+100%-

Šta je javni interes u medijima?

 

Većina ljudi je trenutno ili je u nekom trenutku pripadala diskriminisanoj ili marginalizovanoj grupi ljudi. – Istakla je Marija Arnautović, urednica portala Media.ba, portala u sklopu organizacije Mediacentar Sarajevo.

 

 

Marija je u četvrtak, 24. novembra 2022. održala predavanje na temu Manjinski mediji i javni interes – Šta je sa javnim servisima? u okviru projekta Media Talks koji se održavao u Kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

 

Činjenicom da svako može da postane deo diskriminisane ili marginalizovane grupe znači da izveštavanje o ovim grupama i njihovim problemima čini javni interes koji nije shvaćen kao takav.

 

Kao što je javni interes da ulice budu čiste ili da se različiti politički procesi vrše na transparentan način, tako je i izveštavanje o manjinskim, marginalizovanim i diskriminisanim grupama javni interes upravo zato što je to prvi korak ka ublažavanju problema sa kojima se ove grupe susreću.

Ako svako ima mogućnost da bude diskriminisan na određeni način, činjenje društva inkluzivnijim svodi ovu verovatnoću na mnogo niži stupanj. Obraćanje napomenutih grupa javnom dijalogu je korak ka poboljšanju njihovog trenutnog stanja – novinarstvo može svojim učestalim bavljenjem na određene teme da ima značajan uticaj na zajednicu.

 

Kako učiniti medijsku industriju inkluzivnijom u dva koraka?

 

Prvi korak je usavršavanje kompetencija novinara i novinarki da se bave temama diskriminacije. Ovo predstavlja najbitniji korak jer novinari moraju da znaju kako da priđu različitim grupama, da komuniciraju sa njima i da ih predstave javnosti.

 

 

Veoma je bitno savladati kontekst situacije grupe o kojoj se izveštava pre nego što se sačini reportaža. Novinari i novinarke imaju veliki zadatak da o temama koje su vezane za diskriminaciju izveštavaju na pravi način, bez senzacionalizma, negativnih konotacija ili uvredljivih izjava. Da bi se prvi korak uspešno implementirao, potrebno je novinarima i novinarkama objasniti zašto je važno o ovim temama izveštavati, kao što je važno izveštavati o dnevnoj politici ili ekonomiji, na primer.

 

Dnevna politika i ekonomija se smatraju jednim od najvažnijih stubova medijskog izraza, u tom kontekstu su društvene teme i teme vezane za kulturu sekundarne.

 

Međutim, društvene teme i kultura su teme koje se u mnogo većoj meri posredno tiču samih ljudi, dok politika neposredno utiče na svakodnevne živote građana i građanki.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Upravo iz ove paralele proizilazi potreba da se društvena pitanja, pitanja vezana za manjinske, marginalizovane i diskriminisane grupe predstave javnosti, jer ovi članci posredno utiču na kvalitet života tih grupa, čineći ih prihvatljivijim i poboljšavajući njihov socio-ekonomski položaj u društvu.

Drugi korak je dostizanje šire publike, što je veliki poduhvat.

 

Marija Arnautivić, pored portala Media.ba, vodi i portal www.diskriminacija.ba, portal koji se bazira na izveštavanju o temama mnogih prepoznatih i manje prepoznatih diskriminisanih i marginalizovanih grupa.

Diskriminacija.ba je primer dobre prakse kako implementirati prvi korak koji je napomenut, ali za drugi korak nema dovoljno kapaciteta da samostalno dođe do milionskih klikova, to jest, šire zajednice.

Dostizanje ovog cilja portal postiže saradnjom sa mnoštvom portala u Bosni i Hercegovini koji objavljuju njihov sadržaj. Na ovaj neposredan način, teme o kojima piše Diskriminacija.ba dostiže neophodnu kritičnu masu ljudi preko koje portal može da ostvari vidljiv uticaj u društvu.

Ovde nastupa odgovornost javnih servisa koji teme o diskriminisanim grupama treba da prepoznaju kao javni interes jer je deo društveno-korisnog rada u cilju poboljšanja kvaliteta života mnogih ugroženih grupa kojima svaka osoba u jednom periodu svog života može da bude deo.

 

Predavanje se završilo apelom na javne servise da bavljenje temama diskriminisanih, marginalizovanih i manjinskih zajednica čini jedno opšte javno dobro u koje moraju uložiti više truda, makar u većoj meri preuzimajući sadržaje sa portala poput Diskriminacije.ba ili bilo kog drugog primera dobre prakse ovakvog izveštavanja.

 

 

Projekat Media Talks su organizovali Heror Media Pont, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Filozofski fakultet u Novom Sadu uz podršku Gradske uprave za kulturu i informisanje Grada Novog Sada i Pokrajinskg sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne pokrajine Vojvodine.

 

Tekst: Aradi Vladimir Huba

 

Foto: Heror Media Pont

+100%-

Manjinski mediji I javni interes – Šta je sa javnim servisima? – Media Talks 2022

 

Kino-sala Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2

 

24. novembar 2022. u 15:00 časova

 

Manjinski mediji I javni interes – Šta je sa javnim servisima?

 

Heror Media Pont u saradnji sa Centrom za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Filozofskim fakultetom u Novom Sadu organizuje seriju predavanja Media Talks svakog četvrtka tokom novembra u Kino-sali na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2.

 


U poslednjoj nedelji novembra bavićemo se sledećom temom:
Manjinski mediji i javni servisi – Šta je sa javnim servisima?, a gošća Media Talks-a je Marija Arnautović, glavna urednica portala www.media.ba

 

 

„Obaveza javnih servisa je izveštavanje o problemima manjinskih zajednica. Važno je reći, da su problemi manjinskih zajednica ili manjina, teme od javnog interesa i da bi svi mediji trebali da govore o tome, kako bi se napravio pomak u poboljšanju njihovih životnih uslova koji ni u jednoj od zemalja regije nisu zadovoljavajući.“

 

Pokrovitelji događaja su Pokrajinski sekreterijat za kulturu, javno informisanje I odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.

 

Zapratite nas na društvenim mrežama Instagram i Facebook.

 

Izvor: Heror Media Pont

+100%-

Manjinski mediji i javni servisi – Šta je sa javnim servisima?

 

Marija Arnautović, glavna i odgovorna urednica Media.ba, Mediacentar Sarajevo

 


„Obaveza javnih servisa je izveštavanje o problemima manjinskih zajednica. Važno je reći, da su problemi manjinskih zajednica ili manjina, teme od javnog interesa i da bi svi mediji trebali da govore o tome, kako bi se napravio pomak u poboljšanju njihovih životnih uslova koji ni u jednoj od zemalja regije nisu zadovoljavajući.“

 

 

Predavanje ,, Manjinski mediji i javni servisi – Šta je sa javnim servisima?“ se održava u četvrtak, 24. Novembra 2022. u 15:00 časova u kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad.

Link ka prijavnom formularu se nalazi OVDE

 

Imajući u vidu misiju Mediacentra Sarajevo, kao organizacije posvećene unapređenju standarda novinarstva, pobošljanju radnog okruženja novinara/ki te zaštiti i promovisanju medijskih sloboda u BiH i regiji Zapadnog Balkana, koliko ste zadovoljni ostvarenim rezultatima?

 

U društvima kakvo je bosanskohercegovačko, i generalno društva u regiji Zapadnog Balkana ono što je Mediacentar Sarajevo radio i radi je doprinos promovisanju medijskih sloboda, etike, profesionalnog novinarstva, medijske pismenosti i borbe protiv govora mržnje, u posljednje vrijeme naročito u online sferi. Hiljade tekstova, treninga za mlade novinare, stotine publikacija i istraživanja i desetine knjiga sigurno je da prave pomak u informisanju novinara i novinarki, urednika i urednica, ali i cjelokupne javnosti u svemu onome čemu bi kao društvo trebali da težimo, a to je da novinarstvo bude profesija kojoj se vjeruje i koja radi za javni interes.

 

Portal diskriminacija.ba čiji ste izdavač, bavi se temama koje su vezane za prava manjinskih i ranjivih grupa u društvu, predstavlja primer dobre prakse u regionu. Koliko je sam portal doprineo vidljivosti velikog broja lokalnih organizacija, pokreta, boraca za ljudska prava?

 

Vjerujem da Diskriminacija u velikoj mjeri doprinosi vidljivosti ne samo lokalnih organizacija, pokreta i boraca za ljudska prava već svih onih problema sa kojima su suočene ranjive grupe u društvu. Činjenica je da pišemo i objavljujemo teme kojima se mediji u Bosni i Hercegovini malo ili nimalo bave, a o kojima je važno govoriti. Važno je reći da je riječ o sadržaju koji se analitički bavi temama koje mediji često zaobilaze smatrajući da nisu bitne, nisu atraktivne ili jednostavno redakcije nemaju kapaciteta da se bave njima.

 

Također, sve ono što objavljujemo na Diskriminaciji ne ukazuje samo na probleme već i traga za potencijalnim rješenjima. Najčešće je riječ o temama u potpunosti nevidljivim u bosanskohercegovačkim medijima i zbog toga je jako važno što naš sadržaj bilo da je riječ o tekstovima ili multimedijalnim projektima prenosi veliki broj portala u Bosni i Hercegovini. Kako bi se napravila mreža medija koji će doprinjeti vidljivosti ovih tema potpisali smo memorandume sa sedam medija koji preuzimaju naše sadržaje. Cilj je da u budućnosti to uradimo sa još tri redakcije, prije svega sa internet portalima javnih servisa u BiH.

 

Da li je upravo ovaj portal rešenje za promovisanje sadržaja o problemima manjinskih zajednica u najširem smislu te reči, koji kod uslovno rečeno „velikih“ medija ostaju u zapećku?

 

Možemo reći da jeste jedno od rješenja. U medijskom okruženju kakvo živimo možda trenutno i najbolje. No, ne treba zaboraviti da su ove teme obaveza javnih servisa i da to stalno trebamo govoriti i podsjećati, kako bi one dobile pažnju kakvu zaslužuju. Važno je reći, da su problemi manjinskih zajednica ili manjina, teme od javnog interesa i da bi svi mediji trebali da govore o tome, kako bi se napravio pomak u poboljšanju njihovih životnih uslova koji ni u jednoj od zemalja regije nisu zadovoljavajući.

 

Koliki je značaj i podrška Evropske unije u pogledu finansiranja projekata, obuke novinara i samim tim održivosti slobodnih i nezavisnih medija?

 

U osiromašenim ekonomijama podrška Evropske unije u smislu finansiranja projekata je izuzetno velika kako bi se održala sloboda i nezavisnost medija. Rekla bih ne samo u smislu finansiranje već i evropskih standarda kojima sve države na Zapadnom Balkanu teže.

 

Razgovor vodio: Željko Ivanji

+100%-

Šta čini medije u nemačko-danskoj pograničnoj regiji drugačijim od ostalih?

 

Svim čitaocima naslova koji žele brz odgovor na pitanje naslova – odgovor je međusobna saradnja. Dalje u tekstu ćemo obrazložiti kako se ta saradnja uspostavila, na koji način se ona sprovodi i koji elementi te saradnje mogu da se implementiraju u Srbiji.

 

Predavanje na ovu temu je održao Gvin Nisen, glavni i odgovorni urednik nemačkog lista iz Danske koji je gostovao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u sklopu projekta Media Talks u četvrtak 17. novembra 2022.

 

1. Uspostavljanje saradnje

 

Četiri medija iz regije Šlezvig-Holštajn, pogranične regije koja je jednim delom u Danskoj a drugim u Nemačkoj, su 2008. godine odlučila da uspostave međusobnu saradnju koja podrazumeva međusobno deljenje sadržaja, znanja i veština na svakodnevnoj bazi. Ovakva ideja se nije pojavila preko noći, već je podrazumevala sledeći korak u razvijanju načina rada i unapređivanju kvaliteta sadržaja medija.

 

Grupu čine dva većinska medija (danski iz Danske, Jydske Vestkysten i nemački iz Nemačke, Schleswig-Holsteinischer Zeitungsverlag) i dva manjinska medija (nemački iz Danske, Der Nordschleswiger i danski iz Nemačke, Flensborg Avis). Mediji su shvatili da čitaoce iz obe zemlje zanima šta se dešava preko granice i da to čuju iz prve ruke. Na ovoj osnovi zajedničkog interesa u pružanju jedni drugima vesti i fotografije je otpočela saradnja. Početak je začet u vidu interreg projekta prekogranične saradnje od kojih fondova je podignuta zajednička IT platforma na koju svaki medij objavljuje svoje tekstove koje svako od partnera besplatno može da preuzme.

 

2. Sprovođenje saradnje

 

Saradnja se nastavila i nakon finansiranja jer je počela da pruža znatno veću fleksibilnost i kapacitet proizvodnje sadržaja svakoj od redakcija. Nakon samo preuzimanja određenih članaka koji mogu biti zanimljivi čitaocima određenog medija, partneri su počeli zajednički da proizvode sadržaje na važne teme vezane za istorijske ali i savremene probleme i nesuglasice između dve države. Ovakvi primerci istraživačkog novinarstva su se pokazali veoma profesionalnim jer na veoma temeljan i autentičan način prikazuju perspektivu obe strane i svode se na upečatljiv zaključak koji zbližava dva naroda.

 

Suština njihove saradnje nije da samo svako objavljuje isti materijal, već da zajednički planiraju korake kojima će se razvijati. Urednici sva četiri medija se sreću regularno i razmatraju se sledeći koraci i projekti kojima će se baviti. Jedan od medija je u februaru 2020. prešao na samo onlajn format; u tome su mu pomogli ostali mediji iz grupacije. Ovakav vid saradnje omogućava veće kapacitete medijima da eksperimentišu sa različitim pristupima jer ih sprovode zajednički u samoj implementaciji ili u osmišljavanju plana rada.

 

3. Brdoviti Balkan

 


Prvi korak koji je Gvin napomenuo u uspostavljanju ovakvog vida saradnje počinje u redakciji, između novinara. Saradnja ovog tipa zahteva veliku količinu međusobnog poverenja koje se mora uspostavljati vremenom. Prvi koraci mogu da budu da novinari manjinskog i većinskog medija zajedno putuju na događaje, upoznavajući se sa međusobnim radom i pristupima obrađivanju tema. Mogu jedni drugima pomoći u kreiranju foto reportaža sa događaja ili dopunjavati reportaže izjavama ili zanimljivim zaključcima drugog medija. Saradnja sa ovog praktičnog nivoa posle prelazi na uredništvo i menadžment koje biva senzibilnije prema drugim medijima i počinje da primenjuje nove pristupe u daljem razvoju svog medija.

 

U dinamičnoj industriji poput medijske, gde se trendovi brzo smenjuju, važno je obazrivo birati korake koje će medij preduzimati. Donošenje ovakvih odluka je veoma zahtevno i zbog toga je saradnja i poverenje koje se kroz nju uspostavlja veoma jak alat koji pomaže svakom od medija da se dalje razvija.

 

Video predavanja je dostupan na Jutjub kanalu Heror Media Pont Production od 21. novembra 2022, zapratite nas na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

 

Projekat Media Talks je organizovala agencija Heror Media Pont, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Filozofski fakultet u Novom Sadu uz podršku Uprave za kulturu grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne pokrajine Vojvodine.

 

Tekst: Aradi Vladimir Huba
Foto: Heror Media Pont

+100%-

Saradnja manjinskih i većinskih medija – Media Talks 2022

 

 

Heror Media Pont u saradnji sa Centrom za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Filozofskim fakultetom u Novom Sadu organizuje seriju predavanja Media Talks svakog četvrtka tokom novembra u Kino-sali na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2.

 

Gwyn Nissen će održati predavanje o saradnji manjinskih i većinskih medija, predstavljanjem saradnje dva manjinska I dva većinska medija iz Danske I Nemačke.

 


„Mislim da su kako većinski, tako i manjinski mediji, uzajamnom razmenom sadržaja u prednosti. To znači da su naši čitaoci u prilici da ne propuste ni jednu važnu vest: ako mi nemamo kapacitet da napravimo prilog, onda to mogu drugi!“, izjavio je Nissen za naš portal

 

 

U poslednjoj nedelji novembra bavićemo se sledećom temom:
Manjinski mediji i javni servisi – Šta je sa javnim servisima?, Marija Arnautović, Bosna i Hercegovina (24.11.)

 

Zapratite nas na društvenim mrežama Instagram i Facebook.

 

Pokrovitelji događaja su Pokrajinski sekreterijat za kulturu, javno informisanje I odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.

Izvor: Heror Media Pont

+100%-

Saradnja manjinskih i većinskih medija

Gwyn Nissen, Glavni urednik „Der Nordschleswiger“

 

„Mislim da su kako većinski, tako i manjinski mediji, uzajamnom razmenom sadržaja u prednosti. To znači da su naši čitaoci u prilici da ne propuste ni jednu važnu vest: ako mi nemamo kapacitet da napravimo prilog, onda to mogu drugi!“

 

 

Predavanje ,, Saradnja manjinskih i većinskih medija“ se održava u četvrtak, 17. Novembra 2022. u 15:00 časova u kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad.

Link ka prijavnom formularu se nalazi OVDE

Imajući u vidu da se kao primer najbolje prakse saradnje manjinskih i većinskih medija navodi primer vašeg lista Der Nordschleswiger, možete li nam objasniti šta je ključno za taj uspeh? Ljudi, inovativnost, prilagodljivost promenama…? Strateški pristup ili entuzijazam?

 

Vreme i poverenje! Dva većinska medija u dansko-nemačkom pograničnom regionu, Jysk Fynske Medier (Danska) i SHZ (Nemačka), i manjinski mediji, Flensborg Avis (danska manjina u Nemačkoj) i Der Nordschleswiger (nemačka manjina u Danskoj) sarađivali su više od 15 godina. Na početku smo bili motivisani radoznalošću i imali puno različitih pitanja na koja smo tražili odgovore: kako društvo funkcioniše sa druge strane granice, koje su sličnosti i razlike u pristupu? Dobili smo podršku Evropske unije, uz još puno interesantnih priča koje su pratile sve ovo. U 2013. godini proširili smo oblast delovanja koja se odnosila na emitovanje vesti uživo, i započeli saradnju putem razmene vesti, članaka, fotografija itd. Iz svega navedenog nameće se zaključak da morate da verujete jedni drugima, da ste odlučni da sarađujete i da vidite prednost za pogranični region u razmeni vesti putem sva četiri, gore navedena medija. Za sve ovo je bilo potrebno vreme.

 

Da li je uspostavljena saradnja uticala na kvalitet informisanja kako manjinskih tako i većinskih medija?

 

Mislim da su sva četiri medija, kako većinski, tako i manjinski, uzajamnom razmenom sadržaja u prednosti. To znači da su naši čitaoci u prilici da ne propuste ni jednu važnu vest: ako mi nemamo kapacitet da napravimo prilog, onda to mogu drugi. Ponekad se čak dogovorimo o tome da prethodno „pošaljemo“ jednog novinara/fotografa da pokrije priču, a zatim je distribuiramo drugim medijima. Takođe sarađujemo u izradi sadržaja tako što svako od nas učestvuje sa po jednim novinarom specijalizovanim za određenu temu. Saradnja je razbila barijere između manjina i većine tako što je pokrenula teme koje se inače ne bi pojavljivale u medijima, a postoji i veća otvorenost – posebno od strane većinskih medija za izveštavanje o manjinama.

 

Da li je digitalizacija vaših novina doprinela uspešnijoj komunikaciji i interaktivnosti. Koliko vaši čitaoci bez obzira na pripadnost zajednici utiču na kreiranje sadržaja?

 

Postojao je strah da će „Der Nordschleswiger“ izgubiti smisao bez novina u fizičkom obliku, ali mi smo iskusili suprotno. Napustili smo manjinski okvir i sada imamo čitaoce iz celog regiona. Citiraju nas i danski, nemački i međunarodni mediji – a naši novinari se koriste kao eksperti – jer je do njihovih tekstova lako doći na internetu. Izgubili smo nekoliko starijih čitalaca, ali smo dobili mnogo novih čitalaca koji su mlađi, iz manjine i većine i iz obe zemlje (Danske i Nemačke). U brojkama smo do februara 2021. imali 1.100 pretplatnika novina. Danas imamo približno 30.000 čitalaca nedeljno. Samo dva članka o Covid-Informacijama za prelazak granice pročitana su više od 450.000 puta. Povrh svega, digitalizacija nam je omogućila mnogo bližu i konstruktivniju saradnju sa našim čitaocima koji nam često pomažu u obradi pojedinih tema. Internet razdaljina između čitalaca i urednika je mnogo manja.

 

Imajući u vidu strašno iskustvo koje imamo sa ratovima na Balkanu, koliko manjinski mediji mogu doprineti pomirenju i boljem razumevanju kulturoloških razlika i prevazilaženju nametnutih barijera?

 

Posle dva svetska rata novine u pograničnom regionu su bile opredeljene ka naciji kojoj su namenjene. Tada više nije bilo oružja, ali i reči mogu da bole. To je trajalo mnogo godina – donekle čak i 70-ih i 80-ih. Sa normalizacijom (i distanciranjem prema ratu) i manjinski i većinski mediji su dobili novi kvalitet, a to su zajednički ciljevi građana u celom regionu. Nije sve teklo lako, posebno za manjinske medije, imajući u vidu želju da budete lojalni svojoj manjini, međutim ekonomski napredak i obilje novih mogućnosti saradnje, naučili su nas da gledamo napred – ne uvek nazad, kao što je to do tada bio slučaj.

 

Razgovor vodio: Željko Ivanji

+100%-

Umetnost kritike

 

Leonardo da Vinči je svojevremeno objavio tekst u kojem navodi da je slika mnogo moćnija od pisane reči. Obrazloženje ove konstatacije je upravo u tome da se pisana reč mora pročitati u celosti da bi prenela poruku, dok slika prenosi poruku u trenutku kada se vidi. Ovo je glavni razlog postojanja karikature i njene potrebe da postoji uz pisanu reč.

 

 

U četvrtak, 10. novembra 2022. godine je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održano predavanje o Karikaturi u sklopu projekta Media Talks 2022. Predavanje je održao Pal Lephaft, karikaturista.

 

Karikatura je medijsko-umetnički izraz koji se koristi da najznačajnije događaje u društvu sublimira u jednu sliku i na taj način ostvari uticaj na čitaoca određenog medija. Ona ima snagu zbog svoje tragikomične istinitosti koja ostavlja utisak na posmatrača koju tekst ne bi mogao.
Karikatura se vezuje za smeh, ali cilj dobre karikature nije samo da nasmeje posmatrača, već da mu prikaže nešto što je u jednu ruku smešno, ali i nije zbog svoje često mračne pozadine.

 

Lephaft je naveo tri sloja jedne karikature: prvi sloj je onaj prvi utisak koji karikatura ostavlja, utisak koji svako evidentira prilikom prvog pogleda. Drugi sloj čine očigledni detalji koji predstavljaju dublju analizu određene karikature i koje posmatrači primećuju ako se na kratko posvete slici. Treći sloj zahteva veću angažovanost posmatrača jer zahteva određeno poznavanje politike, muzike i kulture, i predstavlja hermetičniji oblik shvatanja karikature koji nije dostupan velikom broju ljudi.

 

Zbog svoje slojevitosti, karikatura, kao i svako umetničko delo, može da se tumači na više načina. Rezultat toga je da ona podstiče ljude da razmišljaju na različite načine.
Sledeći zaključak predavanja je vezan za odnos stvarnosti i karikature – stvarnost je uvek bila najveća konkurencija karikaturi, jer nam se često može učiniti kao sama

karikatura. U ovoj konstalaciji stvari, posao karikaturiste je ograničen jer ne može puno toga da karikira.

 

Lephaft je napomenuo današnju problematiku prevelike mogućnosti za nastanak karikatura i srazmerno niske mogućnosti da se one objave, u kom slučaju one gube svoju moć jer ne dolaze do šireg auditorijuma. Uopštena senzibilnost prema karikaturi je opala, možda voljom čitalaca ali svakako, jednim delom, voljom uredništva medija.

 

Tu je napomenuto da slobodni i objektivni mediji ne postoje iz razloga što mediji uvek u određenoj meri odgovaraju na potrebe i želje svoje publike da bi ostali čitani ili gledani sa jedne strane, a sa druge, mediji ne mogu biti objektivni jer oni prenose svoje stavove i mišljenja o događajima koji se dešavaju, koji zbog čovekove prirode ne mogu biti sasvim objektivni. Tako i karikatura ne može biti sasvim slobodna i objektivna jer mora biti prilagođena kontekstu područja u kom se stvara i objavljuje; u zavisnosti od mesta o kojem i sa kojeg karikaturista izveštava, zavise i granice karikiranja. Tu je predstavljen primer šta bi smeo jedan karikaturista da predstavi u zamljama Centralne Evrope, a šta u zemljama Bliskog istoka; u kojoj meri karikaturista sme da karikira stvarnost ili ne.

 

 

Objektivnost karikature je nepostojeća jer čovek (koji stvara karikaturu i koji je konzumira) ne može biti u svojoj osnovi sasvim objektivan. Treća konstatacija je vezana za sam proces stvaranja karikature, za sublimaciju događaja i ličnosti u karikature.

 

 

Karikatura kao medijski izraz ima ograničen prostor i mogućnosti da prenese poruku. Svaki karikaturista kada treba da napravi karikaturu počne od toga da će to biti ,,freska” sa mnoštvom likova koji će prenositi neku situaciju, međutim zbog vremenske ograničenosti nastanka karikature, zbog roka da se materijal pošalje u štampu, broj karaktera te ,,freske” se smanjuje.

 

Na kraju se završi sa jednim likom i pažljivo odabranim simbolima koji će inicijalnu ideju za koju je potrebno više aktera, svesti na jednog, ali sa podjednako jakom porukom.

 

U okviru projekta Media Talks održaće se još dva predavanja 17. i 24. novembra 2022. godine u Kino-sali Filozofskog fakulteta od 15:00 časova.

 

Teme sledećih predavanja su:
17.11. Saradnja manjinskih i većinskih medija – Gvin Nisen, glavni i odgovorni urednik nemačkih novina iz Danske “Der Nordschleswiger”
24.11. Manjinski mediji i javni interes – Šta je sa javnim servisima? – Marija Arnautović, predstavnica organizacije Medijacentar Sarajevo koja se bavi mnogim projektima u sferi medija na teritoriji Evrope i Zapadnog Balkana.

 

Pratite nas na društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Organizatori:

Heror Media Pont, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Filozofski fakultet u Novom Sadu.
Projekat Media Talks je podržao Pokrajinski sekretarijat kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne pokrajine Vojvodine i Gradska uprava za kulturu grada Novog Sada.

 

Tekst: Aradi Vladimir Huba
Autor karikatura: Pal Lephaft
Foto: Heror Media Pont

+100%-

Karikatura – Media Talks 2022

 

Kino-sala Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2

 

10. novembar 2022. u 15:00 časova

 

Heror Media Pont u saradnji sa Centrom za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Filozofskim fakultetom u Novom Sadu organizuje serija predavanja Media Talks svakog četvrtka tokom novembra u Kino-sali na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2.

 

Pal Lephaft će održati predavanje o karikaturi kao medijskom izrazu,  dajući poseban ton komunikaciji sa zajednicom Mađara i kontekstualizaciji u široj javnosti.

 

,,Od mog prvog crteža u Mađar so-u davne 1973. godine uradio sam puno karikatura, i svi mi karikaturisti smo mislili da karikatura može biti suštinski oblik javnog govora i nezaobilazan vid društvene komunikacije. Danas, mislim, da je javni govor i društvena komunikacija u jako lošem stanju, i u odnosu na to davno vreme moja uloga karikaturiste je minorna. Danas teško da mogu naći mesto gde mogu da objavim tolerantnu kritiku našeg društva ili stanja u kojem se društvo nalazi.” – poručuje Lephaft

 

Više o projektu i događaju možete videti na veb sajtu www.mediapont.org .

 

Druga polovina novembra rezervisana je za sledeće teme:
Saradnja manjinskih i većinskih medija, Gvin Nisen, Danska (17.11.)
Manjinski mediji i javni servisi – Šta je sa javnim servisima, Marija Arnautović, Bosna i Hercegovina (24.11.)

 

Pokrovitelji događaja su Pokrajinski sekreterijat za kulturu, javno informisanje I odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.

 

Izvor: Heror Media Pont

+100%-

Karikatura

Pal Lephaft, karikaturista

 


„Osnova svakog umetničkog izraza je da je on iznad jezičkih barijera i granica. Smeh, oslobađa od tegoba, od straha. Smeh je jedino sredstvo kog se boje oni koji imaju teška oružja u rukama!“

 

 

 

 

 

Predavanje ,,Karikatura“ se održava u četvrtak, 10. Novembra 2022. u 15:00 časova u kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad.

Link ka prijavnom formularu se nalazi OVDE

Na koji način vidite vašu ulogu karikaturiste u društvenom ambijentu u kojem danas živimo?

 

Od mog prvog crteža u Magyar Szo-u davne 1973. godine uradio sam puno karikatura, i svi mi karikaturisti smo mislili da karikatura može biti suštinski oblik javnog govora i nezaobilazan vid društvene komunikacije. Danas, mislim, da je javni govor i društvena komunikacija u jako lošem stanju, i u odnosu na to davno vreme moja uloga karikaturiste je minorna. Danas teško da mogu naći mesto gde mogu da objavim tolerantnu kritiku našeg društva ili stanja u kojem se društvo nalazi.

 

Radio sam i za budimpeštanske listove kao i za jedan list iz Brašova u Rumuniji i
što se tiče karikature situacija nije ni tamo bolja. Nas su diktature u kojima smo živeli naučile da nađemo prostor u kojem možemo da iskomuniciramo sa društvom, za razliku od zapadno evropske karikature koja je postala lenja i neinventivna. Pritisak koji osetite u diktaturi, tera čoveka da nauči mnoge stvari kako bi preživeo, ali nažalost danas imamo sve manje prostora za rad.

 

Koliki je realan uticaj karikature na kritiku društvene stvarnosti i aktuelnih društvenih dešavanja?

 

Uloga karikature koja je grafičko novinarstvo, je da komunicira čitljivim simbolima koji šalju javnu poruku najčešće čitaocima novina, ali i društvu u celini, međutim, kada bi karikatura imala tako veliku moć koju joj neki pridaju, veliki karikaturisti bi bili predsednici država. Ja sam radio u manjinskom mediju i smatram, da uslovno rečeno, etnička manjina mora da bude kritična prema predstavnicima većinskog društva u kojem je manjina, ali i prema svojim predstavnicima u javnom životu.

 

Imajući u vidu vaš bogati stvaralački opus, šta nam možete reći u pogledu univerzalnog
razumevanja poruka koje upućujete vašim karikaturama? Da li su one razumljive svim
zajednicama i da li možemo zaključiti da umetnički prikaz prevazilazi eventualne jezičke i
kulturološke barijere?

 

Osnova svakog umetničkog izraza je da je on iznad jezičkih barijera i granica. Tolerantnost društva je drugačija u Beogradu, Teheranu, Moskvi, i mi moramo da pazimo na granice do kojih možemo da idemo sa porukom koju jedna karikatura nosi u sebi. Ukoliko imate u vidu Charlie Hebdo, ja nisam bio za ono što je taj list radio. Po meni nije u redu da ja van mog društva ili svoje veroispovesti vređam nečija osećanja na taj način kako je Charlie Hebdo to radio. Ne volim da se religijski simboli upotrebljavaju na nedoličan način. Možda sam ja konzervativan, ali kada radite karikaturu morate da mislite na sve!

 

Da, karikatura je univerzalni jezik, pod njom prvo podrazumevam karikaturu bez reči, kojom ja putem prepoznatljivih simbola moram da približim temu. Suština portreta nije u tome da taj crtež u tehničkom smislu bude izvanredan, ali ako ta ličnost nije poznata u društvu ili ukoliko čitalac ne može da uporedi tu sliku sa slikom koju o njoj ima u glavi, onda nema dobre komunikacije. Nezavisno od toga u kom kulturnom ambijentu živimo, moramo naći simbole koji na pravi način komuniciraju sa ljudima.

 

Da li je smeh taj čarobni sastojak koji ujedinjuje društvenu zajednicu u svim svojim
raznolikostima?

 

Smeh, oslobađa od tegoba, od straha. Smeh je jedini element kog se boje oni koji imaju teška oružja u rukama. Ismejati nekog nije najveća stvar, mi karikaturisti smo kao dželati, možemo da „pogubimo“ bilo koga. Zato se naša odgovornost može sagledati kroz meru u pogledu ljudskosti, demokratije, da kada nekoga pokušamo da pogubimo, da taj naš odabir tih loših stvari koje iskažemo perom, bude čovečan i baziran na vrednostima za koje mislimo da to jesu. Endorfin je jedan od najvažnijih morfina u ljudskom organizmu i on se izlučuje kada se čovek smeje, kada vodi ljubav, ili kada jede čokoladu. Smeh ima mnogo veću snagu nego što mi to mislimo.

 

Link ka prijavnom formularu je OVDE

 

Razgovor vodio: Željko Ivanji