+100%-

BILJANA MICKOV: Inovacije doprinose da razvoj kulture u gradovima postane vidljiviji

Biljana Mickov je kulturološkinja i urednica. Diplomirala je na Univerzitetu u Novom Sadu, takođe ima Evropsku diplomu iz menadžmenta u kulturi, Brisel (podržava UNESCO i Evropska komisija). Priredila je nekoliko značajnih knjiga o razvoju kulture i inovacijma u kulturi za nekoliko izdavača, a na ovogodišnjoj Evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i loklanim medijima biće uvodničarka na temu „Otvoreni grad – inovacije u kulturi“ i tom prilikom razgovarali smo sa njom.

Inovacije u svim oblastima su postali svakodnevnica već odavno. Ako pričamo o inovacijama o kulturi, šta one znače, u čemu se ogledaju i šta donose –  koji društveni boljitak?

„Živimo u zaista ubrzanom vremenu, inovacije su neminovnost, one unapređuju kreativne procese. Inovacije takođe podstiču kreativni sektor u svim pravcima, a podrazumevaju novine u procesima, servisima i efektivni način da se nešto uradi. Neki terotičari smatraju da su inovacije više ekonomske i društvene prirode pre nego tehnološki termin. Ja mislim da se prepliću i da su usko povezane. Ako pogledamo sektor kulture, vrlo si važne, pogotovo u kontekstu kulturnih politika gradova. Inovacije doprinose da razvoj kulture u gradovima postane vidljiviji, takođe postavlja građane u centar razvoja inovativnih procesa, dozvoljavajući im da sami kreiraju inovacije. To je novi termin koji se koristi pod nazivom Otvoreni grad.“

Inovacije u kulturi, zasigurno, znače i inovacije u medijima a to znači i „uvođenje“ ili „ustaljivanje“ ekonomije i preduzetništva u medijima, jer mediji jesu važan deo kulturnog sistema. Mediji, novinari i, po meni, treba da imaju i preduzetnički mindset. Kako se u sadašnjosti pozicionira ideja preduzetništva i ekonomije koja u medijskom sektoru ili medijskoj kulturi donosi i zarađuje, a ne samo troši, u Evropi i u Srbiji?

„Ima velike razlike kada mislite na Evropu, i na Srbiju. Konteksti su skroz različiti, pre svega zbog medijskih sloboda. Moja uža specijalnost su kulturne politike i menadžemnt u kulturi. Tačno, mediji su sastavni deo celog sistema. Globalno gledano, klasični mediji polako gube primat nad mrežama i medijskim platformama. To je isto oblik inovacija, ako uzmete da u Kini ili u SAD, najveću zaradu imaju pokretači platformi i mreža koje uključuju i medije, to vam dosta govori o tome kako može da se poboljša odnos prihoda u medijima. Za to je potrebno više demokratije, a kultuna politika je nešto što mora biti stabilno u Srbiji, sa velikim potencijalom razvoja, da bi mediji takođe imali mesto razvoja u svakom smislu.“

Kako se menja gorepomenuta ideja kultura + mediji + ekonomija + preduzetništvo + inovacije  i njena realizacija u vreme kada se menja ceo način komunikacije (u vreme pandemije korona virusa) – menja, koje oblike dobija?

„Pandemija utiče pozitivno na razvoj platformi, jer se više koriste, razvijaju se različiti oblici i mogučnosti. Ako uzmete primer da kada objavite knjigu u Kini ili Velikoj Britaniji, izdavač pored klasičnog tj. fizičkog primerka knjige ima još pet digitalanih formi iste te knjige koja se stavlja na platforme i mreže, to vam govori o tome da se ta vrsta inovacija još više ubrzava i razvija. Takođe je mnogo značajnije snimiti kratak video ili intervju o knjizi i plasirati ga medijski na platfome nego ga objaviti klasičnim putem. To su digitalane inovacije, drugo je pitanje kako to utiče na društveni kontekst. Politika je ta koja mora to da reguše u korist građana.“

Foto: iz arhive sagovornice B. M.