Arhiva

+100%-
Subotnji razgovori

,,Novosadski sportisti“ je tema novih Subotnjih razgovora

,,Novosadski sportisti“ je tema Subotnjih razgovora 21. maja 2022. godine u 10 časova.

Gosti su Borislava Perić Ranković, stonoteniserka i paraolimpijka i Ivan Živković Žile, rekreativni sportista, maratonac.

Moderatorka je Vesna Farkaš, novinarka.

Organizatori događaja su Heror Media Pont, Arhiv Vojvodine i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, a pokrovitelj Uprava za kulturu Grada Novog Sada.

Više o događaju na Fejsbuk stranici Subotnji razgovori.

U slučaju loših vremenskih uslova, događaj se održava u Galerijskom prostoru Arhiva Vojvodine.

+100%-
Subotnji razgovori

Subotnji razgovori o Novosadskom baletu

Treća sezona događaja Subotnji razgovori je otvorena, a tema je bila Novosadski balet.

 

U živom razgovoru koji je vodila novinarka Vesna Farkaš, Gabrijela Teglaši Jojkić, predsednica Udruženja baletskih umetnika Vojvodine, nastavnica klasičnog baleta i autorka njiga o baletu i Branislav Lučić, fotograf su nam dočarali događanja iz baletdkog ,,bekstejdža”.

 

Prisetili smo se osnivanja Baleta u Srpskom narodnom pozorištu i Marine Olenjine, kojoj je, uz inicijativu i trogodišnju posvećenost Gabrijele Teglaši Jojkić, podignut spomenik na Pozorišnom trgu u Novom Sadu.

 

Nizale su se anegdote iz baletskog sveta… Balerine i baletani vežbaju svaki dan, igraju predstave, nemaju vremena za ,,običan“ život dok su aktivni, jer jedan dan pauze u vežbanju znači tri dana nadoknade. Žive sa žuljevima i sposobni su da izdrže neverovatnu bol. Balerine su učile da štrikaju tokom proba, jer su imali vreme kada se ništa drugo nije moglo raditi, a morale su da čekaju svoj red. Surevnjivost među igračima je znala da stvori brutalne dvorske igre, tako da su tanušne pahuljice pronalazile staklo u svojim baletskim patikama, sakrivani su im kostimi da ne bi izašle na vreme na binu…

 

 

Drugi fokus razgovora je bio na baletskoj fotografiji, koja je zahtevna na svoj način. Fotograf mora poznavati i voleti balet. Branislav Lučić nas je podsetio na vremena kada se radilo sa filmovima i veoma limitiranim mogućnostima da se baletski pokret zabeleži i balet je do pojave digitalnih foto aparata kuburio sa količinom raspoloživih fotografija, jer ih je jednostavno bilo malo.

 

 

Muzički deo programa J. S. Bach: Violin Sonata No.3, 3. stav Largo i Niccolo Paganini: Caprice No. 21 izveo je violinista Adam Habram, maturant srednje muzičke škole ,,Isidor Bajić“ iz Novog Sada koji se violinom bavi od svoje šeste godine, a od jeseni nastavlja školovanje na Muzičkoj akademiji u Roterdamu, Holandija.

 

 

Subotnji razgovori su uvršteni u zvanični program manifestacije Muzeji za 10.

 

Organizatori: Heror Media Pont, Arhiv Vojvodine i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija

 

Pokrovitelj: Uprava za kulturu Grada Novog Sada

 

Više o događaju na Fejsbuk stranici Subotnji razgovori.

+100%-
Subotnji razgovori

Subotnji razgovori ponovo u Arhivu Vojvodine

Ideja projekta ,,Subotnji razgovori u Arhivu Vojvodine” je da kroz proletnju i jesenju seriju razgovora subotom u prepodnevnim časovima oživimo Amfiteatar Arhiva Vojvodine.

 

Kako je lokacijski, ovaj novonapravljeni prostor, u neposrednoj blizini Riblje pijace, koja subotom pre podne naročito živi, mi smo pripremili sadržaj koji adekvatno upotpunjuje upravo odlazak na pijacu, pazar, susrete sa prijateljima i poznanicima. U periodu 10:00-11:00 održavaće se razgovori na razne teme vezane za život grada Novog Sada. Vreme da se može obaviti nabavka, da se čuju zanimljivi govornici i stići da se na vreme napravi ručak.

Datumi prolećnog izdanja Subotnjih razgovora su 14. i 21. maj 2022. godine.

 

Tema rezervisana za 14. maj je Novosadski balet. Gosti su Gabrijela Teglaši Jojkić, predsednica Udruženja baletskih umetnika Vojvodine, nastavnica Klasičnog baleta i autorka njiga o baletu i Branislav Lučić, fotograf iz Novog Sada. Moderatorka je Vesna Farkaš, novinarka. Muzička podrška na violini stiže od Habram Adama, maturanta srednje muzičke škole ,,Isidor Bajić“ iz Novog Sada. Subotnji razgovori su uvršteni u zvanični program manifestacije Muzeji za 10. Organizatori Subotnjih razgovora su Heror Media Pont, Arhiv Vojvodine i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, a pokrovitelj: Uprava za kulturu Grada Novog Sada. U slučaju loših vremenskih uslova, događaj se održava u Galerijskom prostoru Arhiva Vojvodine.

 

Više o događaju na Fejsbuk stranici Subotnji razgovori.

+100%-

Lekcije iz krize: Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i marginalizovanih grupa

U organizaciji Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija u Arhivu Vojvodine danas je održan okrugli sto na temu Lekcije iz krize: Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i marginalizovanih grupa. Okrugli sto je realizovan u sklopu projekta Manage the Covid with Care, reasOn, Values, unIty, soliDarity koji je podržan od strane programa Evropa za građane i građanke. Događaj je nastavak okruglog stola organizovanog 2019. godine sa nazivom Kultura i komunikacija. Tada je bilo reči o načinu i potrebama za pristupačnim informisanjem osoba sa invaliditetom.

Kako je istakla Nataša Heror, direktorica Cetra za razovj manjinskih i lokalnih medija, centralna tema projekta je da je primena evropskih vrednosti, brige, jedinstva i solidarnosti najefikasniji način za suočavanje sa posledicama ukupne krize izazvane pandemijom Covid-19. „Projekat Upravljajte kovid krizom sa pažnjom, razumom, vrednostima, jedinstvom i solidarno želi da pokaže da i u najgorim situacijama postoji nešto dobro“, rekla je Heror.

Na koji način i da li su u dovoljnoj meri tokom pandemije Covid-19 medijski sadržaji bili dostupni osobama sa invaliditetom i pripadnicima marginalizovanih grupa, bila je tema prvog panela.

Željko Bajić, radijski novinar iz Sarajeva, odgovarajući na pitanje kako je njegova redakcija obrađivala temu pandemije naglasio je, da je u prvim danima pandemije akcenat bio na nekim drugim stvarima, dok su osobe sa invaliditetom ostale u drugom planu. „Razmišljalo se o globalnim stvarima, dok se o specifičnostima osoba sa invaliditetom nije razmišljalo. Radio je tu bio najbolji, najbrži, imao je najviše informacija koje su bile pristupačne slepim ljudima, starim osobama, dok su društvene mreže postale preplavljene svim i svačim. Slepe osobe su na neki način imale prednost, jer nisu imale uvid u sve ono što su širile društvene mreže a širile su dosta negativnog sadržaja“, rekao je Bajić.

Kao veliki problem istakao je prekid svih socijalnih kontakata, koji je nastao za vreme pandemije a koji je u najvećoj meri pogodio osobe sa invaliditetom. Kako je naglasio, iako je i sam osoba sa oštećenim vidom, zbog rada u mediju i velikom broju poznanstava, nije bio pogođen ovim posledicama u meri u kojoj su bile ostale osobe sa invaliditetom.

Marijana Čanak, novinarka ,,Portala o invalidnosti” je istakla, da novinari njihovog portala su i tokom pandemije nastojali da ne upadaju u zamke u koje mediji često upadaju, u koje spada i plasiranje senzacionalističkih priloga. Takođe, njihovi sadržaji nisu bili o osobama sa invaliditetom, već su isti kreirani zajedno sa njima.

Učesnica panela bila je i Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna i odgovorna urednica portala „Storyteller“. Po njenim rečima izveštavanje ovog portala baziralo se na lokal, odn. opštinu Bački Petrovac, dvojezično, na slovačkom i srpskom jeziku.

„Nikada nismo temu pandemije obrađivali iz ugla osoba sa invaliditetom. Razlog za to je bio strah da ću biti sklona stereotipizaciji, ili ću praviti žrtve ili heroje, što mi nije bila namera. Zbog toga smo obrađivali razne teme, ne samo te koje se tiču osoba sa invaliditetom, jer osobe sa invaliditetom u kontekstu pandemije, na lokalu gde ja živim i radim, nisu bile uključene u tu vrstu informacija. Prvi korak ka boljem infomisanju osoba sa invaliditetom je plugin, koji omogućuje osobama sa slabijim vidom da povećaju font, da naprave kontrast. To je moj prvi mali lični korak.“.

Jelena Kotević, viša savetnica, šefica odeljenja za pritužbe iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, istakla je da su mere tokom pandemije imale negativne efekte na najugroženije osobe, gde spadaju i osobe sa invaliditetom. „Tokom pandemije se Povereniku obraćao veliki broj građana. U 2020. preko 3.000 građana, u 2021. Preko 3.200 građana obraćalo se povereniku. Tokom 2020. godine uputili 476 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u 2021. kada se situacija nešto stabilizovala 312 preporuka.“, rekla je Kotević.

Kako je rekla, u prvim danima pandemije najčešći razlog obraćanja građana bio je nemogućnost ostvarivanja prava na uslugu personalnog asistenta, uslugu pomoć u kući i neformalog negovatelja. „Jedna od prvih mera koje je Poverenik uputio Vladi Srbije bio je predlog da se personalnim asistentima, ličnim pratiocima, geronto domaćicama omogući nesmetano kretanje i nakon tzv. policijskog časa.“

Jedna od preporuka bila je upućena i javnim servisima RTV i RTS ukazujući na obavezu poštovanja kako međunarodnih dokumenata tako i domaćih propisa koji se odnose na sektor informisanja. „Kroz preporuku mera zatražili smo da se obezbedi da svi sadržaji, posebno informativni, budu pristupačni ovim osobama.“

Kada pričamo o medijima nismo svesni kakve promene su nastale za ove dve godine, na koji način smo ušli u pandemiju. Mere koje su uvođene nisu prepoznale važnost jednog velikog društvenog segmenta, a to je podatak prema poslednjem popisu, da su preko 570.000 ljudi u Srbiji osobe sa invaliditetom. Nisu prepozante kao grupa, za koju su potrebne neke olakšice a ni javnost, ni mediji nisu na to reagovali“, rekao je Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija.

Kako je rekao, jedino su javni medijski servisi imali obezbeđen prevod na znakovni jezik. „Nažalost, mediji su bili u problemu i pre pandemije i za vreme, a i posle. Vidim ogoman problem, zato što mediji koji profesionalno izveštaju su pritisnuti svim problemima i posvećuju nedovoljno pažnje toj temi.“

Drugi panel okruglog stola odnosio se na pristupačnost kulturnom sadržaju osobama sa invaliditetom i marginalizovanim grupama.

Prof. dr Zoran Pavlović, Pokrajinski ombudsman, istakao je da vanredna situacija 2014. godine nije bila dovoljna pouka da se probudimo i shvatimo da je vreme da u ovoj realnosti treba da idemo korak dalje.

„Poslednjih desetak godina primećujem široku lepezu u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog života i rada, ali isto tako i konstantnu nepristupačnost te lepeze u oblasti kulture, u oblasti konzumiranja ljudskih prava za sve na pristupačan način“, rekao je pokrajinski ombudsman.

Kako je dodao, razne načine za ostvarivanje osnovnih prava gledamo kroz prizmu zloupotrebe. Po njegovim rečima arhitektonske barijere, koje su nekada bile sinonim za osobe sa invaliditetom, u današnje vreme su sve manje neka vrsta prepreka za osobe sa invaliditetom. Potrebno je posmatrati stvari ne iz svojih cipela, već da dijalogom dođemo do zajedničkih rešenja, istakao je Pokrajinski ombudsman.

Psihološkinja Tatjana Stojšić Petković istakla je strah kao problem koji se prećutkuje.

Morate da imate nešto što vam pruža životnu radost, ako nemate, taj strah će naći put kako da izađe. Televizija, novine, društvene mreže radile su na podgrevanju tog straha“, rekla je Stojšić Petković.

Mirko Knežević, predstavnik zajednice Gluvih, istakao je da se na polju pristupačnosti kulturnih sadržaja nije puno uradilo. Smatra, da sadržaji usled nedostatka tumača za znakovni jezik nisu dostupni gluvim osobama, te im titlovane pozorišne predstave ništa ne znače.

Kao pozitivan primer prakse je Galerija Matice srpske, koja svoje sadržaje prilagođava i osobama sa invaliditetom. Ivana Rastović, kustoskinja Galerije Matice srpske, smatra da muzejski sadržaji moraju da budu dostupni široj javnosti.

„Galeriju posećuje raznovrsna publika, sa različitim interesovanjima i važno je razmišljati na koji način će se kreirati sadržaji.“ Takođe, po njenim rečima, izolovanost nas je navela da razmišljamo o starijim licima u domovima, koji nisu u mogućnosti da posećuju kulturne institucije. „Zbog toga planiramo da posećujemo osobe koje fizički nisu u mogućnosti da posete našu Galeriju.“

Marijana Ramić Vulin, iz Fondacije Novi Sad EPK 2022, vidi dva problema: zašto osobe nisu u publici i zašto nisu kreatori kulturnih sadržaja? Kako je rekla, Fondacija smatra ovu temu izuzetno važnom i kao doprinos najavila da će u oktobru mesecu posebno posvetiti temi inkluzije i to kroz uključivanje marginalizovanih osoba u kulturu.

Panelisti su se složili da bi bilo potrebno formiranje kriznog menadžmenta u medijima, kako bi se novinari obučili za rad u vanrednim situacijama, odn. potreba za dostupnošću kulturnih sadržaja osobama sa invaliditetom, njihovo uključenje u kreiranje sadržaja, kao i zajedničko delovanje.

Foto: Čila David

+100%-

OKRUGLI STO Lekcije iz krize: Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i marginalizovanih grupa

OKRUGLI STO

Lekcije iz krize: Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i marginalizovanih grupa

četvrtak, 21. april 2022., Arhiv Vojvodine, Žarka Vasiljevića 2a, Novi Sad

 

Okrugli sto se realizuje u sklopu projekta Manage the Covid with Care, reasOn, Values, unIty, soliDarity koji je podržan od strane programa Evropa za građane i građanke.

 

Događaj je nastavak okruglog stola organizovanog 2019. godine sa nazivom Kultura i komunikacija. Tada je bilo reči o načinu i potrebama za pristupačnim informisanjem osoba sa invaliditetom.

 

U aprilu 2022. godine, tema se i dalje bazira na objašnjavanju potrebe za pristupačnim informisanjem i načinima na koji se pristupačno informisanje osoba sa invaliditetom ostvaruje.

Glavna pitanja za razgovor su:

  • Da li se glas osoba sa invaliditetom u dovoljnoj meri čuje?
  • Koliku podršku dobijaju osobe sa invaliditetom od zajednice a koliku od države?
  • U čemu smo uspeli? – U čemu nismo uspeli?

Razgovor će se osvrtati i na uticaj pandemije COVID-19 na osobe sa invaliditetom i marginalizovane grupe, u smislu svakodnevnog života, informisanja i opšteg utiska koji je pandemija ostavila na njih.

 

AGENDA

10:00-11:00 – PANEL diskusija:

Uticaj pandemije COVID-19 na informisanje osoba sa invaliditetom i marginalizovane grupe

Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija

Jelena Kotević, viša savetnica, šefica odeljenja za pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna i odgovorna urednica portala „Storyteller“

Željko Bajić, novinar, Sarajevo

Marijana Čanak, novinarka ,,Portal o invalidnosti”

Moderatorka, Nataša Heror, MLMDC

11:00-11:15 – pauza

11:15-12:15 – PANEL diskusija:

Pristupačnost kulturnom sadržaju osobama sa invaliditetom i marginalizovanim grupama

Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja

Mirko Knežević, predstavnik zajednice Gluvih

Prof. dr Zoran Pavlović, Pokrajinski ombudsman

Ivana Rastović, kustoskinja Galerije Matice Srpske

Marijana Ramić Vulin, Fondacija Novi Sad EPK 2022

Moderatorka: Vesna Farkaš

12:15-13:00 – networking

Prevodioci na znakovni jezik su Ana Keler i Dragana Vrzić

Ulaz je slobodan.

+100%-

stART u Temišvaru – platforma za razumevanje fenomena savremene umetnosti

Piše: Aradi Vladimir Huba

 

Projekat stART – GLEDAJ, SLUŠAJ, RAZMIŠLJAJ (WATCH, LISTEN, THINK) je deo programa medijacije u kulturi u okviru ArtEncounters 2021 Bijenala savremene umetnosti, održanog između 01. oktobra i 07. novembra ove godine u Temišvaru i osmišljenog od strane Fondacije „ArtEncounters“ i Kulturnog udruženja „Contrasens“.

 

stART je otvorio komunikacionu platformu za kritičko analiziranje umetničkih dela, omogućavajući bolje razumevanje fenomena savremene umetnosti i prepoznavanje važnosti prisustva kulture u svakodnevnom životu.
Program medijacije je obuhvatao vođene ture, radionice, uvodne kurseve savremene umetnosti i diskusije na temu kritičkog razmišljanja i umetnosti u svakodnevnom životu.

 

U okviru stART projekta je nastala saradnja između Kulturnog udruženja „Contrasens“ iz Temišvara i MLMDC-a iz Novog Sada (Minority & Local Media Development Center). Na ovaj način je projekat stART približio dve buduće Evropske prestonice kulture.

 

Novost koju je uveo Contrasens na ovogodišnjem Bijenalu je časopis ArtSens, koji se izdavao jednom nedeljno tokom trajanja Bijenala.

 

Časopis u štampanom i onlajn formatu koji prati tok jednog kulturnog projekta je nešto sasvim novo.

 

„Kao osoba koja je direktno uključena u stvaranje časopisa ArtSens, imala sam mnogo emocija povodom njegovog pokretanja. To je definitivno bilo jedinstveno iskustvo za ceo tim. Naša misija je da javnosti iz Temišvara i šire, ponudimo najnovije informacije na nedeljnom nivou. Novine su svi izuzetno dobro primili!“, kaže Joana Terheš, medijatorka u kulturi, kritičarka, istoričarka umetnosti i kustoskinja Bijenala, koja je bila direktno uključena u stvaranje časopisa ArtSens.

 

 

Prema njenim rečima, mnogi su posetili bijenale samo zato što su se ujutru u kafićima u centru Temišvara sreli sa nekim od izdanja ili videli novine u nečijoj kući ili nešto tome slično.

 

„Imali smo i to zadovoljstvo, da primamo poruke iz cele zemlje da im pošaljemo primerak novina, da bi mogli da uživaju u iskustvu čitanja tih članaka u fizičkom formatu, a ne samo u digitalnom… zbog pandemijskih uslova, mnogi ljudi nisu mogli da posete Bijenale i na ovaj način su bili malo bliži izložbama“, dodaje Joana.

 

MLMDC je u poseti Temišvaru imao prilike da poseti FABER – Izgradnja kapaciteta (FABER – The Capacity Building), novi prostor u okviru Temišvara Evropske prestonice kulture 2023 koji je nastao na lokalitetu bivše fabrike sijalica. Ovaj prostor funkcioniše na principu kulturne stanice, kao mesto za različite programe iz kulture i kao mesto koje daje priliku osobama koje su iz bilo kog razloga diskriminisane i teško mogu da „stanu na noge“ da razviju svoju ideju u biznis.

 

Jedan deo FABER-a je namenjen upravo ovakvim prostorima, u koje se ljudi mogu useliti sa svojim prodavnicama, potpuno besplatno.

 

 

„FABER je ogromna radost za sve u Temišvaru. Svima nam je poznato koliko su napori uloženi da bi taj prostor bio ovde gde je danas, kao i činjenica da, iako je ceo kompleks skoro otvoren, on je i dalje u stalnoj promeni, u stalnom unapređenju. Za mene je to mesto puno topline i vrednih ljudi otvorenog uma. Ceo FABER tim ojačava zajednicu u Temišvaru kroz raznovrsnost programa koje realizuje“, objašnjava naša sagovornica.

 

Deo stART programa je bila i izložba „Nevidljivi gradovi/Imaginarne zemlje” (Invisible Cities/Imaginary Lands), projekat kustoskinje Diane Marinku u organizaciji Udruženja Contrasens.

 

Izložba se zasniva na vizuelnom i konceptualnom istraživanju i analizi legendarnih mesta obavijenih misterijom, koja su tokom vremena generisala istraživačka putovanja, priče i vizuelne projekcije. Strukturisana je oko dualnosti mitologije znanja i stvaranja, gde izbor označava stvaranje novog skupa vrednosti koje određuju razvoj novog identiteta, odvojenog od stereotipa i predvidivih egzistencijalnih puteva.

 

„Kao i svake jeseni, izložba koju organizuje Kulturno udruženje Kontrasens se dugo čekala. Ljudi su je doživeli kao neku novu izložbu sa jedinstvenim konceptom. Izložba je promišljena do poslednjeg detalja, od odabira i naručivanja izloženih radova, do vođenja izložbenog prostora kroz dva krila: Terminal A i Terminal B i „avionske karte“ koje su bile ponuđene onima koji su posetili izložbu na otvaranju. Naši medijatori su se od 15. oktobra do 15. novembra, susreli sa više od 1200 posetilaca izložbe“, kaže Joana Terheš.

 

Sledeće Bijenale ArtEncounter će se održati 2023. godine, godine kada će Temišvar biti Evropska prestonica kulture.

 

„Naši planovi za sledeće Bijenale ArtEncounter su da dalje razvijamo sadašnji program medijacije, s tim da će to biti treće Bijenale u kojem je učestvovalo Udruženje Contrasens. S obzirom na kompleksnost i uspeh oba programa medijacije, održana na Bijenalu – stART i MyArtEncounters, sledeće izdanje Bijenala će svakako biti još uspešnije“, smatra Joana i dodaje:

 

„Razumemo da je potrebno da dovedemo ne samo mladu i takozvanu novu publiku koja se ne susreće svaki dan sa savremenom umetnošću, nego i publiku koja je često ignorisana, kao što su deca iz ugroženih sredina, osobe sa invaliditetom, stari i mnoge druge grupe. Ovaj pravac će svakako biti nastavljen i u budućim programima medijacije koje ćemo razvijati.“

 

Kako kaže naša sagovornica, i naredne godine se nastavlja sa radom časopisa ArtSens, ali i sa raznim drugim metodama, od kojih su neke implementirali ove godine i na taj način približili umetnost javnosti i istovremeno bili oprezni u ovim neizvesnim vremenima.

 

+100%-

Višejezički krajolik u Vojvodini na 5. Evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima

Višejezičnost u Banatu je činjenično stanje i posledica krupnih istorijskih događaja koji su se desili u 18. veku, među kojima je svakako i nemačka kolonizacija, rekao je danas Dr. Filip Krčmar iz Istorijskog arhiva Zrenjanin na 5. Evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima, koja se i ove godine održava onlajn.

 

U okviru svog predavanja „Multijezičnost u Banatu: Nemačka štampa u Vojvodini” Dr. Krčmar je ukazao na uticaj nemačke štampe na multijezičnost u Vojvodini, pre svega u 18. veku.

 

„Nemačka štampa se u Banatu javlja u specifičnom političkom momentu koji donosi ne samo politčke, već i društvene i kulturne promene. Reč je naravno o revoluciji u 1848. godini koja je predstavljala građanski rat. Ovaj događaj je samo na kratko odložio osnivanje i kontinuiran razvoj štamparstva u Banatu“, podsetio je Dr. Krčmar u razgovoru sa moderatorkom Dr. Marijom Mandić, višom naučnom saradnicom Balkanološkog instituta u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti.

 

 

U fokusu drugog konferencijskog dana su manjinski mediji i višejezička prošlost i sadašnjost. Upravo kroz priču o jezičkom pejzažu u Vojvodini, današnji dijalog se ticao pre svega značaja manjinskih medija koji kao kulturno nasleđe sami po sebi, održavaju jezički diverzitet koji se nalazi na ovim prostorima.

 

“Pojam jezičkog krajolika je uveden u društvenoj teoriji, posebno u lingvistici, i označava upotrebu jezika u javnom prostoru, a to znači i nazive ulica, ustanova, grafite, medije, izdavaštvo“, rekla je Dr. Marija Mandić, moderatorka panela ,,Višejezički krajolik u Vojvodini: javni diskurs, mediji i izdavaštvo”.

 

 

Učesnici ovog panela su bili Dr. Suzana Ostojić Kujundžić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, prof. Dr Mirča Maran, Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Vršcu, Gabor Virag, direktor izdavačkog zavoda Forum i Janoš Oros, zamenik Pokrajinskog ombudsmana.

 

 

“Moja generacija još pamti kada smo imali table sa nazivima organa, koje nisu bile ni preškrabane, ni izlupane. Pamtim i da je bilo sasvim normalno da se slobodno koristi manjinski jezik na ulici, niko se nije osvrtao za vama, ako ste pričali slovački, rusinski, mađarski ili nekim drugim jezikom“, rekao je Janoš Oros i dodao:

 

„Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina koji je donet 2002. godine definiše ravnopravnu službenu upotrebu jezika i pisma, za razliku od Zakona o obezbeđivanju ravnopravnosti jezika i pisma naroda i narodnosti, koji ju je definisao kao istovremenu.“

 

„Manjinski jezici u Južnom Banatu jesu vidljivi, pre svega zahvaljujući medijima, jer postoje mediji svih nacionalnih manjina. Neki jezici su u povlačenju, naprimer palćanski jeziku u Ivanovu nije dovoljno vidljiv, slično je i sa češkim jezikom u Beloj Crkvi“, rekao je profesor Mirča Maran.

 

„Biti manjinska izdavačka kuća je jedna velika prednost, jer imamo ne samo mađarske teme, već možemo da se obratimo i za srpske i južnoslovenske teme i autore“, rekao je Gabor Virag i dodao da u izdavačkoj kući Forum smatraju da je njihova važna uloga da budu veza ili most između mađarske i srpske ili južnoslovenske kulture.

 

„Četrnaestog maja bunjevački jezik je postao službeni jezik u Subotici, to znači da posle 350 godina, koliko Bunjevci žive na tim prostorima, i to je za nas izuzetan i važan faktor“, izjavila je Dr. Suzana Ostojić Kujundžić i dodala da se sa standardizacijom bunjevačkog jezika počelo pre otprilike 15 godina, što je rezultovalo jednom lepom pričom u kojoj je postao službeni jezik na nivou grada Subotice.

 

Sadržaj konferencije, koju podržava i Ecocivilisation, možete pogledati na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont.

 

Pokrovitelji ovogodišnje konferencijske platforme su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.

 

Izvor: Heror Media Pont
Foto: Čila David
Video produkcija: Insert production

+100%-

Počela je 5. Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima: Različitost je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije

Manjinski, a posebno lokalni mediji, donose začin svim diskusijama i zapravo nam omogućavaju da negujemo različitost koja je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije, rekla je Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija i bivša komesarka EU za transport i komunikaciju u uvodnom govoru 5. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, koja je počela danas.

 

Peta evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, koju organizuju Heror Media Pont, Magyar Szó, Storyteller, Asocijacija medija i Minority and Local Media Development Center u saradnji sa MIDAS i FUEN, ujedno je i deseti događaj u nizu ove komunikacione platforme. Glavni cilj ovogodišnjeg izdanja konferencije je da mediji postanu svesni svog uticaja na borbu protiv globalnog zagrevanja. U tom duhu je i Violeta Bulc naglasila potrebu da sve manjinske zajednice treba da shvate važnost koju imaju zarad ukupnog društvenog prosperiteta.

 

 

„Ekocivilizacija je novi narativ koji nudimo svetu da bi video da postoji nešto osim ovih zbunjujućih vremena koja su prisutna svugde. Preispitujemo naš odnos prema samoj planeti: vidimo da su klimatske promene i zagađenje pitanaja koja prilično utiču na svakog građanina ovog sveta i nemamo zaista sistemska rešenja za to. Imamo parcijalna rešenja, imamo delimične agende, ali nemao sistematski pogled na to gde i kako bi to moglo preoblikovati naša društva“, izjavila je Violeta Bulc i dodala:

 

„Tu se nalazi slaba tačka svih rešenja o kojima se danas govori, uključujući „Zeleni sporazum“ koji je zaista vodeći u Evropi i verovatno najnapredniji i najsofisticiraniji pristup ublažavanju klimatskih promena u svetu. Ali ono što nedostaje je strukturalna promena, koja zaista može da dostavi agendu koju smo zacrtali sebi u vezi sa klimatskim promenama.“

 

 

Platforma Ekocivilizacija je u suštini 30-godišnji projekat koji, kako kaže Bulc, okuplja ljude iz celog sveta na jednu zajedničku platformu, na otvoreni dijalog, gde znanje postaje univerzalno dobro. „Tu kapitališemo na međusobnim iskustvima i razmenjujemio znanja da bismo mogli delovati na lokalnom nivou u duhu globalnih promena,“ rekla je Violeta Bulc.

 

Medijski eko balans

 

Prvi panel na ovogodišnjoj konferenciji kandidovao je temu medijskog eko balansa, a na ovu temu su razgovarali Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija, Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijeacije medija, Valentin Mik, glavni urednik nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“ i Ozren Simjanovski, direktor NIU MIC „Makedonska videlina“ uz moderatorku Vladimiru Dorčovu Valtnerovu, odgovornu urednicu portala „Storyteller“. Cilj je da mediji razviju ekološki održiv plan njihovog postojanja i zato su na ovom panelu sagledani načini smanjivanja emisija negativnih gasova koje jedan prosečan štampani medij proizvodi i kako da dizanjem svesti i pozivanjem na akciju svojih čitalaca (koji će pod uticajem medija smanjiti svoj negativan otisak na životnu sredinu), mediji uspeju da dostignu ekološku neutralnost.

 

 

„Da li mi poslednjih godina uopšte imamo medijski balans ne samo u Srbiji? Mislim da se možemo složiti da ga je sve manje“, odgovorio je kontra pitanjem Stevan Ristić na pitanje šta je medijski eko balans i dodao: „Što se tiče eko balansa, milim da je to ono što bi trebalo da bude suština novinarstva a to je da se informacije provere, da se kontaktira druga strana, da se o temi piše balansirano. Mislim da ga u Srbiji ni što se tiče izveštavanja o ekologiji, nema previše. Mislim da smo tu žrtve povišenih strasti i da se onda i o tim temama izveštava , a da se ne ispunjavaju elementarne stvari iz novinarskog zanata.“

 

Ozren Simjanovski se složio sa ovom konstataciojom i dodao: „Kad pričamo o bilo kakvoj vrsti balansa, jednom je jedan mislilac rekao ‘Talenat je osećaj za meru.’. Nekad bismo trebali imati osećaja za meru, a to bi smo mogli da posmatramo kao balans.“

 

 

S druge strane, medijski eko balans panelisti vide u u kontekstu proaktivnosti. „Osim svoje osnovne namene koju imaju, a to je proizvodnja i plasiranje informacija, mediji bi trebalo više proaktivno da učestvuju u stvaranju uslova za održiviji ekološki razvoj,“ smatra Valentin Mik.

 

Violeta Bulc balans u medijima shvata na holistički način kao vertikalno i horizontalno pokrivenu priču i analizu vesti koja pokazuje različita mišljenja zasnovana na činjenicama, jasnom iskustvu i dobroj argumentaciji. „Na primer, klimatske promene su odlična tema za posmatranje kroz ovu dimenziju. Naučnici su digli glas o negativnim spoljašnjim efektima industrijskog napretka, ali mediji to jednostavno nisu hteli da čuju. Stalno su pokazivali, u većini slučajeva, samo pozitivnu stranu industrijskog napretka. Ali da bismo zaista razumeli društveni uticaj, moramo da sagledamo pozitivne i negativne efekte“, izjavila je panelistikinja.

 

 

U drugom delu konferencijskog prvog dana, Krejg Vilis, istraživač i Sergius Bober, viši istraživač predstavili su novu globalnu mrežu eksperata koji rade na polju medija na jezicima manjina. Međunarodna asocijacija za istraživanje medija na jezicima manjina osnovana je u Edinburgu u oktobru 2019. godine tokom Manjinske medijske konferencije.

 

O društveno-političkoj poziciji medija na jezicima manjina u društvu

 

Tradicionalni međunarodni panel doneo je informacije i stavove koji su obeležili 2021, godinu, a tiču se uticaja medija na jezicima manjina i njihovo učešće u javnom dijalogu.

Tema koja po svojoj šitini i značaju nadjačava i društveni i politički uticaj jeste zaštita životne sredine. Koliko su manjinski mediji zainteresovani za tu temu ili se drže isključivo narativa koji se tiče nacionalne pripadnositi ili očuvanja jezika i kulture? Ovo je samo jedno od pitanja o kojem su govorili panelisti Rajmund Klonovski, glavni urednik Kurier Wilensky, poljske novine u Litvaniji, Mark Marse, glavni urednik Regio7, katalonske novine, Katalonija, Španija, Andraš Kirimikju, glavni urednik Nyugati Jelen, mađarske novine u Rumuniji i Toni Ebner, glavni urednik, Dolomiten, nemačke novine, Južni Tirol, Italija.

 

„Javno mnjenje je sve osetljivije po pitanju životne sredine, stoga svaki medij, uključujući i manjinske medije, mora biti veoma svestan da je ova tema od javnog interesa i tema koja bi normalno i redovno trebala da bude u našim novinama, portalima, radiju ili bilo čemu drugom“, rekao je Mark Marse.

 

Postoje teme koje prelaze nacionalne identitete i podele, kao što je tema ilegalne imigracije, koja je prvi put posle više decenija ujedinila Poljake i Litvance protiv odluka zakonodavca, protiv talasa migracija koji ide prema nama, smatra Rajmund Klonovski. „Pitanja životne sredine su takođe ona u kojima nema spora između Poljaka i Litvanaca“, rekao je Klonovski.

 

 

 

„U Rumuniji, pitanja zelenih sredina, zelene ekonomije i zelenih saveza su sve pitanja oko kojih se ljudi uglavnom slažu, ali to nisu važna pitanja, nisu toliko važna kao na Zapadu. U Rumuniji je i za manjinu i za većinu i u medijima najvažniji ekonomski uticaj. Ako ove „zelene“ mere imaju negativan uticaj na ekonomiju ljudi, onda ih ljudi neće podržati,“ izjavio je Andraš Kirimikju.

 

Toni Ebner smatra da upravo manjinske zajednice među prvima delegiraju „zelene“ teme. „Jer manjine, ako posmatramo Evropu, žive na mestima koja su naročita lepa i zbog toga je zaštita našeg ambijenta, zaštita naše prirode, vode, neba, mora, prva stvar koju moramo da guramo napred, jer je to naša teritorija“, zaključuje Ebner.

 

 

Sadržaj konferencije, koju podržava i Ecocivilisation, se emituje na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont.

 

Pokrovitelji ovogodišnje konferencijske platforme su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.

 

Izvor: Heror Media Pont
Foto: Čila David

+100%-

5. Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima: Ekocivilizacija i mediji

Peta evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je, ujedno, i deseti događaj u nizu ove komunikacione platforme.

 

Glavni cilj ovogodišnjeg izdanja konferencije je da mediji postanu svesni svog uticaja na borbu protiv globalnog zagrevanja. Cilj je da mediji razviju ekološki održiv plan njihovog postojanja. Sagledavaće se načini smanjivanja emisija negativnih gasova koje jedan prosečan štampani medij proizvodi i kako da dizanjem svesti i pozivanjem na akciju svojih čitalaca (koji će pod uticajem medija smanjiti svoj negativan otisak na životnu sredinu), mediji uspeju da dostignu ekološku neutralnost.

 

Kroz priču o jezičkom pejzažu u Vojvodini, stavljamo u fokus značaj manjinskih medija koji kao kulturno nasleđe sami po sebi, održavaju jezički diverzitet koji se nalazi na ovim prostorima.

 

Međunarodni panel donosi informacije i stavove koji su obeležili 2021, godinu, a tiču se uticaja medija na jezicima manjina i njihovo učešće u javnom dijalogu.

 

DATUM DOGAĐAJA: 25-26. NOVEMBAR 2021. 

Sadržaj konferencije se emituje na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont.

 

Organizatori: Heror Media Pont, Magyar Szó, Storyteller, Asocijacija medija, Minority and Local Media Development Center

 

U saradnji sa: MIDAS i FUEN

 

Powered by Ecocivilisation

 

Pokrovitelji: Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Uprava za kulturu grada Novog Sada

 

Agenda je dostupna na ovom linku.