Centralna tačka diskusije bila je analiza automatizacije, unapređenja i transformacije koje se dešavaju u medijima povodom veštačke inteligencije.
Predavanje na temu „Veštačka inteligencija u redakciji“ održano je u okviru projekta MediaTalks 2023, ciklusa predavanja na teme vezane za medijsku industriju namenjene studentima koji se zanimaju za medije i komunikacije. Predavanje je održao Pavle Zlatić, Senior Technical Lead na projektu Mediji.Inovacije u IREX-u na Filozofskom fakultetu u Nišu. Pavle je podelio svoje utiske o trenutnom stanju veštačke inteligencije u medijima, fokusirajući se na uticaj ove tehnologije na novinarski rad i medijski pejzaž u Evropi i širom sveta.
Pavle je na početku istakao ciklus preteranih očekivanja, takozvani Gartnerov ciklus, koji prati istorijske trendove tehnoloških proboja. Gartnerov ciklus ističe inicijalno preterano interesovanje za novu tehnologiju, konsekventan rast očekivanja od te tehnologije, razočaranje koje sledi nakon preteranih očekivanja i krajnje nivelisanje odnosa očekivanja i stvarnih mogućnosti tehnologije gde ona postaje funkcionalni deo svakodnevice.
Ovaj ciklus je najprisutniji za generativni oblik veštačke inteligencije (Generativni AI), a manje za druge oblike poput mašinskog učenja, jezičkih modela i drugih, koji su u većoj meri bili prisutni pre komercijalizacije generativnog AI modela.
Što se skorog razvoja dijaloga o veštačkoj inteligenciji tiče, Pavle je prikazao vremensku liniju razvoja javnog diskursa o ovoj tehnologiji i ključna događanja.
Prvi značajan događaj je bio u martu 2022. godine kada je program Midjourney postao javno dostupan (mogućnost za generisanje fotografija na osnovu unosa podataka u softver). Drugi događaj se desio u novembru 2022. kada je predstavljen ChatGPT, najpopularniji alat generativnog AI-a, koji je za tri meseca prihvatilo preko 100 miliona korisnika širom sveta. Treći značajan događaj u razvoju veštačke inteligencije se održao u novembru 2023. godine na Razvojnoj konferenciji OpenAI-a, koju je održala firma koja je osnovala ChatGPT, gde su predstavili dalji razvoj svog softvera, njegove nove mogućnosti koje uključuju modalnost teksta, mogućnost da AI vidi slike i vrši komande zasnovane na slikama.
Primer za ovu funkciju je da će osoba moći da pošalje veštačkoj inteligenciji sliku iz Niša i da pita ’kako da platim ovde parking’, i da AI pošalje osobi sve podatke na koji broj da šalje SMS poruku sa kojim instrukcijima, itd.
Diskusija se proširila na predstavljanje suštinskih promena u konzumaciji informacija, od pretrage pojedinačnih veb stranica na internetu, preko mogućnosti pretrage na internetu pomoću pretraživača kao što je Google, zatim i prelaska informisanja na društvenim mrežama do konzumacije informacija pomoću veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija će znati koje vesti u kom formatu i stilu odgovaraju našem ukusu, i kako da nam ih pravovremeno predstavi na nama adekvatan način.
Postavlja se pitanje gde su u celoj ovoj priči mediji kada govorimo o procesu automatizacije, unapređenja i transformacije.
Procesi automatizacije u medijskoj industriji dramatično transformišu redakcijske aktivnosti. Bržim pisanjem i manjim vremenom kucanja novinari postižu veću efikasnost. Automatizovani procesi, poput transkripcije intervjua, skidanja ključnih informacija i pretrage, optimizuju novinarski rad. Dodatno, kontekstualizacija, poređenje izjava i provera tačnosti postaju automatizovani, pružajući precizniju analizu izjava. Uvođenje automatizacije u moderaciju komentara na društvenim mrežama olakšava filtriranje sadržaja, dok automatsko tagovanje i organizacija metapodataka dodatno unapređuju redakciju. Obrada fotografija, generisanje tipskog sadržaja i efikasno pretraživanje baza podataka dodatno doprinose produktivnosti redakcije. Sve ove inovacije čine da proces stvaranja medijskog sadržaja bude brži, efikasniji i prilagođen dinamičnom okruženju medijske industrije.
Unapređenja u načinu vođenja medija bi bila sledeća:
Efikasnost i organizacija procesa, kao što su planiranje, sastanci, kolegijumi i delegiranje zadataka, postaju unapređeni kroz primenu automatizacije. Analiza podataka svih vrsta postaje bolja i jasnija, pružajući dublje uvide i olakšavajući donošenje informisanih odluka. Predikcija i detektovanje trendova postaju ključni za anticipiranje budućih potreba publike, što omogućava prilagođavanje poslovnih modela medija radi boljeg zadovoljenja tih potreba.
Na kraju, Pavle se osvrće na transformacije koje se već dešavaju:
Strategije, rešenja i procesi postaju dinamični, omogućavajući promene i izvršenja u realnom vremenu, usklađena s dostupnim podacima i postavljenim ciljevima. Personalizacija sadržaja postaje ključna, prilagođavajući se potrebama publike, koristeći povratne informacije od nje.
Uvođenje novih formata i interakcija, poput chat botova, interaktivnih arhiva i sintetičkog sadržaja, transformiše se način na koji korisnici pristupaju i inter-reaguju sa medijskim sadržajem. Ovaj sveobuhvatni pristup donosi nove dimenzije u pronalaženju vesti i priča, otvarajući put ka inovativnim metodama istraživanja i prezentacije informacija. Ova transformacija naglašava agilnost i prilagodljivost medijske industrije kako bi ispratila evoluciju potreba publike i tehnoloških trendova.
Međutim, zaključak događaja se svodi na to da AI još uvek pravi greške zbog kojih je čovekova intervencija neophodna. Što se novinarske profesije tiče, Pavle je istakao da je moguće da će, prilikom preterane automatizacije podataka, uloga novinara dobiti na većem značaju u pružanju ljudskog elementa u novinarskoj priči.
Media Talks organizuju Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija
Pokrovitelji projekta su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne pokrajine Vojvodine i Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, u saradnji sa Ambasadom Švedske u Beogradu.
Saopštenje sačinio Aradi Vladimir Huba
Foto: Heror Media Pont