,,Manjinski mediji imaju vitalnu ulogu u obezbeđivanju verodostojnih informacija koje u kontekstu pandemije spašavaju živote.“
Danas je završena 4. Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima koja je ove godina održana onlajn.
Govoreći o inovacijama u kulturi i konceptu otvorenih gradova, Biljana Mickov, kulturološkinja sa Univerziteta u Remsu / Sorbona, Francuska, naglasila je da su inovacije neminovnost koje unapređuju kreativne procese.
„Kada govorimo o gradu, moramo podrazumevati grad kao kvalitet života. U tom konceptu važno je postaviti kulturu u centar razvoja grada, što se sve više dešava i u Novom Sadu sa projektom Evropska prestonica kulture 2021.“, rekla je danas Mickov u svom uvodnom predavanju [su_highlight background=“#99fffd“]„Otvoreni grad – inovacije u kulturi“[/su_highlight] u okviru 4. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima.
Nataša Heror i Biljana Mickov
“Inovacije postavljaju građane u centar razvoja procesa, dozvoljavajući im da sami kreiraju inovacije i na taj način podstiču novi termin – otvoreni gradovi. U ovom kontekstu mediji imaju značajnu ulogu jer dobijaju više slobode za kreativnost i demokratizaciju društva“, kazala je Mickov i naglasila da inovacije podstiču kreativni sektor u svim pravcima, one pomažu da razvoj kulture u globalnim gradovima postane vidljiviji.
Drugi konferencijski dan obeležila su i tri panela, u fokusu kojih je bila komunikacija, sagledana iz različitih uglova. Marija Mandić, viša naučna saradnica Balkanološkog insituta SANU, u razgovoru sa Natašom Heror, koja je moderirala panel [su_highlight background=“#99fffd“]„Sadašnjost i budućnost“[/su_highlight], podsetila je na termin „življena višejezičnost“, koja oslikava pre svega istoriju višejezičnosti na teritoriji Vojvodine i ukazala na sadašnjost višejezičnosti:
„Mi u modernim društvima uglavnom očekujemo da manjine budu višejezičke i da se prilagode većini. Smatram da, ako govorimo o komunikaciji, moramo da radimo na nekoj vrsti ravnopravnosti u komunikaciji i da naročito u etnički mešovitim sredinama radimo i na senzibilizaciji većine i na razvoju višejezičnosti i kod većinske etničke ili jezičke zajednice.“
Vincze Lóránt, predsednik FUEN-a i poslanik u Evropskom parlamentu, podsetio je da je 2017. godine, kada se obraćao na 1. Evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima, naglasio da su manjinski mediji esencijalni za očuvanje jezičkih identiteta manjinskih zajednica.
„Ova izjava danas, tokom pandemije korona virusa, još više dobija na težini“, rekao je Lóránt i ilustrovao je, kako je rekao, šokantim podatkom iz ankete koju je sproveo FUEN u saradnji Manjinskom intergrupom u Evropskom parlamentu pod nazivom „Do you speak Corona?“.
Nataša Heror i Marija Mandić
„Istražili smo upotrebu manjinskih jezika u 25 država u 43 manjinskih grupa i došli smo do podatka da u 44,2 % slučajeva informacije o kovid-19 nisu bile dostupne na manjinskim jezicima“, izjavio je Lóránt i dodao:
„Manjinske organizacije i manjinski mediji su bili jedini izvor tih informacija na njihovom maternjem jeziku i ovo naglašava važnost manjinskih medija za naše društvo i naše zajednice. Manjinski mediji imaju vitalnu ulogu u obezbeđivanju verodostojnih informacija koje u kontekstu pandemije spašavaju živote.“
Verodostojne informacije i inovacije i u manjinskim i lokalnim medijima su itekako prisutne, što je potvrdio panel [su_highlight background=“#99fffd“]„Podcast i streaming“[/su_highlight] koji je moderirala Vladimira Dorčova-Valtnerova, osnivačica i odgovorna urednica portala „Storyteller“.
Podkast je i u Srbiji sve popularniji, što dokazuje i platforma podcast.rs, agregator podkasta iz Srbije. „Podkast je audio streaming koji je kasnije dostupan na zahtev. To je radio 21. veka, odnosno personalizovani radio“, kazao je Vladimir Radinović, jedan od osnivača platforme podcast.rs, koji je podsetio da podkaste ne pripremaju samo mediji i novinari.
„Gledajući broj podkasta na našoj platformi, tu možda ima 10 % podkasta iza kojih stoje školovani novinari. Većina autora podkasta u Srbiji, a i u svetu, su hobisti. Odnosno neko ko ima određenu temu koja ga veoma interesuje, želi da okupi zajednicu oko te teme, da razgovara sa ljudima o njoj i smatra da je podkast dobri medij koji može da doprinese do tog cilja“, izjavio je Radinović.
Zajednica je važna za sve medije, pa tako i za podkaste. „Kada pričamo u kontekstu zajednice, podkasti su prava stvar zato što se dosta podkasta sluša preko slušalica i čim vi imate u ušima nekog ko vam priča, vi se povežete sa tom osobom“, rekla je Aleksandra Bučko sa portala „Fabrika kreativnosti“, u čijem fokusu je proizvodnja podkasta, i koja je ujedno koordinatorka kreiranja podkasta u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine – NDNV Podcasts.
„I mediji i novinari upravo na ovaj način mogu da izgrade poverenje koje je važno za izgradnju zajednice, a potom i da monetizuju tu vrstu produkcije. To nije lako, posebno u Srbiji, ali postoje načini da se to uradi. Znači, moguće je, ako dajete kvalitetan podkast, jer onda vam zajednica i vrati“, dodala je Bučko.
Panel „Podcast i streaming“
O tome da li postoji publika podkasta koji pripremaju mediji i novinari, konkretno portal MultiRadio, govorio je Dragan Gmizić, odgovorni urednik portala. „Kad je priča dobra, publika postoji. Mi smo spori, ali uporni da zadate ciljeve ostavrimo. Naš imperativ je da imamo što više dobrih autora i da se na različite načine obratimo publici. Odnosno da odgovorimo na interesovanja publike i na impluse koje dobijamo od nje“, kazao je Gmizić i dodao:
„Ponuda podkasta je ogromna i svet autora podkasta u kom možemo svašta da saznamo i otkrijemo je neverovatan. Doći do publike u ovoj zemlji je teško, ali moguće.“
Dejan Pavlović, koautor prvog podkasta na rusinskom jeziku „Kolo kazanja“, smatra da Srbija ne kaska puno za svetom, kada je podkast u pitanju. „Srbija ne kaska puno za svetom što se tiče podkasta, iako je na primer u Americi sve počelo mnogo ranije. Stižemo je i što se tiče tehnologije, i distribucije podkasta“, kazao je on.
Streaming, i to ne samo audio, je dostupan svima upravo zahvaljujući društvenim mrežama, kao što je Facebook, a mogućnost prenosa događaja uživo od nedavno koristi i nedeljnik na hrvatskom jeziku „Hrvatska riječ“ iz Subotice.
„Mi smo tek na pionirskim počecima, što se tiče prenosa uživo, streaminga“, izjavila je Zlata Vasiljević, glavna i odgovorna urednica „Hrvatske riječi“.
„Počeli smo pre nekoliko nedelja, iako smo mi zapravo štampani medij, ali smo prinuđeni da pratimo savremene trendove, tako da imamo i internet stranicu i Facebook stranicu. Počeli smo da prenosimo na Facebooku važne događaje za hrvatsku zajednicu u Vojvodini, jer smo procenlili da je značajno da čitaocima nedeljnika omogućimo da te događaje prate onog momenta kada se dešavaju. Povratne informacije su zaista dobre i broj gledanja uživo i posle na odloženo je zaista bio velik“, rekla ja Vasiljević i dodala da je u planu da se nastavi sa ovom dobrom praksom i da se pokrene i podkast.
Panel „Verski mediji“
Ovogodišnje konferencijsko izdanje mapiralo je položaj verskih organizacija i medija u kontekstu modernih medija i komunikacija. Na panelu pod nazivom [su_highlight background=“#99fffd“]„Verski mediji“[/su_highlight] kojim je moderirao Marko Tucakov, dopisnik nedeljnika „Hrvatska riječ“, učestvovali su Vinko Cvijin, sveštenik Katoličke crkve iz Vajske i glavni i odgovorni urednik časopisa „Zvorik“, Dušan Beređi, pastor Protestantske hrišćanske zajednice u Novom Sadu, teolog, autor YouTube sadržaja „Teologija uz jutarnju kafu“ i Miroslav Keveždi, filozof – religiolog koji su razvili konstruktivnu diskusiju o tome kako crkve komuniciraju sebe, verski život i učenje, a kako se mediji bore sa izazovima izveštavanja o verskim zajednicima.
„Verski mediji, odnosno crkve su u medijima prisutni već dugi niz godina, ne samo poslednjih tridset godina, ali kroz istoriju su ove informacije imale drugačiji karakter. Kada se radi o prisutnosti verskih zajednica na društvenim mrežama, još uvek postoji neka vrsta zbunjenosti, zato što se karakter različitih platformi različito tumači“, rekao je Miroslav Keveži i dodao da društvene mreže, kao intermediji, su velika šansa i za verske organizacije i verske medije.
„Kako se verske zajednice snalaze na internetu je interesantno pitanje za neko istraživanje, ali činjenica je da je sve veći zahtev pred sveštenstvom da ono, koje se inače bavi teškim teološkim pitanjima, sada to mora da pomnoži sa mediološkim znanjem, koje je isto tako postalo izuzetno zahtevno.
Predstavljajući časopis „Zvonik“, Vinko Cvijin je između ostalog rekao da se u kontekstu ovakvih i sličnih verskih časopisa ne može govoriti o finansijskoj održivosti, dok je Dušan Beređi podsetio na to da kreirati sadržaj na verske teme za platforme, kao što je YouTube, iziskuje dobru pripremu i veštine tehničkog, dizajnerskog, storytelling i sadržajnog tipa.
Beređi je takođe podelio svoje mišljenje na temu marginalizacije, odnosno diskriminacije pojedinih verskih zajednica u kontekstu javnih institucija, kao što je to napr. slučaj sa Protestantskom hrišćanskom zajednicom, koja je u zvaničnom registru crkava i verskih zajednica pri ministarstvu pravde. „Ipak, više nas naprimer gradonačelnik Novog Sada ne poziva na zvanične događaje, iako je to do pre petnaest godina bila redovna praksa“, kazao je Beređi i dodao da ih to ne sprečava da budu društveno angažovani, što je vidljivo u slučaju „Duge“, rehabilitacionog centra za zavisnike od teških droga, čiji je Beređi jedan od osnivača i upravljača.
Foto: Čila David, Video: Geza Juhas