Digitalizacija medija više nije novost. Ona je obavezna za sve medije, kaže Bojan Brezigar (1948), novinar, urednik i političar iz Italije, i napominje da manjinski mediji ne smeju zaboraviti stariju populaciju kojoj su potrebna i štampana izdanja. Njegova profesionalna orijentacija uključuje uređivački posao u Primorskom dnevniku, dnevniku na slovenačkom jeziku u Italiji, gde je bio novinar, odgovorni urednik a kasnije i član upravnog odbora ovog manjinskog medija. U sadašnjosti je član Upravnog odbora Evropske asocijacije dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima MIDAS.
Zašto je važno da zajednice nacionalnih manjina imaju medije na svom jeziku, ili recimo to drugačije: zašto je važna konzumacija prava na informacije na sopstvenim manjinskim jezicima?
Bojan Brezigar (Foto: Balkan Ekspres)
B.B.: Ako želimo da sačuvamo naše jezike, njihovim korisnicima moramo pružiti sve alatke koje su im potrebne na dnevnom nivou u njihovoj vlastitoj zajednici. To znači da njima trebaju sve informacije na njihovom jeziku. Škole sigurno pružaju deo takvih informacija, ali škole verovatno ne mogu osposobiti ljude kako da se izražavaju dok pričaju o sadašnjim događajima, politici, sportu, ili čak o vremenskoj prognozi. Ako o ovim temama ne govorimo tečno, nikada nećemo manjinski jezik smatrati ravnopravnim i bićemo prinuđeni da koristimo većinski jezik umesto maternjeg. Samo mediji mogu ljudima da pruže informacije na dnevnom nivou.
Digitalno vreme već odavno traje a to znači da se i manjiski mediji odavno, možda sporije, ali ipak se prilagođavaju digitalnom okruženju i potrebama digitalnih konzumenata medija. Kakva su Vaša iskustva kada se radi o digitalizacija manjinskog medija, na primeru Primorskog dnevnika, u čijem ste Upravnom odboru donedavno bili?
B. B.: Moj mandat u Primorskom dnevniku je istekao pre nekoliko meseci, ali kao odgovorni urednik sam pratio ceo razvoj digitalne tehnologije. U sadašnje vreme se sve čini lakšim, imajući u vidu razvoj tehnologije. Danas je digitalizacija obavezna za sve medije koji žele da budu u koraku sa modernim vremenima, ali mi nikad ne smemo da zaboravimo na našu stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja.
Ipak, da li ste mišljenja da i manjinski mediji moraju da imaju strategiju #DigitalFirst?
B. B.: Kao što sam odgovorio u prethodnom pitanju, mislim da manjinski mediji uvek treba da pronalaze kombinaciju tradicionalnog i digitalnog. Manjinski mediji u većini slučajeva su jedini mediji dostupni manjinskoj populaciji u određenim krajevima a zato bi trebalo da pokrivaju potrebe svih generacija te populacije.
Da bi se manjinski mediji čuli, svakako moraju da se umrežavaju, da sarađuju. Kako se oni umrežavaju na nivou Evropske unije, odnosno Evrope?
B. B.: Možete da zamislite sa kojim preprekama se susrećemo. Manjine u Evropi objavljuju medije na više od 50 jezika. Dnevne novine pokrivaju manje jezika, ali i u toj oblasti srećemo jezičke poteškoće. Postoji dobra saradnja između medija na nemačkom jeziku, uključujući medije koje postoje u nemačkom okruženju, kao što su lužičkosrpski i danski mediji. Mislim da su i mađarski mediji privilegovani: mađarske manjine postoje u mnogim evropskim državama i mediji lako mogu sarađivati kroz mađarski jezik. Za sve ostale medije kontinuirana saradnja izgleda otežana, iako postoje neki primeri razmene članaka preko uobičajenog standarda, naprimer engleskog jezika.
Svakako su svi svesni činjenice da razvijati manjiski medij je teže nego tzv. većinski, pre svega zbog manjka resursa – od ljudskih, finansijskih, tehničko-tehnoloških. Da li je upravo zbog toga potrebno veću pažnju posvetiti razvoju marketinga i privlačenja oglašivača unutar tih medija ili je rešenje drugde?
B. B.: Iskreno, plašim se da marketing i oglašavanje ostaju marginalnim poljima. Većina manjinskih medija pokriva manje teritorije relevatnih država, pokrivaju većinu porodica na svojoj teritoriji i oglašivači nisu previše zainteresovani za njih, preferiraju većinske medije, koji prokrivaju celu teritoriju. Mi moramo da verujeme u državu i uveriti je u kulturalnu ulogu koju implementiramo, koja je u interesu raznolikosti koja je osnova Evrope. Inače, Evropska komisija se u nekoliko navrata usaglasila sa principom da manjinski medija ne spadaju na slobodno tržište i sa finansijskom podrškom za medije koji ne narušavaju princip slobodnog tržišta.
Pred nama je prvo izdanje Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima koja će biti od 16. – 17. novembra u Novom Sadu. Šta očekujete od ove konferencije, imajući u vidu iskustvo sa prethodnih konferencija ovog tipa u Novom Sadu i imajući u vidu da je MIDAS, u čijem ste Upravnom odboru, i suorganizator?
B. B.: Mislim da je važno da MIDAS bude prvi put uključen u aktivnosti koje se dešavaju izvan Evropske unije. Naši ljudi mogu u Novi Sad da donesu svoje iskustva i možemo podeliti naše aktivnosti. To je važno za sve manjine u Vojvodini, ali čini se da je više relevatnije za zajednicu Mađara, jer može da jača saradnju između mađarskih medija u Vojvodini, Slovačkoj i Rumuniji.