Mladi ne čekaju da postanu budućnost. Oni je već oblikuju. Naša odgovornost je da budemo spremni da ih saslušamo, da se uključimo i pružimo im prostor i alate pomoću kojih mogu da pokrenu promene.
Prethodne dve godine u Srbiji pokazale su koliko su mladi spremni da se angažuju, javno iznesu svoje stavove i preuzmu aktivnu ulogu u oblikovanju ne samo političkih procesa, već i budućnosti svojih zajednica i društva u celini.
Godinama slušam pitanja poput: Kako zainteresovati mlade? Zašto se čini da su mlađe generacije nezainteresovane? Zašto ne pokazuju više interesovanja za ono što se dešava oko njih? Često se polazilo od pretpostavke da mlade ne zanimaju društvena pitanja, politika ili izazovi koji određuju njihovu budućnost. Međutim, nedavna iskustva u Srbiji dovela su takvo shvatanje u pitanje. Mladi su pokazali da im je stalo, da imaju svoje stavove i da su spremni da se zauzmu za promene koje smatraju neophodnim.
Možda bi zato trebalo da počnemo da postavljamo drugačije pitanje. Umesto da razmišljamo kako da zainteresujemo mlade, trebalo bi da se zapitamo da li im pružamo odgovarajuće mogućnosti, platforme i alate da to interesovanje izraze i pretvore u konkretno delovanje.
Slavija, 22.10.2026. Foto: Gavrilo Andrić / protesti.pics. https://protesti.pics/slavija
Jedna od najvažnijih pouka nedavnih iskustava u Srbiji jeste da uključivanje mladih zahteva mnogo više od samog poziva da učestvuju. To znači pružiti im stvarne mogućnosti da doprinesu, omogućiti im da utiču na razgovore i odluke i, pre svega, biti spreman da ih saslušamo. To podrazumeva i prihvatanje činjenice da se njihovi pogledi mogu razlikovati od naših. Ponekad će preispitivati ustaljene prakse, dovoditi u pitanje tradicionalne institucije ili predlagati rešenja koja izlaze iz okvira pristupa na koje smo navikli. To ne treba posmatrati kao prepreku, već kao priliku da preispitamo način na koji radimo i razmislimo kako možemo da napredujemo.
Još jedan važan element ove promene jeste uloga globalizacije i digitalne komunikacije. Svet u kojem odrastaju današnji mladi suštinski se razlikuje od sveta prethodnih generacija. Društvene mreže, digitalne platforme i trenutna komunikacija omogućile su razmenu informacija, povezivanje ljudi preko državnih granica i okupljanje oko zajedničkih pitanja na načine koji su pre samo nekoliko decenija bili gotovo nezamislivi. Lokalni problem može veoma brzo postati tema nacionalnog, pa čak i međunarodnog razgovora. Mladi mogu da uče iz iskustava svojih vršnjaka u drugim zemljama, pronađu inspiraciju u pokretima koji nastaju hiljadama kilometara daleko i koriste digitalne alate kako bi skrenuli pažnju na pitanja koja bi inače ostala zanemarena.
To je promenilo i način na koji mladi razumeju participaciju. Tradicionalni oblici angažovanja, poput formalnih sastanaka, institucionalnih konsultacija i ustaljenih organizacionih struktura, i dalje imaju svoje mesto. Međutim, oni više nisu jedini načini uključivanja, niti su nužno najdelotvorniji za dopiranje do mlađih generacija. Današnji mladi drugačije komuniciraju i organizuju se, a često očekuju neposredniji, pristupačniji i transparentniji odnos sa institucijama i organizacijama koje ih okružuju. Izazov zato nije u izboru između tradicionalnih i savremenih pristupa, već u pronalaženju načina da ih povežemo. Potrebno je da prepoznamo vrednost postojećih struktura, ali i da prihvatimo mogućnosti koje pružaju digitalna komunikacija i novi oblici participacije.
Slavija, 22.10.2026. Foto: Gavrilo Andrić / protesti.pics. https://protesti.pics/slavija
Ovo je posebno važno kada govorimo o zelenoj tranziciji. Klimatske promene, zaštita životne sredine i održivi razvoj za mlade nisu udaljene teme javnih politika. To su pitanja koja će neposredno oblikovati svet u kojem će živeti, raditi i podizati buduće generacije. Zato mlade ne treba posmatrati samo kao korisnike zelenih politika ili kao generaciju koja će jednog dana morati da se suoči sa posledicama današnjih odluka. Treba ih prepoznati kao aktivne učesnike u tom procesu, koji donose nove poglede, inovativne ideje i drugačije razumevanje izazova koji su pred nama.
Digitalizacija može imati važnu ulogu u omogućavanju takvog učešća. Ona mladima može pomoći da pristupe znanju, razvijaju nove veštine, povezuju se sa stručnjacima i organizacijama i sarađuju bez obzira na geografske granice. Istovremeno, otvara mogućnosti da pitanja životne sredine postanu razumljivija i bliža svakodnevnom iskustvu, naročito kroz povezivanje globalnih izazova sa lokalnim okolnostima. Međutim, sama tehnologija nije dovoljna. Digitalni alati imaju vrednost samo u meri u kojoj stvaraju mogućnosti da ljudi učestvuju, uče i da se njihov glas čuje.
Upravo zato inicijative poput GREENOVATE – Engaging Youth in a Digital Green Future 2.0 dobijaju poseban značaj. One pružaju priliku da se premosti jaz između generacija, tradicionalnih institucija i savremenih oblika komunikacije. Još važnije, podsećaju nas da uključivanje mladih ne sme biti svedeno na formalno ispunjavanje projektnih zahteva. Ono treba da bude kontinuiran proces u kojem mladi imaju stvarnu ulogu u oblikovanju javnog dijaloga, razvoju rešenja i uticaju na budućnost.
Iskustvo u Srbiji dodatno je učvrstilo moje uverenje da mlade ne treba nužno ubeđivati da im je stalo. Mnogo više je potrebno ukazati im poverenje, pružiti podršku i prostor za delovanje. Potrebne su im mogućnosti da svoje brige pretoče u ideje, a ideje u konkretne aktivnosti. Istovremeno, mi koji radimo sa mladima moramo biti jednako spremni da učimo od njih, prilagođavamo svoje pristupe i ponekad preispitamo ono što smo mislili da već znamo.
Izvor: greenovate.online
Slavija, 22.10.2026. Foto: Gavrilo Andrić / protesti.pics. https://protesti.pics/slavija