MEDIA TALKS

Saradnja manjinskih i većinskih medija

Gwyn Nissen, Glavni urednik „Der Nordschleswiger“

 

„Mislim da su kako većinski, tako i manjinski mediji, uzajamnom razmenom sadržaja u prednosti. To znači da su naši čitaoci u prilici da ne propuste ni jednu važnu vest: ako mi nemamo kapacitet da napravimo prilog, onda to mogu drugi!“

 

 

Predavanje ,, Saradnja manjinskih i većinskih medija“ se održava u četvrtak, 17. Novembra 2022. u 15:00 časova u kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad.

Link ka prijavnom formularu se nalazi OVDE

Imajući u vidu da se kao primer najbolje prakse saradnje manjinskih i većinskih medija navodi primer vašeg lista Der Nordschleswiger, možete li nam objasniti šta je ključno za taj uspeh? Ljudi, inovativnost, prilagodljivost promenama…? Strateški pristup ili entuzijazam?

 

Vreme i poverenje! Dva većinska medija u dansko-nemačkom pograničnom regionu, Jysk Fynske Medier (Danska) i SHZ (Nemačka), i manjinski mediji, Flensborg Avis (danska manjina u Nemačkoj) i Der Nordschleswiger (nemačka manjina u Danskoj) sarađivali su više od 15 godina. Na početku smo bili motivisani radoznalošću i imali puno različitih pitanja na koja smo tražili odgovore: kako društvo funkcioniše sa druge strane granice, koje su sličnosti i razlike u pristupu? Dobili smo podršku Evropske unije, uz još puno interesantnih priča koje su pratile sve ovo. U 2013. godini proširili smo oblast delovanja koja se odnosila na emitovanje vesti uživo, i započeli saradnju putem razmene vesti, članaka, fotografija itd. Iz svega navedenog nameće se zaključak da morate da verujete jedni drugima, da ste odlučni da sarađujete i da vidite prednost za pogranični region u razmeni vesti putem sva četiri, gore navedena medija. Za sve ovo je bilo potrebno vreme.

 

Da li je uspostavljena saradnja uticala na kvalitet informisanja kako manjinskih tako i većinskih medija?

 

Mislim da su sva četiri medija, kako većinski, tako i manjinski, uzajamnom razmenom sadržaja u prednosti. To znači da su naši čitaoci u prilici da ne propuste ni jednu važnu vest: ako mi nemamo kapacitet da napravimo prilog, onda to mogu drugi. Ponekad se čak dogovorimo o tome da prethodno „pošaljemo“ jednog novinara/fotografa da pokrije priču, a zatim je distribuiramo drugim medijima. Takođe sarađujemo u izradi sadržaja tako što svako od nas učestvuje sa po jednim novinarom specijalizovanim za određenu temu. Saradnja je razbila barijere između manjina i većine tako što je pokrenula teme koje se inače ne bi pojavljivale u medijima, a postoji i veća otvorenost – posebno od strane većinskih medija za izveštavanje o manjinama.

 

Da li je digitalizacija vaših novina doprinela uspešnijoj komunikaciji i interaktivnosti. Koliko vaši čitaoci bez obzira na pripadnost zajednici utiču na kreiranje sadržaja?

 

Postojao je strah da će „Der Nordschleswiger“ izgubiti smisao bez novina u fizičkom obliku, ali mi smo iskusili suprotno. Napustili smo manjinski okvir i sada imamo čitaoce iz celog regiona. Citiraju nas i danski, nemački i međunarodni mediji – a naši novinari se koriste kao eksperti – jer je do njihovih tekstova lako doći na internetu. Izgubili smo nekoliko starijih čitalaca, ali smo dobili mnogo novih čitalaca koji su mlađi, iz manjine i većine i iz obe zemlje (Danske i Nemačke). U brojkama smo do februara 2021. imali 1.100 pretplatnika novina. Danas imamo približno 30.000 čitalaca nedeljno. Samo dva članka o Covid-Informacijama za prelazak granice pročitana su više od 450.000 puta. Povrh svega, digitalizacija nam je omogućila mnogo bližu i konstruktivniju saradnju sa našim čitaocima koji nam često pomažu u obradi pojedinih tema. Internet razdaljina između čitalaca i urednika je mnogo manja.

 

Imajući u vidu strašno iskustvo koje imamo sa ratovima na Balkanu, koliko manjinski mediji mogu doprineti pomirenju i boljem razumevanju kulturoloških razlika i prevazilaženju nametnutih barijera?

 

Posle dva svetska rata novine u pograničnom regionu su bile opredeljene ka naciji kojoj su namenjene. Tada više nije bilo oružja, ali i reči mogu da bole. To je trajalo mnogo godina – donekle čak i 70-ih i 80-ih. Sa normalizacijom (i distanciranjem prema ratu) i manjinski i većinski mediji su dobili novi kvalitet, a to su zajednički ciljevi građana u celom regionu. Nije sve teklo lako, posebno za manjinske medije, imajući u vidu želju da budete lojalni svojoj manjini, međutim ekonomski napredak i obilje novih mogućnosti saradnje, naučili su nas da gledamo napred – ne uvek nazad, kao što je to do tada bio slučaj.

 

Razgovor vodio: Željko Ivanji