Oznaka: kampanja

+100%-
Minority & Mediji 

Kampanja MIDAS-a u evropskom Parlamentu kao podrška manjinskim medijima

Media Pont

Savet Evrope je nedavno izdao preporuku svim zemljama članicama da bi trebali objavljivati informacije o Covid -19 na manjinskim jezicima. Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za manjine su takođe podržali tu preporuku.

 

Bez obzira na to, u većini zemalja članica Evropske Unije , informacije o Covid-19 nisu bile objavljivane na manjinskim jezicima koji postoje na teritorijama država.

 

Za mnoge Evropljane, manjinski mediji su jedini izvor informisanja na njihovom maternjem jeziku, ne samo u vreme Covid-19. Manjinski mediji nisu samo izvori informacija, oni manjinskim zajednicama obezbeđuju glas i nezaobilazan su resurs očuvanja jezika i različitosti Evrope. Manjinski mediji nekada preuzimaju i državne zadatke obezbeđujući neophodne prevode važnih sadržaja na različite manjinske i regionalne jezike.

 

Međutim, Covid-19 je mnoge manjinske medije doveo u veoma tešku situaciju. U većini slučajeva, oglašavanje je činilo 30-40% prihoda medija, koje je Covid-19 gotovo potpuno zbrisao. Distribucija je otežana: u mnogim zemljama manjinski mediji se sporadično isporučuju jer je sada distribucija povezana sa novim dodatnim troškovima. Sa smanjenjem prodaje i pretplatnika, neki manjinski mediji dolaze u rizik da neće preživeti ovu situaciju.

 

Iz tog razloga, Evropska asocijacija dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima (MIDAS), koju čini 26 manjinskih medija iz Evrope, sa sedištem u Bolcanu/Južni Tirol, predstavila je situaciju poslanicima Evropskog Parlamenta i zatražila finansijsku podršku. Sa dodatkom direktne finansijske podrške za troškove štampanja, evropski parlamentarci su zamoljeni da pruže podršku manjinskim medijima u raspodeli proširenog budžeta namenjenom prevazilaženju problema koje je uzrokovao Covid-19.

 

MIDAS takođe ohrabruje Savet Evrope da kroz svoje kancelarije u zemljama članicama objavljuje informacije o aktivnostima Evropske Unije vezanim za Covid-19 u manjinskim medijima. Ti oglasi ne bi bili samo važna finansijska podrška koja obezbeđuje opstanak manjinskih medija u Evropi, nego doprinosi transparentnosti u borbi protiv Covid-19. Time Evropski Parlament šalje snažnu poruku solidarnosti evropskim manjinskim zajednicama.

 

,, Prve reakcije nekih poslanika Evropskog parlamenta nakon sastanka ispunile su me nadom. Evropski parlamentarci su razumeli težinu situacije i očekujem da će Intergroup zastupati interese manjnskih medija u Evropskom Parlamentu i pronaći način kako da na konkretan način pomognu našim medijima”, naglasila je Edita Šlezakova, predsednica MIDAS-a nakon sastanka.

 

+100%-
Pristupačne komunikacije 

Na stručnom skupu u Novom Sadu uspešno započeta kampanja o pristupačnim komunikacijama

Media Pont

 

U organizaciji “Heror Media Ponta” u studentskom domu “Evropa” u Novom Sadu danas je održan stručni skup sa temom “Pristupačne komunikacije”. Skup je otvorila Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i tom prilikom osnažila građane da prijave diskriminaciju, jer time ne pomažu samo sebi, nego i velikom broju drugih ljudi koji se suočavaju sa sličnim ili istim životnim situacijama.

Tamara Vlaškalin (Foto: Čila David)

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost je održala uvodno predavanje na temu pristupačnih komunikacija i ukazala na značaj socijalnog pristupa koji prepoznaje široku raznolikost funkcionalnih potreba i preporuku sistemskog pristupa komunikacijama kroz univerzalni dizajn, čime se omogućava pristupačnost usluga, informacija, obrazovanja, robe i arhitektonska pristupačnost svim ljudima bez diskriminacije.

Uvodno predavanje Marije Vrebalov (Foto: Čila David)

Marta Varju, glavna urednica dnevnih novina na mađarskom jeziku “Magyar Szó” izrazila je spremnost za unapređenjem pristupačnosti informacija u mediju na manjinskom jeziku koji uređuje.

Foto: Čila David

Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja je upozorila da u društvu i dalje postoji odvojenost osoba sa invaliditetom i osoba bez ikakvog fzičkog ili mentalnog oštećenja i da je odsustvo saosećanja jednih prema drugima u velikoj meri prisutno i takođe izrazila spremnost za uključenjem u aktivnosti koje platforma koja se bavi pristupačnim komunikacijama namerava da se bavi.

Foto: Čila David

Anđelka Ružin, sekretarka Saveza slepih i slabovidih Vojvodine je predstavila značaj Saveza koji postoji već 70 godina i istakla značaj sistemskog pristupa kada je reč o stabilnom finansiranju ovog udruženja građana. Veoma je značajno da u Strategiji o informisanju informisanje slepih i slabovidih ljudi bude ravnopravno uključeno. Iskazana je potreba za rehabilitacionim centrima koji će pripremati osobe kojima je tokom života oštećen vid da im se pomogne u savladavanju novih životnih okolnosti.

Foto: Čila David

Jadranka Raletić, predstavnica Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, udruženja koje u kontinuitetu radi preko 70 godina, kroz svoje izlaganje je iznela informaciju da je brojnost populacije u Vojvodini sa nekim stepenom oštećenja sluha oko 30.000 i konstatovano je da samo RTV Vojvodine i RTV Bečej imaju vesti i na znakovnom jeziku.

Foto: Čila David

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021 se složila da podizanje svesti može da se dostigne samo sistemskim rešenjima i poručila da grad Novi Sad sa titulom evropske prestonice kulture 2021. godine ima šansu da postane grad bele zastavice, što znači da je apsolutno pristupačan za sve ljude bez diskriminacije.

 

Nataša Heror (Foto: Čila David)

Nataša Heror, ispred Heror Media Ponta je istakla značaj povezivanja dve društvene grupe: nacionalne zajednice i osobe sa invaliditetom kroz zajednički rad na unapređenju vidljivosti i prisutnosti obe društvene grupe u javnom dijalogu.

 

Zaključci i preporuke sa ovog skupa su da sistem prepozna znakovni jezik kao maternji jezik i da se znakovni jezik uvede u obrazovni sistem, kao i da je uloga nacionalnih, lokalnih i manjinskih medija kao glavnih aktera u širenju ideje o pristupačnim komunikacija krucijalna, jer su upravo mediji ti koji kroz komunikaciju mogu da omoguće napredak društva u celini.

 

Pokrovitelj događaja je Uprava za kulturu Grada Novog Sada, podršku je obezbedila Fondacija Novi Sad EPK 2021, sponzor NLB Banka i prijatelji: kompanije Strauss Adriatic i Minaqua

 

+100%-
Pristupačne komunikacije 

Poznata agenda stručnog skupa „Pristupačne komunikacije“

Vladimira Dorčova Valtnerova
Stručni skup pod nazivom “Pristupačne komunikacije“ koji će se održati 26. oktobra 2017. u Novom Sadu (u Studentskom centru „Studentski dom »Evropa« – Európa Kollégium“) je događaj koji teži da poveća vidljivost višestruko marginalizovanih grupa što svakako jesu osobe sa invaliditetom, kao i da obuči medijie kako da se izveštava o ovoj temi i kako sami mediji mogu da postanu pristupačniji za osobe sa invaliditetom.

Uvodno predavanje na temu “Pristupačne komunikacije” će imati Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost. U okviru okruglog stola panelisti će biti Tanja Stojšić Petković, psihološkinja, 

Anđelka Ružin, sekretar Saveza slepih i slabovidih Vojvodin, Jasna Negovanović, rukovodilac specijalne biblioteke SSV, Jadranka Raletić, predstavnik Saveza gluvih i nagluvih Vojvodin, Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost, Marta Varju, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó, Ištvan Bodžoni, direktor RTV Pannon (tbc) i Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021.

Pored njih, Kiralj Karolj, profesor u elektro-tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu, će imati prezentaciju rezultata anketiranja mladih o temi Pristupačnih komunikacija, dok Aron Madaras, sociolog i novinar, će imati pedavanje na temu “Informisanje putem manjinskih medija očima novinara i sociologa”.

Detaljnu agendu možete pročitati ovde.

Foto: www.unsplash.com
@sammcghee

Pristupačne komunikacie i nacionalne manjine

Osobe sa invaliditetom čine 10% populacije društva u kom živimo, dok nacionalne manjinske
zajednice čine 20% našeg društva. Ukoliko je osoba pripadnik manjinske nacionalne zajednice i
istovremeno osoba sa invaliditetom, suočava se sa veoma složenim životnim okolnostim kojih
treba da budu svesni pripadnici većinskog naroda u svakom smislu.
Pristupačno informisanje je veoma važan segment koji u velikoj meri može doprineti boljem
položaju višestruko ugroženih društvenih grupa. Kao društvo obavezali smo se na prava pripadnika nacionalnih manjina da budu informisani na svom maternjem jeziku kao i na prava osoba sa invaliditetom da imaju pristup informacijama bez diskriminacije.
Manjinski mediji imaju tu vrstu senzibiliteta da se kvalitetno bave ovom problematikom i da
kroz aktivnu kampanju u svojim zajednicama doprinesu da se o pitanjima osoba sa invaliditetom
pokrene javni dijalog na nivou celog društva.
Projekat „Stručni skup Pristupačne komunikacije“ teži da poveže dve grupe manjinskih zajednica koje čine naše društvo: to su osobe sa invaliditetom i nacionalne manjine i time doprinese boljem razumevanju i intergaciji osoba sa invaliditetom u javni dijalog. Pokretanje dijaloga u medijima na jezicima manjina o potrebama i okolnostima sa kojima žive osobe sa invaliditetom doprinosi koheziji društva i razvijanju solidarnosti pripadnika nacionalnih manjina u razumevanju položaja osoba sa invaliditetom.
Opšti cilj projekta je edukacija manjinskih medija da u narednom periodu imaju kontinualnu
seriju članaka i emisija na temu pristupačnih komunikacija kao dela sastavnog korpusa ljudskih
prava. On je integrisan u PLUS dane interkulturalnosti Fondacije Novi Sad EPK 2021. a pokrovitelj je Uprava za kulturu Grada Novog Sada.
+100%-
Pristupačne komunikacije 

Marija Vrebalov: Pristupačne komunikacije jesu ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz poštovanje svih ljudskih prava

Media Pont

 

Autorski tekst Marije Vrebalov na temu Pristupačnost i pristupačne komunikacije

 

Život kao pojavu karakteriše činjenica da ga je teško definisati. Za naučnike prirodnih i društvenih nauka, od davnina je bio izazov definisati život. Delimično, definisati život je izazov zbog toga što je život konstantan proces, a ne supstanca. Generalizovanje života kroz bilo kakvu definiciju je skoro nemoguće, jer je toliko različitih primera i oblika života da ga je nemoguće uobličiti, dati mu jedno i jednako značenje.

 

Ono što ja lično smatram zajedničkim za sve pojave i oblike života jeste njegova nemerljiva vrednost kroz unikatnost i raznolikost. Razna lica života i njihovo vrednovanje kroz prihvatanje, posmatranje i razumevanje, su za mene i moj život najinspirativnija pojava, najveći smisao i najviša vrednost. U biološkom i sociološkom smislu ta raznolikost je bogatstvo.

 

Kako se vladamo prema bogatstvu koje nas okružuje, čiji smo mi deo, to je za mene umetnost življenja. To je nauka koja se uči u kući, koja se uči u društvu i koja je na sreću konstantna promena, proces koji kao i sam život mora da teče.

 

Da bi se život podržao, kroz raznolikost učimo da je svako biće posebno, jedinstveno i deo istog tog bogatstva. Kao ljudska bića, u svojoj istosti smo ustvari potpuno jedinstveni i različiti.

 

Govorimo isti jezik, ne govorimo uopšte, govorimo različite jezike, verbalne ili znakovne, ne vidimo ili smo videći, vidimo različito, osećamo različito, krećemo se različito, različitih smo godina, različitih saznanja i spoznaja, različitih kondicija, privremeno negde u nekoj drugoj zemlji…

 

U tolikoj raznovrsnosti naše ljudske istosti, razvojem svesti razvija se i potreba za pojednostavljenim životnim aktivnostima. Kretanjem, informisanjem, obrazovanjem, stvaranjem, zabavom, lečenjem, održavanjem zdravlja, komunikacijom u najširem smislu ove moćne reči.

 

Ponekada, na žalost ove aktivnosti nekim ljudi nisu pristupačne uopšte. Šta znači termin pristupačnost? On je primenljiv na mnoge stvari, situacije, usluge i pojave uopšte. Nešto ili neko je pristupačno ako svi ljudi, bez obzira na svoj uzrast, pol, etničku pripadnost, veru, stepen obrazovanja, spretnost i veštost, fizičke karakteristike, psihičke karakteristike mogu da dodju do tog nečega, nesmetano koriste i upotrebljavaju podjednako sa svima drugima.

 

Kampanja Pristupačne komunikacije je začeta u dubokoj ljudskoj razmeni mene kao osobe sa invaliditetom i moje prijateljice koja na najsuptilnijem nivou duše razume celu širinu ova dva termina, svaki pojedinačni detalj i beskrajnu i nemerljivu važnost postojanja i razvoja pristupačnih komunikacija u svakoj sredini.

 

Marija Vrebalov (Foto: iz arhive M. V.)

Ne postoje obični i neobični gradjani. Postoje gradjani i svi imamo ista prava, a jedno od osnovnih je naše dostojanstvo. Još jedno od, mnogih važnih i bez prioritizacije bilo kog jer lično smatram da su sva podjednako najvažnija, jeste pravo na informisanje, koje je moguće samo ako su nam komunikacije pristupačne…

 

Kupiti dnevnu štampu ako možemo da stignemo do trafike, pročitati iste ako su na jeziku koji znamo da čitamo, u veličini slova koje možemo da vidimo, odgledati vesti na televiziji ako smo videći, ili odslušati ako smo čujući, prisustvovati na izložbi koja ima taktilne dijagrame za slike za slepe i slabovide, ili kupiti proizvod na čijoj je ambalaži uputstvo za najširi mogući dijapazon korisnika, sve ovo i još mnogo primera ukazuju da je kampanja Pristupačne komunikacije najpreciznije rečeno ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz uvažavanje i poštovanje svih ljudskih prava.

 

Marija Vrebalov

 

***Marija Vrebalov je odbornica u Skupštini grada Novog Sada već treći mandat na listi DS kao nestranačko lice, članica Saveta za osobe sa invaliditetom, konsultantkinja na projektima pristupačnosti i dizajna za sve, bivša zamenica predsednika Skupštine grada Novog Sada (2000-2012) i prva žena i prva osoba sa invaliditetom na visokoj funkciji.