+100%-

INTERVJU U „VREMENU“ SA NATAŠOM HEROR: Osobama sa invaliditetom trebaju mediji

 

 

„Pristupačne komunikacije“ naziv je projekta koji se već dve godine realizuje u Novom Sadu. Iako na prvi pogled zvuči čudno, jer svaka komunikacija po definiciji treba da bude pristupačna, u ovoj formulaciji nema ničeg čudnog. Okruženi smo sadržajima koji su nepristupačni ljudima sa smetnjama u sluhu ili vidu, i to na raznim poljima – od svakodnevne komunikacije do medijskih i kulturnih sadržaja. O nedostatku komunikacije sa osobama sa invaliditetom, načinima na koje mediji mogu da prilagode svoje sadržaje, o potrebi za pluralizmom informacija za ovu ciljnu grupu, razgovaramo sa Natašom Heror, direktorkom medijske agencije Heror Media Pont, koja je specijalizovana za povećanje vidljivosti različitih manjinskih grupa.

 

 

VREME„: Šta bi pristupačne komunikacije trebalo da budua na kom su nivou trenutno u Srbiji?

NATAŠA HEROR: Najobuhvatnija definicija pristupačnosti je data u publikaciji „Pristupačne komunikacije“: „Nešto ili neko je pristupačno ako svi ljudi, bez obzira na svoj uzrast, pol, etničku pripadnost, veru, stepen obrazovanja, spretnost i veštost, fizičke karakteristike, psihičke karakteristike mogu da dođu do tog nečega, nesmetano koriste i upotrebljavaju podjednako sa svima drugima.“ (iz autorskog teksta Marije Vrebalov, konsultantkinje za pristupačnost).

Srbija ima veoma dobro uređenu legislativu kada je reč o pristupačnosti. Nivo primene je upitan.

Neophodan je razvoj svesti u društvu na svim nivoima.

 

 

„VREME“: Koliko su mediji svesni da je važno da budu pristupačni osobama sa invaliditetom?

NATAŠA HEROR: Moj je utisak da mediji u najvećoj meri nemaju uopšte svest o potrebi da pristupačno komuniciraju. A ako je i imaju, dolazimo do momenta da su potrebna dodatna finansijska sredstva i ljudi, i tu cela stvar, uglavnom, padne u vodu.

Ono što ne košta ništa je da mediji, za početak, nediskriminatno izveštavaju.

Statistika kaže da 10 odsto svetske populacije ima neki invaliditet. U područjima koja su bila zahvaćena ratnim dejstvima taj procenat može biti i veći. To je ogromna publika koja treba da bude uvažena i kojoj se mediji moraju znati obratiti.

 

 

„VREME“: Da li vam se čini da većina medijakada se govori o pristupačnosti ovoj grupimisli na članke o osobama sa invaliditetomkao da je to jedini medijski sadržaj koji bi trebalo da ih interesuje?

NATAŠA HEROR: Nažalost, da. Osobe sa invaliditetom ne zanimaju samo vesti ili informacije o zdravlju. Interesuje ih sve što interesuje i ljude koji nemaju invaliditet. Pored toga, mediji treba da omoguće senzibilisanje šire javnosti na potrebe osoba sa invaliditetom.

Invaliditet može biti urođen, ali može biti i stečen tokom života. Svakome može da se dogodi. Skloni smo da zdravlje uzimamo zdravo za gotovo.

 

 

„VREME“: Do koje mere su osobe sa oštećenjima vida ili sluha uskraćene za samostalno pravljenje dobro informisanih izbora ako su im medijski sadržaji nedostupni?

NATAŠA HEROR: Pomislite samo koliko ljudi sa oštećenjem vida ili sluha zavisi od filtera koji se ogleda kroz osobe kojima su okruženi. Da li osobe iz neposrednog okruženja (porodica, prijatelji, asistenti) uopšte rade da im omoguće pristup informacijama i u kojoj meri ta ponuda korespondira sa stvarnim potrebama osobe koja želi da se informiše? Poenta je u samostalnom izboru sadržaja. Mi smo se kao društvo obavezali na politiku jednakih mogućnosti, zar ne?

 

 

„VREME“: Sa druge stranevećina medija je u finansijskim problemimaKoliki su troškovi prilagođavanja sadržaja osobama sa invaliditetom?

NATAŠA HEROR: Razvoj svesti koji sam već pomenula se odnosi i na same medije. Orijentisanost na rešenja je mnogo bolja nego orijentisanost na probleme. Koliko znam, ne košta ništa da portali imaju opciju uvećanja slova ili opciju negativa (crna pozadina i bela slova) za tekst. Čak je opcija negativa poželjna i za zdrave, ali umorne oči na kraju dana. Pretvaranje teksta u govor takođe može biti relativno lako dostupno.

Bilo bi dobro da Asocijacija medija, kao reprezentativno udruženje izdavača, inicira rad na ovom području i obezbedi obuke za medije, kako za menadžmente, tako i za novinare, kao i pristup sredstvima koja su neophodna da dođemo do softverskih rešenja koja će unaprediti pristupačnost informacija osobama sa nekim stepenom oštećenja vida i sluha.

Koliko znam, donatori se spremaju da se vrate, jer su verovatno shvatili da su svojim povlačenjem uzrokovali pad kvaliteta informisanja u Srbiji u celini. Bez uvijanja: budžet Srbije nije u stanju da izdrži sve što je potrebno da kvalitet medija bude na zadovoljavajućem nivou, čak i kada apstrahujemo politiku iz cele priče, a o razvoju u ovom trenutku teško da možemo uopšte da govorimo.

 

 

„VREME“: Šta ćemo sa javnim servisima kada je reč o ovoj tematiciTu i tamo imamo prevodioca na znakovni jezik na televizijiali to je sveŠta je sa štampom i onlajn medijima?

NATAŠA HEROR: Sjajno je što su, recimo, televizijski prenosi sednica gradske skupštine u Novom Sadu u celosti prevođeni na znakovni jezik, što su vesti na RTV Vojvodini prevođene na znakovni jezik. Ponoviću: osobe sa nekim stepenom oštećenja sluha interesuje i obrazovanje i kultura i ekonomija i zabava.

O sadržajima namenjenim deci i mladima da i ne govorimo. Polje je široko i zahtevno i to niko ne spori. Nema brzih rešenja. Ako im priđemo sa željom da ih rešimo, uspećemo u tome.

 

 

„VREME“: Pre dve godine u Novom Sadu održana je konferencija „Pristupačne komunikacije„. Koji su bili njeni glavni zaključci?

NATAŠA HEROR: Tako je. Formulisali smo ih u tri teze: da sistem prepozna znakovni jezik kao maternji jezik i da se znakovni jezik uvede u obrazovni sistem; da je uloga nacionalnih, lokalnih i manjinskih medija kao glavnih aktera u širenju ideje o pristupačnim komunikacijama krucijalna, jer su upravo mediji ti koji kroz komunikaciju mogu da omoguće napredak društva u celini; da Grad Novi Sad treba da iskoristi titulu Evropske prestonice kulture 2021. godine tako što će usmeriti svoj razvoj ka obezbeđivanju arhitektonske i komunikacione pristupačnosti za sve ljude bez diskriminacije kroz primenu univerzalnog dizajna i putem podizanja komunikacijskih kapaciteta ustanova kulture, obrazovnih i uslužnih delatnosti najšireg spektra.

Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je uz finansijsku podršku Fondacije Novi Sad EPK 2021 u međuvremenu, u godini koja je iza nas, Arhiv Vojvodine sa Savezom gluvih i nagluvih Vojvodine i Heror Media Pontom realizovao projekat koji je omogućio obuku iz znakovnog jezika za zaposlene u pet ustanova kulture u Novom Sadu u dva tromesečna modula, kao i vođenja kroz Arhiv Vojvodine i izložbe, na znakovnom jeziku. Očekujemo da će se obuka za znakovni jezik nastaviti, jer nijedan jezik ne može da se nauči za tri ili šest meseci, pa ni znakovni.


Izvor: VREME / Autorka: Jovana Gligorijević 

+100%-

Počinje projekat obuke iz znakovnog jezika za zaposlene u novosadskim ustanovama kulture

 

Povodom početka obuke iz znakovnog jezika za zaposlene u pet ustanova kulture u Novom Sadu, danas je u Arhivu Vojvodine održana konferencija za novinare, gde je pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević rekla da je ovo samo početak realizacije brojnih projekata namenjenih upravo osobama sa invaliditetom.

 

Ona je apostrofirala da je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i do sada kroz projektno finansiranje pomogao Savezu gluvih i nagluvih Vojvodine, kao i Savezu slepih i slabovidih Vojvodine i da je to prepoznato kao jedan od prioriteta ne samo resornog sekretarijata, već i cele Pokrajinske vlade.

 

 

Miloševićeva je dodala da je ideja resornog sekretarijata na čijem je čelu, da se tokom iduće budžetske godine još snažnije ovim ljudima pomogne, a posebno zadovoljstvo je i u tome što su se sve institucije, čiji je Pokrajinska vlada osnivač, ukjučili u ovaj projekat, koji je pokrenula Fondacija „Novi Sad 2021“, što je samo potvrda da jedinstvenim nastupom i organizacijom se postižu željeni rezultati.

 

Ispred Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije obratila se Jelena Kotević uz podsećanje da je ovo deo obaveza u koje se Republika Srbija uključila na putu ka Evropskoj uniji, kroz politiku jednakih mogućnosti. Osobe oštećenog sluha imaju pravo na saznavanje i upoznavanje sadržaja svake institucije kulture i zbog toga je ova obuka od izuzetne važnosti, ne samo za Novi Sad, već i za celu Srbiju.

 

Po rečima sekretarke iz Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine Jadranke Raletić, značaj projekta, koji nosi naziv „Pristupačnost“ jeste nešto, za šta se ovaj Savez, a i svi drugi, bore decenijama unazad, koliko i postoji ova organizacija. „Posebno smo zadovoljni što je on obuhvatio, kako uvođenje znakovnog jezika u muzeje, galerije, spomen zbirke, tako bi bilo dobro da dođe i do predškolskih i obrazovnih institucija,“ kazala je Raletićeva.

 

 

Dr Tijana Palkovljević Bugarski kao predsednica Upravnog odbora Fondacije „Novi Sad 2021“ i kao upravnica Galerije Matice srpske ovom prilikom je podsetila da kultura mora i može da bude dostupna svima i u svakom smislu, od arhitektonskih barijera do znakovnog jezika i da je ovo samo početak jednog širokog spektra aktivnosti, koji će se u Novom Sadu dešavati do 2021. godine.

 

Predstavnici Arhiva Vojvodine, Spomen zbirke Pavla Beljanskog, Muzeja Vojvodine, Galerije likovne umetnosti i Poklon zbirke Rajko Mamuzić ovom prilikom predstavili su ponaosob projekte namenjene osobama sa invaliditetom i pohvalili početak realizacije obuke za zaposlene, koja počinje ove jeseni, kao tromesečeni kurs, da bi se kao takav nastavio i s proleća sledeće godine.

 

 

Moderatorka ove konferencije Nataša Heror iz „Heror Media Pont“ je nakon izlaganja učesnika konferencije zaključila da spremnost na učešće u ovom projektu daje nadu da će Novi Sad do 2021. godine sa razlogom nositi simbol „bele zastavice“ kao grad komunikacije svih jezika, a znakovni jezik jeste maternji gluvim i nagluvim osobama.

 

Izvor: Pokrajinska vlada

Foto: Čila David

+100%-

Pristupačne komunikacije u publikaciji

Rezultat rada Okruglog stola „Pristupačne komunikacije“ održanog 26. oktobra 2017. godine u studentskom domu „Evropa“ u Novom Sadu je između ostalog i publikacija pod istim nazivom.

 

Tekst je kombinacija izlaganja učesnika konferencije i autorskih tekstova na temu prisutnosti i vidljivosti dve društvene grupe u javnom dijalogu, a to su manjinske zajednice i osobe sa invaliditetom. O komunikaciji i pristupačnosti je na konferenciji govoreno kao o fenomenima koji određuju naša bića, sa željom da kroz dijalog stvorimo novu vrednost na dobrobit svih.

 

Publikaciju možete pročitati na ovom linku.

+100%-

Rezultati ankete „Kako građani vide pristupačne komunikacije?“

Na stručnom skupu sa temom „Pristupačne komunikacije“ koji je bio održan 26. oktobra 2017. u Novom Sadu u organizaciji “Heror Media Ponta” profesor u Elektrotehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu Kiralj Karolj je predstavio rezultate ankete pod radnim nazivom „Kako građani vide pristupačne komunikacije“.

 

Anketa je sprovedena onlajn u periodu od  16. – 21. oktobra 2017. putem informativnih sajtova „Mađars So“ (www.magyarszo.rs) i „Hlas ljudu“ (www.hl.rs).

 

Rezultate ankete možete pročitati ovde: Pristupacne komunikacije KK

 

 

+100%-

Na stručnom skupu u Novom Sadu uspešno započeta kampanja o pristupačnim komunikacijama

 

U organizaciji “Heror Media Ponta” u studentskom domu “Evropa” u Novom Sadu danas je održan stručni skup sa temom “Pristupačne komunikacije”. Skup je otvorila Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i tom prilikom osnažila građane da prijave diskriminaciju, jer time ne pomažu samo sebi, nego i velikom broju drugih ljudi koji se suočavaju sa sličnim ili istim životnim situacijama.

Tamara Vlaškalin (Foto: Čila David)

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost je održala uvodno predavanje na temu pristupačnih komunikacija i ukazala na značaj socijalnog pristupa koji prepoznaje široku raznolikost funkcionalnih potreba i preporuku sistemskog pristupa komunikacijama kroz univerzalni dizajn, čime se omogućava pristupačnost usluga, informacija, obrazovanja, robe i arhitektonska pristupačnost svim ljudima bez diskriminacije.

Uvodno predavanje Marije Vrebalov (Foto: Čila David)

Marta Varju, glavna urednica dnevnih novina na mađarskom jeziku “Magyar Szó” izrazila je spremnost za unapređenjem pristupačnosti informacija u mediju na manjinskom jeziku koji uređuje.

Foto: Čila David

Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja je upozorila da u društvu i dalje postoji odvojenost osoba sa invaliditetom i osoba bez ikakvog fzičkog ili mentalnog oštećenja i da je odsustvo saosećanja jednih prema drugima u velikoj meri prisutno i takođe izrazila spremnost za uključenjem u aktivnosti koje platforma koja se bavi pristupačnim komunikacijama namerava da se bavi.

Foto: Čila David

Anđelka Ružin, sekretarka Saveza slepih i slabovidih Vojvodine je predstavila značaj Saveza koji postoji već 70 godina i istakla značaj sistemskog pristupa kada je reč o stabilnom finansiranju ovog udruženja građana. Veoma je značajno da u Strategiji o informisanju informisanje slepih i slabovidih ljudi bude ravnopravno uključeno. Iskazana je potreba za rehabilitacionim centrima koji će pripremati osobe kojima je tokom života oštećen vid da im se pomogne u savladavanju novih životnih okolnosti.

Foto: Čila David

Jadranka Raletić, predstavnica Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, udruženja koje u kontinuitetu radi preko 70 godina, kroz svoje izlaganje je iznela informaciju da je brojnost populacije u Vojvodini sa nekim stepenom oštećenja sluha oko 30.000 i konstatovano je da samo RTV Vojvodine i RTV Bečej imaju vesti i na znakovnom jeziku.

Foto: Čila David

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021 se složila da podizanje svesti može da se dostigne samo sistemskim rešenjima i poručila da grad Novi Sad sa titulom evropske prestonice kulture 2021. godine ima šansu da postane grad bele zastavice, što znači da je apsolutno pristupačan za sve ljude bez diskriminacije.

 

Nataša Heror (Foto: Čila David)

Nataša Heror, ispred Heror Media Ponta je istakla značaj povezivanja dve društvene grupe: nacionalne zajednice i osobe sa invaliditetom kroz zajednički rad na unapređenju vidljivosti i prisutnosti obe društvene grupe u javnom dijalogu.

 

Zaključci i preporuke sa ovog skupa su da sistem prepozna znakovni jezik kao maternji jezik i da se znakovni jezik uvede u obrazovni sistem, kao i da je uloga nacionalnih, lokalnih i manjinskih medija kao glavnih aktera u širenju ideje o pristupačnim komunikacija krucijalna, jer su upravo mediji ti koji kroz komunikaciju mogu da omoguće napredak društva u celini.

 

Pokrovitelj događaja je Uprava za kulturu Grada Novog Sada, podršku je obezbedila Fondacija Novi Sad EPK 2021, sponzor NLB Banka i prijatelji: kompanije Strauss Adriatic i Minaqua

 

+100%-

Poznata agenda stručnog skupa „Pristupačne komunikacije“

Stručni skup pod nazivom “Pristupačne komunikacije“ koji će se održati 26. oktobra 2017. u Novom Sadu (u Studentskom centru „Studentski dom »Evropa« – Európa Kollégium“) je događaj koji teži da poveća vidljivost višestruko marginalizovanih grupa što svakako jesu osobe sa invaliditetom, kao i da obuči medijie kako da se izveštava o ovoj temi i kako sami mediji mogu da postanu pristupačniji za osobe sa invaliditetom.

Uvodno predavanje na temu “Pristupačne komunikacije” će imati Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost. U okviru okruglog stola panelisti će biti Tanja Stojšić Petković, psihološkinja, 

Anđelka Ružin, sekretar Saveza slepih i slabovidih Vojvodin, Jasna Negovanović, rukovodilac specijalne biblioteke SSV, Jadranka Raletić, predstavnik Saveza gluvih i nagluvih Vojvodin, Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost, Marta Varju, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó, Ištvan Bodžoni, direktor RTV Pannon (tbc) i Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021.

Pored njih, Kiralj Karolj, profesor u elektro-tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu, će imati prezentaciju rezultata anketiranja mladih o temi Pristupačnih komunikacija, dok Aron Madaras, sociolog i novinar, će imati pedavanje na temu “Informisanje putem manjinskih medija očima novinara i sociologa”.

Detaljnu agendu možete pročitati ovde.

Foto: www.unsplash.com
@sammcghee

Pristupačne komunikacie i nacionalne manjine

Osobe sa invaliditetom čine 10% populacije društva u kom živimo, dok nacionalne manjinske
zajednice čine 20% našeg društva. Ukoliko je osoba pripadnik manjinske nacionalne zajednice i
istovremeno osoba sa invaliditetom, suočava se sa veoma složenim životnim okolnostim kojih
treba da budu svesni pripadnici većinskog naroda u svakom smislu.
Pristupačno informisanje je veoma važan segment koji u velikoj meri može doprineti boljem
položaju višestruko ugroženih društvenih grupa. Kao društvo obavezali smo se na prava pripadnika nacionalnih manjina da budu informisani na svom maternjem jeziku kao i na prava osoba sa invaliditetom da imaju pristup informacijama bez diskriminacije.
Manjinski mediji imaju tu vrstu senzibiliteta da se kvalitetno bave ovom problematikom i da
kroz aktivnu kampanju u svojim zajednicama doprinesu da se o pitanjima osoba sa invaliditetom
pokrene javni dijalog na nivou celog društva.
Projekat „Stručni skup Pristupačne komunikacije“ teži da poveže dve grupe manjinskih zajednica koje čine naše društvo: to su osobe sa invaliditetom i nacionalne manjine i time doprinese boljem razumevanju i intergaciji osoba sa invaliditetom u javni dijalog. Pokretanje dijaloga u medijima na jezicima manjina o potrebama i okolnostima sa kojima žive osobe sa invaliditetom doprinosi koheziji društva i razvijanju solidarnosti pripadnika nacionalnih manjina u razumevanju položaja osoba sa invaliditetom.
Opšti cilj projekta je edukacija manjinskih medija da u narednom periodu imaju kontinualnu
seriju članaka i emisija na temu pristupačnih komunikacija kao dela sastavnog korpusa ljudskih
prava. On je integrisan u PLUS dane interkulturalnosti Fondacije Novi Sad EPK 2021. a pokrovitelj je Uprava za kulturu Grada Novog Sada.
+100%-

Marija Vrebalov: Pristupačne komunikacije jesu ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz poštovanje svih ljudskih prava

 

Autorski tekst Marije Vrebalov na temu Pristupačnost i pristupačne komunikacije

 

Život kao pojavu karakteriše činjenica da ga je teško definisati. Za naučnike prirodnih i društvenih nauka, od davnina je bio izazov definisati život. Delimično, definisati život je izazov zbog toga što je život konstantan proces, a ne supstanca. Generalizovanje života kroz bilo kakvu definiciju je skoro nemoguće, jer je toliko različitih primera i oblika života da ga je nemoguće uobličiti, dati mu jedno i jednako značenje.

 

Ono što ja lično smatram zajedničkim za sve pojave i oblike života jeste njegova nemerljiva vrednost kroz unikatnost i raznolikost. Razna lica života i njihovo vrednovanje kroz prihvatanje, posmatranje i razumevanje, su za mene i moj život najinspirativnija pojava, najveći smisao i najviša vrednost. U biološkom i sociološkom smislu ta raznolikost je bogatstvo.

 

Kako se vladamo prema bogatstvu koje nas okružuje, čiji smo mi deo, to je za mene umetnost življenja. To je nauka koja se uči u kući, koja se uči u društvu i koja je na sreću konstantna promena, proces koji kao i sam život mora da teče.

 

Da bi se život podržao, kroz raznolikost učimo da je svako biće posebno, jedinstveno i deo istog tog bogatstva. Kao ljudska bića, u svojoj istosti smo ustvari potpuno jedinstveni i različiti.

 

Govorimo isti jezik, ne govorimo uopšte, govorimo različite jezike, verbalne ili znakovne, ne vidimo ili smo videći, vidimo različito, osećamo različito, krećemo se različito, različitih smo godina, različitih saznanja i spoznaja, različitih kondicija, privremeno negde u nekoj drugoj zemlji…

 

U tolikoj raznovrsnosti naše ljudske istosti, razvojem svesti razvija se i potreba za pojednostavljenim životnim aktivnostima. Kretanjem, informisanjem, obrazovanjem, stvaranjem, zabavom, lečenjem, održavanjem zdravlja, komunikacijom u najširem smislu ove moćne reči.

 

Ponekada, na žalost ove aktivnosti nekim ljudi nisu pristupačne uopšte. Šta znači termin pristupačnost? On je primenljiv na mnoge stvari, situacije, usluge i pojave uopšte. Nešto ili neko je pristupačno ako svi ljudi, bez obzira na svoj uzrast, pol, etničku pripadnost, veru, stepen obrazovanja, spretnost i veštost, fizičke karakteristike, psihičke karakteristike mogu da dodju do tog nečega, nesmetano koriste i upotrebljavaju podjednako sa svima drugima.

 

Kampanja Pristupačne komunikacije je začeta u dubokoj ljudskoj razmeni mene kao osobe sa invaliditetom i moje prijateljice koja na najsuptilnijem nivou duše razume celu širinu ova dva termina, svaki pojedinačni detalj i beskrajnu i nemerljivu važnost postojanja i razvoja pristupačnih komunikacija u svakoj sredini.

 

Marija Vrebalov (Foto: iz arhive M. V.)

Ne postoje obični i neobični gradjani. Postoje gradjani i svi imamo ista prava, a jedno od osnovnih je naše dostojanstvo. Još jedno od, mnogih važnih i bez prioritizacije bilo kog jer lično smatram da su sva podjednako najvažnija, jeste pravo na informisanje, koje je moguće samo ako su nam komunikacije pristupačne…

 

Kupiti dnevnu štampu ako možemo da stignemo do trafike, pročitati iste ako su na jeziku koji znamo da čitamo, u veličini slova koje možemo da vidimo, odgledati vesti na televiziji ako smo videći, ili odslušati ako smo čujući, prisustvovati na izložbi koja ima taktilne dijagrame za slike za slepe i slabovide, ili kupiti proizvod na čijoj je ambalaži uputstvo za najširi mogući dijapazon korisnika, sve ovo i još mnogo primera ukazuju da je kampanja Pristupačne komunikacije najpreciznije rečeno ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz uvažavanje i poštovanje svih ljudskih prava.

 

Marija Vrebalov

 

***Marija Vrebalov je odbornica u Skupštini grada Novog Sada već treći mandat na listi DS kao nestranačko lice, članica Saveta za osobe sa invaliditetom, konsultantkinja na projektima pristupačnosti i dizajna za sve, bivša zamenica predsednika Skupštine grada Novog Sada (2000-2012) i prva žena i prva osoba sa invaliditetom na visokoj funkciji.