+100%-

Kampanja MIDAS-a u evropskom Parlamentu kao podrška manjinskim medijima

Savet Evrope je nedavno izdao preporuku svim zemljama članicama da bi trebali objavljivati informacije o Covid -19 na manjinskim jezicima. Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za manjine su takođe podržali tu preporuku.

 

Bez obzira na to, u većini zemalja članica Evropske Unije , informacije o Covid-19 nisu bile objavljivane na manjinskim jezicima koji postoje na teritorijama država.

 

Za mnoge Evropljane, manjinski mediji su jedini izvor informisanja na njihovom maternjem jeziku, ne samo u vreme Covid-19. Manjinski mediji nisu samo izvori informacija, oni manjinskim zajednicama obezbeđuju glas i nezaobilazan su resurs očuvanja jezika i različitosti Evrope. Manjinski mediji nekada preuzimaju i državne zadatke obezbeđujući neophodne prevode važnih sadržaja na različite manjinske i regionalne jezike.

 

Međutim, Covid-19 je mnoge manjinske medije doveo u veoma tešku situaciju. U većini slučajeva, oglašavanje je činilo 30-40% prihoda medija, koje je Covid-19 gotovo potpuno zbrisao. Distribucija je otežana: u mnogim zemljama manjinski mediji se sporadično isporučuju jer je sada distribucija povezana sa novim dodatnim troškovima. Sa smanjenjem prodaje i pretplatnika, neki manjinski mediji dolaze u rizik da neće preživeti ovu situaciju.

 

Iz tog razloga, Evropska asocijacija dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima (MIDAS), koju čini 26 manjinskih medija iz Evrope, sa sedištem u Bolcanu/Južni Tirol, predstavila je situaciju poslanicima Evropskog Parlamenta i zatražila finansijsku podršku. Sa dodatkom direktne finansijske podrške za troškove štampanja, evropski parlamentarci su zamoljeni da pruže podršku manjinskim medijima u raspodeli proširenog budžeta namenjenom prevazilaženju problema koje je uzrokovao Covid-19.

 

MIDAS takođe ohrabruje Savet Evrope da kroz svoje kancelarije u zemljama članicama objavljuje informacije o aktivnostima Evropske Unije vezanim za Covid-19 u manjinskim medijima. Ti oglasi ne bi bili samo važna finansijska podrška koja obezbeđuje opstanak manjinskih medija u Evropi, nego doprinosi transparentnosti u borbi protiv Covid-19. Time Evropski Parlament šalje snažnu poruku solidarnosti evropskim manjinskim zajednicama.

 

,, Prve reakcije nekih poslanika Evropskog parlamenta nakon sastanka ispunile su me nadom. Evropski parlamentarci su razumeli težinu situacije i očekujem da će Intergroup zastupati interese manjnskih medija u Evropskom Parlamentu i pronaći način kako da na konkretan način pomognu našim medijima”, naglasila je Edita Šlezakova, predsednica MIDAS-a nakon sastanka.

 

+100%-

BLOG: Kako se manjinski mediji koji su članovi MIDAS-a hvataju u koštac sa COVID-19?

 

Martxelo Otamendi, Berria, list baskijske zajednice u Španiji:

„Berria nastavlja da objavljuje štampane novine i izdanje na internetu. Napravili smo grupu od 12 novinara koji rade puno radno vreme na teme vezene za koronavirus, njegove baskijske, ekonomske i internacionalne aspekte.

Dodatno smo ojačali stranice sa informacijama vezanim za koronavirus, s tim da smo u prednosti što prodajemo više novina, proširili smo dodatak za dečake i devojčice na dva puta nedeljno i dodali smo jednu više stranu u rubrici “Stav” i književnu naraciju u kulturi.

Promet na internet izdanju se takođe povećao, i radimo mnogo na grafičkoj vizualizaciji novih podataka:

https://www.berria.eus/albisteak/178753/koronabirusaren-azken-datuak.htm

Kao posledica zatvaranja pozorišta i ustanova kulture, mi smo otvorili BERRIA Aretoa (Beria sobu) da bi umetnici (pisci, pevači, komičari, glumci/glumice …) mogli da svoje umeće prikažu u video formatu. Svakog dana nudimo dva ovakva videa (u 10:00 i u 18:00) sa velikim uspehom i oduševljenjem publike, ovo je adresa:

https://www.berria.eus/berriatb/berria-aretoa/ „


Csaba Nyerges (Čaba Njergeš), Új Szó, list mađarske zajednice u Slovačkoj

„Osećaj je bio sličan 11. septembru 2001. Ceo svet je nepomično stajao ispred televizijskih ekrana i slušao šta se dešava. Kada je premijer najavio pooštravanje mera, mi smo održali naš poslednji “tradicionalan” sastanak i seli za svoje stolove. Kada smo završili broj za taj dan, spakovali smo se i otišli svojim kućama. Od narednog dana cela redakcija je počela da radi od kuće, po prvi put u svojoj sedamdesetogodišnjoj istoriji. U kontaktu smo preko telefona, skajpa, mesindžera i mejla. Komunikacija uživo je zamenjena neprekidnim korišćenjem emodžija. Uprkos udaljenosti, na neki način smo postali još bliži nego kada smo sedeli svi u jednoj redakciji. List se se adaptirao epidemiji i radikalnoj promeni života njegovih čitalaca. Umesto filmova nudimo kućne pozorišne predstave, karantinsku umetnost umesto linkova za koncerte, ali i dalje pišemo tekstove vezane za obične ljude i sve što nas povezuje.“


Osterreiten in Ralbitz

Janek Schafer, Serbske Nowiny, list zajednice Lužičkih Srba u Nemačkoj

„Korona virus ima jak uticaj na kulturni život Lužičkih Srba. Izdavačka kuća Domovina ferlag Baucen je otkazala sva predstavljanja novih knjiga i čitanja do 19. aprila. Knjižara u sklopu izdavačke kuće je takođe zatvorena, ali i dalje mogu da se naruče knjige preko interneta na www.domowina-verlag.de. Mediji u sklopu izdavačke kuće se još uvek objavljuju – dnevne “Serbske nowiny”, nedeljnik “Nowy Casnik” i mesečni kulturološki magazin “Rozhlad”.

Naša veoma stara tradicija uskršnjeg jahanja je takođe otkazana. Ovo je prvi put da je tradicija od 480 godina poremećena. Uskršnji jahači obnaroduju svakog Uskrsa dobre vesti vaskrsnića Isusa Hrista. Prethodnih nekoliko godina uvek je bilo oko 1600 jahača u devet povorki. Naše novine saznaju da je otkazivanje ovog događaja uzrokovalo mnoge kritike. Mnogima, poput, predsednika asocijacije Lužičkih Srba „Domowina Dawid Statnik“ se ne sviđa ideja otkazivanja. „Do sada, za mene kao i za mnoge druge, ovo je bilo nezamislivo. Ni ratovi, ni diktature nisu mogle da zaustave ovakvo izažavanje naše veroispovesti.“, kaže on. U isto vreme on aludira na specijalnu situaciju i kampanje za razumevanje.“

 


Jorgen Mollekaer, Flensborg Avis, list danske zajednice u Nemačkoj

„U južnom Šlezvigu, najsevernijem delu Nemačke, do sada nemamo mnogo ljudi koji su pozitivni na virus. U našem glavnom gradu, Flensburgu, od 95 000 stanovnika identifikovano je 25 osoba pozitivnih na koronavirus. Lokalna bolnica se nedavno ponudila da prima pacijente iz Italije jer su naši kapaciteti i dalje dobri.

Možda je ovo samo tišina pre oluje, ili su stroge mere dokazale da imaju uticaja. Takođe i u Flensborg Avis-u, većina radnika radi od kuće od sredine marta. Skratili smo print izdanje na 16 strana jer trebamo da se fokusiramo više na nove čitaoce onlajn izdanja. Sada 5 od 20 novinara radi samo na onlajnu, sedam dana nedeljno, od 7:00 do 23:00, ostatak novinara isto prvo objavljuje članak onlajn i do kraja dana sklapamo sutrašnje print izdanje. Novi pretplatnici i donacije stižu svakoga dana.

Finansijski poslujemo sa smanjenim prometom od oglašavanja, ali je Danski parlament upravo opredelio 25 miliona evra za pomoć medijima da prežive ovo vreme. Ekonomsku borbu koju predviđamo će većim delom biti pokrivena od strane danske pomoći. Preživećemo ovu krizu, ali u kakvom obliku, zavisi od dužine pandemije.“


 

Marta Varju, Magyar Szó, list mađarske zajednice u Srbiji

„Uvedena je nastava na daljinu za sve đake, a za pripadnike nacionalnih manjina odvija se nastava na daljinu na maternjem jeziku.

Taj servis sprovodi Radio televizija Vojvodine, javni servis na kom se emituju programi na 13 manjinskih jezika, RTV Pannon preko kog se emituje nastava na daljinu na mađarskom jeziku, kao i druge lokalne televizijske stanice koje emituju program na manjinskim jezicima.

Magyar Szó izlazi redovno, na smanjenom broju strana. Prvih dana, po uvođenju vanrednog stanja bilo je problema u distribuciji novina, jer su bili angažovani kolporteri koji su stariji od 65 godina.

U hodu je taj problem prevaziđen.

Listovi za decu i mlade Mézes Kalács, Jó Pajtás i Képes Ífjúság ponovo izlaze tek od nove školske godine. U prvim danima proglašenja epidemije, manjinski mediji iz Vojvodine su se uključili u Vladin projekat ,,Digitalna solidarnost”, www.digitalnasolidarnost.gov.rs radi deljenja sadržaja iz kulture (elektronske knjige, pozorišne predstave…) na jezicima manjinskih zajednica.“

 


Hatto Schmidt, Dolomiten, list nemačke zajednice u Južnom Tirolu, Italija

„Dolomiten nisu tipične italijanske novine, ni po jeziku, ni po distribuciji. Više od 80% tiraža su pretplate koje distribuira pošta. Distribucija je za sada obezbeđena – izuzev subotom, jer u danima koronavirusa to nije izvodljivo. Iz ovog razloga subotnji Dolomiten se može kupiti na kioscima ili se može čitati na internetu besplatno, za sve. Samo subotnji. Naravno da je obim smanjen: nema ničega da se piše o sportu niti o kulturnim dešavanjima jer ih nema. Nema godišnjih zasedanja asocijacija i svi sastanci regionalnog/opštinskog veća su otkazani. Skoro je samo Covid-19 ostao: objavljuju se najnoviji podaci iz bolnica i staračkih domova, apel da se ostane kod kuće, objasni se kako se lekcije predaju za školarce i studente i po koja reč predstavnika različitih ekonomskih sektora. I onda pišemo tužne priče poput jedne starije žene koja je preminula u Bolcanu, čije tri ćerke nisu mogle da prisustvuju sahrani, jer je jedna od njih u obaveznoj kućnoj izolaciji, a druge dve žive u drugim provincijama i ne smeju da dođu u Bolcano.“


Željko Jerneić, La voce del popolo, list italijanske zajednice u Hrvatskoj i Sloveniji

„Novine “La Voce del popolo” se nalaze u Rijeci kao i cela izdavačka kuća italijanske nacionalne manjine u Hrvatskoj I Sloveniji. Atmosfera malo podseća na vreme konflikta eks Jugoslavije kada je sav trud išao u naoružavanje, danas međutim vreme i naš rad diktira novi koronavirus i njegove posledice. Sa jedne strane svedočimo novoj evaluaciji ozbiljnog, profesionalnog novinarstva u kojem brzina nije uticala na stare vrednosti ovog zanata, mislim na mehanizam verifikacije vesti. Sa druge strane ceo sektor mora da se nosi sa problemima i rizicima koje nosi neizvesnost. Kompleksnost je još izraženija u novinama kao što su „La Voce“ koje se trude da izveštavaju „u“ i „između“ tri države i da gleda na teritoriju na kojoj naša nacionalna manjina živi kao jedan veliki region bez granica. To je zahtevna prepreka i kada su okolnosti normalne.

Program Rijeke EPK 2020 je privremeno stao i verovatno će biti dosta umanjen. Događaji su ili odloženi ili potpuno otkazani. Ovo je bila velika prilika za grad za promociju turizma, unapređivanje stanovništva i utvrđivanje vrednosti kao što su diverzitet i multikulturalnost. Da stavim malo u kontekst, jedan od ciljeva je bio i da se malo osvrne na italijansku dušu grada. To bi se postiglo u saradnji sa našim novinama koje su uvek težile ka očuvanju i unapređivanju jezika, kulture, tradicije i istoriji Rijeke.“


 

Adam Krumnikl, Glos, list poljske manjine u Češkoj

„Glos se objavljuje u gradu Češki Cjesin, gradu u dve države, u regiji Cjesinaska Silesija, na granici sa Poljskom.Češka i Poljska zatvorile granice i došlo je do velikih promena u načinu života u našem gradu. Cjesin je sada podeljen čvrstom granicom, baš kao što je bio slučaj osamdesetih. To je uticalo na veliki broj preduzeća jer stotine ljudi rade na drugoj strani granice. Sa zatvaranjem granica, ljudi nisu u stanju da odu na posao i stoga njihove firme imaju velike gubitke. Naš grad je na kratko završio na nacionalnim vestima.

Grupa mladih iz poljskog Cjesina je uz reku okačila baner prema Češkoj sa natpisom “Nedostaješ mi Čehu!”. Dan kasnije sličan baner je postavljen na suprotnoj strani reke na kom je pisalo: „I ti meni nedostaješ, Poljaku!“. Ovo je cenjeno kao gest solidarnosti dve države u gradu podeljenom još od 1920.

Glos je pogođen epidemijom COVIDa-19 na isti načim kao i svake druge manje novine, ili biznisi. U početku imali smo problem sa štampanjem i distribucijom uzrokovanim korona virusom. Nesigurnost oko nekih vladinih propisa, nejasna ekonomska budućnost, kompanije koje šalju deo njihovih zaposlenih da rade od kuće, ili im daju otkaze – sve ovo je doprinelo tome da, na početku pandemije, štampanje i distribucija budu u malom zakašnjenju.

U ekonomskom smislu, nismo mnogo zabrinuti jer je velika većina naših čitalaca pretplaćena na naš list.“


Tommy Westerlund, Hufvudstadsbladet, list švedske zajednice u Finskoj

„U Finskoj imamo situaciju koja nije viđena od II svetskog rata i ratova sa Rusijom pre 80 godina. Mi smo u vanrednom stanju, granice su zatvorene i veliki deo južnog dela Finske, oko Helsinkija, je izolovan od ostatka države.

Napravili smo krizni štab naše firme koji upravlja ponašanjem i radom tokom pandemije. Jer niko više ne radi u redakciji Hufvudstadsbladeta u Helsinkiju. Ima nas oko 50 novinara i svi radimo od kuće.

Ima izazova ali za sada i onlajn i print se postepeno menjaju. Sastajemo se preko videa svakog dana, čak se i pauze za kafu drže preko videa, da se socijalizujemo malo u ovom periodu.

Zbog zatvaranja u komercijalnom smislu, prihod od advertajzinga je znatno opao. Koliko će to uticati na nas, zavisi od trajanja vanredne situacije.“

 


Bence Balázs (Balaž Bence), Szabadság (Sabadšag), list mađarske zajednice u Rumuniji

„Situacija naših novina nije svetla. Imamo manje reklama ali veći je problem to što gubimo čitaoce. Od prvod aprila, zbog koronavirusa, jedan od naših distributera je prestao sa radom, jer je vanredno stanje uvedeno u Rumuniji i mnogi kiosci su morali da se zatvore. To nas nije pogodilo jer suoko 90% naših čitalaca pretplatnici. Dolazi do komplikacije kada neki čitaocii ne žele da puste poštara jer se boje da će od njega biti zaraženi i zato ne mogu da obnove pretplatu. Drugi se boje da kako se situacija bude odvijala, da će print i distribucija novina biti nemogući. Neki misle da će dirajući novine biti zaraženi pa otkazuju pretplate… Očigledno je da se cirkulacija novina smanjila i ne znamo na koliko dugo i da li će se ti čitaoci vratiti kada se sve ovo završi. Zato ubeđujemo naše čitače da na odustanu od pretplata ili da barem kupe digitalnu verziju novina.“


 

Redakcija Primorskog dnevnika

Primorski dnevnik, Igor Devetak:

„U uredničkoj kancelariji Primorskog dnevnika često primamo poziv sa pitanjem: “Da li ste zdravi? Hvala vam što radite to što radite.” Za sve prozore koji su zatvoreni kod kuće, mi smo otvoreni ka svetu, pomažemo čitaocima da kvalitetnije provedu vreme jer mi tražimo i objavljujemo odgovore na pitanja koja oni postavljaju da bi smo olakšali stres uzrokovan izolacijom sa našim “antivirus” sadržajem.

Vanredna situacija uzrokovana KOVID-19 epidemijom nametnula je stroge restriktivne mere kretanja ne samo čitaocima, ali takođe i uredničkom osoblju i svim zaposlenima u Primorskom dnevniku. Novinarima je dozvoljena veća sloboda kretanja zato što se bave društveno odgovornim poslom. Kako god, mi moramo da sačuvamo Primorski dnevnik i osiguramo njegovo redovno objavljivanje, poslovne prostorije su zatvorene za javnost i pola naših zaposlenih je prešlo na rad od kuće. Za svaki sektor imamo jednog ili dva novinara koji rade od kuće, iz kancelarije se koordiniše posao i diktira se tempo od strane glavnog i odgovornog urednika, zamenika urednika, urednika trenutne teme, lokalnih vesti, kulture i sporta. Urednički posao može početi u potpunosti sa radom od kuće ako bude bilo potrebe za tim. Svi novinari su trenirani i opremljeni. U našem sedištu u Trstu smo uredili prostor gde može manja redakcija da se preseli u slučaju obavezne dezinfekcije redakcija; takođe imamo još jednu lokaciju u gradu.

Radni stolovi su udaljeni jedan metar jedan od drugog, nema rukovanja, nema dodirivanja, nema razmene papira ili objekata, nema razgovora u četiri oka, imamo dezinfikaciona sredstva i zaštitne maske za (retka) terenska izveštavanja, komunikacija se odvija preko telefona ili imejla, kancelarija se često luftira. Razmena informacija je počela u potpunosti da se odvija preko telefonskih aplikacija, što i jeste već dugo vremena bilo sredstvo za svakodnevnu komunikaciju među novinarima – od ranog jutra do noći. Dodeljujemo značajno više zajedničkog truda dizajniranju novina za sledeći dan i objavljivanju na internetu. Ovim dobijamo i nove statistike do kojih prethodno nismo mogli da dođemo. Naročito nedeljom kada ljudi imaju više vremena. Zato što se Primorski dnevnik ne objavljuje ponedeljkom, nedeljom organizujemo call centar za pitanja prvenstveno vezana za epidemiju, takođe smo učinili besplatnim naše online izdanje. Da bi se čitači lakše izolovali. Posle dve nedelje primetili smo rast od skoro hiljadu novih čitalaca.

Svaki novinar/ka koji/a je u izolaciji sa porodicom kaže da mu/joj je ova situacija teže pada nego što je zamišljao/la: više vremena je potrebno za regulisanje ometanja i neke porodične nesporazume, često komuniciranje na daljinu sa redakcijom i uspevanje da se nosi sa uredničkim sistemom i mrežom koja ne odgovara tako brzo i nije toliko brzog ritma kao u redakciji.

Takođe kolege u drugim odeljenjima u lancu koji omogućava objavljivanje dnevnog sadržaja su razvile slične mere: fotografi, tehničari, administracija, sekretarijat, štamparija, distribucija… Štampanje svakog novog izdanja se završava u 2 ujutru i nakon toga distributeri donose novine direktno pretplatnicima do kuće. Ova kriza koja postaje sve više ekonomska je najjače udarila marketinške agencije, uključujući i našu, skoro da ni nemamo reklame u našim novinama. 

Zato je svaki objavljen primerak novina pobeda nad virusom koji je uzrokovao da svet stane, ali ne i život. Čak i u ovo neizvesno vreme znate da će Primorski Dnevnik uvek biti tu da sa vama započne novi dan. Znamo veoma dobro da naš sadržaj nije uvek utešan ali je umirujuća činjenica da se je zajednica Slovenaca u Italiji i dalje povezana. I dalje smo zajednica.“

 


Der Nordschleswiger, Gwyn Nissen:

„Izbijanje korona virusa utiče i na svakodnevni život naših radnika, zaposlenih u dnevnom listu nemačke manjine u Severnom Šlezvigu u Danskoj. Novine Der Nordšlezviger (Der Nordschleswiger) su manjeg obima od kako je epidemija počela. Umesto šest do osam strana dnevno, sada proizvodimo četiri do šest. Ovo je delom zbog promene u radnom toku uredničkog odeljka. Uz to i dalje imamo naslovnu stranu, sportsku stranu i materijal iz Danske sa stranama sa određenim temama.

Većina zaposlenih radi od kuće, što nije problem za ljude koji žive u Danskoj jer skoro svako domaćinstvo ima dobru vezu optičkog kabla. Od dvadesetak novinara samo mali deo njih još uvek radi u redakciji u Abenrau – u glavnom stvari vezane za koordinaciju svih. Većina zaposlenih u objavljivanju, prodaji i advertajzingu rade od kuće. Prodaja reklamnog prostora je opala ali ćemo moći da se nosimo sa tim padom tokom godine.

Tri zaposlena su bili u dobrovoljnoj samoizolaciji, uključujući glavnog i odgovornog urednika Gvina Nisena, posle zimovanja u Tirolu, ali Der Nordšlezviger i dalje nema inficiranih radnika. Svakodnevna komunikacija se odvija preko Slack-a, alat za komunikaciju. Preko toga možemo da komuniciramo direktno, u grupama i preko video četa. Koristili smo ovaj alat i pre i dokazao se kao veoma pouzdan u ovoj situaciji – ne samo u produkciji već i za druženje među kolegama.

Der Nordšlezviger će obustaviti dnevne novine u februaru 2021. i nakon toga preći isključivo na digitalnu platformu. Prelaz na ovakav načim izveštavanja je već počeo i sada nam je od velike pomoći u novonastaloj situaciji. Dobro smo pozicionirani onlajn i imamo mnogo čitalaca. Pre korone, imali smo oko 5 000 korisnika dnevno. Sada smo u dnevnim ulazima dostigli cifre od preko 40 000 sa nekim vestima, ali smo se zadržali na novoj normi od oko 10 000 svakodnevnih korisnika. 

Granica između Danske i Nemačke je zatvorena ali je razmena dobra i dalje moguća što je veoma bitno za nas jer se Der Nordšlezviger štampa u Nemačkoj (Kiel) i u Dansku se prevozi svakodnevno. Neki od naših zaposlenih nemaju nikakav problem sa tim da dođu iz Nemačke u Dansku.“

 


 

Foto: Kurier Vilenski

Kurier Wileński iy Litvanije, Joanna Bożerodzka:

„U našim novinama do ovog trenutka niko se nije zarazio SARS-CoV-2 virusom, ili mi još to ne znamo. U Litvaniji je vanredno stanje – putovanja u inostranstvo su zabranjena, svako ko se vrati iz inostranstva mora da provede 14 dana u izolaciji i svaka osoba se smatra potencijalnim prenosiocem infekcije, znači pored odlaska na posao i neophodnih nabavki sve je zatvoreno. Parlament je uveo nove zakone kojima će se nadoknaditi gubici svih biznisa, ali ujedno i dozvoliti državi da državljanima sakuplja telekomunikacione informacije da bi obezbedili društvenu bezbednost u vanrednom stanju, što je stvar za brigu. U vreme pisanja ovog teksta, u Litvaniji je preko 500 potvrđenih slučajeva i 8 smrtnih slučajeva uzrokovanim KOVIDom-19.

Naše novine funkcionišu u glavnom od kuće – samo prelamači, zamenik glavnog urednika i lektor (uglavnom ja) dolazimo u kancelariju, i naravno ljudi iz štamparije, sekretar i vozač. Prodaja štampe je strmoglavo pala jer su kiosci zatvoreni i ljudi ređe idu u supermarkete. Takođe škole su zatvorene što dodatno utiče na čitanost štampe jer se značajan deo distribucije naših pretplata odvijao preko škola.

Finansijski smo u veoma teškoj situaciji. Još uvek nismo primili novac iz Poljske, koji uglavnom stiže u drugom kvartalu godine. Ne dobijamo nikakvu finansijsku podršku od litvanske vlade iako litvanski manjinski mediji dobijaju finansijsku podršku od poljske vlade (drugim rečima “Aušra”, novine koje izlaze jednom u dve nedelje primaju oko 100.000 eur godišnje od poljskog ministarstva kulture). Litvanska vlada ima fond za podršku medija, koji nas ne finansira, i odsek za nacionalne manjine, ali većina sredstava idu litvanskim medijima preko organizacija specijalizovanim za pronalaženje sredstava na konkursima za razne programe. Fotografija prazne Franjevačke crkve Velike Gospe, najstarije crkve u Litvaniji, koja je bila uništena tokom ruske okupacije i koju polako renovira poljska zajednica je prava metafora ovog stanja. Crkve su bitna mesta na kojima se nalaze članovi poljske zajednice i one su sada takođe zatvorene.“

 


Regio7 iz Katalonije, Marc Marce:

„Grad Manresa, u kom živim i u kom se nalazi sedište Regió7, nalazi se u centru Katalonije, jednoj od najpogođenijih regija u drugoj najpogođenijoj evropskoj državi. Distribucija naših novina se odvija na najpogođenijoj katalonskoj teritoriji koja broji 66 000 stanovnika sa centrom u gradu Igualda, čija je stopa smrtnosti deset puta veća nego u Kataloniji i skoro dupla u odnosu na Lombardiju, najpogođeniju regiju u Evropi. Ova oblast je jedina oblast u Španiji koja je zatvorena za saobraćaj. Stanovništvo je zatvoreno, niko ne ulazi, niti izlazi. Stoga, svet u kojem Regió7 živi je na samom frontu u borbi protiv ove epidemije. Uticaj svega ovoga na naš rad je ogroman.

Tim Regió7 je sastavljen od 55 ljudi, od kojih 52 zavise od sedišta u Manresi. Tridesetpetoro je deo redakcije. Katalonija je 9. marta zabeležila 100 smrtnih slučajeva i mi, kao i mnogi drugi, smo shvatili da ono što nas čeka je mnogo gore od onoga što je bilo predviđano. Već 13. marta smo počeli da uvodimo plan rada od kuće koji se odnosi na veliku većinu naših zaposlenih. Za tri dana smanjili smo broj ljudi koji dolaze na posao u sedište i to za pola, a posle pet dana ostalo ih je šestoro. Svi ostali su radili od kuće preko VPN mreže. U ovom trenutku četvoro rade u redakciji u Manresi tokom pre podneva (direktor, dva šefa i web dizajner) i četvoro posle podne (direktor, jedan šef, lektor i producent). U podne imamo sastanak rukovodstva koji se odvija preko video poziva. Novine izlaze svakog dana sa mnogo dobrog sadržaja, iako je napor da se sve koordiniše iscrpljujući. Redakcija funkcioniše preko WhatsApp grupe sa 35 članova, uključujući novinare, fotografe, dizajnere…“

 


Naslovna fotografija: „Novi Sad 2021 dao simboličnu podršku najugroženijim državama i regiji Lombardiji tokom korone virusa“  / Foto: Fondacija Novi Sad – EPK 2021

+100%-

Doživljaji iz Flensburga ili manjinski i većinski mediji mogu da rade zajedno

 

Ovogodišnji domaćin godišnje skupštine MIDAS-a (Evropska asocijacija manjinskih dnevnih listova) bio je Flensborg Avis, danske dnevne novine iz Flensburga, Nemačka. Razlog da smo se baš tu našli je jubilarni 150. rođendan.

 

Istorija ovog nemačko-danskog pograničnog područja je više od veka bila opterećena ratovima, nasiljem, nepoverenjem.

 

MIDAS konferencija u Flensburgu / Foto: Tim Riediger

 

Kako se danas živi i radi? – Složno, sa poverenjem.

 

Najveći utisak je saradnja četiri medija: Der Nordschleswiger (nemačke novine u Danskoj), Flensborg Avis ( danske novine u Nemačkoj), JydskeVestkysten (danske regionalne novine iz Danske) i Schleswig-Holsteinische Zeitungverlag (nemačke regionalne novine iz Nemačke).

 

Pre šest godina glavni urednici Gwyn Nissen, Jørgen Møllekær, Peter Orry i Stefan Hans Kläsener su započeli saradnju na dnevnom nivou. Sva četvorica imaju pristupe editorijalima sva četiri medija i dogovaraju se o naslovnim stranama. Zajednički nastupaju kada je potrebno izvršiti pritisak na donosioce odluka.

 

Kada manjine pišu o sebi, to je jedan ugao posmatranja. Kada većinske novine pišu o manjinama, to je drugi ugao posmatranja.

 

To su ova četiri glavna urednika razumela i svojim zajedničkim radom doprinela da, nekada veoma trusno političko područje, postane mesto poželjno za život i rad.

 

Nisu se stvari preko noći promenile, dugo su se vidale rane iz Drugog svetskog rata. Njihova vizija je učinila da se poverenje učvrsti, i to je ta strana medija koja je neprocenjivo važna. Koja neguje svakodnevicu, jer svakodnevnica je naš život. Ni juče ni sutra, nego danas.

 

MIDAS-ova nagrada Otto von Habsburg  u rukama dva većinska medija  JydskeVestkysten i Schleswig-Holsteinische Zeitungverlag / Foto: Tim Riediger

 

MIDAS-ova nagrada Otto von Habsburg svake godine se dodeljuje većinskim medijima koji izveštavaju o manjinama i 2019. godine otišla je u ruke dva većinska medija  JydskeVestkysten i Schleswig-Holsteinische Zeitungverlag koji se odgovorno bave dansko-nemačkim manjinskim pitanjima.

 

Saradnja je za mene uvek inspiracija, naročito kada iznedri nove kvalitete i kada hrabro čita stvarnost. Treba hteti, treba smeti.

 

Mediji imaju svu slobodu ovog sveta da kreiraju stvarnost dostojnu življenja, samo ako to hoće.

 

Nema izgovora. Uvek je sve stvar našeg opredeljenja.

 

Tekst: Nataša Heror

Foto: Tim Riediger

 

+100%-

Manjinski mediji ne smeju zaboraviti na stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja

 

Digitalizacija medija više nije novost. Ona je obavezna za sve medije, kaže Bojan Brezigar (1948), novinar, urednik i političar iz Italije, i napominje da manjinski mediji ne smeju zaboraviti stariju populaciju kojoj su potrebna i štampana izdanja. Njegova profesionalna orijentacija uključuje uređivački posao u Primorskom dnevniku, dnevniku na slovenačkom jeziku u Italiji, gde je bio novinar, odgovorni urednik a kasnije i član upravnog odbora ovog manjinskog medija. U sadašnjosti je član Upravnog odbora Evropske asocijacije dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima MIDAS.

 

Zašto je važno da zajednice nacionalnih manjina imaju medije na svom jeziku, ili recimo to drugačije: zašto je važna konzumacija prava na informacije na sopstvenim manjinskim jezicima?

 

Bojan Brezigar (Foto: Balkan Ekspres)

B.B.: Ako želimo da sačuvamo naše jezike, njihovim korisnicima moramo pružiti sve alatke koje su im potrebne na dnevnom nivou u njihovoj vlastitoj zajednici. To znači da njima trebaju sve informacije na njihovom jeziku. Škole sigurno pružaju deo takvih informacija, ali škole verovatno ne mogu osposobiti ljude kako da se izražavaju dok pričaju o sadašnjim događajima, politici, sportu, ili čak o vremenskoj prognozi. Ako o ovim temama ne govorimo tečno, nikada nećemo manjinski jezik  smatrati ravnopravnim i bićemo prinuđeni da koristimo većinski jezik umesto maternjeg. Samo mediji mogu ljudima da pruže informacije na dnevnom nivou.

 

Digitalno vreme već odavno traje a to znači da se i manjiski mediji odavno, možda sporije, ali ipak se prilagođavaju digitalnom okruženju i potrebama digitalnih konzumenata medija. Kakva su Vaša iskustva kada se radi o digitalizacija manjinskog medija, na primeru Primorskog dnevnika, u čijem ste Upravnom odboru donedavno bili? 

 

B. B.: Moj mandat u Primorskom dnevniku je istekao pre nekoliko meseci, ali kao odgovorni urednik sam pratio ceo razvoj digitalne tehnologije. U sadašnje vreme se sve čini lakšim, imajući u vidu razvoj tehnologije. Danas je digitalizacija obavezna za sve medije koji žele da budu u koraku sa modernim vremenima, ali mi nikad ne smemo da zaboravimo na našu stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja.

 

Ipak, da li ste mišljenja da i manjinski mediji moraju da imaju strategiju #DigitalFirst?

 

B. B.: Kao što sam odgovorio u prethodnom pitanju, mislim da manjinski mediji uvek treba da pronalaze kombinaciju tradicionalnog i digitalnog. Manjinski mediji u većini slučajeva su jedini mediji dostupni manjinskoj populaciji u određenim krajevima a zato bi trebalo da pokrivaju potrebe svih generacija te populacije.

 

Da bi se manjinski mediji čuli, svakako moraju da se umrežavaju, da sarađuju. Kako se oni umrežavaju na nivou Evropske unije, odnosno Evrope?

 

B. B.: Možete da zamislite sa kojim preprekama se susrećemo. Manjine u Evropi objavljuju medije na više od 50 jezika. Dnevne novine pokrivaju manje jezika, ali i u toj oblasti srećemo jezičke poteškoće. Postoji dobra saradnja između medija na nemačkom jeziku, uključujući medije koje postoje u nemačkom okruženju, kao što su lužičkosrpski i danski mediji. Mislim da su i mađarski mediji privilegovani: mađarske manjine postoje u mnogim evropskim državama i mediji lako mogu sarađivati kroz mađarski jezik. Za sve ostale medije kontinuirana saradnja izgleda otežana, iako postoje neki primeri razmene članaka preko uobičajenog standarda, naprimer engleskog jezika.

 

Svakako su svi svesni činjenice da razvijati manjiski medij je teže nego tzv. većinski, pre svega zbog manjka resursa – od ljudskih, finansijskih, tehničko-tehnoloških. Da li je upravo zbog toga potrebno veću pažnju posvetiti razvoju marketinga i privlačenja oglašivača unutar tih medija ili je rešenje drugde?

 

B. B.: Iskreno, plašim se da marketing i oglašavanje ostaju marginalnim poljima. Većina manjinskih medija pokriva manje teritorije relevatnih država, pokrivaju većinu porodica na svojoj teritoriji i oglašivači nisu previše zainteresovani za njih, preferiraju većinske medije, koji prokrivaju celu teritoriju. Mi moramo da verujeme u državu i uveriti je u kulturalnu ulogu koju implementiramo, koja je u interesu raznolikosti koja je osnova Evrope. Inače, Evropska komisija se u nekoliko navrata usaglasila sa principom da manjinski medija ne spadaju na slobodno tržište i sa finansijskom podrškom za medije koji ne narušavaju princip slobodnog tržišta.

 

Pred nama je prvo izdanje Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima koja će biti od 16. – 17. novembra u Novom Sadu. Šta očekujete od ove konferencije, imajući u vidu iskustvo sa prethodnih konferencija ovog tipa u Novom Sadu i imajući u vidu da je MIDAS, u čijem ste Upravnom odboru, i suorganizator?

 

B. B.: Mislim da je važno da MIDAS bude prvi put uključen u aktivnosti koje se dešavaju izvan Evropske unije. Naši ljudi mogu u Novi Sad da donesu svoje iskustva i možemo podeliti naše aktivnosti. To je važno za sve manjine u Vojvodini, ali čini se da je više relevatnije za zajednicu Mađara, jer može da jača saradnju između mađarskih medija u Vojvodini, Slovačkoj i Rumuniji.