Stigli smo u osmicu. Kažu da je simbol izobilja. To i jeste bila inspiracija za ovaj put.
Ključne reči: Vojvodina, manjine, tradicija, izobilje, mediji.
Jesmo li sposobni da očuvamo vatru ,,tradicije izobilja”?
Tradicija izobilja je vibratna, živa, gizdava, ume i voli da stiče i da troši. Zna reda.
Ovi tekstovi su nekako ispali kao godišnja hronika uvida kako kolektivna svest živi. Zamuti mi se mozak od kritika, jadikovanja, nemanja i uglavnom živim na medija dijeti.
Ja sam opet stava da je pristup životu i radu samo stvar odluke. Da li život i rad posmatramo iz punine ili iz praznine.
Mislim da svega ima dovoljno, ukoliko imamo ideju šta je naš zadatak.
Sada vi već mislite, a kakve to ima veze sa manjinskim medijima i konferencijom? Ima, još kako!
Matrica po kojoj se u medijima radi je, mogu slobodno da kažem, izumrla vrsta. Živi na aparatima, dok neko namerno ili slučajno ne izvuče šteker iz struje.
Ljudi koji stvaraju javno mnjenje rade anestezirano. Lakše je, ne boli. Proći će.
Za redakcije su ljudi govorili da su košnice, da u njima vri od volje, vrednoće, ložnjave na život i prave vrednosti. Da se novinari i urednici bore za svoju priču i za naslov i za pažnju i za slušaoce i za gledaoce i za čitaoce.
Ovaj prethodni pasus zvuči kao iz filma. Realnost je brutalno oponentna. Šta nam se desilo?
Desilo nam se odsustvo odgovornosti. Mislimo da se sve podrazumeva i da sistem već ide svojim tokom.
Ovde se sada moram zadržati i elaborirati jednu činjenicu. Ta ista Vojvodina je bila mesto vrednih i radnih ljudi koji su znali da stiču i da troše, volela je samu sebe i volela je da živi pun život, koji nije uzimala zdravo za gotovo.
A gde smo sada? – Skupljeni do neprepoznatljivosti, samo se ,,štekamo” da se ne damo previše, jer su plate ionako male, pa ne vredi…
Vreme je da se uspravimo i da se protegnemo i da zavolimo i vrednujemo i sebe i ono što radimo i svet oko nas.
Nije sramota znati stvoriti i živeti u izobilju, sramota je biti bahat i pohlepan i sramota je ne živeti odgovorno svaki dan ceo dan, jer naš život i njegov kvalitet zavise samo od nas.
Nataša Heror
Ovaj tekst je lična kontemplacija autorke i ne odražava nužno stavove ostalih organizatora niti Pokrovitelja događaja.