Ako se postavlja pitanje da li mediji na jezicima nacionalnih zajednica učestvuju u javnom dijalogu, onda je jedan i jedini, pravi odgovor DA.
Možda bi bilo dobro transformisati početno pitanje u sledeća pitanja: na koji način manjinski mediji učestvuju u javnom dijalogu, da li zadovoljavaju postulate i funkcije modernih medija, da li oni u stvari ispunjavaju ulogu komunikatora, moderatora, ili medijatora, uloga koja je u modernom poimanju masovnih medija vrlo bitna a koja znači posredovanje informacija izmedju vlasti i javnosti, u najužem smislu, da ne idemo sada u nižu paradigmu.
Mediji jesu prenosioci poruka, ali i učesnici u produkovanju njihovih značenja. To znači da moramo uvek biti svesni efekata medijskog delovanja.
Suština modernog medija jeste da bude prevashodno medijator uz karakteristike komunikatora i moderatora, ali i watchdog, to jest čuvar kapije, znači kanal masovne komunikacije koji pokreće razmenu informacija, objavljuje ih, vrednuje i na taj način gradi societu, pruža konzumentima razna tumačenja raznih pojava, od socijalnih, političkih, kulturnih, zabavnih, edukativnih i sl., informacije o dobroj praksi, kritiku loše prakse, da bi na taj način doprineli izgradnji, utopistički rečeno, boljeg sveta.
Nada Zgrabljić Rotar u svom tekstu Mediji – medijska pismenost, medijski sadržaji i medijski utjecaji na pominje da „u demokratskim društvima, kao posrednici izmedju vlasti i javnosti, mediji trebaju biti nadzor vlasti i informirati javnost o svim relevantnim temama za društvenu zajednicu, kako bi se ispravno formiralo javno mišljenje gradjana, uzimajući u obzir njihovu ideologiziranost, svojstvenu medijskom kao i svakom drugom društvenom diskursu, te njihovu formu koja ne odražava, ne zrcali stvarnost, nego je konstruira.“
A sve ovo se tiče i medija manjinskih zajednica, jer su svakako deo medijskog sistema, stoga sva pravila i zakonitosti se odnose i na njih.