+100%-

Priče o dobroti

 

„Civilizacija mora uvek biti spremna na nove izazove, kojima je preko potrebno
pristupiti na vreme i strateški. Svako postupanje u doslednoj odbrani ljudskih prava mora biti
planirano na vreme, ali i uvek praćeno činom posvećenosti, dobrote, pažnje i ljubaznosti koja je
zaraznija od svakog virusa“

 

 

 

Na međunarodnoj stručnoj konferenciji „Zaštita ljudskih prava – Od detinjstva do prava na dostojanstvenu starost – ljudska prava i institucije“ u organizaciji Pokrajinskog

zaštitnika građana – ombudsmana i Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda, koja je održana u Rektoratu univerziteta u Novom Sadu 27-28.10.2022. godine, učestvovao je i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija.

 

Željko Ivanji, asistent na projektima Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija,
učesnicima konferencije predstavio je projekat „Upravljajte Covid krizom sa pažnjom, razumom, vrednostima, jedinstvom i solidarno“ uz upoznavanje prisutnih sa publikacijama „Lekcije iz krize: ´Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i marginalizovanih grupa´ i „Priče o dobroti“, nastalih kao rezultat navedenog projekta.

+100%-

Preduzetničko novinarstvo

Vladimira Dorčova Valtner, osnivačica i glavna urednica portala Storyteller

 

„U prirodi medija jeste da inovativnost bude stalno prisutna. Ako nisi inovativan medij, a inovacije mogu biti prisutne u sadržajima, komunikaciji, finansijskoj održivosti, kreiranju novih proizvoda i usluga, itd., onda ćeš teško opstati!“

 

Predavanje ,,Preduzetničko novinarstvo“ se održava u četvrtak, 03. Novembra 2022. u 15:00 časova u kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad.

Link ka prijavnom formularu se nalazi OVDE

Šta je za vas preduzetničko novinarstvo i da li je inovativnost ključna za uspešan preduzetnički poduhvat?

 

Preduzetničko novinarstvo za mene, kao novinarku, znači svestan skok u hladni plavi okean koji je pun još uvek nepoznatih kreativnih i inovativnih medijskih i biznis pristupa, rešenja, interakcija, sadržaja, proizvoda i usluga, i – novih zajednica. Taj okean uvek i po svaku cenu i dalje poštuje novinarsku etiku i profesionalne standarde. U prirodi medija jeste da inovativnost bude stalno pristutna. Ako nisi inovativan medij, a inovacije mogu biti prisutne u sadržajima, komunikaciji, finansijskoj održivosti, kreiranju novih proizvoda i usluga, itd., onda ćeš teško opstati. I tu mislim i na tržište, i na zajednicu kojoj služiš, jer njene navike i potrebe se brzo menjaju, a ti ako ne pratiš njen razvoj, ne prilagođavaš i ne modernizuješ svoj sadržaj i pristup, onda ti se ne smeši lepa budućnost.

 

Na koji način biste opisali izazove sa kojima se Storyteller suočavao (put od novinarskog  bloga do online portala koji promoviše digitalni transmedijalni storytelling u novinarstvu)?

 

Najveći izazov, kao kod svih profesionalnih medija, jeste finansijska stabilnost. Ali nisam od onih novinarki koje kukaju kako je teško. Borba nikada neće prestati, pa hajde sada da nađemo rešenja. Npr. da kroz uvođenje više različitih izvora finansiranja polako, korak po korak, dođemo do te famozne stabilnosti. Reći ćete da sam naivna, a ja ću vam po potvrditi. Ja sam novinarka koja veruje u novinarsku misiju i često zaboravim da ne živimo samo od kiseonika, ali moji saradnici i prijatelji kojima je biznis jača strana, me stalno podsećaju na to i mislim da sinergija profesionalnog novinarstva i biznisa polako daje rezultate i u mojoj redakciji.

 

Drugi izazov koji nas u redakciji frustrira jeste nepristupačnost predstavnika i predstavnica pojedninih manjinskih i lokalnih institucija i ustanova, lokalnih samouprava i sl., odnosno njihov ignorantski stav prema novinarskim pitanjima koje postavljaju novinarke Storytellera. Ipak, ne kukamo, već koristimo dostupne mehanizme da dođemo do informacija od javnog značaja.

 

Da li Interni etički kodeks dobre novinarske prakse kao jedan od rezultata vašeg rada, može biti  univerazalan temelj svake uspešne redakcije?

 

Interni etički kodeks dobre novinarske prakse je plod višegodišnje vizije o jednom malom portalu Storyteller i o tome, šta sve treba da bude definisano i uređeno u jednoj maloj redakciji. On je na neki način Storytellerov manifest našeg novinarskog i na kraju krajeva ljudskog pristupa u svakodnevnom radu. Ovaj dokument ne predstavlja zamenu za postojeće dokumente koji regulišu novinarsku etiku, već njihovu nadogradnju jer uzima u obzir specifičnost medija i informisanja na jezicima nacionalnih zajednica. Izradile smo ga u saradnji sa Savetom za štampu i uz podršku Misije OEBS u Srbiji i on jeste materijalizovan temelj naše redakcije, jer je u njemu, pored osnovnih i specifičnih obaveza novinara/-rki i urednika/-ica koji sarađuju sa nama, jasno definisana naša misija i naše vrednosti, kojima smo ustvari formulisali i našu uređivačku politiku i koncepciju i pravac kojim želimo da idemo u budućnosti.

 

Imajući u vidu da je aktivnost vašeg portala usmerena ka inkluzivnosti i manjinskim zajednicama u najširem smislu te reči, da li ste zadovoljni saradnjom sa drugim – većinskim medijima u pogledu razumevanja tema koje obrađujete?

 

U načelu sam zadovoljna. Dešava se da naše sadržaje prepoznaju i prenose i većinski mediji ali uvek može bolje. Posebno kada pričamo o tzv. manjinskim temama za koje smo u redakciji Storytellera prirodno senzibilisane i to se vidi u načinu na koje pristupamo konkretnim temama. Dovoljno je pogledati na koji način izveštavamo o aktuelnom popisu stanovništva, upisu u posebne biračke spiskove i izborima za nacionalne savete, ali i o položaju žena u ruralnim područjima, i biće vam sve jasno.

 

Podeliću sa vama samo jedan spojler: uvek ponudimo širu, inkluzivnu sliku konkretne pojave ili događaja. Ovo govori u prilog tome da ne radimo u nekom svom mehuriću, jer to nije nikakav život, zar ne? Upravo ovakvi sadržaji su, po nama, zanimljivi i za većinske medije, samo još nismo dobro utabale put ili kanal komunikacije, kako da ti mediji da saznaju za naš sadržaj.

Ali radimo i na tome. Ne kukamo!

 

Link ka prijavnom formularu je OVDE

 

Razgovor vodio: Željko Ivanji

+100%-

,,Media Talks“ su prava prilika za razmenu mišljenja

Prof.dr Smiljana Milinkov šefica Odseka za medijske studije, Filozofski
fakultet, Novi Sad


„U društvu koje teži da bude demokratsko, razmena mišljenja je preko potrebna, pogotovo ako imamo u vidu da je reč o medijima manjinskih zajednica. Uvek je značajno kada se temi
manjinskih medija i zajednica posveti dodatna pažnja i kada studenti i studentkinje dobiju drugačiju perspektivu i imaju priliku da čuju neke autentične glasove. ’Media Talks’ su prava
prilika za to!“  

Da li model razgovora/predavanja „Media Talks“ koji će biti održan na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu, može dodatno inspirisati studente i otvoriti im nove perspektive u sagledavanju problematike manjinskih medija i zajednica?

 

S obzirom da se na Filozofskom fakultetu tradicionalno odvija nastava na jezicima

različitih nacionalnih zajednica, može se reći da se studenti školuju u jednoj atmosferi multijezičnosti. U nastavnim planovima Žurnalistike i Komunikolgije i odnosa s javnošću su i predmeti koji se konkretno bave pitanjima interkulturalnosti, medija i izveštavanjem na jezicima različitih nacionalnih zajednica. Takođe se znatna pažnja posvećuje društveno osetljivim grupama. Naravno, uvek je značajno kada se tim temama posveti dodatna pažnja i kada studenti i studentkinje dobiju drugačiju perspektivu i imaju priliku da čuju neke autentične glasove.
„Media Talks“ su prava prilika za to.

Imajući u vidu da su ciljne grupe projekta koji realizujemo, studenti kulturologije, komunikologije i novinarstva, odnosno budući „radnici“ u medijskoj industriji, da li je naučni pristup ključ inovativnosti u preduzetničkom poduhvatu, posebno u medijskoj sferi?

 

 

Od svog osnivanja, 2004. godine i prvih generacija studenata i studentkinja Odsek za

medijske studije posvećuje pažnju spajanju teorije i prakse, sa posebnom brigom o profesionalnim i etičkim standardima. Negujemo dobru saradnju sa različitim medijskim i istraživačkim organizacijama, novinarskim udruženjima, civilnim organizacijama i smatram da je to povezivanje uvek na obostranu korist u smislu proširivanja znanja i iskustava.

Koliko je važan razgovor, debata, razmena mišljenja u razumevanju problematike
manjinskih medija?

 

U društvu koje teži da bude demokratsko, razmena mišljenja je preko potrebna,

pogotovo ako imamo u vidu da je reč o medijima manjinskih zajednica. U situaciji kada mediji koji izveštavaju na većinskom jeziku uglavnom ignorišu nacionalne zajednice, što sa druge strane dovodi i do određene zatvorenosti i samodovoljnosti manjinskih medija, važno je podsticati razmenu iskustava, dijalog i negovati ono što nedostaje našem društvu, a to je interkulturalnost, odnosno saradnja i prožimanje različitih nacija, jezika i kultura.

 

Prijavni formular za događaj ,,Media Talks“

 

Razgovor vodio: Željko Ivanji

+100%-

Media Talks 2022

Projekat „Media Talks” je nastavak ciklusa od 5 regionalnih i 5 evropskih konferencija posvećenih manjinskim i lokalnim medijima koje je Heror Media Pont organizovao prethodnih 10 godina u nizu. Projekat je proistekao iz potrebe da se teme vezane za manjinske medije prenesu mladima u većoj meri; s toga se projekat realizuje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Link ka prijavnom formularu se nalazi OVDE

Projekat je koncipiran na sledeći način:

Održaće se četiri predavanja sa konstruktivnim debatama svakog četvrtak u novembru mesecu, na četiri različite teme. Predavanja su predviđena da traju 30-45 minuta sa konstruktivnom debatom u trajanju od 45-60 minuta.

03.11. Preduzetničko novinarstvo, Vladimira Dorčova Valtnerova, osnivačica onlajn portala „Storyteller” i OEBS-ova ličnost godine za 2021. godinu;

Intervju sa Vladimirom se nalazi OVDE

10.11. Karikatura, Pal Lephaft, dogogodišnji i nagrađivani karikaturista mađarskog dnevnog lista „Mađar so”;

Intervju sa Pal Lephaftom se nalazi OVDE

17.11. Saradnja većine i manjine – primer dobre prakse, Gvin Nisen, glavni i odgovorni urednik nemačkih novina u Danskoj „Der Nordšlezviger“ koji održava saradnju sa drugim većinskim i manjinskim medijima u svom regionu.

Intervju sa Gvinom se nalazi OVDE

24.11. Manjinski mediji i javni interes – Šta je sa javnim servisima? , Marija Arnautović,„Media centar Sarajevo”, Bosna i Hercegovina

Intervju sa Marijom se nalazi OVDE

Primarnu ciljnu grupu projekta čine studenti osnovnih i master studija studijskih programa Kulturologija, Komunikologija i Žurnalistika jer ti studenti imaju najveću verovatnoću da svoju poslovnu karijeru razvijaju u medijskoj industriji.
Glavni motiv projekta „Media Talks” je promovisanje potrebe za saradnjom između većinskih i manjinskih medija i u prenesenom značenju većinskih i manjinskih zajednica. Zato je cilj projekta da se iz četiri različita aspekta vezanih za medije, studentima da do znanja na koji način mogu većinski i manjinski mediji da sarađuju na obostrani benefit.
Projekat „Media Talks” poput svih deset konferencija posvećenih manjinskim i lokalnim medijima, održava međunarodnu dimenziju pozivajući predavače iz Danske i Bosne i Hercegovine koji će predstaviti svoju temu u regionalnom, odnosno evropskom kontekstu.
Prijave su otvorene do srede, 23. novembra 2022. godine.
Prisustvo na svim projektnim aktivnostima je besplatno
+100%-

Priče o dobroti

Onlajn brošura o evropskom projektu predstavlja 42 priče o dobroti tokom COVID krize
Spremna je onlajn brošura „Priče o dobroti“ u okviru projekta „Upravljajte COVID krizom sa pažnjom,
razumom, vrednostima, jedinstvom, solidarnošću“ (akronim: Care on).

https://www.care-on.eu/en/#flipbook

Projekat je finansiran od strane Programa Evropa za građane i građanke, Strand 2: „Demokratski
angažman i građansko učešće“, Mera 2.3 „Projekti civilnog društva“.

Koordinator je Fondacija savremenih plevenskih medija, Pleven, Bugarska. Partneri su organizacije iz 7 drugih evropskih zemalja: ASOCIACION DE INNOVACION FORMACION I EMPLEO PARA EL DESARROLLO SOSTENIBLE (AIFED), Granada, Španija; EDUCOMMART, Atina, Grčka; JUGEND- & KULTURPROJEKT EV, Drezden, Nemačka; CENTAR ZA RAZVOJ MANjINA I LOKALNIH MEDIJA (MLMDC), Novi Sad, Srbija; SPIRALIS, Prag, Češka; OTVORENA FONDACIJA LITVANIJE (OLF), Vilnijus, Litvanija i 36.6 CENTRUM KOMPETENCJI, Lođ, Poljska.

 

COVID kriza neće nestati uskoro. Želimo da SVOT analizu ovog procesa dopunimo rezultatima
aktivnosti u okviru projekta „Upravljajte COVID krizom sa pažnjom, razlogom, vrednostima, jedinstvom, solidarnošću“. Da zabeležimo greške i propuste, ali da vidimo koji su zaključci i pouke, kažu organizatori. U centar ovog projekta stavljen je Čovek: lekar, menadžer, učitelj, stvaralac, roditelj, nezaposlen, mladi i stari, ubeđeni Evropljanin ili evroskeptik. Učesnici projektnog konzorcijuma pažljivo slušaju svačiji glas kako bi ga razjasnili i doprli do miliona građana Evropske unije. U tu svrhu održano je 10 tematskih tribina pod nazivom „Lekcije iz krize“. U njima se sa različitim ciljnim grupama razgovaralo o lekcijama za kulturni i društveni sektor, za obrazovanje, osobe sa invaliditetom, mlade, porodice, biznis, medije, zdravstvo.

Kao rezultat diskusija tokom debata i opsežnog istraživačkog rada, prikupljene su 42 priče iz 8 zemalja: Bugarske, Češke, Nemačke, Grčke, Litvanije, Poljske, Republike Srbije i Španije. Oni su predstavljeni u onlajn brošuri na engleskom jeziku. „PRIČE O DOBROTI“ sadrži fotografije, video zapise i priče o pomoći i empatiji, lično iskustvo, dobre prakse iz iskustva lekara, NVO, zajednica, gradova i država. U njemu ćete pronaći mnoge lične, ljudske priče, neke od njih – poznate, druge – o „malim“ likovima koji su ostali van žiže pažnje. Ova brošura osvetljava svakodnevni, tihi čin ljubaznosti za koji verujemo da je još zarazniji od virusa.

Izvor: Fondacija savremenih plevenskih medija (CPM)