+100%-

Minority Safepack: Evropska komisija okrenula je leđa nacionalnim manjinama

14. januara 2021 –  Evropska komisija je odlučila da ignoriše glas više od jednog miliona građana EU i glas Evropskog parlamenta. Komisija neće pokretati pravne akte za zaštitu nacionalnih i jezičkih manjina u okviru manjinske SafePack Evropske građanske inicijative.

 

Evropska komisija je svojom odlukom okrenula leđa nacionalnim i jezičkim manjinama, građanima potpisnicima, pozivu Evropskog parlamenta da „predloži zakonske akte“, kao i velikom broju nacionalnih i regionalnih vlada i zakonodavnih tela koja podržavaju sve zemlje Evropa.

 

„Komisija je odbila zahtev onih kojima očuvanje evropskog jezičkog i kulturnog nasleđa nije samo zvučni slogan, već svakodnevni izazov. Stav Komisije nije ništa drugo nego pokroviteljsko tapšanje po našim plećima, dok je 1.123.422 potpisnika čekalo konkretne mere i akcije. Komisija je sada izneverila približno 50 miliona građana Unije koji pripadaju nacionalnim i jezičkim manjinama. Milioni njih već žive u situaciji nejednakosti u svojoj zemlji, sada im Evropska komisija, koja bi trebalo da bude čuvar demokratije, vladavine zakona, dostojanstva i pravde, takođe okreće leđa “, prokomentarisao je predsednik FUEN-a i poslanik u Evropskom parlamentu Lorant Vincze.

 

Inicijatori i potpisnici manjinske inicijative SafePack ranije su okupili neviđen broj pristalica u Evropi oko pitanja nacionalnih manjina. Iza nje stoje dva revolucionarna sudska postupka CJEU, uspešna panevropska kampanja prikupljanja potpisa, podrška Evropskog parlamenta izražena u rezoluciji sa preko 75% datih glasova, kao i veliki broj nacionalnih i regionalnih odobrenja izražene u jednoglasno ili gotovo jednoglasno usvojenim rezolucijama, uključujući Bundestag Nemačke, Drugo holandsko veće, Parlament Mađarske, Landtag Schlesvig-Holstein, Saksonija i Brandenburg, Landtag autonomne pokrajine Bolzano-Južni Tirol i frizijski parlament.

 

Prema inicijatorima, odluka Evropske komisije je pogrešna u nekoliko aspekata. Diskredituje instrument Evropske građanske inicijative, jedini instrument participativne demokratije EU, odbijanjem pokretanja zakona u slučaju pete po redu uspešne inicijative. Umesto da se približi građanima, EU neprestano ignoriše njihove predloge – ovo je danas demokratski deficit EU.

 

Komisija je takođe odbila poziv Evropskog parlamenta kao suzakonodavca da pokreće zakonodavne akte, uprkos činjenici da je velika većina članova svih političkih grupa u parlamentu podržala inicijativu.

 

Vincze se u ime inicijatora manjinske inicijative SafePack ECI zahvalio svima koji su verovali u to i zalagali se za to tokom celog dana. Zahvalio je onima koji su svojim potpisima podržali inicijativu i izabranim političkim liderima koji su podržavali nacionalne i jezičke manjine u Evropskom parlamentu, ali i u nacionalnim parlamentima, većinom kao većinski predstavnici.

 

„Tokom proteklih osam godina stvorili smo vrednost: okupili smo nacionalne i jezičke manjine širom Evrope koje su postavile zajedničke ciljeve. Nivo saradnje koji smo postigli je do sada bez premca. Postavili smo temelje na kojima sada možemo zajedno graditi. Stavili smo pitanje nacionalnih manjina na dnevni red evropske politike i skrenuli pažnju na sve ono što nacionalne zajednice mogu pružiti Evropi, ali i na naše probleme i očekivanja. Veliki broj država članica i regiona stao je uz nas. Žalosno je što konačnu odluku u našem slučaju nisu doneli izabrani predstavnici, već birokrate, koji su nam u stvari od samog početka valjali prepreku za preprekom. Znamo da smo u pravu, želimo najbolje za naše manjinske zajednice, želimo najbolje za države članice, želimo najbolje za Evropu, a ovo ne može da nam oduzme rezultate našeg rada od skoro jedne decenije odluka Komisije. Uprkos razočarenju, nećemo odustati i molimo sve one koji su nas do sada podržavali da ne odustaju. Stvorili smo temelje na kojima ćemo graditi Evropu koja sve svoje građane vidi kao zaista jednake ”, rekao je predsednik FUEN-a Lorant Vince.

 

Izvor: FUEN

+100%-

REDAKCIJSKI OSVRT: Mediji na jezicima nacionalnih manjina i javni dijalog

 

Ako se postavlja pitanje da li mediji na jezicima nacionalnih zajednica učestvuju u javnom dijalogu, onda je jedan i jedini, pravi odgovor DA.

 

Možda bi bilo dobro transformisati početno pitanje u sledeća pitanja: na koji način manjinski mediji učestvuju u javnom dijalogu, da li zadovoljavaju postulate i funkcije modernih medija, da li oni u stvari ispunjavaju ulogu komunikatora, moderatora, ili medijatora, uloga koja je u modernom poimanju masovnih medija vrlo bitna a koja znači posredovanje informacija izmedju vlasti i javnosti, u najužem smislu, da ne idemo sada u nižu paradigmu.

 

Mediji jesu prenosioci poruka, ali i učesnici u produkovanju njihovih značenja. To znači da moramo uvek biti svesni efekata medijskog delovanja.

 

Suština modernog medija jeste da bude prevashodno medijator uz karakteristike komunikatora i moderatora, ali i watchdog, to jest čuvar kapije, znači kanal masovne komunikacije koji pokreće razmenu informacija, objavljuje ih, vrednuje i na taj način gradi societu, pruža konzumentima razna tumačenja raznih pojava, od socijalnih, političkih, kulturnih, zabavnih, edukativnih i sl., informacije o dobroj praksi, kritiku loše prakse, da bi na taj način doprineli izgradnji, utopistički rečeno, boljeg sveta.

 

Nada Zgrabljić Rotar u svom tekstu Mediji – medijska pismenost, medijski sadržaji i medijski utjecaji na pominje da „u demokratskim društvima, kao posrednici izmedju vlasti i javnosti, mediji trebaju biti nadzor vlasti i informirati javnost o svim relevantnim temama za društvenu zajednicu, kako bi se ispravno formiralo javno mišljenje gradjana, uzimajući u obzir njihovu ideologiziranost, svojstvenu medijskom kao i svakom drugom društvenom diskursu, te njihovu formu koja ne odražava, ne zrcali stvarnost, nego je konstruira.“

 

A sve ovo se tiče i medija manjinskih zajednica, jer su svakako deo medijskog sistema, stoga sva pravila i zakonitosti se odnose i na njih.