+100%-

Manjinska moderna kultura se još uvek ne prepoznaje kao (turistički) potencijal za samopromociju

 

 

Ovogodišnji dijalog komunikacione platforme koju nosi Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima se u ovoj godini okreće turizmu i jedan od panela biće posvećen rusinskoj kulturi u kontekstu turizma. Upravo na ovu temu smo popričali sa direktorom NIU „Ruske slovo“ Dr Borisom Vargom.

 

Na koji način manjinski i lokalni mediji doprinose razvoju turizma sada, a kako bi možda u budućnosti mogli to da rade na inovativniji način?  

 

„Mogu da doprinesu svesti o važnosti turizma i, kada je reč o etno, ruralnom ili verskom turizmu, da pozivaju na participaciju. Međutim, za razvoj pomenutih grana turizma ključni su elektronski i štampani mediji sa nacionalnom pokrivenošću, pa čak i internacionalni. Ponekad je dovoljna neka reportaža ili prilog da skrene pažnju na određenu turističku atrakciju.

 

Lokalni i manjinski mediji mogu da doprinesu tome da se unapredi određena grana turizma, da pokažu šta je standard kako bi određena sredina bila konkurentna i privlačna za turiste.“

 

Da li NIU „Ruske slovo“ sa svojim nedeljnikom, omladinskim i dečijim časopisom, i možda drugim izdanjima podstiče, ili prezentuje turističke potencijale Vojvodine, i kako konkretno?

 

„Ne postoji specijalni program ili projekat za tako nešto, ali samim tim što naša izdanja prate aktivnosti i pokreću određene teme vezane za turizam – promovišu turističke potencijale mesta i opština u kojima žive Rusini i Vojvodinu uopšte.

 

Nedeljnik “Ruske slovo” bio je medij odakle su pokrenute ideje za organizovanje manifestacije Dani paprike u Ruskom Krsturu, koja postaje glavna agroturistička manifestacija u tom mestu, na kojoj se promoviše i kulturu rusinske zajednice.

 

Etno i gastro turizam je popularni deo turističkog potencijala Vojvodine i mogao bi da privuče još više turista ako bi postojao koordinisani program koji bi pratili mediji, kao što su vinski put, sezonska gastronomija, regionalne turističke ture. “Ruske slovo” je otvoreno za takav vid saradnje jer se preko nje promoviše kultura raznih zajednica Vojvodine.“

 

Rusinska folklorna ornamentika / Foto: I. Orsag

 

Koje je mesto kulture zajednice Rusina u Vojvodini u sistemu turizma Vojvodine? Kakvi su potencijali, a kakvo realno stanje?

 

„Uvek je gastro turizam popularniji od turizma vezanog za kulturu, kada je reč o Rusinima. Ali to je i opšti trend. Krenimo od sebe, ako upoznajemo novu zajednicu među prvim stvarima koje nas interesuje je njihova kuhinja. Šta proizvode od alkoholnih pića? Rusini imaju svoju specifičnu i prepoznatljivu kuhinju. Zato promocija rusinske kuhinje i tradicije ima potencijal da postane deo i masovnijeg turizma. Delimično je to i predstavljnaje kulture te zajednice, ali u etničkom smislu.

 

Agrokultura takođe ima ogromni potencijal. Već sada se Ruski Krstur naziva “vojvođanskom prestonicom paprike” ili “drugom srpskom prestonicom paprike, uz Leskovac”. Dani paprike u Ruskom Krsturu svake godine sve više postaju pravi karneval paprika.

 

Kada je reč o rusinskoj kulturi kao turističkom potenciju, mislim da za to ne postoji veliko interesovanje, pa zato i ne postoji osmišljena turistička ponuda. Pre svega zato što festivali kulture rusinska zajednica organizuje više za svoje predstavnike, a ne da bi se promovisala među drugim kulturama. Rusinska zajednica u Vojvodini ima muzejsku zbirku u Ruskom Krsuru i lokalne etno zbirke u Đurđevu i Kucuri i one su prilično reprezentativnog karaktera.

 

Postoji odličan potencijal među letnjim omladinskim festivalima kao što je “Vodova fest” i drum”n”bass zajednice “Drop sensei”, koji su za kratko vreme bolje promovisali mesto u kojima žive Rusini, odnosno Ruski Krstur, nego svi festivali tradicionalne kulture poslednjih decenija. Na žalost, institucije rusinske kulture i zajednice uopšte ne prepoznaju u modernoj kulturi potencijal za samopromociju i ne osećaju popularnu kulturu kao svoju. Interkulturalnost i širenje turističkog potencijala je tu zatajilo. Mnogi su smatrali (i još uvek su u to ubeđeni) da popularna elektronska i rok kultura – ne pripadaju Rusinima. Ali to je infekcija balkanskim virusom kojim su mnogi zaraženi…

 

Kad smo već kod toga. Opasnost svih etno, gastro i agroturističkih manifestacija koje promovišu neku lokalnu ili nacionalnu zajednicu jeste njihovo pretvaranje u pučke zabave, pijanke i orgije nacional šovinizma, koje podilaze primitivnim strastima i pogoduju pojedinim političkim interesima. A toga još koliko ima po Vojvodini i Srbiji, o čemu redovno piše naš kolega iz časopisa Vreme Dragan Todorović.“

 

Turizam i partnerska-sponzorska saradnja manjinskih medija sa različitim turističkim subjektima, organizacijama, ustanovama mogla bi doneti benefite ne samo njima, turizmu i sl. , već i samim medijima u vidu unapređenja finansijske samoodrživosti, odnosno „prikupljanja“ finansijskih sredstava koja bi se mogla iskoristiti za tehničku modernizaciju, ljudske resurse i sl. Da li postoji u NIU „Ruske slovo“ ovakav medijski biznis pristup ili model, i da li ste o njemu uopšte razmišljali? 

 

„NIU “Ruske slovo” prati aktivnosti organizacija koje se bave promovisanjem turizma, a posebno rusinske kulture kroz turizam. Naša ustanova piše o aktuelnim poteškoćama sa uspostavljanjem legalnog turizma u mestima i opštinam u kojima žive Rusini, a takođe pokreće i debate vezane za pomenute kontroverze na temu turizma. Jedan od projekata koji je u dugoročnom planu NIU “Ruske slovo” je rusinski multimedijalni kuvar na srpskom i engleskom jeziku, sa video snimkom, raskošnim fotografijama i muzikom.“


Autorka naslovne fotografije: V. Vujačić