+100%-

Marija Vrebalov: Pristupačne komunikacije jesu ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz poštovanje svih ljudskih prava

 

Autorski tekst Marije Vrebalov na temu Pristupačnost i pristupačne komunikacije

 

Život kao pojavu karakteriše činjenica da ga je teško definisati. Za naučnike prirodnih i društvenih nauka, od davnina je bio izazov definisati život. Delimično, definisati život je izazov zbog toga što je život konstantan proces, a ne supstanca. Generalizovanje života kroz bilo kakvu definiciju je skoro nemoguće, jer je toliko različitih primera i oblika života da ga je nemoguće uobličiti, dati mu jedno i jednako značenje.

 

Ono što ja lično smatram zajedničkim za sve pojave i oblike života jeste njegova nemerljiva vrednost kroz unikatnost i raznolikost. Razna lica života i njihovo vrednovanje kroz prihvatanje, posmatranje i razumevanje, su za mene i moj život najinspirativnija pojava, najveći smisao i najviša vrednost. U biološkom i sociološkom smislu ta raznolikost je bogatstvo.

 

Kako se vladamo prema bogatstvu koje nas okružuje, čiji smo mi deo, to je za mene umetnost življenja. To je nauka koja se uči u kući, koja se uči u društvu i koja je na sreću konstantna promena, proces koji kao i sam život mora da teče.

 

Da bi se život podržao, kroz raznolikost učimo da je svako biće posebno, jedinstveno i deo istog tog bogatstva. Kao ljudska bića, u svojoj istosti smo ustvari potpuno jedinstveni i različiti.

 

Govorimo isti jezik, ne govorimo uopšte, govorimo različite jezike, verbalne ili znakovne, ne vidimo ili smo videći, vidimo različito, osećamo različito, krećemo se različito, različitih smo godina, različitih saznanja i spoznaja, različitih kondicija, privremeno negde u nekoj drugoj zemlji…

 

U tolikoj raznovrsnosti naše ljudske istosti, razvojem svesti razvija se i potreba za pojednostavljenim životnim aktivnostima. Kretanjem, informisanjem, obrazovanjem, stvaranjem, zabavom, lečenjem, održavanjem zdravlja, komunikacijom u najširem smislu ove moćne reči.

 

Ponekada, na žalost ove aktivnosti nekim ljudi nisu pristupačne uopšte. Šta znači termin pristupačnost? On je primenljiv na mnoge stvari, situacije, usluge i pojave uopšte. Nešto ili neko je pristupačno ako svi ljudi, bez obzira na svoj uzrast, pol, etničku pripadnost, veru, stepen obrazovanja, spretnost i veštost, fizičke karakteristike, psihičke karakteristike mogu da dodju do tog nečega, nesmetano koriste i upotrebljavaju podjednako sa svima drugima.

 

Kampanja Pristupačne komunikacije je začeta u dubokoj ljudskoj razmeni mene kao osobe sa invaliditetom i moje prijateljice koja na najsuptilnijem nivou duše razume celu širinu ova dva termina, svaki pojedinačni detalj i beskrajnu i nemerljivu važnost postojanja i razvoja pristupačnih komunikacija u svakoj sredini.

 

Marija Vrebalov (Foto: iz arhive M. V.)

Ne postoje obični i neobični gradjani. Postoje gradjani i svi imamo ista prava, a jedno od osnovnih je naše dostojanstvo. Još jedno od, mnogih važnih i bez prioritizacije bilo kog jer lično smatram da su sva podjednako najvažnija, jeste pravo na informisanje, koje je moguće samo ako su nam komunikacije pristupačne…

 

Kupiti dnevnu štampu ako možemo da stignemo do trafike, pročitati iste ako su na jeziku koji znamo da čitamo, u veličini slova koje možemo da vidimo, odgledati vesti na televiziji ako smo videći, ili odslušati ako smo čujući, prisustvovati na izložbi koja ima taktilne dijagrame za slike za slepe i slabovide, ili kupiti proizvod na čijoj je ambalaži uputstvo za najširi mogući dijapazon korisnika, sve ovo i još mnogo primera ukazuju da je kampanja Pristupačne komunikacije najpreciznije rečeno ćelija matica za razvoj pristupačnog okruženja uz uvažavanje i poštovanje svih ljudskih prava.

 

Marija Vrebalov

 

***Marija Vrebalov je odbornica u Skupštini grada Novog Sada već treći mandat na listi DS kao nestranačko lice, članica Saveta za osobe sa invaliditetom, konsultantkinja na projektima pristupačnosti i dizajna za sve, bivša zamenica predsednika Skupštine grada Novog Sada (2000-2012) i prva žena i prva osoba sa invaliditetom na visokoj funkciji.