+100%-

Budućnost medija

U životu ništa nije sigurno i sve se menja brzim tokom, pogotovo u eri digitalizacije, koja, iako u svom punom zamahu, ipak na začetku razvitka. Sve prolazi kroz transformacije iz dana u dan, pa tako i mediji. Budućnost je nepredvidiva, ali se uprkos tome može se zaključiti da će mediji u potpunosti podleći samoj digitalizaciji. Novi mediji su vodeći promoteri globalizacije koji imaju pristup masovnoj publici i tim putem plasiraju medijski proizvod koji mora dostići određen nivo kompetencije da bi mogao da se suprotstavi konkurentima. Kao što je Bil Gejts rekao:,,Internet postaje gradski trg globalnog sela sutrašnjice’’.

 

Tradicionalni mediji moraće da nastavljaju da se transformišu i podležu raznim promenama usled ere digitalizacije. Da bi opstali trebalo bi ne samo da budu u toku sa aktuelnim trendovima koji im slede, već i da imaju dobru moć predviđanja koja je to sledeća izmena koja će ih zadesiti. Te promene će se odražavati u načinima na koje konzumiramo medije. Stoga, problem ne leži u neizvesnosti modifikacije, jer je ona neminovno u toku, već u tome kada će ona opet uslediti i tim povodom se treba temeljno pripremiti za buduće izazove. Ključ je kombinovati prednosti tradicionalnih s jedne strane i digitalnih medija sa druge, kako bi se dobilo optimalno rešenje koje će zadovoljiti korisnike, jer njima nije bitan način na koji će se njihove želje ispuniti, već samo ispunjenje tih prohteva.

Glavna ideja koja može da opiše ovaj period transformacije tradicionalnih medija jeste da se prelazi sa aristokratskog na demokratski pristup.

U 20. veku mediji su bili dostižni veoma uskom krugu ljudi koji su se uklapali u kalup koji je zadovoljavao određene uticajne ljude u čijim rukama je bila odluka šta se sve plasira publici. Samim tim, mediji su bili na određenom uzvišenju i bilo je veoma teško zadovoljiti kriterijume koji su uslovljavali pristup široj masi ljudi i moći slobodnog izražavanja. U prevodu, mediji koji su postojali u svrhu informisanja i zabavljanja ljudi su delovali zatvoreno i ekskluzivno, što je stvaralo veliku kontradikciju. Posledično, manje ljudi je imalo šansu da slobodno izrazi svoje mišljenje putem medijskih platformi. Srećom, pronalascima kao što je Internet i ulaskom u novi, 21. vek, prilike se nalaze na svakom koraku i shodno tome platforme više nisu dostupne samo povlašćenim pojedincima neizmerne sreće, već manje više svima koji na svoj način mogu da doprinesu ovoj industriji, njenim korisnicima, pa tako i samom svetu.

Po rečima čuvenog američkog pisca Toma Pitersa:,,Percepcija je sve’’. Na primer – usko specijalizovani program koji bi zainteresovao ciljnu grupu ljudi ne zvuči kao primamljiva niti isplativa ponuda za televizijski kanal. Međutim, nov vid digitalnih audio medija po imenu ‘podcast’ je u svom usponu i bavi se isključivo specifičnim temama koje privlače svoje fanatike. Recimo da se radi o pola miliona ljudi. Isti broj ljudi koji bi gledao taj sadržaj bi za televizuju bio nezadovoljavajući i prouzrokovao otkazivanje emisije, dok bi podcast bio veliki uspeh za pojedince koji ga organizuju i omogućio korisnicima zabavu edukativnog karaktera. Takođe, rast digitalnih audio medija podrazumeva i pojavu digitalnog radija. Po uzoru na novi, demokratski, način razmišljanja The Washington Post, ugledni američki dnevni list, ustanovio je svoj prepoznatljivi slogan – ,,Demokratija strada u tami’’. Mediji su nekad bili skroz kontrolisani, jer je pristup ljudima bio veoma privilegovana mogućnost, koja je današnjih dana postala uobičajena.

Činjenica je da će ljudima mediji uvek biti privlačni i korisni kao izvor zabave i informacija. Cilj medija u narednim godinama biće da smisle način kako da privuku novu publiku, pre nego da ponovo zainteresuju nekadašnje konzumere. Bilo kako bilo, ishod bi trebalo da bude isti-da se izgradi zajednica vernih korisnika koji će učestvovati u daljem poboljšanju kvaliteta samog sadržaja koji konzumiraju.

Digitalno reklamiranje je u usponu, jer sve što je digitalno počinje da bude prepoznato i primenjeno na globalnom nivou. Njegova osnovna ideja ne razlikuje se od tradicionalnog relkamiranja, samo se vrši putem drugih platformi kao što su Google i Facebook. Takođe, aspekt digitalnog koji je revolucionaran jeste to da odmah pruža podatke o uspešnosti medijske kampanje, dok na primer standardni bilbord pruža skoro nikakve korisne povratne informacije.

Sadržaj treba da bude raznovrstan, da bi imponovao raznim čitalačkim grupama. Svugde treba da postoji varijacija, jer različite stvari imponuju jednako tako različitim grupama ljudi. Vernost se stiče poverenjem koje treba da se uspostavi između medija i njihovih čitaoca. Sadržaj treba da bude od značaja, a ne samo kratkotrajni izvor animacije koji ubrzo presuši, što bi značilo da iz svakog teksta treba izvući pouku, dati korisnicima prostora za razmišljanje i potom omogućiti im da imaju interakcije međusobno i da diskutuju o aktuelnoj temi.

Jedna od mnogih prednosti Interneta jeste što omogućava veću interakciju između stvaraoca i korisnika pomoću opcije da se komentariše na samim platformama. Na taj način, korisnici pružaju momentalne povratne informacije na osnovu kojih urednici i pisci mogu da koriguju način prenošenja informacija ili se usredsrede na druge teme koje su relevantnije ili zanimljivije čitaocima. Nekada je bilo teško medijima preneti svoje utiske, ne samo zbog načina slanja istih, već i zbog toga što nisu bili toliko fleksibilni, odnosno otvoreni za preterane sugestije. Pojavom digitalnih medija, situacija se znatno promenila. Blogovi i druge digitalne platforme omogućavaju svakom da bude svoj nadređeni i ima moć govora i izražavanja svojih stavova i emocija po pitanju raznovrsnih tema. Može se zaključiti da je zabeležen sve veći broj nezavisnih i autentičnih medija, što je pozitivna činjenica, imajući u vidu da je manjak slobode izražavanja uvek bio u velikom broju slučajeva prisutan. Njihov cilj biće da bolje upoznaju svoje korisnike i pruže im sadržaj prilagođen njima i njihovim željama i potrebama.

Kako postići određen nivo personalifikacije sadržaja? Odgovor se pronalazi u veštačkoj inteligenciji. Svaki čovek je u tolikoj meri navikao na personifikaciju van mreže i samim tim se očekuje da se to ogleda i na njihovo lično digitalno iskustvo. Upravo zato postoje platfome za informativne sadržaje kao što je kineska, Toutiao. Ona koristi algoritme veštačke inteligencije koji nude jedinstven sadržaj posebno prilagođen korisniku. Upotreba određene platforme raste sa nivoom personifikacije koju ona pruža svojim korisnicima, što doprinosi kvalitetnoj i redovnoj interakciji. Štaviše, kreiranje ličnih digitalnih iskustava doprinosi autentičnosti i faktoru raznolikosti. Cilj je da sadržaj platforme može da komunicira sa različitim grupama ljudi, a da u isto vreme prenese svoju glavnu ideju, samo na modifikovane načine. Pored toga, prisutni su proširena (augmented) i virtuelna (virtual) realnost. Proširena realnost će uskoro svuda biti dostupna i predstavlja našu budućnost, dok je virtuelna realnost mnogo kompleksnija i skuplja, što znači da se neće još u toj meri koristiti, sem u video igricama.

Većina ljudi se takođe informiše putem društvenih mreža, što pored mnoštva prednosti ima i svoje loše strane. Život postaje sve ubrzaniji i u cilju prilagođavanja tom tempu, najlakše je informisati se tim putem jer je brzo i praktično. S druge strane, putem društvenih mreža često se dešava zloupotreba u vidu plasiranja lažnih informacija koje određenim pojedincima donose finansijski ili politički benefit. Ipak, zbog svoje brze i efikasne prirode, putem socijalnih medija s jednakom lakoćom mogu da se razotkriju prethodno pomenute novinarske patke i spasi ugled ovih digitalnih medija. Srećom, za razliku od njih, radio ima veoma uglednu reputaciju i uspostavljeno poverenje sa svojim korisnicima koje digitalne mreže tek treba da uspostave. Istraživanja agencije Ofcom i Evropske komisije ustanovila su da je radio najpouzdaniji izvor vesti u Velikoj Britaniji i Evropi – veliki bonus u eri lažnih vesti i izmišljenih statistika. Najbitnije je steći poverenje konzumera. Na kraju krajeva:,,Računari su nepouzdani, ljudi još manje’’po rečima Artura Bloha.

Mediji treba da teže da osnivaju dugotrajne zajednice vernih čitalaca, koji će se stalno vraćati zbog vrednosti koju sadržaj poseduje. Samim tim, trebalo bi organizovati interaktivne aktivnosti, koje će ljudima omogućiti da učestvuju u samoj zajednici i da steknu utisak pripadnosti. Kada se to postigne, duže će se konzumirati sadržaj datih medija.

Mnogi smatraju da je pravi potez u potpunosti preći sa teksta na video i da će svi mediji uskoro biti u tom formatu. Mlađa populacija uživa u konzumiranju video klipova koji su informativnog i zabavnog karaktera. Iako se prenošenje informacija putem videa pokazalo kao uspešno, veoma je ambiciozno podleći tolikoj i iznenadnoj promeni. Pored toga predstavlja i veliki finansijski trošak koji nije najpametnije prihvatiti ako prihodi nisu sigurni. Moderne televizijske mreže kao što je na primer Netflix su veoma popularne zbog svoje pogodnosti koja je propraćena jednakom vrednošću sadržaja koje te mreže pružaju.

U proces upotrebe nekog proizvoda možemo da ubrojimo nekoliko faza – kreaciju, monetizaciju (plaćanje), distribuciju (raspodelu) i korišćenje. Tokom godina ovaj proces i njegove glavne karakteristike se nisu toliko promenile. Faza kreacije i korišćenja je, naravno, i dalje prisutna, što bi značilo da smo promenili načine monetizacije i distribucije samih proizvoda.

Istina je da do porasta korišćenja medija može doći usled upotrebe ,,inteligentnih ličnih asistenata’’ kao što su na primer Siri ili autonomna vozila, ali ne u znatnoj meri. Korisnici inteligentnih ličnih asistenata ih u najvećoj meri upotrebljavaju samo za vršenje određenih funkcija, češće nego u svrhe slušanja audio knjiga ili muzike. Zatim, korisnici automobila svakako slušaju radio dok su na putu, a ostali putnici u većini slučajeva koriste mobilne telefone, tako da autonomni automobili ne doprinose rastu služenja medijima. Takođe, fascinantan je podatak da 70% korisnika televizije simultano koristi mobilne uređaje.

Konačno, izuzetno je važno napomenuti koliko je ovaj period razvitka značajan u ljudskoj istoriji. Modifikacija jednog aspekta naših ubrzanih života, propraćena je trkom u nedogled koja je tek na svom začetku. Svi se prilagođavaju razvitku tehnologije i stvara se novi svetski poredak. Sve više ljudi ima prilike da doprinese svetu i prenese svoje jedinstvene poruke. Kao i inače u životu, bilo bi idealno da sve teče umereno pri čemu bi trebalo verovati procesu koji je pred svima nama. Po rečima genijalnog Frederika Vilijamsa: ,,Nijedna ljudska sposobnost nije bila toliko presudna za razvoj civilizacije kao sposobnost prikupljanja, razmene i primene znanja. Civilizaciju je omogućio tek proces ljudske komunikacije’’.

Mia Nedeljković III 6, Gimnazija Isidora Sekulić, Novi Sad

Foto: Pixabay