, želi da okupi zajednicu oko te teme, da razgovara sa ljudima o njoj i smatra da je podkast dobri medij koji može da doprinese do tog cilja“, izjavio je Radinović.

 

 

Zajednica je važna za sve medije, pa tako i za podkaste. „Kada pričamo u kontekstu zajednice, podkasti su prava stvar zato što se dosta podkasta sluša preko slušalica i čim vi imate u ušima nekog ko vam priča, vi se povežete sa tom osobom“, rekla je Aleksandra Bučko sa portala „Fabrika kreativnosti“, u čijem fokusu je proizvodnja podkasta, i koja je ujedno koordinatorka kreiranja podkasta u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine – NDNV Podcasts.

 

„I mediji i novinari upravo na ovaj način mogu da izgrade poverenje koje je važno za izgradnju zajednice, a potom i da monetizuju tu vrstu produkcije. To nije lako, posebno u Srbiji, ali postoje načini da se to uradi. Znači, moguće je, ako dajete kvalitetan podkast, jer onda vam zajednica i vrati“, dodala je Bučko.

 

 

 

O tome da li postoji publika podkasta koji pripremaju mediji i novinari, konkretno portal MultiRadio, govorio je Dragan Gmizić, odgovorni urednik portala. „Kad je priča dobra, publika postoji. Mi smo spori, ali uporni da zadate ciljeve ostavrimo. Naš imperativ je da imamo što više dobrih autora i da se na različite načine obratimo publici. Odnosno da odgovorimo na interesovanja publike i na impluse koje dobijamo od nje“, kazao je Gmizić i dodao:

 

„Ponuda podkasta je ogromna i svet autora podkasta u kom možemo svašta da saznamo i otkrijemo je neverovatan. Doći do publike u ovoj zemlji je teško, ali moguće.“

 

Dejan Pavlović, koautor prvog podkasta na rusinskom jeziku „Kolo kazanja“, smatra da Srbija ne kaska puno za svetom, kada je podkast u pitanju. „Srbija ne kaska puno za svetom što se tiče podkasta, iako je na primer u Americi sve počelo mnogo ranije. Stižemo je i što se tiče tehnologije, i distribucije podkasta“, kazao je on.

 

Streaming, i to ne samo audio, je dostupan svima upravo zahvaljujući društvenim mrežama, kao što je Facebook, a mogućnost prenosa događaja uživo od nedavno koristi i nedeljnik na hrvatskom jeziku „Hrvatska riječ“ iz Subotice.

 

„Mi smo tek na pionirskim počecima, što se tiče prenosa uživo, streaminga“, izjavila je Zlata Vasiljević, glavna i odgovorna urednica „Hrvatske riječi“.

 

„Počeli smo pre nekoliko nedelja, iako smo mi zapravo štampani medij, ali smo prinuđeni da pratimo savremene trendove, tako da imamo i internet stranicu i Facebook stranicu. Počeli smo da prenosimo na Facebooku važne događaje za hrvatsku zajednicu u Vojvodini, jer smo procenlili da je značajno da čitaocima nedeljnika omogućimo da te događaje prate onog momenta kada se dešavaju. Povratne informacije su zaista dobre i broj gledanja uživo i posle na odloženo je zaista bio velik“, rekla ja Vasiljević i dodala da je u planu da se nastavi sa ovom dobrom praksom i da se pokrene i podkast.

 

 

 

Ovogodišnje konferencijsko izdanje mapiralo je položaj verskih organizacija i medija u kontekstu modernih medija i komunikacija. Na panelu pod nazivom  „Verski mediji“  kojim je moderirao Marko Tucakov, dopisnik nedeljnika „Hrvatska riječ“, učestvovali su Vinko Cvijin, sveštenik Katoličke crkve iz Vajske i glavni i odgovorni urednik časopisa „Zvorik“, Dušan Beređi, pastor Protestantske hrišćanske zajednice u Novom Sadu, teolog, autor YouTube sadržaja „Teologija uz jutarnju kafu“ i Miroslav Keveždi, filozof – religiolog koji su razvili konstruktivnu diskusiju o tome kako crkve komuniciraju sebe, verski život i učenje, a kako se mediji bore sa izazovima izveštavanja o verskim zajednicima.

 

 

„Verski mediji, odnosno crkve su u medijima prisutni već dugi niz godina, ne samo poslednjih tridset godina, ali kroz istoriju su ove informacije imale drugačiji karakter. Kada se radi o prisutnosti verskih zajednica na društvenim mrežama, još uvek postoji neka vrsta zbunjenosti, zato što se karakter različitih platformi različito tumači“, rekao je Miroslav Keveži i dodao da društvene mreže, kao intermediji, su velika šansa i za verske organizacije i verske medije.

 

„Kako se verske zajednice snalaze na internetu je interesantno pitanje za neko istraživanje, ali činjenica je da je sve veći zahtev pred sveštenstvom da ono, koje se inače bavi teškim teološkim pitanjima, sada to mora da pomnoži sa mediološkim znanjem, koje je isto tako postalo izuzetno zahtevno.

 

Predstavljajući časopis „Zvonik“, Vinko Cvijin je između ostalog rekao da se u kontekstu ovakvih i sličnih verskih časopisa ne može govoriti o finansijskoj održivosti, dok je Dušan Beređi podsetio na to da kreirati sadržaj na verske teme za platforme, kao što je YouTube, iziskuje dobru pripremu i veštine tehničkog, dizajnerskog, storytelling i sadržajnog tipa.

 

Beređi je takođe podelio svoje mišljenje na temu marginalizacije, odnosno diskriminacije pojedinih verskih zajednica u kontekstu javnih institucija, kao što je to napr. slučaj sa Protestantskom hrišćanskom zajednicom, koja je u zvaničnom registru crkava i verskih zajednica pri ministarstvu pravde. „Ipak, više nas naprimer gradonačelnik Novog Sada ne poziva na zvanične događaje, iako je to do pre petnaest godina bila redovna praksa“, kazao je Beređi i dodao da ih to ne sprečava da budu društveno angažovani, što je vidljivo u slučaju „Duge“, rehabilitacionog centra za zavisnike od teških droga, čiji je Beređi jedan od osnivača i upravljača.

 

Foto: Čila David, Video: Geza Juhas

„Godina 2020. je za medije izazovna: puno daje, puno i oduzima. Naše je mišljenje da kada smo zagledani u ono što život daje, to može da naraste, a ukoliko smo zagledani u ono čega nema, to nemanje raste“, izjavila je Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont-a, glavnog organizatora 4. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, koja se ove godine 26. i 27. novembra održava online.

 

Ovogodišnji sadržaj konferencije pruža jasnu sliku šta se tokom godine događalo u manjinskim i lokalnim medijima u Srbiji i Evropi, dodala je Heror, otvarajući ovogodišnje izdanje. Već prvi dan je doneo pregršt informacija o tome, kako su manjinski mediji reagovali na pandemiju korona virusa.

 

 

Craig Willis, mlađi naučni saradnik u Evropskom centru za manjinska pitanja i Univerziteta Evropa u nemačkom Flensburgu, predstavio je rezultate studije  „Mediji na jezicima manjina u Evropi i pandemija Covid-19: Studija 10 jezičkih sfera“ .

 

„U mnogim slučajevima, brojnost publike manjinskih medija se povećala, često za značajan procenat. Posebni porast se desio u vezi sa vestima, što verovatno odražava lokalnu prirodu pandemije. Manjine su želele da dobijaju ažurirane informacije na svom maternjem jeziku“, kazao je Willis i dodao:

 

„Međutim, istovremeno je došlo do pada prihoda od reklamiranja, posebno u manjinskim medijima koji su u privatnom sektoru i onih koji se delom finansiraju iz reklamiranja. Svaki put, kada je ovo tokom istraživanja pomenuto, to je bilo u kontekstu egzistencijalne pretnje, ako se stvari ne vrate na redovni nivo prihoda od reklamiranja.“

 

 

S druge strane, manjinski mediji su izazovima, kao što je smanjenje obima sadržaja usled neodržavanja raznih kulturnih i sportskih događaja, bili inovativni u prilagođavanju izmenjenim okolnostima i doneli nove, sveže sadržaje.

 

„Mnoge manjinske zajednice su svoje kulturne događaje preselile onlajn, tako da su mediji iskoristile priliku i ponudile nove, interaktivne sadržaje i sadržaje, koje generišu korisnici, pre svega na društvenim mrežama“, dodao je Craig Willis.

 

O tome, kako i zašto je nastao  slovačko-srpski portal „Storyteller“  iz Srbije, kako se razvija, kako je reagovao na pandemiju korona virusu i kakve inovacije i eksperimente je uveo u svoj sadržaj, predstavila je njegova osnivačica i odgovorna urednica Vladimira Dorčova Valtnerova u svojoj  studiji slučaja .

 

 

 Inspiracija i komunikacija  su bile teme prvog konferencijskog panela, koji je moderirao Vladimir Huba Aradi, učenik IV razreda Gimnazije „Isidora Sekulić“ iz Novog Sada, čime se praktično konferencija i zvanično otvorila prema mladima.

 

„Inspiracija je neuhvatljiva, dok je motivacija proces u kojem možemo imati povratnu informaciju koja je na praktičnim osnovama“, izjavila je Jelena Knežević, profesorka sociologije pomenute gimnazije i dodala:

 

„Motivacija u kontekstu obrazovanja i nastave može biti doprinos mladom čoveku da ga motiviše da kreativno dela. S druge strane, ne možemo biti sigurni da li je on delao zbog toga što smo započeli jedan motivišući proces ili je on želeo da izbegne sankciju ili kaznu.“

 

Knežević je kao primer dobre prakse navela projektnu nastavu kao moćnu motivaciju i rad sa učenicima, gde se više ne radi o eks-katedra pristupu.

 

Damir Malešev, profesor filozofije u novosadskoj gimnaziji „Isidora Sekulić“ se nadovezao na ovu temu, naglašavajući ulogu dokolice u kreativnom delovanju.

 

„Zapadna civilizacija baštini svoj duhovni profil iz grčke filozofije, odnosno antičke duhovnosti, paralelno iz duge i moćne tradicije hrišćanstva. Upravo ovako koncipirana dokolica u polisima vezana je za koncept elite. Ono što je zajednički imenitelj kroz sve vekove je jedna gotovo banalna činjenica da je obrazovanje privilegija, kao što je i stanje nadahnuća i inspiracije“, rekao je Malešev i dodao:

 

„Problem sa degradacijom dokolice vidim kao proizvod masovne kulture i zloupotrebe medija. Masovna kulturua je demokratizovala kulturu i omogućila mnogim slojevima da participiraju u svetskoj duhovnoj baštini. S druge strane, kada se masovna kultura u kapitalizmu počela pojavljivati kao izvor profita, elitizam koji vuče nit iz antičkih polisa se degradirao u svakodnevni proizvod za konzumaciju. To je ono što nazivamo proizvodnjom kiča i neukusa, što je tamna strana masovne kulture. Kao što je u informisanju, koje je jedan od stubova demokratije, spinovanje tamna strana i moćno oružje korupcije.

 

 

Mia Nedeljković, učenica IV razreda Gimnazije „Isidora Sekulić“, ocenila je da je za medije najbitnije da objektivno prenesu sve informacije koje imaju. „Glavni cilj je da ta informacija bude svima dostupna i da svako može da je shvati na svoj način.“

 

Dodala je i to da je u sadašnjosti, kada imamo veliki protok informacija, sve jedna velika medijska trka, u kojoj se svi takmiče ko će prvi preneti informaciju.

 

„Mislim da je u takvoj situaciji teško korisiti inspiraciju, već mediji više koriste motivaciju zato što moraji što brže da plasiraju sadržaj i moraju da se motivišu da se izbore sa rutinama. S druge strane, inspiracija je veoma važna ideja svake medijske kuće, jer ona stvara priče. Bez inspiracije ne bi bilo poente medija“, zaključila je Nedeljković.

 

U kontekstu komunikacije, informacije i medija, posebno u kontekstu mladih, važnu ulogu igraju građansko vaspitanje i medijska pismenost. „Građansko vaspitanje postoji već duži niz godina u našem školskom sistemu, ali sada se pojavljuju i neke nove teme. Jedna od jačih tema upravo je tema medijske pismenosti, zato smo joj poklonili jedan poseban predmet“, izjavila je Ljiljana Nikolić, profesorka građanskog vaspitanja pomenute gimnazije.

 

„Važnost medijske pismenosti je u tome što je informacija trenutno dostupna na svakom mestu, u svakom momentu. Druga stvar je što su generacije naših učenika generacije koje koriste različite tehnologije i te informacije su njima u svakom momentu stvarno tu – kroz poruke, stavove i sl. Suština medijske pismenosti je prepoznati šta ti je poslato putem te informacije i njihovo kritičko poimanje. Tokom časova sa učenisima potenciramo upravo kritičko razmišljanje. Ne možete biti medijski pismeni ako nemate kritičko razmišljanje“, zaključila je Nikolić.

 

 

 Organizatori  ovogodišnje konferencije su Heror Media Pont, Mađar so, Storyteller, Hrvatska riječ, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Asocijacija medija u saradnji sa FUEN-om i ECMI-jem uz podršku MIDAS-a.

 

 Pokrovitelji  su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.

 

 I sutra pratite Konferenciju na našem You Tube kanalu Heror Media Pont i Facebook stranici Media Pont. Agendu za sutrašnji dan možete naći na ovom linku. 

 

Foto: Čila David / Video: Geza Juhas

“BUDUĆNOST I KOMUNIKACIJA”

Datum događaja: 26-27. novembar 2020.

KS Svilara, Đorđa Rajkovića 6b, Novi Sad

Organizatori:

Heror Media Pont, Mađar so, Storyteller, Hrvatska riječ, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Asocijacija medija

u saradnji sa FUEN-om i ECMI-jem

uz podršku MIDAS-a

Pokrovitelji:

Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propose i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021

Četvrta evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je deveti događaj u nizu ove komunikacione platforme i sagledavamo je kroz glavnu temu ,,Budućnost i komunikacija”, na taj način da uključimo prošlost i umetničko stvaralaštvo, i posmatramo inspiraciju kao fenomen koji formira i menja društva. Sažimamo sve nivoe komunikacije.

Savremene koprodukcije različitih medijskih formata će takođe biti predstavljene kao rezultat naših prethodnih događaja, kao i naučno viđenje trenutnog stanja ostvarivanja manjinskih prava putem medija. Jedna od tema će biti i verski mediji, čiji rad i doprinos manjinskim zajednicama želimo da elaboriramo na ovogodišnjem događaju. Iz ugla medijske struke, ove godine će fokus biti na TV i radijskoj produkciji, podcastu i streamingu.

Format događaja je video produkcija koja će biti dostupna na YouTube kanalu Heror Media Pont, sajtu mediapont.org i na FB stranicama Heror Media Pont i Media pont.

Sadržaj je dostupan na engleskom i srpskom jeziku.