Dezinformacije i propaganda oblikuju lažne narative koji ograničavaju sposobnost ljudi da pravilno razumeju svoju situaciju i svet oko sebe, što dovodi do donošenja neinformisanih odluka.
Tema kojom otvaramo novu sezonu Media Talks je ,,Dezinformacije u javnom dijalogu“, a predavačica i naša sagovornica je Nj.E. Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Beogradu.
Možete li da nam kažete nešto o sebi i iskustvu u diplomatiji i komunikacijama, što vas je dovelo do teme dezinformacija/lažnih vesti?
Tokom svojih 27 godina karijere kao diplomata, radila sam na različitim bilateralnim i multilateralnim zadacima. Takođe sam imala priliku da studiram i radim u pet različitih zemalja. Trenutno obavljam svoju treću diplomatsku misiju kao ambasador i ponosna sam što mogu da služim u Srbiji, gde Švedska pruža podršku Srbiji u njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Svi diplomatski predstavnici Švedske, njih oko 100, angažuju se u promociji javne diplomatije. Njihov zadatak je da šire informacije o tome šta je Švedska, kako percipira i utiće na svet. Istovremeno, ističemo vrednosti koje su nam važne i ciljeve koje težimo da ostvarimo. Ključna komponenta Švedske diplomatije je podrška pravu građana na pristup informacijama, jer smatramo da je to osnovno ljudsko pravo i sastavni deo slobode izražavanja.
Ljudska prava, uključujući slobodu medija, demokratiju i vladavinu prava, su temelji švedske spoljne politike već decenijama. Verujemo da je međunarodni poredak zasnovan na pravilima i multilateralnoj saradnji ključ za stvaranje sveta koji je siguran i pravedan. Ne podržavamo ideju da bi međunarodni sistem trebao da bude monopol moći, već verujemo u pravičnost i ravnotežu među svim akterima.
Dezinformacije su postale jedna od glavnih globalnih briga. Kako vidite uticaj dezinformacija na društvo, politiku i međunarodne odnose, posebno u kontekstu Švedske i Srbije?
Dezinformacije i propaganda oblikuju lažne narative koji ograničavaju sposobnost ljudi da pravilno razumeju svoju situaciju i svet oko sebe, što dovodi do donošenja neinformisanih odluka.
Osim toga, dezinformacije i propaganda mogu duboko polarizovati javno mnjenje, promovisati nasilni ekstremizam, i širiti govor mržnje. Na kraju, ovo može ozbiljno ugroziti demokratske procese i smanjiti poverenje građana u demokratiju kao sistem.
Važno je napomenuti da dezinformacije i propaganda takođe igraju ključnu ulogu u hibridnim ratovima. Na primer, Rusija je dugo vremena koristila dezinformacije kako bi prikazala svog demokratskog, neutralnog i suverenog suseda Ukrajinu kao nacistički režim, iako je očigledno da to nije tačno, pogotovo s obzirom da je predsednik Ukrajine Jevrej. Rusija je mnogo uložila u plasman ovakvog narativa, koji je kasnije upotrebila kao izgovor za punu invaziju i masovne zločine.
U protekle dve godine, vođene su kampanje dezinformacija protiv Švedske. Jedna se tiče stanja Muslimana u Švedskoj, tvrdi se da Službe za zaštitu dece otimaju muslimansku decu – ove kampanje imaju za cilj da diskredituju Švedsku u očima sveta.
Kao ambasadorka Švedske u Beogradu, da li biste mogli da podelite neke konkretne inicijative ili strategije koje je Švedska usvojila u borbi protiv širenja dezinformacija, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu?
Švedska je nedavno uspostavila Nacionalni centar za sajber bezbednost i Nacionalnu agenciju za psihološku odbranu za borbu protiv i sprečavanje dezinformacija i hibridnog ratovanja.
Vladina agencija, poznata kao Švedski savet za medije, ima zadatak prikupljanja, tumačenja i širenja istraživanja o korišćenju medija od strane dece i mladih. Takođe proizvode informativne i obrazovne materijale o medijskoj i informacionoj pismenosti (MIL) namenjene školama i bibliotekama.
Medijska pismenost je obavezan predmet u srednjoj školi kako bi se ojačale sposobnosti učenika da kritički procenjuju izvore informacija.
Švedska takođe podržava istraživačko novinarstvo u Srbiji kroz podršku demokratskih inicijativa i inicijativa za ljudska prava.
Međutim, naglasila bih da je najvažniji faktor u ovom kontekstu sloboda medija i pristup informacijama zasnovanim na činjenicama. U Švedskoj, sloboda medija je ustavom zagarantovana, a naš Zakon o slobodi štampe, koji datira iz 1766. godine, predstavlja najstariji takav zakon na svetu.
Sloboda izražavanja, uključujući slobodu medija, igra ključnu ulogu u švedskom društvu. Sloboda govora, slobodni mediji i opšta otvorenost i transparentnost su osnovni stubovi našeg društva, raznovrsnost stavova čini društvo jačim.
Prema našem Ustavu, vlasti su odgovorne građanima i sve informacije moraju biti slobodno dostupne. Zakon takođe štiti identitet izvora koji novinama, novinarima ili agencijama pružaju informacije, a novinari nikada ne mogu biti prisiljeni da otkriju svoje izvore.
Pravo pristupa javnim informacijama predstavlja temelj švedske demokratije, što omogućava široj javnosti i medijima da prate aktivnosti vlasti na svim nivoima – nacionalnom, regionalnom i lokalnom. Transparentnost smanjuje rizik od zloupotrebe moći.
U Švedskoj, državni službenici i drugi koji rade za vladu imaju slobodu da obaveste medije ili eksternu javnost o pitanjima koja smatraju relevantnim.
Švedski mediji su nezavisni od političke moći i drže političare odgovornim za različita zbivanja, štiteći time javni interes. Vlasništvo nad medijima je odvojeno od političara koji vrše izvršne i zakonodavne funkcije. Aktivni političari nemaju mogućnost da sede u odboru direktora javnih medija ili medijskih regulatora. Postoji konsenzus o potrebi za javnim medijima.
Javne medije reguliše nezavisna komisija za medije koja je deo Švedske uprave za štampu i elektronske medije, dok nezavisni medijski ombudsman prihvata žalbe o etičkim pitanjima.
Uopšteno govoreći, novinari u Švedskoj rade slobodno i nezavisno bez ikakvih većih ograničenja ili mogućnosti da budu podmićeni ili otpušteni zbog svog mišljenja. Novinarski izvori su zakonom zaštićeni.
Posledica svega ovoga je visok stepen poverenja u javne medije u Švedskoj.
MediaTalks 2023 ima za cilj da promoviše medijsku pismenost i odgovorno novinarstvo. Koliko je medijska pismenost važna u borbi protiv dezinformacija u medijima i koje korake pojedinci mogu preduzeti da postanu kritički medijski konzumenti?
Medijska pismenost je ključna u današnjem društvu, kako u lokalnom, tako I u globalnom kontekstu. Ovo je moj savet svima koji konzumiraju medije, bilo da su društveni, štampani ili TV:
- Budite kritični prema izvorima, ne širite glasine i tražite proverene informacije od javnih vlasti.
- Obratite posebnu pažnju na informacije koje uznemiravaju, plaše ili izazivaju jake emocije. Možda postoji neko ko pokušava da utiče na vas.
Kada naiđete na informaciju, zapitajte se:
- Da li je informacija tačna, ima li smisla?
- Da li se ovaj podatak može proveriti kroz druge izvore?
- Ko je autor i u kojoj meri je taj medij kredibilan da iznosi stavove i/ili podatke koje iznosi?
- Koliko su taj podatak, slika ili video stari? Da li se govori o nečemu relevantnom, ili se samo recikliraju stare informacije?
- Zašto se ova informacija širi, ima li neko koristi od toga da vi vidite nešto na određeni način?
Možete li da navedete neke uspešne primere međunarodne saradnje u rešavanju pitanja lažnih vesti i kako zemlje poput Švedske i Srbije mogu da sarađuju u tom pogledu?
Pre svega, izbegavam termin „lažne vesti“. Vesti uvek treba da budu nepristrasne informacije zasnovane na činjenicama. Radije koristim druge termine poput dezinformacije ili propagande.
Sada postoje mnoge međunarodne inicijative i napori u borbi protiv dezinformacija, čiji su deo i Srbija i Švedska. UN, UNESCO, OEBS ODIHR i Savet Evrope predvode glavnim međunarodnim naporima. Među njima, UNESCO je izdao Priručnik za obrazovanje i obuku novinara (A Handbook for Journalism Education and Training).
Takođe, Evropska unija je usvojila akcioni plan protiv dezinformacija.
Digitalno doba donelo je nove izazove kada je u pitanju širenje informacija. Po vašem mišljenju, kakvu ulogu bi platforme društvenih mreža i tehnološke kompanije trebalo da imaju u rešavanju problema dezinformacija na njihovim platformama?
Platforme poput Fejsbuka, Tvitera i TikToka su kritikovane zbog širenja dezinformacija i zbog toga što ne čine dovoljno da to spreče. S druge strane, ovi kanali su takođe korisni za angažovanje, solidarnost i organizovanje građana.
EU je prošle godine usvojila veoma značajnu legislativu koja ima za cilj da spreči govor mržnje, propagandu i dezinformacije. Zakon o digitalnim uslugama (Digital Services Act) i Zakon o digitalnim tržištima (Digital Markets Act) imaju za cilj stvaranje sigurnijeg digitalnog prostora u kojem su ljudska prava korisnika zaštićena i preduzetnici imaju uspostavljen sistem jednakih uslova.
Konkretan primer njegove primene je kako je EU nedavno izdala upozorenje Ilonu Masku zbog navodnih dezinformacija o Hamasovom napadu na Izrael, uključujući dezinformacije i „prenamenjene stare slike“, na X-u, poznatijem kao Tviter.
Ako Mask, vlasnik X-a, ne postupi, može se suočiti sa kaznom koja iznosi 6% prihoda X-a ili sa zabranom poslovanja u EU.
Za kraj, sa kojom porukom ili saznanjem bi ste hteli da učesnici odu sa vašeg predavanja o dezinformacijama na MediaTalks 2023 u Novom Sadu?
Ključni je značaj slobode medija za napredovanje društva, potreba da uvek budete na oprezu, da proverite svoje izvore i da zaštitite činjenice.
Razgovor vodio Aradi Vladimir Huba
Organizatori Media Talks-a su Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija
Pokrovitelji: Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada
U saradnji sa Ambasadom Švedske u Beogradu