Pal Lephaft, karikaturista
„Osnova svakog umetničkog izraza je da je on iznad jezičkih barijera i granica. Smeh, oslobađa od tegoba, od straha. Smeh je jedino sredstvo kog se boje oni koji imaju teška oružja u rukama!“
Predavanje ,,Karikatura“ se održava u četvrtak, 10. Novembra 2022. u 15:00 časova u kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad.
Link ka prijavnom formularu se nalazi OVDE
Na koji način vidite vašu ulogu karikaturiste u društvenom ambijentu u kojem danas živimo?
Od mog prvog crteža u Magyar Szo-u davne 1973. godine uradio sam puno karikatura, i svi mi karikaturisti smo mislili da karikatura može biti suštinski oblik javnog govora i nezaobilazan vid društvene komunikacije. Danas, mislim, da je javni govor i društvena komunikacija u jako lošem stanju, i u odnosu na to davno vreme moja uloga karikaturiste je minorna. Danas teško da mogu naći mesto gde mogu da objavim tolerantnu kritiku našeg društva ili stanja u kojem se društvo nalazi.
Radio sam i za budimpeštanske listove kao i za jedan list iz Brašova u Rumuniji i
što se tiče karikature situacija nije ni tamo bolja. Nas su diktature u kojima smo živeli naučile da nađemo prostor u kojem možemo da iskomuniciramo sa društvom, za razliku od zapadno evropske karikature koja je postala lenja i neinventivna. Pritisak koji osetite u diktaturi, tera čoveka da nauči mnoge stvari kako bi preživeo, ali nažalost danas imamo sve manje prostora za rad.
Koliki je realan uticaj karikature na kritiku društvene stvarnosti i aktuelnih društvenih dešavanja?
Uloga karikature koja je grafičko novinarstvo, je da komunicira čitljivim simbolima koji šalju javnu poruku najčešće čitaocima novina, ali i društvu u celini, međutim, kada bi karikatura imala tako veliku moć koju joj neki pridaju, veliki karikaturisti bi bili predsednici država. Ja sam radio u manjinskom mediju i smatram, da uslovno rečeno, etnička manjina mora da bude kritična prema predstavnicima većinskog društva u kojem je manjina, ali i prema svojim predstavnicima u javnom životu.
Imajući u vidu vaš bogati stvaralački opus, šta nam možete reći u pogledu univerzalnog
razumevanja poruka koje upućujete vašim karikaturama? Da li su one razumljive svim
zajednicama i da li možemo zaključiti da umetnički prikaz prevazilazi eventualne jezičke i
kulturološke barijere?
Osnova svakog umetničkog izraza je da je on iznad jezičkih barijera i granica. Tolerantnost društva je drugačija u Beogradu, Teheranu, Moskvi, i mi moramo da pazimo na granice do kojih možemo da idemo sa porukom koju jedna karikatura nosi u sebi. Ukoliko imate u vidu Charlie Hebdo, ja nisam bio za ono što je taj list radio. Po meni nije u redu da ja van mog društva ili svoje veroispovesti vređam nečija osećanja na taj način kako je Charlie Hebdo to radio. Ne volim da se religijski simboli upotrebljavaju na nedoličan način. Možda sam ja konzervativan, ali kada radite karikaturu morate da mislite na sve!
Da, karikatura je univerzalni jezik, pod njom prvo podrazumevam karikaturu bez reči, kojom ja putem prepoznatljivih simbola moram da približim temu. Suština portreta nije u tome da taj crtež u tehničkom smislu bude izvanredan, ali ako ta ličnost nije poznata u društvu ili ukoliko čitalac ne može da uporedi tu sliku sa slikom koju o njoj ima u glavi, onda nema dobre komunikacije. Nezavisno od toga u kom kulturnom ambijentu živimo, moramo naći simbole koji na pravi način komuniciraju sa ljudima.
Da li je smeh taj čarobni sastojak koji ujedinjuje društvenu zajednicu u svim svojim
raznolikostima?
Smeh, oslobađa od tegoba, od straha. Smeh je jedini element kog se boje oni koji imaju teška oružja u rukama. Ismejati nekog nije najveća stvar, mi karikaturisti smo kao dželati, možemo da „pogubimo“ bilo koga. Zato se naša odgovornost može sagledati kroz meru u pogledu ljudskosti, demokratije, da kada nekoga pokušamo da pogubimo, da taj naš odabir tih loših stvari koje iskažemo perom, bude čovečan i baziran na vrednostima za koje mislimo da to jesu. Endorfin je jedan od najvažnijih morfina u ljudskom organizmu i on se izlučuje kada se čovek smeje, kada vodi ljubav, ili kada jede čokoladu. Smeh ima mnogo veću snagu nego što mi to mislimo.
Link ka prijavnom formularu je OVDE
Razgovor vodio: Željko Ivanji