Leonardo da Vinči je svojevremeno objavio tekst u kojem navodi da je slika mnogo moćnija od pisane reči. Obrazloženje ove konstatacije je upravo u tome da se pisana reč mora pročitati u celosti da bi prenela poruku, dok slika prenosi poruku u trenutku kada se vidi. Ovo je glavni razlog postojanja karikature i njene potrebe da postoji uz pisanu reč.
U četvrtak, 10. novembra 2022. godine je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održano predavanje o Karikaturi u sklopu projekta Media Talks 2022. Predavanje je održao Pal Lephaft, karikaturista.
Karikatura je medijsko-umetnički izraz koji se koristi da najznačajnije događaje u društvu sublimira u jednu sliku i na taj način ostvari uticaj na čitaoca određenog medija. Ona ima snagu zbog svoje tragikomične istinitosti koja ostavlja utisak na posmatrača koju tekst ne bi mogao.
Karikatura se vezuje za smeh, ali cilj dobre karikature nije samo da nasmeje posmatrača, već da mu prikaže nešto što je u jednu ruku smešno, ali i nije zbog svoje često mračne pozadine.
Lephaft je naveo tri sloja jedne karikature: prvi sloj je onaj prvi utisak koji karikatura ostavlja, utisak koji svako evidentira prilikom prvog pogleda. Drugi sloj čine očigledni detalji koji predstavljaju dublju analizu određene karikature i koje posmatrači primećuju ako se na kratko posvete slici. Treći sloj zahteva veću angažovanost posmatrača jer zahteva određeno poznavanje politike, muzike i kulture, i predstavlja hermetičniji oblik shvatanja karikature koji nije dostupan velikom broju ljudi.
Zbog svoje slojevitosti, karikatura, kao i svako umetničko delo, može da se tumači na više načina. Rezultat toga je da ona podstiče ljude da razmišljaju na različite načine.
Sledeći zaključak predavanja je vezan za odnos stvarnosti i karikature – stvarnost je uvek bila najveća konkurencija karikaturi, jer nam se često može učiniti kao sama
karikatura. U ovoj konstalaciji stvari, posao karikaturiste je ograničen jer ne može puno toga da karikira.
Lephaft je napomenuo današnju problematiku prevelike mogućnosti za nastanak karikatura i srazmerno niske mogućnosti da se one objave, u kom slučaju one gube svoju moć jer ne dolaze do šireg auditorijuma. Uopštena senzibilnost prema karikaturi je opala, možda voljom čitalaca ali svakako, jednim delom, voljom uredništva medija.
Tu je napomenuto da slobodni i objektivni mediji ne postoje iz razloga što mediji uvek u određenoj meri odgovaraju na potrebe i želje svoje publike da bi ostali čitani ili gledani sa jedne strane, a sa druge, mediji ne mogu biti objektivni jer oni prenose svoje stavove i mišljenja o događajima koji se dešavaju, koji zbog čovekove prirode ne mogu biti sasvim objektivni. Tako i karikatura ne može biti sasvim slobodna i objektivna jer mora biti prilagođena kontekstu područja u kom se stvara i objavljuje; u zavisnosti od mesta o kojem i sa kojeg karikaturista izveštava, zavise i granice karikiranja. Tu je predstavljen primer šta bi smeo jedan karikaturista da predstavi u zamljama Centralne Evrope, a šta u zemljama Bliskog istoka; u kojoj meri karikaturista sme da karikira stvarnost ili ne.
Objektivnost karikature je nepostojeća jer čovek (koji stvara karikaturu i koji je konzumira) ne može biti u svojoj osnovi sasvim objektivan. Treća konstatacija je vezana za sam proces stvaranja karikature, za sublimaciju događaja i ličnosti u karikature.
Karikatura kao medijski izraz ima ograničen prostor i mogućnosti da prenese poruku. Svaki karikaturista kada treba da napravi karikaturu počne od toga da će to biti ,,freska” sa mnoštvom likova koji će prenositi neku situaciju, međutim zbog vremenske ograničenosti nastanka karikature, zbog roka da se materijal pošalje u štampu, broj karaktera te ,,freske” se smanjuje.
Na kraju se završi sa jednim likom i pažljivo odabranim simbolima koji će inicijalnu ideju za koju je potrebno više aktera, svesti na jednog, ali sa podjednako jakom porukom.
U okviru projekta Media Talks održaće se još dva predavanja 17. i 24. novembra 2022. godine u Kino-sali Filozofskog fakulteta od 15:00 časova.
Teme sledećih predavanja su:
17.11. Saradnja manjinskih i većinskih medija – Gvin Nisen, glavni i odgovorni urednik nemačkih novina iz Danske “Der Nordschleswiger”
24.11. Manjinski mediji i javni interes – Šta je sa javnim servisima? – Marija Arnautović, predstavnica organizacije Medijacentar Sarajevo koja se bavi mnogim projektima u sferi medija na teritoriji Evrope i Zapadnog Balkana.
Pratite nas na društvenim mrežama Facebook i Instagram.
Organizatori:
Heror Media Pont, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Filozofski fakultet u Novom Sadu.
Projekat Media Talks je podržao Pokrajinski sekretarijat kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne pokrajine Vojvodine i Gradska uprava za kulturu grada Novog Sada.
Tekst: Aradi Vladimir Huba
Autor karikatura: Pal Lephaft
Foto: Heror Media Pont