Većina ljudi je trenutno ili je u nekom trenutku pripadala diskriminisanoj ili marginalizovanoj grupi ljudi. – Istakla je Marija Arnautović, urednica portala Media.ba, portala u sklopu organizacije Mediacentar Sarajevo.
Marija je u četvrtak, 24. novembra 2022. održala predavanje na temu Manjinski mediji i javni interes – Šta je sa javnim servisima? u okviru projekta Media Talks koji se održavao u Kino-sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Činjenicom da svako može da postane deo diskriminisane ili marginalizovane grupe znači da izveštavanje o ovim grupama i njihovim problemima čini javni interes koji nije shvaćen kao takav.
Kao što je javni interes da ulice budu čiste ili da se različiti politički procesi vrše na transparentan način, tako je i izveštavanje o manjinskim, marginalizovanim i diskriminisanim grupama javni interes upravo zato što je to prvi korak ka ublažavanju problema sa kojima se ove grupe susreću.
Ako svako ima mogućnost da bude diskriminisan na određeni način, činjenje društva inkluzivnijim svodi ovu verovatnoću na mnogo niži stupanj. Obraćanje napomenutih grupa javnom dijalogu je korak ka poboljšanju njihovog trenutnog stanja – novinarstvo može svojim učestalim bavljenjem na određene teme da ima značajan uticaj na zajednicu.
Kako učiniti medijsku industriju inkluzivnijom u dva koraka?
Prvi korak je usavršavanje kompetencija novinara i novinarki da se bave temama diskriminacije. Ovo predstavlja najbitniji korak jer novinari moraju da znaju kako da priđu različitim grupama, da komuniciraju sa njima i da ih predstave javnosti.
Veoma je bitno savladati kontekst situacije grupe o kojoj se izveštava pre nego što se sačini reportaža. Novinari i novinarke imaju veliki zadatak da o temama koje su vezane za diskriminaciju izveštavaju na pravi način, bez senzacionalizma, negativnih konotacija ili uvredljivih izjava. Da bi se prvi korak uspešno implementirao, potrebno je novinarima i novinarkama objasniti zašto je važno o ovim temama izveštavati, kao što je važno izveštavati o dnevnoj politici ili ekonomiji, na primer.
Dnevna politika i ekonomija se smatraju jednim od najvažnijih stubova medijskog izraza, u tom kontekstu su društvene teme i teme vezane za kulturu sekundarne.
Međutim, društvene teme i kultura su teme koje se u mnogo većoj meri posredno tiču samih ljudi, dok politika neposredno utiče na svakodnevne živote građana i građanki.
Upravo iz ove paralele proizilazi potreba da se društvena pitanja, pitanja vezana za manjinske, marginalizovane i diskriminisane grupe predstave javnosti, jer ovi članci posredno utiču na kvalitet života tih grupa, čineći ih prihvatljivijim i poboljšavajući njihov socio-ekonomski položaj u društvu.
Drugi korak je dostizanje šire publike, što je veliki poduhvat.
Marija Arnautivić, pored portala Media.ba, vodi i portal www.diskriminacija.ba, portal koji se bazira na izveštavanju o temama mnogih prepoznatih i manje prepoznatih diskriminisanih i marginalizovanih grupa.
Diskriminacija.ba je primer dobre prakse kako implementirati prvi korak koji je napomenut, ali za drugi korak nema dovoljno kapaciteta da samostalno dođe do milionskih klikova, to jest, šire zajednice.
Dostizanje ovog cilja portal postiže saradnjom sa mnoštvom portala u Bosni i Hercegovini koji objavljuju njihov sadržaj. Na ovaj neposredan način, teme o kojima piše Diskriminacija.ba dostiže neophodnu kritičnu masu ljudi preko koje portal može da ostvari vidljiv uticaj u društvu.
Ovde nastupa odgovornost javnih servisa koji teme o diskriminisanim grupama treba da prepoznaju kao javni interes jer je deo društveno-korisnog rada u cilju poboljšanja kvaliteta života mnogih ugroženih grupa kojima svaka osoba u jednom periodu svog života može da bude deo.
Predavanje se završilo apelom na javne servise da bavljenje temama diskriminisanih, marginalizovanih i manjinskih zajednica čini jedno opšte javno dobro u koje moraju uložiti više truda, makar u većoj meri preuzimajući sadržaje sa portala poput Diskriminacije.ba ili bilo kog drugog primera dobre prakse ovakvog izveštavanja.
Projekat Media Talks su organizovali Heror Media Pont, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Filozofski fakultet u Novom Sadu uz podršku Gradske uprave za kulturu i informisanje Grada Novog Sada i Pokrajinskg sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne pokrajine Vojvodine.
Tekst: Aradi Vladimir Huba
Foto: Heror Media Pont