+100%-

Put u budućnost vodi preko inovacionih sposobnosti medijskih organizacija

Dileme menadžmenta i urednika medijskih kuća da li i kako naplaćivati sadržaje na digitalnim platformama jesu sveprisutna pojava i u srpskoj medijskoj industriji. Jurij Giacomelli, osnivač i direktor slovenačke konsultantske kuće „Giacomelli Media“ (Ljubljana) je uveren da će u bliskoj budućnosti sve više medija prelaziti na neki oblik naplaćivanja digitalnog sadržaja.

 

U savremenom digitalnom dobu mediji ne samo da moraju da se menjaju, prilagođavaju, već to isto i u većoj meri znači i za novinare, urednike, medijske poslenike, koji moraju skoro svakog dana da uče i stiču nove veštine koje će koristiti u novinarstvu. Koje su neophodne veštine koje menadžment (manjinskog) savremenog medija mora da ima?

 

J. G.: Pre svega, menadžment savremene medijske kuće,  te urednici i novinari danas moraju mnogo bolje poznavati uticaj digitalnih tehnologija na ljudsko ponašanje i pogotovo samih digitalnih platformi (društvenih medija) na način komunikacije i socializacije. Moraju pratiti promene na tom području, koje se događaju, i prepoznati nove mogućnosti, koje se pružaju i potiču iz veće participacije, bolje pristupnosti, distributivne prioritete,  te instantnosti digitalnih medija, kao i nedostatke i opasnosti, kao što su „generation gap“ i neuključenost starijih generacija i fenomen „fake newsa“. To je novo polje novinarstva i izdavaštva za informativne medije.

Što se manjinskih medija tiče, posebno je kritično razumeti izazov digitalizacije za same nacionalne zajednice. Tradicionalni manjinski mediji sve više postaju „neobavezan“ član tih zajednica, a sa druge strane nikada nije bilo jednostavnije dostići javnost neke (nacionalne) zajednice. Zbog toga su mediji nacionalnih manjina na velikom testu.

 

U Srbiji nacionalni digitalni onlajn mediji, osim par izuzetaka, još uvek ne naplaćuju sadržaj, a u manjinskim medijima ni reči o tome.  Da li mislite da je takvo stanje neodrživo i da i u tom smislu treba da dođe do promena?

 

J. G.:  Uveren sam da će sve više medija, koji izlaze na digitalnim platformama, prelaziti na neke oblike naplaćivanja sadržaja, a to se i masovno događa. Jasno je da je stari model oglašavanja u štampanim medijima „mrtav“. Slično se događa i televiziji. Trebamo voditi računa o tome da se radi o jednom kompleksnom procesu, u kojem neophodno kohabitiraju različiti modeli, stari, novi, i da ne postoji jednostavno rešenje. Izazov nije u tome, kako se „prebaciti“ iz jednog stanja u drugo, nego u praćenju dugoročnog procesa, koji počinje kod primene novih znanja u novinarstvu, u redakcijama, kako i u digitalnom razvoju i u tržišnom delu medijskih organizacija. Trebamo učiti, eksperimentisati i graditi napredak korak po koraku. Put u budućnost vodi preko inovacionih sposobnosti medijskih organizacija.

 

Ceo svet je zahvatio problem pojave „fake news“, posebno na internetu. Kako se boriti protiv toga, kada je u pitanju world wide web?

 

J. G.:  Fake news je neophodna posledica omalovažavanja novinarstva zadnjih godina, i odnosa, koji prati proces digitalizacije i promena. Jednostavno nije dovoljno da postoje Twitter i Facebook, trebamo i novinare, urednike, a uz to, nezavisnu i finansijski snažnu medijsku industriju. Da bi obnovili sve to, moramo raditi na svim nivoima. Trebamo svetski regulatorni okvir, koji će od medijskih platformi, poput Facebooka ili Twittera, napraviti odgovorne medije, a trebamo i regulatorni okvir, koji će ograničiti uticaj privatnih interesa na medijsku industriju. Svakako trebamo dobre novinare i urednike, koji će imati mogućnosti, znanja i sposobnosti, da rade svoj posao. Kao što vidimo, živimo  u vremenu dubokih globalnih promena na tom području i samo ispitivanje o tome, kako zaustaviti fenomen „fake news“, već je signal neke naprednije faze.

 

U poslednje vreme socijalne mreže, konkretno Facebook pravi eksperimente vezane za explore i news feed, a srpski mediji konstatuju pad reacha na ovoj mreži i neki čak tumače da se radi o „udaru na slobodu medija“. Da li je stvarno tako?

 

J. G.:  To, da Facebook menja svoj odnos prema medijma, odraz je njihove tržišne snage, a sve to samo pokazuje, koliko su tradicionalni i lokalni mediji zavisni na Facebooku. Naravno, da to nije dobro za njih. Pre svega trebaju sami, srpski i drugi mediji,  proaktivnije graditi svoju relevantnost tako da stvaraju i jačaju svoje digitalne kanale do svojih javnosti.

 

Bliži se Prva evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima koja nosi u sebi inovacije u smislu eksperimenta: formiranja manjinske novinarske mreže. Možete li nam pojasniti o čemu se radi?

 

J. G.:  Svakako. Novinari „većinskih“ i „manjinskih“ medija u Srbiji sa podrškom profesora i studenata Fakulteta za menadžment iz Sremskih Karlovca aktivnosti na konferenciji će preneti u novinarske članke, intervjue i reportaže na različitim jezicima, stavljajući ih u smislene kontekste i u saradnji sa drugim prisutnim medijima sam događaj će javnosti preneti putem najpovoljnijih medijskih kanala. Bitno je da rasprave na konferenciji kontekstualizujemo. Tako će sama konferencija proširiti vlastiti kontekst i ojačati svoj „reach“. Treba napomenuti da je primarna ideja manjinske medijske mreže komuniciranje sa manjinskim zajednicama tokom rada projekta Novi Sad EPK 2021.