+100%-

Novosadski biciklizam na Subotnjim razgovorima

Novi Sad, 18.09.2021.

U organizaciji “Heror media pont”-a, Arhiva Vojvodine i Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija uz pokroviteljstvo Uprave za kulturu Grada Novog Sada održan je drugi događaj Subotnji razgovori iz jesenjeg ciklusa, koji je ujedno i završnica ovogodišnje produkcije.

Tema je bila Novosadski biciklizam, a gosti Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative i Maja Savić, državna prvakinja i reprezentativka u drumskom biciklizmu.

Uvek sjajan uvodnik moderatora Zorana Kneževa nas vrati u stari Novi Sad i kako je to kadgod bilo:,,Prvi bicikli pojavili su se kod nas 1880. godine. Pojava bicikla izazivala je veliko interesovanje kod Novosađana, naročito među decom, koja su trčala za biciklistom kad bi se ovaj pojavio na ulici. Već 1894. godine grad je imao prodavnicu bicikla, a otvorio ju je u Dunavskoj ulici Jožef Kles, koji je bicikle davao čak i u najam za vožnju po gradu, a kada je interesovanje za ovo prevozno sredstvo poraslo, kao Klesov konkurent javio se Bene Forgač, sa svojom prodavnicom u Ćurčijskoj ulici. Cena jednog bicikla u prvo vreme nije baš bila pristupačna, jer je stajao 100-120 forinti, koliko i par volova.

Prvu uređenu biciklističku stazu Novi Sad je dobio 1900. godine, zauzimanjem dr Steve Adamovića, predstavnika Mesnog biciklističkog društva. Staza je bila podignuta u velikom dvorištu Matice srpske, na takozvanom Hanskom zemljištu, gde se danas na tom prostoru nalazi parking. Oko staze su bile klupe, a u sredini tribine, tako da je publika za vreme takmičenja uglavnom sedela. Kako je u početku interesovanje za trke bilo ogromno, organizatori su uvek pripremali bogat program, a za vreme pauze publiku je zabavljala vojna muzika. Kao odlični biciklisti važili su tada u Novom Sadu: Uroš Popović, student medicine, Joška Majer, novinar, Karlo Kungl i Ludvig Tauš, trgovac crkvenih stvari.”

Slučaj je hteo da je upravo na današnji dan 10. rođendan Novosadske biciklističke inicijative, udruženja građana koje je sebi od samog osnivanja zadalo da radi na kopenhagenizaciji Novog Sada, i to im ide od ruke. Kroz razgovor sa Markom Trifkovićem čuli smo da je pre deset godina na novosadskim ulicama bilo oko 10000 biciklista, dok ih danas ima aktivnih oko 40000. Javnim zagovaranjem i razgovaranjem sa donosiocima odluka, ova organizacija je svojim činjenjem značajno uticala da se biciklistička infrastruktura u Novom Sadu unapredi, da se obore ivičnjaci, da se istaknu biciklističke staze na velikim raskrsnicama, da se Kritična masa uvede u grad, kako bi svi učesnici u saobraćaju postali svesni prisustva biciklista u većem broju.

Takođe, Novosadska biciklistička inicijativa je imala veliki broj akcija namenjenih samim biciklistima: da voze ispravne bicikle, da kočnice rade, da su osvetljeni.

Klima koja je stvorena u gradu prethodnih deset godina, a tiče se biciklista i biciklističkog saobraćaja, rezultirala je da je u ovoj godini grad Novi Sad opredelio značajna podsticajna sredstva za građane da kupe nove bicikle. To je prva takva akcija sprovedena u Srbiji.

Maja Savić je sa nama podelila zašto se odlučila za drumski biciklizam. ,,Nisam znala ni kako se trenira, ni kako se trka, ni šta posle toga dolazi, samo sam htela jednu stvar, a to je da se vozim u grupi.”

Danas se takmiči u profesionalnom ženskom timu BTC City Ljubljana. Kaže da se šuška u Biciklističkom savezu Srbije da se planira formiranje ženskog tima.

,,Izborom velike teme o novosadskom biciklizmu, namera nam je bila da istaknemo značaj građanskog aktivizma kroz sjajan primer udruženja Novosadska biciklistička inicijativa koji su svojim konstruktivnim činjenjem unapredili bezbednost biciklista u Novom Sadu i navikli donosioce odluka da građani znaju i mogu aktivno da učestvuju u razvoju našeg grada. Takođe, aktivno bicikliranje utiče na fizičku i mentalnu kondiciju ljudi što naše društvo može učiniti zdravijim” poručuju organizatori.

Audio snimak se nalazi na linku: : https://soundcloud.app.goo.gl/QD6VdqP3U3jdTxVr5

Pokrovitelj: Uprava za kulturu grada Novog Sada

Organizatori: Heror Media Pont, Arhiv Vojvodine i Centar za razvoj manjinskih I lokalnih medija

Sponzor: Kompanija Štraus Adriatic

Foto: Čila David

Izvor: Heror Media Pont

+100%-

Novosadska satira na Subotnjim razgovorima

Novi Sad, 11.09.2021.

U organizaciji “Heror media pont”-a, Arhiva Vojvodine i Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija uz pokroviteljstvo Uprave za kulturu Grada Novog Sada održan je prvi događaj Subotnji razgovori iz jesenjeg ciklusa.

Tema današnjih razgovora je bila Novosadska satira.

Uz moderaciju Zorana Kneževa, hroničara i publiciste gosti su bili Ninus Nestorović, književnik i satiričar i Dimitrije Banjac, inženjer petrohemije i glavni arhivator iz serijala ,,Državni posao”. U muzičkom delu programa svirao je tamburaški orkestar KUD ,,Brile” iz Beočina.

Zoran Knežev

,,Duško Radović je jednom prilikom rekao da nam je Zmajeva uloga kao začetnika srpskog aforizma i satire jako važna. Njegovi sledbenici, tj. ,,naslednici svetog žara” nikada nisu bili bez dovoljno nadahnuća.

Naš ugledni pisac drama, pripovedaka i eseja, Branislav Nušić jedan deo svog života živeo je i radio u Novom Sadu. Znao je često da sa Isidorom Bajićem ode u tada čuvenu kafanu ,,Bela lađa”, gde mu je svirala Lipina tamburaška banda. Nušić ne samo da je bio dobar komediograf u svojim delima, već je i u privatnom životu često umeo da se našali, ne prezajući od toga pred kim je i gde je. Naime, jednom je Nušić na konju pokušao da uđe u Ministarstvo inostranih dela, kada se odigravala demonstracija zbog okupacije BiH. Skupštinski portir molio ga je da to ne čini, a Nušić mu je u svom stilu odgovorio: ,,More pusti, Jovo, nije ovo ni prvi ni poslednji konj koji ulazi u Ministarstvo.”

Krajem osamdesetih godina XX veka, aforizam napušta lirski i šarmantni radovićevski šinjel i sve više se naslanja na jaka pleća Brane Crnčevića, a to se primećuje pogotovo tokom poslednjih nekoliko decenija. Zasipali su nas razni ,,velikani satire i komedije” šaljivim mislima po meri svoje epohe. Od ,,Ježa” i studentskih glasila, dnevnih listova preko radio programa sve do televizije…otvarali su se prostori za plasiranje ,,jezgrovitih, a značenjem bogatih izreka usmerenih ka sumnji na sve postojeće, sa ciljem da bude smeha do bola.”- rekao je u svom uvodniku u temu moderator događaja Zoran Knežev.

Ninus Nestorović, član je Društva književnika Vojvodine, gde je i predsednik Sekcije humorista i

Ninus Nestorović

satiričara. Njegovi aforizmi su prevođeni na italijanski, poljski, španski, engleski, slovenački, bugarski, makedonski, ruski, češki, baskijski, mađarski, rumunski i nemački jezik.

Predrag Popović, novinar rekao je o Ninusu: ,,Ako je aforizam ‘dribling duha na malom prostoru’, onda je Ninus Nestorović srpski Maradona.”

Jedan od najboljih igrača malog fudbala u Novom Sadu, Ninus je na današnjem događaju izjavio da ga je sport napravio boljim čovekom, jer je brzo shvatio da je timska igra ona koja igra za zajednički rezultat, a ne pojedinačna inicijativa jednog igrača.

Pročitao je i aforizam iz svoje poslednje knjige ,,Bože, uprosti nam” u izdanju novosadskog Prometeja: ,,Da moram danas ponovo da izaberem zanimanje, pre bih bio vođa bande, nego profesor fakulteta. Ne zbog para, nego zbog ugleda.” 

Dimitrije Banjac je na opšte oduševljenje prisutnih u Amfiteatru Arhiva Vojvodine pričao o svojim anegdotama kao sportskog novinara vojvođanske treće lige. Jednom prilikom su na stadion u Kisaču stigli sa pet kamera i digli dron. Napravljen je prenos meča kao iz Lige šampiona.

Dimitrije Banjac

Tokom događaja Dimitrije je ulazio u razne likove, a najveći smeh je izazvao nastup Đorđa Čvarkova, glavnog arhivatora iz serijala ,,Državni posao”, jer se ceo događaj i odvija u Amfiteatru Arhiva Vojvodine, a direktor Arhiva Nebojša Kuzmanović je i zvanično pozvao da se snimanje epizode ili specijala ,,Državnog posla” dogodi u ovoj ustanovi kulture.

,,Subotnji razgovori su novi format događaja na novosadskoj kulturnoj sceni, lansiran je septembra prošle godine sa namerom da se bavi važnim gradskim temama kroz razgovore. S obzirom da je Arhiv Vojvodine prvi komšija Riblje pijace na koju se subotom pre podne ,,izlazi u grad”, ponudili smo našim sugrađanima jedan naročiti doživljaj kroz realizaciju ovog događaja. Kada god je moguće, teme koje su pred nama obrađujemo na duhovit način, jer se tako lakše živi u ova nimalo laka vremena. Sjajna podrška je stigla i od tamburaškog orkestra KUD ,,Brile” iz Beočina, koji su za današnji događaj spevali bećarac namenjen našim današnjim gostima, jer bećarac je muzički ekvivalent pisanoj i glumljenoj satiri, koji oslikava duh naroda i ucrtava se u arhivski zapis današnjeg vremena.” poručila je glavna organizatorka događaja Nataša Heror iz Heror Media Ponta.

Pokrovitelje: Uprava za kulturu grada Novog Sada

Organizatori: Heror Media Pont, Arhiv Vojvodine i Centar za razvoj manjinskih I lokalnih medija

Sponzor: Kompanija Štraus Adriatic

Foto: Branko Vujkov i Srđan Kecojević

Izvor: Heror Media Pont

Audio snimak sa Subotnjih razgovora od 11.09.2021. nalazi se na OVOM linku.