Konferencija

Ladeja Godina Košir: „Narodni običaji na savremeni način mogu postati super atraktivna turistička ponuda.“

Mediji igraju važnu ulogu u povezivanju folklora i tradicije u savremenom životu s lokalnim turizmom, podseća Ladeja Godina Košir, predsedavajuća Evropskom platformom zainteresovanih strana u kružnoj ekonomiji (ECESP) i osnivačica i izvršna direktorka Circular Change iz Slovenije, u susret Trećoj evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu, koja počinje već danas.

Ladeja je međunarodno poznata stručnjakinja za kružnu ekonomiju, govornica i ko-kreatorka međunarodnih CE događaja. Bila je finalistkinja The Circular Leadership Award 2018 (Davos VEF), prepoznata kao regionalna pokretačica tranzicije u kružnoj ekonomiji“. Koautorka je prve Mape puta ka kružnoj ekonomiji u Sloveniji i kreatorka i vođa tima godišnje međunarodne konferencije Circular Change. Ujedno je gostujuća profesorka na Univerzitetu Doshisha u Kjotu i jedna od vođa istraživačke grupe Sistemi cirkularne ekonomije pri Bertalanfi, centru za proučavanje sistemskih nauka (BCSSS) u Beču.

Kako manjinski (i lokalni) mediji mogu doprineti razvoju turizma i povezati regije u kojima su nastanjeni sa matičnim zemljama ili sa zemljama u kojima postoje veće ili manje zajednice pripadnika iste manjine?

L. G. K.: „Turizam igra važnu ulogu u razvoju lokalnih zajednica, gradova, regija. Budući da se ova industrija zasniva na uslugama kojima upravljaju ljudi, pruža sjajnu priliku za povezivanje onih koji imaju iste korene, govore istim jezikom i prihvataju slične vrednosti, bez obzira gde žive. Mi kao ljudska bića imamo snažnu potrebu da negde pripadamo, da se osećamo kao deo zajednice, da imamo društvenu mrežu sa kojom se možemo identifikovati. Poseta mestima u našoj matičnoj zemlji, gde se govori naš jezik i gde se deli duh naše domovine, uvek je ispunjavajuće iskustvo.

Danas mediji – ako se razumeju u širem kontekstu, ne samo kao „tradicionalni“ mediji – mogu značajno doprineti osećaju povezanosti. Društveni mediji u kombinaciji sa lokalnim i manjinskim medijima omogućavaju razmenu informacija, znanja, priča, slika, utisaka koji okupljaju ljude i povećavaju interesovanje za određene teme. Turizam je odličan „alat“ koji se može koristiti za dugoročno sistemsku izgradnju odnosa između manjina koje žive u različitim delovima sveta.“

Ekologija treba da ide zajedno sa turizmom, ali … Kako evropski manjiski mediji doprinose razvoju ekološke svesti, da li treba da prate ili analiziraju (lokalne) ekološke katastrofe i u tom kontekstu traže nove novinarske pristupe ovoj temi koji će pomoći zajednici da bolje razume odnose ljudi i prirode / ekologije i uticaja na čoveka i razvoj kanala i medija komunikacije sa prirodnim okruženjem?

L. G. K.: „Nažalost, ekologija nije uvek ugrađena u turizam. Naprotiv – možemo naći mnoge slučajeve čak i u našem regionu, gde je turizam doprineo degradaciji prirode i životnog okruženja, čak i smanjio kvalitet života lokalnih građana. Mediji bi trebali biti „pas čuvar“ koji kritički posmatra, istražuje, informiše i izveštava. Na lokalnom nivou lokalni mediji mogu igrati važnu ulogu jer novinari su tu da predstavljaju lokalnu zajednicu, imaju bolji pristup lokalnim resursima informacija i (obično) bolje razumevanje lokalnog konteksta od predstavnika nacionalnih ili međunarodnih medija. Profesionalizam u kombinaciji sa interesovanjem za pozitivan doprinos razvoju lokalne zajednice najbolja je moguća formula za stvaranje značajnih i uticajnih medijskih poruka. Imajući u vidu da smo danas svakodnevno preopterećeni svim vrstama informacija, posebno putem društvenih medija, od velike je važnosti kako su poruke dizajnirane, kakva se vrsta narativa koristi i koliko su relevantne za našu ciljnu publiku. Samo propovedanje o potrebi promene za očuvanje prirode i naše planete definitivno nije dovoljno. Ljudi se moraju identifikovati sa porukom, razumeti „šta je to za mene“ i uzbuđeni su da doprinesu nečemu što za njih ima značenje.

Na primer, kada je Fondacija Ellen MacArthur podelila poruku „U okeanu bi do 2050. moglo biti više plastike nego ribe“, mi smo se probudili. Ova poruka je jasna i obraća se svakom od nas. Volimo more. Volimo ribu. I ne želimo da budemo deo problema – želimo da budemo deo rešenja. Od tada su organizovane mnoge aktivnosti koje se bave pitanjem plastike, plastičnog otpada za jednokratnu upotrebu, morskim otpadom … Na lokalnom nivou lokalni mediji mogu voditi jednostavne, ali efikasne kampanje – podstičući ljude da piju vodu iz slavine umesto flaširane vode, na primer, i time smanjujući upotrebu plastičnih flaša. Mali korak, ali pozitivan.“

Tamo gde je turizam, uvek je i kultura. Da li su manjinske zajednice u Evropi takođe prepoznate kao zajednice koje donose modernu kulturu i umetnost, ili se podvlače stereotipi da manjinske zajednice „donose“ folklor i narodne običaje i tradicije? Kakva je uloga manjinskih medija u razbijanju predrasuda i da li manjinski mediji tu ulogu igraju?

L. G. K.: „Šta nije u redu sa folklorom i tradicijom? U potrazi za svojim korenima i identitetom, ponosićemo se na svoju kulturnu baštinu. Pogledajmo nordijske zemlje. Na primer, nedavnu pojavu „hygge“-a. O čemu se radi? Reč je o tradicionalnom načinu na koji Danci u zimskim danima provode vreme zajedno! Radi se o izgradnji osećaja za zajednicu, za pripadnost, brigu i ljubav. Nije li to nešto sjajno? Pozivamo prijatelje u naš dom, palimo sveće, pijemo čaj i uživamo u zajednički provedenom vremenu. U našem regionu se često stidimo svojih tradicionalnih navika, ali u njima ima neke magije. Samo moramo pronaći vezu između našeg savremenog životnog stila i suštine tih tradicionalnih navika – vrednosti se nisu promenile i one su najbolji mogući „lepak“ između sadašnjosti i prošlosti. Jednom kada pronađemo način za oživljavanje narodnih običaja na savremen način, ovo može postati super atraktivna turistička ponuda, zasnovana na lokalnoj kulturi, vrlo jedinstvena i nadahnjujuća. Lokalni i manjinski mediji su tu da pomognu da se to ostvari!“