+100%-

Miroslav Keveždi: „Medij, koji smatra da je sam po sebi vrednost, promašuje svoju svrhu.“

 

Prosta definicija kulturnih prava ovu kategoriju definišu kao prava koja spadaju u ona ljudska prava koja štite pravo ljudi da učestvuju u kulturnom životu društva. Tražeći odgovor na pitanje da li to znači da su i mediji na jezicima nacionalnih zajednica njihov deo i da li su ovi mediji kulturno nasleđe, popričali smo sa teoretičarem kulture i medija Miroslavom Keveždijem.

 

Na koji način su mediji i posebno mediji na jezicima nacionalnih zajednica deo kulturnih prava i s+šta ustvari znači pojam kulturnih?

 

„Kulturna prava su kategorija ljudskih prava koja uopšte štiti pravo ljudskih bića da učestvuju u kulturnom životu društva; da imaju udeo u naučnim postignućima; da štite svoj sopstveni moralni i materijalni interes u naučnoj, literarnoj, ili umetničkoj produkciji; da dobiju obrazovanje i održavaju svoj kulturni identitet, jezik i običaje. Ona utvrđuju ljudska bića u pravu da imaju informacije, obrazovanje i znanje za uživanje kulturnih vrednosti i kulturnog vlasništva. Izražena su u Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. i kao takva predstavljaju deo ljudskih prava „druge generacije“. To znači da za razliku od građanskih i političkih prava „prve generacije“ gde se država samo mora suzdržavati da ih ne krši, ovde država mora kreirati uslove za konzumiranje ovih prava. To na primer znači da država mora obezbediti školski sistem, kao i uslove za očuvanje, razvoj i difuziju kulture. Jezik je element kulture par excellence, i kao takav koristi se kako u školskom sistemu, tako i u informisanju. Kad završimo školovanje na manjinskom jeziku, osim privatne upotrebe u porodici ili sa prijateljima, ostaje nam retko prisutna službena upotreba manjinskog jezika i mnogo češća javna upotreba jezika u medijskoj komunikaciji. Na taj način živi jezik, a zajedno s njim i kultura. Bez medija ostali bismo ubrzo samo na upotrebi manjinskog jezika u porodici i, ređe – u školi.

 

Da li je „opasno“ manjinske medije smatrati kulturnim nasleđem, ako imamo na umu da se kulturno nasleđe čuva, a manje razvija?

 

„Jezik je živ, a i kultura je živa ako prati život. Nove pojave zahtevaju nova imena, i ako stvaramo nove reči i jezik se razvija. Mediji su oni koji nas obaveštavaju o novinama, i tako ih imenuju, konceptualizuju. U tom smislu potrebno je da postoji medijski sistem koji će nas upoznavati sa novinama i davati značenja, kako novim tako i starim stvarima. Nije opasno ako je takav medijski sistem nasleđen već je opasno ako se on urušava ili ako se ne koristi na korist života. Krize kultura nastaju tada kad se „kulture“ odvajaju od života, tada kad kulturni radnici antikvarno čuvaju nešto što se u životu više ne koristi. Kultura koja pripada samo kulturnjacima a ne i običnim ljudima jeste muzejska kultura. Medij koji prati i osvetljava životne izazove, tj. koji pokušava da da životne odgovore i rešenja, na jeziku koji je mediju i publici zajednički, ne bi trebao da se brine za svoju budućnost. Medij koji pak smatra da je sam po sebi vrednost promašuje svoju svrhu – on ne treba da bude muzej jezika, već svrhu dobija tek u komunikaciji koja je na korist životu publike.

 

Pretpostavljamo da ste ispratili informaciju o kampani Minority Safe Pack na nivou EU. Kako je posmatrate u kontekstu kulturnih prava?

 

„Kulturna prava su još uvek predmet diskusije, zato što se često tumači da su ljudska prava prava pojedinačnog čoveka, a prava manjina kao kolektivna prava izlaze iz okvira ljudskih prava. Otuda i prava kako većina tako i manjina pripadaju takozvanim komunitarističkim politikama, koja su suprotnost liberalnim individualističkim shvatanjima. Zajednica po mojem mišljenju nema smisao sama po sebi, već samo ukoliko doprinosti pravima pojedinca koji joj pripada. Isto je i sa identitetom – mi ne treba da robujemo identitetima, već identitetski elementi poput jezika, znanja ili običaja treba da nam koriste. Otuda je važno kulturno pravo „slobodan razvoj svoje ličnosti“, ali to znači i slobodan od okvira koji nameće neka zajednica kroz svoje identitetske politike. Ukoliko zajednica prevladava tada imamo konzervativizam, i pojedinca koji se u tom konzervativnom okruženju može osećati više, ali i daleko manje dobro nego što ima interes. Boriti se za identitete manjina često jeste borba sa konzervativnih pozicija, i ja sam skeptičan prema njima. Takve pozicije često podrazumevaju postojanje povlašćene klase „čuvara identiteta“ koji uglavnom gledaju svoj interes, na račun mnoštva pojedinaca čiji životi možda traže usavršavanje u sasvim novim i drugačijim pravcima. Konzervativci se otuda često opiru promenama, zato što bi izgubili svoje povlastice. Nadam se da je Minority SafePack inicijativa ona koja ide ka poboljšanju konkretnog života pripadnika manjinskih zajednica.

 

Univerzalna deklaracija definiše da svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice. Pitanje jeste: koje zajednice? Većinske? Manjinske?  Korisne? Beskorisne? Želim slobodu da učestvujem u kulturnom životu zajednice sa kojom delim zajednički životni interes, a ako kulturne institucije takav život ne mogu da mi obezbede zahvalan sam ako postoji sloboda da živim drugačije. Minority SafePack sa svojih više od milion potpisnika čitam kao prvenstveno kao simptom toga da mnogi u Evropi ne mogu da realizuju svoje životne interese.

 

Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. je meni sasvim dobar postojeći okvir. Uz nju ide Protokol o opštoj zabrani diskriminacije koji definiše i diskriminaciju po osnovu rase, etničkog porekla ili nacionalnosti koji treba da omogući jednak pristup prilikama u jednom društvu za sve. To je ono što želim, i želim društvo koje ima mnoštvo dobrih prilika.“

+100%-

Goran Tomka: „Manjinski mediji nisu kulturno nasleđe, već politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje.“

 

„Manjinski mediji nisu kulturno nasleđe, već politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje, “ kaže doc. dr Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam iz Novog Sada i gostujući predavač na UNESKO katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i na Institutu za komunikacije Univerziteta Lion 2 u Francuskoj. Tomka se u svojim istraživanjima bavi se studijama publike, novim medijima, kulturnom politikom i kulturnom raznolikošću. Ujedno je koautor je Strategije razvoja kulture grada Novog Sada i koncepta aplikacije za Novi Sad Evropsku prestonicu kulture. Docent Tomka će biti jedan od predavača na Drugoj evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima i zato smo sa njim popričali na temu manjinskih medija u kontekstu kulturnih prava.

 

Kada kažemo kulturno pravo, šta se pod ovim pojmom razume, osim šture definicije da je to konzumacija kulture i slobodno učešće u kreiranju kulture?

 

G. T.: Kulturna prava se pre svega odnose na mogućnost zaštite i održavanja sopstvenog načina življenja, sopstvene tradicije i identiteta pred naletom homogenizujućih globalnih ili nacionalnih kulturnih pokreta. Dakle, odlazak u pozorište, pletenje ili slušanje vesti na maternjem jeziku nije samo sebi cilj, već odgovara na pitanje ko sam ja i ko želim da budem? Međutim, ovo pitanje, komplikovano kakvo jeste, otvara mnoga pitanja na koja kulturna prava kao takva ne mogu da daju odgovor. Da li mi za odlazak u pozorište treba pristojna plata? Da li ću moći da pletem ako ne mogu da platim operaciju katarakte? Da li su vesti na mom maternjem jeziku relevantne ako vladajuća politička opcija kontroliše medije? Ukratko, nemoguće je i štetno razdvajati ekonomska, socijalna i kulturna prava, odnosno životno iskustvo deliti u sitne odeljke. Ovo je naročito sporno u slučaju kulture koja onda lako dobije revijalnu, površnu, slavljeničku formu u kojoj je suština gubi, a suština demokratske politike je jednakost i pravo borbe za istu.

 

doc. dr Goran Tomka (Foto: www.tims.edu.rs)
Da li su manjinski mediji legat kulturnih prava i ujedno kulturno nasleđe?

 

G. T.: Manjinski mediji su kao i druga manjinska prava legat novog promišljanja o upravljanju kulturnom raznolikošću nakon Drugog svetskog rata koji se najčešće naziva mutikulturalizmom. Definišem ih ovako upravo da bih pokazao da je u suštini upravljanje, menadžment, a ne sloboda i pravda. Velike države su shvatile da je nacionalna država opasan cilj i da raznolikost mora da dobije svoj politički izraz. Najlakše je, međutim, bilo poštovati kulturne raznolikosti i u tom procesu banalizovati kulturu. Odjednom smo dobili ulice pune čudnih kostima, egzotičnih začina i orijentalnih zvukova koji su trebali da nam stvaraju iluziju slobode i jednakosti. A unutar manjinskih i većinskih zajednica diskriminacija i opresija su mogle da se nesmetano nastave.

 

Što se tiče manjinskih medija, ja ih ne bih nazvao kulturnim nasleđem. To im ne povećava šansu da budu sačuvani, ali sasvim sigurno dobijaju jednu pasivniji, revijalniji karakter. Manjinski mediji, kao i svi drugi jesu politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje. Kažem estetizovano, jer ne mislim da je politika nužno racionalno polje, niti je borba za jednakost isključivo kognitivna aktivnost.

 

Kako se odnosi Srbija a kako Evropa, odnosno Evropska unija prema kulturnim pravima, odnosno koji su naši i evropski mehanizmi zaštite kulturnih prava?

 

G. T.: Evropska unija se ne bavi zaštitom kulturnih prava, jer se deklarativno ne bavi kulturnom politikom. To je posledica želje da se kultura izdvoji iz procesa evrointegracija, a sve zbog bojazni od regionalizma i globalizma, odnosno straha od asimilacije. Međutim, EU se ne ustručava da promoviše profitno orijentisane kreativne i kulturne delatnosti kroz program Kreativna Evropa i druge, bez straha recimo da će preterana kompetitivnost kulturnih delatnosti ugušiti one koji nisu profitno orijentisani. EU je zapravo dobar primer kako izdvajanje kulture (i kulturnih prava) u zaseban zaštićeni rezervoar nije ni moguće ni dobro.

 

Koje je mesto kulturnih prava u mozaiku ljudskih prava u današnjosti? Da li su ljudi, pojedinici svesni ovih prava i njihovog značaja?

 

G. T.: Mislim da su ljudi upoznatiji sa svojim kulturnim pravima, nego mnogim drugim. Naši sugrađani i sugrađanke će se mnogo više najediti zbog toga što su ajvar, kajmak i čvarke zaštitili neki drugi (Slovenci, Hrvati itd.) nego što će biti recimo zainteresovani za diskriminaciju žena u kući, u javnosti i na radnim mestima. A upravo ovo pitanje dovodi do otvorenog sukoba kulturnih prava kada se razumeju kao tradicija (i to najčešće etnički određena) i slobode, kada poštujemo i štitimo kao tradiciju razne društvene prakse koje su vrlo opresivne prema recimo ženama. To jeste slučaj u kojem kulturna prava zaista postaju konzervativna, represivna snaga.

 

Autor naslovne fotografije: Sam McGhee / Unsplash
+100%-

Uvodnik u sedmu Konferenciju: Manjinskim medijima dajemo na značaju

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, po definiciji UNESCO, predstavlja praksu, prezentaciju, izražavanje, kao i udružena znanja i neophodne veštine, koje zajednice, grupe, i u nekim slučajevima, pojedinci prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa.[1]

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, koje se ponekad naziva i živa kulturna baština, manifestuje se, između ostalog, u sledećim oblastima: usmena tradicija i jezik, scenska umetnost, društvena praksa, rituali i praznici, znanje i primena znanja o prirodi i univerzumu i tradicionalna umetnost. Prenošena s generacije na generaciju, konstantno obnavljana u društvenim zajednicama i grupama, kao reakcija na okolinu, kao interakcija s prirodom i istorijskim uslovima postojanja, nematerijalno kulturno nasleđe izaziva osećaj identiteta i kontinuiteta.[2]

 

Značaj nematerijalnog kulturnog nasleđa je i u tome što promoviše, održava i razvija kulturni diverzitet i ljudsku kreativnost.


Odakle da počnem? – Od početka. Od inspiracije.
Kada me je život strpao u prvi manjinski medij da tamo radim, nisam mogla ni u najluđim snovima zamisliti da ću nakon devet godina pisati uvodnik u sedmu konferenciju posvećenu manjinskim medijima, sa evropskim prefiksom.
Zašto se time bavim? – Zato što je važno. Zato što je suština sakrivena. Kao i uvek.

 

‘Živo blago’ nam se uvek čini da je oduvek bilo tu oko nas i da će zauvek biti. Nije i neće.
Neko je nekada započeo sa idejom koja odoleva vremenu. Nema ničega zdravo za gotovo ako se ne neguje i prilagođava vremenu kroz koje prolazi. Jer je živo.
Wikipedia ne prepoznaje medije kao ‘živo blago’. Niko joj nikada nije rekao da i tu može postojati znak jednakosti. Mi tu stvar osvetljavamo i pitamo se: Da li je to baš tako?

 

Površinski gledano, cela priča deluje obično i mnogima nezanimljivo. Nije glamurozna na prvu loptu, niti lako svarljiva. A u stvari jeste, još kako!

 

Godinama u nazad kroz dijalog koji se vodi na našem događaju ukrštamo razne sagovornike, one prirodne i one naizgled potpuno van konteksta. Jer tragamo za novim kvalitetima i novim čitanjima realnosti, jer manjinskim medijima dajemo na značaju. Da ih svi razumeju. I oni koji ih stvaraju, i oni koji ih čitaju i oni koji ih podržavaju i misle da treba da žive.

 

Kako sve duže vremena provodim u tom svetu, sve je zanimljivije. Apstrahovala sam dnevna čerečenja i površinska čitanja i rešila da se ovo uzvišenoj priči posvetim u potpunosti.

 

Slučaj je hteo da je baš Grad Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. godine i da je multikulturni kapacitet koji baštini bio onaj tajni sastojak koji mu je doneo ovu prestižnu titulu.
Mnogi joj se smeju. Ja ne. Razumem da je vreme da se pokažemo. Da je pozornica otvorena.

 

Leptir / Foto: David Clode / Unsplash

 

Prethodnih dana se po raznim nivoima prožimala tema čuvanja. Nećemo sačuvati leptira ako ga zakucamo u zid. Sačuvaćemo sve ako prilazimo životu sa poverenjem, jer životni proces zna šta da radi. Mi treba, razume se, da znamo da čitamo i razumemo od života pročitano.

 

I što je još važnije da to znanje pređe u naše najbolje stanje.

 

Nataša Heror


Foto: Vladimir Zubac

+100%-

“Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?” je tema Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

Druga evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima pod nazivom “Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?”, koja će se održati od 15. do 17. novembra 2018. u Novom Sadu,  propitivaće poziciju manjinskih medija kao aktivnih činilaca razvoja evropskih društava.


Traženje odgovora na ovo pitanje će se odvijati kroz nekoliko glavnih tema: kulturna prava, samoregulacija manjinskih medija i definisanje fenomena manjinskih medija kao kulturnog nasleđa. Evropski karakter ove konferencije omogućava uvid u produkciju i stepen uticaja manjinskih medija širom Evrope na društva u kojima stvaraju svoj sadržaj.

 

Obzirom da je događaj integrisan u PLUS dane interkulturalnosti projekta Novi Sad EPK 2021fokusiraćemo se na jedan od operativnih ciljeva predviđenih za 2018. godinu, a to je Promovisanje Novog Sada i Vojvodine kao kulturne destinacije koristeći potencijale njihovog izvornog multikulturnog okruženja upravo kroz podršku aktivne saradnje sa manjinskim medijima kako u Srbiji tako i širom Evrope.

 

Sa Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima 2017.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prvi dan događaja je rezervisan za predavanja o glavnim temama događaja namenjenim novinarima, studentima kao i menadžmentima medija, predstavnicima institucija i organizacija koje se bave položajem manjinskih zajednica, manjinskim i kulturnim pravima. Takođe su predviđena i predavanja gostujućih profesora i profesionalaca iz medijske sfere na gore navedene teme. Drugi dan događaja će se odvijati kroz plenarni rad u četiri panela. Treći dan je predviđen za aktivnosti razgledanja grada Novog Sada za goste iz inostranstva i/ili ugovorene sastanke.

 

PROGRAM KONFERENCIJE

15. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

12:00-12:30 Registracija učesnika

12:30-13:15 Predavanje: Kulturna prava

13:30-14:15 Predavanje: Novi biznis modeli i održivost medija

14:30-15:00 Predavanje: Manjinska prava i mediji u Južnom Tirolu

15:00- 16:00 Ručak i networking

18:00-19:00 Svečano otvaranje II evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

16. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

08:30-9:00 Registracija učesnika

09:00-09:15 Otvaranje drugog dana konferencije

9:15-10:45 I PANEL: MULTIKULTURALNOST I KULTURNO NASLEĐE

Moderator: Robert Čoban, CEO Color media Communications

11:00-12:30 II PANEL: SAMOREGULACIJA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA I PREDUZETNIČKO NOVINARSTVO

Moderatorka: Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna urednica „Storyteller“

12:30-13:00 Pauza za kafu i networking

13:00-14:30 III PANEL: EVROPSKA PRODUKCIJA MANJINSKIH MEDIJA

Moderatorka: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont

14:30 – 15:30 Pauza za ručak

15:30-17:00 IV PANEL: DA LI I KAKO MANJINSKI MEDIJI UTIČU NA PROCES EVROINTEGRACIJE?

Moderator: Valentin Mik, urednik-koordinator nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“

 

17. novembar 2018.

9:00-13:00 Organizovani obilazak užeg centra grada Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave

 

Specijalni gosti: Gwyn Nissen, Marc Marcé, Raiss István, Lórant Vincze

 

Organizatori Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima su Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om.

 

KOTIZACIJE

Prijava na Konferenciju se vrši preko PRIJAVNOG FORMULARA.

Kotizacija RSD
jedan dan 12.000,00
dva dana 20.000,00
đaci, studenti, novinari

 

EARLY BIRDS – do 1. novembra 20% popusta na cene kotizacije

 

PAŽNJA:  Ukoliko ste đak, student ili novinar, kotizaciju ne plaćate, ali ste u obavezi da se preko prijavnog fomulara prijavite na konferenciju, u kojem ćete u Napomeni navesti da ste đak/student/novinar. Prilikom dolaska na konferenciju u obavezi ste da pokažete studentski indeks, odnosno novinarsku legitimaciju.

 

Agencija za fakturisanje:  Heror Media Pont, Maksima Gorkog 9, 21000 Novi Sad

 

Kontakt:

Nataša Heror , natasa@herormediapont.com, +381607337555

Vladimira Dorčova Valtnerova, vladimira.dorcova.valtner@gmail.com , +381643333272

+100%-

Pod krošnjama na Štrandu: Podizanje svesti o komuniciranju uvek u fokusu

Šestu godinu za redom Gradska biblioteka u Novom Sadu, Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija organizuju manifestaciju „Pod krošnjama na Štrandu“ koji za cilj ima promovisanje jezika na jezicima manjina, kulturu i običaje manjinskih zajednica koje žive u Vojvodini. Kroz jezičke radionice, koje se održavaju svakog radnog dana od 19-20 časova u Biblioteci na Štrandu, deca uzrasta od 5-12 godina imaće priliku da nauče 20-tak pojmova dnevno i da se upoznaju sa kulturom i običajima mađarske, rumunske i rusinske manjinske zajednice. Novina od ove godine je da je na programu i učenje znakovnog jezika. Ovogodišnje izdanje manifestacije počinje 16. jula i trajaće do 11. avgusta na novosadskoj plaži Štrand. Tom prilikom smo razgovarali sa organizatorkom događaja Natašom Heror.

 

Nataša Heror (Foto: Csilla Dávid )

 

Kada i zašto počinje životna priča manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“?

 

– Životna priča Krošnji kreće 2013. godine sa namerom da se mediji na jezicima manjina predstave na jedan novi način. Mediji na jezicima manjina u to vreme su bili okrenuti jedino svojim zajednicama, zbog kojih su naravno i osnovani. Naša ideja je bila da su mediji na jezicima manjina deo javnog dijaloga društva u celini i da treba da se aktiviraju u široj javnosti.Kada je Novi Sad u pitanju i leto, najprirodniji izbor je plaža Štrand. Leti je grad na Štrandu. Sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu smo ostvarili sjajnu partnersku saradnju. Rezultat je taj da smo kroz jezičke radionice namenjene deci uzrasta 5-12 godina omogućili deci da se na jedan neformalan način, kroz igru i zabavu upoznaju sa osnovnim pojmovima jezika nacionalnih manjina koje žive u Vojvodini i da nauče nešto o kulturi i običajima manjinskih zajednica. Tokom pet radioničarskih dana deca savladaju neverovatnih 100 reči koje subotom spremno reprodukuju na kvizu.

 

Zašto je važno da se u Novom Sadu vide i čuju manjinski mediji i jezici?

 

– Manjinski jezici su prirodno okruženje u Novom Sadu i treba ih negovati. Jedan od ciljeva manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“ je motivisanje i ohrabrivanje dece da fakultativno pohađaju nastavu manjinskih jezika u osnovnim školama, jer gotovo u svim novosadskim školama postoji ta opcija, ili da jednog dana požele da nauče neki od jezika, koji im nudimo. Ova manifestacija takođe ohrabruje i decu, koja su pripadnici jedne manjinske zajednice da nauče i druge manjinske jezike. Dakle, interkulturalnost na delu, tako ja to razumem. Manjinski mediji su takođe deo našeg okruženja i kada mediji obezbede prevod svojih članaka na srpski jezik, koji je zajednički svima, mogu da obezbede novu publiku, predstavnike većinskog stanovništva i svakako i predstavnike drugih manjinskih zajednica, koji su zainteresovani za nove sadržaje. Prisutnost i vidljivost u javnosti za manjinske medije je jako važna, jer na taj način može da se utiče na dešavanja u društvu i da se najveći kvalitet, koji ovi mediji neguju, a to je da su svi pristojno medijsko okruženje, bude nametnuto javnosti kao kvalitet i raritet. Jako je važno da se taj kvalitet nepokolebljivo, kada god je moguće, ističe.

 

 

Koji je dosadašnji rezultat Krošnji?

 

– Po sezoni je prolazilo preko sto dece kroz radionice, izuzev prve godine kada je događaj trajao jedan dan i njime smo napravili istoriju. Već druge godine imali smo program, koji je trajao četiri nedelje. Uče se i učili su se sledeći jezici: mađarski, slovački, rumunski, rusinski i slovenački. Od ove godine uvodimo i znakovni jezik, koji jeste maternji jezik osoba koje imaju neki stepen oštećenja sluha. Radoznala sam kako će deca prihvatiti novi izazov. Podizanje svesti o komuniciranju je meni lično uvek u fokusu i uvek je uzbudljivo videti kako ovako jednostavna priča doprinosi boljem međusobnom razumevanju. Znaš, šansa da se ne razumemo je ogromna. Ideja, verbalizacija i prenos ideje iz jedne glave, koja putuje ko zna kojim sve kanalima do druge glave, koja primi tu ideju i kroz svoje filtere ubaci u neki svoj podfajl je veliki put. Na kraju kada smo se razumeli, to je veliki podvig. Želim da verujem da su Krošnje jedna karika koja doprinosi boljem razumevanju ljudi na mnogim nivoima naših identiteta.

 

U svakoj priči se međusobno bore dobro i zlo, postoje saveznici, heroji, protivnici, veštice… Ko je šta u priči „Pod krošnajma na Štrandu“?

 

– Već sam pomenula da je Gradska biblioteka u Novom Sadu naš izuzetan i pouzdan partner u realizaciji programa. Iz prve smo se razumeli. Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice podržavaju programski deo događaja iz godine u godinu. Nekada je to više, nekada manje sredstava. Mi se pružimo koliko je to moguće. Jako je važno da imamo kontinuitet. Pored toga, imamo sjajnu podršku i sa tržišta, jer su sponzori ovog događaja najzaslužniji za vredne nagrade, koje deca svojim znanjem i vrednoćom osvajaju. Ove godine generalni sponzor je kompanija Coca Cola, sponzor nedelje znakovnog jezika je Eurobanka, a zvanična kafa događaja je Doncafe. Imamo i veliku podršku naših „šumskih“ prijatelja, koji promovišu manifestaciju kroz svoje kanale i tu bih svakako pomenula Fruškać, Green Adventure Fruška gora i Šumsku zajednicu Beočin, koja je i domaćin kvizova. Spomenula bih jedan kuriozitet vezan za ovo udruženje građana: Šumska zajednica Beočin je najstarije udruženje vlasnika privatnih šuma u Evropi i postoji od 1903. godine! Mediji nas fantastično prate svake godine, i nekako se oko ovog događaja okupio jedan respektabilan broj pojedinaca, institucija, organizacija, kompanija, medija, roditelja i dece, koji svi navijaju da manifestacija uspe svake godine. Nadamo se da će nam i vremenske prilike biti saveznik ove godine. 🙂

 

 

IZVOR: Storyteller

+100%-

Manjinski mediji ne smeju zaboraviti na stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja

 

Digitalizacija medija više nije novost. Ona je obavezna za sve medije, kaže Bojan Brezigar (1948), novinar, urednik i političar iz Italije, i napominje da manjinski mediji ne smeju zaboraviti stariju populaciju kojoj su potrebna i štampana izdanja. Njegova profesionalna orijentacija uključuje uređivački posao u Primorskom dnevniku, dnevniku na slovenačkom jeziku u Italiji, gde je bio novinar, odgovorni urednik a kasnije i član upravnog odbora ovog manjinskog medija. U sadašnjosti je član Upravnog odbora Evropske asocijacije dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima MIDAS.

 

Zašto je važno da zajednice nacionalnih manjina imaju medije na svom jeziku, ili recimo to drugačije: zašto je važna konzumacija prava na informacije na sopstvenim manjinskim jezicima?

 

Bojan Brezigar (Foto: Balkan Ekspres)

B.B.: Ako želimo da sačuvamo naše jezike, njihovim korisnicima moramo pružiti sve alatke koje su im potrebne na dnevnom nivou u njihovoj vlastitoj zajednici. To znači da njima trebaju sve informacije na njihovom jeziku. Škole sigurno pružaju deo takvih informacija, ali škole verovatno ne mogu osposobiti ljude kako da se izražavaju dok pričaju o sadašnjim događajima, politici, sportu, ili čak o vremenskoj prognozi. Ako o ovim temama ne govorimo tečno, nikada nećemo manjinski jezik  smatrati ravnopravnim i bićemo prinuđeni da koristimo većinski jezik umesto maternjeg. Samo mediji mogu ljudima da pruže informacije na dnevnom nivou.

 

Digitalno vreme već odavno traje a to znači da se i manjiski mediji odavno, možda sporije, ali ipak se prilagođavaju digitalnom okruženju i potrebama digitalnih konzumenata medija. Kakva su Vaša iskustva kada se radi o digitalizacija manjinskog medija, na primeru Primorskog dnevnika, u čijem ste Upravnom odboru donedavno bili? 

 

B. B.: Moj mandat u Primorskom dnevniku je istekao pre nekoliko meseci, ali kao odgovorni urednik sam pratio ceo razvoj digitalne tehnologije. U sadašnje vreme se sve čini lakšim, imajući u vidu razvoj tehnologije. Danas je digitalizacija obavezna za sve medije koji žele da budu u koraku sa modernim vremenima, ali mi nikad ne smemo da zaboravimo na našu stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja.

 

Ipak, da li ste mišljenja da i manjinski mediji moraju da imaju strategiju #DigitalFirst?

 

B. B.: Kao što sam odgovorio u prethodnom pitanju, mislim da manjinski mediji uvek treba da pronalaze kombinaciju tradicionalnog i digitalnog. Manjinski mediji u većini slučajeva su jedini mediji dostupni manjinskoj populaciji u određenim krajevima a zato bi trebalo da pokrivaju potrebe svih generacija te populacije.

 

Da bi se manjinski mediji čuli, svakako moraju da se umrežavaju, da sarađuju. Kako se oni umrežavaju na nivou Evropske unije, odnosno Evrope?

 

B. B.: Možete da zamislite sa kojim preprekama se susrećemo. Manjine u Evropi objavljuju medije na više od 50 jezika. Dnevne novine pokrivaju manje jezika, ali i u toj oblasti srećemo jezičke poteškoće. Postoji dobra saradnja između medija na nemačkom jeziku, uključujući medije koje postoje u nemačkom okruženju, kao što su lužičkosrpski i danski mediji. Mislim da su i mađarski mediji privilegovani: mađarske manjine postoje u mnogim evropskim državama i mediji lako mogu sarađivati kroz mađarski jezik. Za sve ostale medije kontinuirana saradnja izgleda otežana, iako postoje neki primeri razmene članaka preko uobičajenog standarda, naprimer engleskog jezika.

 

Svakako su svi svesni činjenice da razvijati manjiski medij je teže nego tzv. većinski, pre svega zbog manjka resursa – od ljudskih, finansijskih, tehničko-tehnoloških. Da li je upravo zbog toga potrebno veću pažnju posvetiti razvoju marketinga i privlačenja oglašivača unutar tih medija ili je rešenje drugde?

 

B. B.: Iskreno, plašim se da marketing i oglašavanje ostaju marginalnim poljima. Većina manjinskih medija pokriva manje teritorije relevatnih država, pokrivaju većinu porodica na svojoj teritoriji i oglašivači nisu previše zainteresovani za njih, preferiraju većinske medije, koji prokrivaju celu teritoriju. Mi moramo da verujeme u državu i uveriti je u kulturalnu ulogu koju implementiramo, koja je u interesu raznolikosti koja je osnova Evrope. Inače, Evropska komisija se u nekoliko navrata usaglasila sa principom da manjinski medija ne spadaju na slobodno tržište i sa finansijskom podrškom za medije koji ne narušavaju princip slobodnog tržišta.

 

Pred nama je prvo izdanje Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima koja će biti od 16. – 17. novembra u Novom Sadu. Šta očekujete od ove konferencije, imajući u vidu iskustvo sa prethodnih konferencija ovog tipa u Novom Sadu i imajući u vidu da je MIDAS, u čijem ste Upravnom odboru, i suorganizator?

 

B. B.: Mislim da je važno da MIDAS bude prvi put uključen u aktivnosti koje se dešavaju izvan Evropske unije. Naši ljudi mogu u Novi Sad da donesu svoje iskustva i možemo podeliti naše aktivnosti. To je važno za sve manjine u Vojvodini, ali čini se da je više relevatnije za zajednicu Mađara, jer može da jača saradnju između mađarskih medija u Vojvodini, Slovačkoj i Rumuniji.

+100%-

Nova naracija: Snaga zajednica, vrednost raznolikosti i veština saradnje

Cilj Prve Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je unapređenje informisanja manjinskih zajednica i interkulturnog dijaloga između medija manjinskih zajednica Evrope, lokalnih i nacionalnih medija kroz prisutnost sadržaja manjinskih medija u lokalnim i nacionalnim medijima, kao i razmena najboljih praksi na području izdavaštva u toku digitalizacije i postojećih demografskih društvenih promena, sa posebnim fokusom na mogućnosti razvoja grada Novog Sada kao evropske prestonice kulture 2021. godine i doprinos manjinskih i lokalnih medija koheziji društva.

 

Foto: www.unsplash.com
@dsmacinnes

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je komunikacioni projekat, koji sa jedne strane doprinosi razvoju i boljoj integraciji manjinskih i lokalnih medija u javnostima sa kojima komuniciraju,  a sa druge strane u realnom vremenu u procesu od pet godina čini celoviti sistem sa EPK Novi Sad 2021.  kao jednim od najambicioznijih postojećih projekata Republike Srbije koji svojom realizacijom doprinosi mapiranju Novog Sada i čitavog regiona kao poželjnog mesta za život i rad.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je jedinstveni evropski događaj koji na jednom mestu povezuje manjinske i lokalne medije sa ostalim sektorima i doprinosi da  manjinski mediji  postanu značajan činilac  kvalitetnijeg izveštavanja.

 

EPK Novi Sad 2021. je projekat koji dugoročno ima mogućnost da integriše čitav region kako kulturološki, tako i ekonomski. Partnerska saradnja i rad na stvaranju novih vrednosti i kvaliteta između manjinskih i lokalnih medija i snažne poruke koju nosi EPK Novi Sad 2021. jeste doprinos ove konferencije kao know – how za manjinske i lokalne medije u celoj Evropi.

 

 

Organizatori: Magyar Szó, Heror Media Pont, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Asocijacija medija Srbije, Giacomelli media u saradnji sa MIDAS-om i Fakultetom za menadžment iz Sremskih Karlovaca

 

Pokrovitelji: Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.