+100%-

Počela je 5. Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima: Različitost je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije

Manjinski, a posebno lokalni mediji, donose začin svim diskusijama i zapravo nam omogućavaju da negujemo različitost koja je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije, rekla je Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija i bivša komesarka EU za transport i komunikaciju u uvodnom govoru 5. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, koja je počela danas.

 

Peta evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, koju organizuju Heror Media Pont, Magyar Szó, Storyteller, Asocijacija medija i Minority and Local Media Development Center u saradnji sa MIDAS i FUEN, ujedno je i deseti događaj u nizu ove komunikacione platforme. Glavni cilj ovogodišnjeg izdanja konferencije je da mediji postanu svesni svog uticaja na borbu protiv globalnog zagrevanja. U tom duhu je i Violeta Bulc naglasila potrebu da sve manjinske zajednice treba da shvate važnost koju imaju zarad ukupnog društvenog prosperiteta.

 

 

„Ekocivilizacija je novi narativ koji nudimo svetu da bi video da postoji nešto osim ovih zbunjujućih vremena koja su prisutna svugde. Preispitujemo naš odnos prema samoj planeti: vidimo da su klimatske promene i zagađenje pitanaja koja prilično utiču na svakog građanina ovog sveta i nemamo zaista sistemska rešenja za to. Imamo parcijalna rešenja, imamo delimične agende, ali nemao sistematski pogled na to gde i kako bi to moglo preoblikovati naša društva“, izjavila je Violeta Bulc i dodala:

 

„Tu se nalazi slaba tačka svih rešenja o kojima se danas govori, uključujući „Zeleni sporazum“ koji je zaista vodeći u Evropi i verovatno najnapredniji i najsofisticiraniji pristup ublažavanju klimatskih promena u svetu. Ali ono što nedostaje je strukturalna promena, koja zaista može da dostavi agendu koju smo zacrtali sebi u vezi sa klimatskim promenama.“

 

 

Platforma Ekocivilizacija je u suštini 30-godišnji projekat koji, kako kaže Bulc, okuplja ljude iz celog sveta na jednu zajedničku platformu, na otvoreni dijalog, gde znanje postaje univerzalno dobro. „Tu kapitališemo na međusobnim iskustvima i razmenjujemio znanja da bismo mogli delovati na lokalnom nivou u duhu globalnih promena,“ rekla je Violeta Bulc.

 

Medijski eko balans

 

Prvi panel na ovogodišnjoj konferenciji kandidovao je temu medijskog eko balansa, a na ovu temu su razgovarali Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija, Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijeacije medija, Valentin Mik, glavni urednik nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“ i Ozren Simjanovski, direktor NIU MIC „Makedonska videlina“ uz moderatorku Vladimiru Dorčovu Valtnerovu, odgovornu urednicu portala „Storyteller“. Cilj je da mediji razviju ekološki održiv plan njihovog postojanja i zato su na ovom panelu sagledani načini smanjivanja emisija negativnih gasova koje jedan prosečan štampani medij proizvodi i kako da dizanjem svesti i pozivanjem na akciju svojih čitalaca (koji će pod uticajem medija smanjiti svoj negativan otisak na životnu sredinu), mediji uspeju da dostignu ekološku neutralnost.

 

 

„Da li mi poslednjih godina uopšte imamo medijski balans ne samo u Srbiji? Mislim da se možemo složiti da ga je sve manje“, odgovorio je kontra pitanjem Stevan Ristić na pitanje šta je medijski eko balans i dodao: „Što se tiče eko balansa, milim da je to ono što bi trebalo da bude suština novinarstva a to je da se informacije provere, da se kontaktira druga strana, da se o temi piše balansirano. Mislim da ga u Srbiji ni što se tiče izveštavanja o ekologiji, nema previše. Mislim da smo tu žrtve povišenih strasti i da se onda i o tim temama izveštava , a da se ne ispunjavaju elementarne stvari iz novinarskog zanata.“

 

Ozren Simjanovski se složio sa ovom konstataciojom i dodao: „Kad pričamo o bilo kakvoj vrsti balansa, jednom je jedan mislilac rekao ‘Talenat je osećaj za meru.’. Nekad bismo trebali imati osećaja za meru, a to bi smo mogli da posmatramo kao balans.“

 

 

S druge strane, medijski eko balans panelisti vide u u kontekstu proaktivnosti. „Osim svoje osnovne namene koju imaju, a to je proizvodnja i plasiranje informacija, mediji bi trebalo više proaktivno da učestvuju u stvaranju uslova za održiviji ekološki razvoj,“ smatra Valentin Mik.

 

Violeta Bulc balans u medijima shvata na holistički način kao vertikalno i horizontalno pokrivenu priču i analizu vesti koja pokazuje različita mišljenja zasnovana na činjenicama, jasnom iskustvu i dobroj argumentaciji. „Na primer, klimatske promene su odlična tema za posmatranje kroz ovu dimenziju. Naučnici su digli glas o negativnim spoljašnjim efektima industrijskog napretka, ali mediji to jednostavno nisu hteli da čuju. Stalno su pokazivali, u većini slučajeva, samo pozitivnu stranu industrijskog napretka. Ali da bismo zaista razumeli društveni uticaj, moramo da sagledamo pozitivne i negativne efekte“, izjavila je panelistikinja.

 

 

U drugom delu konferencijskog prvog dana, Krejg Vilis, istraživač i Sergius Bober, viši istraživač predstavili su novu globalnu mrežu eksperata koji rade na polju medija na jezicima manjina. Međunarodna asocijacija za istraživanje medija na jezicima manjina osnovana je u Edinburgu u oktobru 2019. godine tokom Manjinske medijske konferencije.

 

O društveno-političkoj poziciji medija na jezicima manjina u društvu

 

Tradicionalni međunarodni panel doneo je informacije i stavove koji su obeležili 2021, godinu, a tiču se uticaja medija na jezicima manjina i njihovo učešće u javnom dijalogu.

Tema koja po svojoj šitini i značaju nadjačava i društveni i politički uticaj jeste zaštita životne sredine. Koliko su manjinski mediji zainteresovani za tu temu ili se drže isključivo narativa koji se tiče nacionalne pripadnositi ili očuvanja jezika i kulture? Ovo je samo jedno od pitanja o kojem su govorili panelisti Rajmund Klonovski, glavni urednik Kurier Wilensky, poljske novine u Litvaniji, Mark Marse, glavni urednik Regio7, katalonske novine, Katalonija, Španija, Andraš Kirimikju, glavni urednik Nyugati Jelen, mađarske novine u Rumuniji i Toni Ebner, glavni urednik, Dolomiten, nemačke novine, Južni Tirol, Italija.

 

„Javno mnjenje je sve osetljivije po pitanju životne sredine, stoga svaki medij, uključujući i manjinske medije, mora biti veoma svestan da je ova tema od javnog interesa i tema koja bi normalno i redovno trebala da bude u našim novinama, portalima, radiju ili bilo čemu drugom“, rekao je Mark Marse.

 

Postoje teme koje prelaze nacionalne identitete i podele, kao što je tema ilegalne imigracije, koja je prvi put posle više decenija ujedinila Poljake i Litvance protiv odluka zakonodavca, protiv talasa migracija koji ide prema nama, smatra Rajmund Klonovski. „Pitanja životne sredine su takođe ona u kojima nema spora između Poljaka i Litvanaca“, rekao je Klonovski.

 

 

 

„U Rumuniji, pitanja zelenih sredina, zelene ekonomije i zelenih saveza su sve pitanja oko kojih se ljudi uglavnom slažu, ali to nisu važna pitanja, nisu toliko važna kao na Zapadu. U Rumuniji je i za manjinu i za većinu i u medijima najvažniji ekonomski uticaj. Ako ove „zelene“ mere imaju negativan uticaj na ekonomiju ljudi, onda ih ljudi neće podržati,“ izjavio je Andraš Kirimikju.

 

Toni Ebner smatra da upravo manjinske zajednice među prvima delegiraju „zelene“ teme. „Jer manjine, ako posmatramo Evropu, žive na mestima koja su naročita lepa i zbog toga je zaštita našeg ambijenta, zaštita naše prirode, vode, neba, mora, prva stvar koju moramo da guramo napred, jer je to naša teritorija“, zaključuje Ebner.

 

 

Sadržaj konferencije, koju podržava i Ecocivilisation, se emituje na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont.

 

Pokrovitelji ovogodišnje konferencijske platforme su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.

 

Izvor: Heror Media Pont
Foto: Čila David

+100%-

Kampanja MIDAS-a u evropskom Parlamentu kao podrška manjinskim medijima

Savet Evrope je nedavno izdao preporuku svim zemljama članicama da bi trebali objavljivati informacije o Covid -19 na manjinskim jezicima. Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za manjine su takođe podržali tu preporuku.

 

Bez obzira na to, u većini zemalja članica Evropske Unije , informacije o Covid-19 nisu bile objavljivane na manjinskim jezicima koji postoje na teritorijama država.

 

Za mnoge Evropljane, manjinski mediji su jedini izvor informisanja na njihovom maternjem jeziku, ne samo u vreme Covid-19. Manjinski mediji nisu samo izvori informacija, oni manjinskim zajednicama obezbeđuju glas i nezaobilazan su resurs očuvanja jezika i različitosti Evrope. Manjinski mediji nekada preuzimaju i državne zadatke obezbeđujući neophodne prevode važnih sadržaja na različite manjinske i regionalne jezike.

 

Međutim, Covid-19 je mnoge manjinske medije doveo u veoma tešku situaciju. U većini slučajeva, oglašavanje je činilo 30-40% prihoda medija, koje je Covid-19 gotovo potpuno zbrisao. Distribucija je otežana: u mnogim zemljama manjinski mediji se sporadično isporučuju jer je sada distribucija povezana sa novim dodatnim troškovima. Sa smanjenjem prodaje i pretplatnika, neki manjinski mediji dolaze u rizik da neće preživeti ovu situaciju.

 

Iz tog razloga, Evropska asocijacija dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima (MIDAS), koju čini 26 manjinskih medija iz Evrope, sa sedištem u Bolcanu/Južni Tirol, predstavila je situaciju poslanicima Evropskog Parlamenta i zatražila finansijsku podršku. Sa dodatkom direktne finansijske podrške za troškove štampanja, evropski parlamentarci su zamoljeni da pruže podršku manjinskim medijima u raspodeli proširenog budžeta namenjenom prevazilaženju problema koje je uzrokovao Covid-19.

 

MIDAS takođe ohrabruje Savet Evrope da kroz svoje kancelarije u zemljama članicama objavljuje informacije o aktivnostima Evropske Unije vezanim za Covid-19 u manjinskim medijima. Ti oglasi ne bi bili samo važna finansijska podrška koja obezbeđuje opstanak manjinskih medija u Evropi, nego doprinosi transparentnosti u borbi protiv Covid-19. Time Evropski Parlament šalje snažnu poruku solidarnosti evropskim manjinskim zajednicama.

 

,, Prve reakcije nekih poslanika Evropskog parlamenta nakon sastanka ispunile su me nadom. Evropski parlamentarci su razumeli težinu situacije i očekujem da će Intergroup zastupati interese manjnskih medija u Evropskom Parlamentu i pronaći način kako da na konkretan način pomognu našim medijima”, naglasila je Edita Šlezakova, predsednica MIDAS-a nakon sastanka.

 

+100%-

BLOG: Kako se manjinski mediji koji su članovi MIDAS-a hvataju u koštac sa COVID-19?

 

Martxelo Otamendi, Berria, list baskijske zajednice u Španiji:

„Berria nastavlja da objavljuje štampane novine i izdanje na internetu. Napravili smo grupu od 12 novinara koji rade puno radno vreme na teme vezene za koronavirus, njegove baskijske, ekonomske i internacionalne aspekte.

Dodatno smo ojačali stranice sa informacijama vezanim za koronavirus, s tim da smo u prednosti što prodajemo više novina, proširili smo dodatak za dečake i devojčice na dva puta nedeljno i dodali smo jednu više stranu u rubrici “Stav” i književnu naraciju u kulturi.

Promet na internet izdanju se takođe povećao, i radimo mnogo na grafičkoj vizualizaciji novih podataka:

https://www.berria.eus/albisteak/178753/koronabirusaren-azken-datuak.htm

Kao posledica zatvaranja pozorišta i ustanova kulture, mi smo otvorili BERRIA Aretoa (Beria sobu) da bi umetnici (pisci, pevači, komičari, glumci/glumice …) mogli da svoje umeće prikažu u video formatu. Svakog dana nudimo dva ovakva videa (u 10:00 i u 18:00) sa velikim uspehom i oduševljenjem publike, ovo je adresa:

https://www.berria.eus/berriatb/berria-aretoa/ „


Csaba Nyerges (Čaba Njergeš), Új Szó, list mađarske zajednice u Slovačkoj

„Osećaj je bio sličan 11. septembru 2001. Ceo svet je nepomično stajao ispred televizijskih ekrana i slušao šta se dešava. Kada je premijer najavio pooštravanje mera, mi smo održali naš poslednji “tradicionalan” sastanak i seli za svoje stolove. Kada smo završili broj za taj dan, spakovali smo se i otišli svojim kućama. Od narednog dana cela redakcija je počela da radi od kuće, po prvi put u svojoj sedamdesetogodišnjoj istoriji. U kontaktu smo preko telefona, skajpa, mesindžera i mejla. Komunikacija uživo je zamenjena neprekidnim korišćenjem emodžija. Uprkos udaljenosti, na neki način smo postali još bliži nego kada smo sedeli svi u jednoj redakciji. List se se adaptirao epidemiji i radikalnoj promeni života njegovih čitalaca. Umesto filmova nudimo kućne pozorišne predstave, karantinsku umetnost umesto linkova za koncerte, ali i dalje pišemo tekstove vezane za obične ljude i sve što nas povezuje.“


Osterreiten in Ralbitz

Janek Schafer, Serbske Nowiny, list zajednice Lužičkih Srba u Nemačkoj

„Korona virus ima jak uticaj na kulturni život Lužičkih Srba. Izdavačka kuća Domovina ferlag Baucen je otkazala sva predstavljanja novih knjiga i čitanja do 19. aprila. Knjižara u sklopu izdavačke kuće je takođe zatvorena, ali i dalje mogu da se naruče knjige preko interneta na www.domowina-verlag.de. Mediji u sklopu izdavačke kuće se još uvek objavljuju – dnevne “Serbske nowiny”, nedeljnik “Nowy Casnik” i mesečni kulturološki magazin “Rozhlad”.

Naša veoma stara tradicija uskršnjeg jahanja je takođe otkazana. Ovo je prvi put da je tradicija od 480 godina poremećena. Uskršnji jahači obnaroduju svakog Uskrsa dobre vesti vaskrsnića Isusa Hrista. Prethodnih nekoliko godina uvek je bilo oko 1600 jahača u devet povorki. Naše novine saznaju da je otkazivanje ovog događaja uzrokovalo mnoge kritike. Mnogima, poput, predsednika asocijacije Lužičkih Srba „Domowina Dawid Statnik“ se ne sviđa ideja otkazivanja. „Do sada, za mene kao i za mnoge druge, ovo je bilo nezamislivo. Ni ratovi, ni diktature nisu mogle da zaustave ovakvo izažavanje naše veroispovesti.“, kaže on. U isto vreme on aludira na specijalnu situaciju i kampanje za razumevanje.“

 


Jorgen Mollekaer, Flensborg Avis, list danske zajednice u Nemačkoj

„U južnom Šlezvigu, najsevernijem delu Nemačke, do sada nemamo mnogo ljudi koji su pozitivni na virus. U našem glavnom gradu, Flensburgu, od 95 000 stanovnika identifikovano je 25 osoba pozitivnih na koronavirus. Lokalna bolnica se nedavno ponudila da prima pacijente iz Italije jer su naši kapaciteti i dalje dobri.

Možda je ovo samo tišina pre oluje, ili su stroge mere dokazale da imaju uticaja. Takođe i u Flensborg Avis-u, većina radnika radi od kuće od sredine marta. Skratili smo print izdanje na 16 strana jer trebamo da se fokusiramo više na nove čitaoce onlajn izdanja. Sada 5 od 20 novinara radi samo na onlajnu, sedam dana nedeljno, od 7:00 do 23:00, ostatak novinara isto prvo objavljuje članak onlajn i do kraja dana sklapamo sutrašnje print izdanje. Novi pretplatnici i donacije stižu svakoga dana.

Finansijski poslujemo sa smanjenim prometom od oglašavanja, ali je Danski parlament upravo opredelio 25 miliona evra za pomoć medijima da prežive ovo vreme. Ekonomsku borbu koju predviđamo će većim delom biti pokrivena od strane danske pomoći. Preživećemo ovu krizu, ali u kakvom obliku, zavisi od dužine pandemije.“


 

Marta Varju, Magyar Szó, list mađarske zajednice u Srbiji

„Uvedena je nastava na daljinu za sve đake, a za pripadnike nacionalnih manjina odvija se nastava na daljinu na maternjem jeziku.

Taj servis sprovodi Radio televizija Vojvodine, javni servis na kom se emituju programi na 13 manjinskih jezika, RTV Pannon preko kog se emituje nastava na daljinu na mađarskom jeziku, kao i druge lokalne televizijske stanice koje emituju program na manjinskim jezicima.

Magyar Szó izlazi redovno, na smanjenom broju strana. Prvih dana, po uvođenju vanrednog stanja bilo je problema u distribuciji novina, jer su bili angažovani kolporteri koji su stariji od 65 godina.

U hodu je taj problem prevaziđen.

Listovi za decu i mlade Mézes Kalács, Jó Pajtás i Képes Ífjúság ponovo izlaze tek od nove školske godine. U prvim danima proglašenja epidemije, manjinski mediji iz Vojvodine su se uključili u Vladin projekat ,,Digitalna solidarnost”, www.digitalnasolidarnost.gov.rs radi deljenja sadržaja iz kulture (elektronske knjige, pozorišne predstave…) na jezicima manjinskih zajednica.“

 


Hatto Schmidt, Dolomiten, list nemačke zajednice u Južnom Tirolu, Italija

„Dolomiten nisu tipične italijanske novine, ni po jeziku, ni po distribuciji. Više od 80% tiraža su pretplate koje distribuira pošta. Distribucija je za sada obezbeđena – izuzev subotom, jer u danima koronavirusa to nije izvodljivo. Iz ovog razloga subotnji Dolomiten se može kupiti na kioscima ili se može čitati na internetu besplatno, za sve. Samo subotnji. Naravno da je obim smanjen: nema ničega da se piše o sportu niti o kulturnim dešavanjima jer ih nema. Nema godišnjih zasedanja asocijacija i svi sastanci regionalnog/opštinskog veća su otkazani. Skoro je samo Covid-19 ostao: objavljuju se najnoviji podaci iz bolnica i staračkih domova, apel da se ostane kod kuće, objasni se kako se lekcije predaju za školarce i studente i po koja reč predstavnika različitih ekonomskih sektora. I onda pišemo tužne priče poput jedne starije žene koja je preminula u Bolcanu, čije tri ćerke nisu mogle da prisustvuju sahrani, jer je jedna od njih u obaveznoj kućnoj izolaciji, a druge dve žive u drugim provincijama i ne smeju da dođu u Bolcano.“


Željko Jerneić, La voce del popolo, list italijanske zajednice u Hrvatskoj i Sloveniji

„Novine “La Voce del popolo” se nalaze u Rijeci kao i cela izdavačka kuća italijanske nacionalne manjine u Hrvatskoj I Sloveniji. Atmosfera malo podseća na vreme konflikta eks Jugoslavije kada je sav trud išao u naoružavanje, danas međutim vreme i naš rad diktira novi koronavirus i njegove posledice. Sa jedne strane svedočimo novoj evaluaciji ozbiljnog, profesionalnog novinarstva u kojem brzina nije uticala na stare vrednosti ovog zanata, mislim na mehanizam verifikacije vesti. Sa druge strane ceo sektor mora da se nosi sa problemima i rizicima koje nosi neizvesnost. Kompleksnost je još izraženija u novinama kao što su „La Voce“ koje se trude da izveštavaju „u“ i „između“ tri države i da gleda na teritoriju na kojoj naša nacionalna manjina živi kao jedan veliki region bez granica. To je zahtevna prepreka i kada su okolnosti normalne.

Program Rijeke EPK 2020 je privremeno stao i verovatno će biti dosta umanjen. Događaji su ili odloženi ili potpuno otkazani. Ovo je bila velika prilika za grad za promociju turizma, unapređivanje stanovništva i utvrđivanje vrednosti kao što su diverzitet i multikulturalnost. Da stavim malo u kontekst, jedan od ciljeva je bio i da se malo osvrne na italijansku dušu grada. To bi se postiglo u saradnji sa našim novinama koje su uvek težile ka očuvanju i unapređivanju jezika, kulture, tradicije i istoriji Rijeke.“


 

Adam Krumnikl, Glos, list poljske manjine u Češkoj

„Glos se objavljuje u gradu Češki Cjesin, gradu u dve države, u regiji Cjesinaska Silesija, na granici sa Poljskom.Češka i Poljska zatvorile granice i došlo je do velikih promena u načinu života u našem gradu. Cjesin je sada podeljen čvrstom granicom, baš kao što je bio slučaj osamdesetih. To je uticalo na veliki broj preduzeća jer stotine ljudi rade na drugoj strani granice. Sa zatvaranjem granica, ljudi nisu u stanju da odu na posao i stoga njihove firme imaju velike gubitke. Naš grad je na kratko završio na nacionalnim vestima.

Grupa mladih iz poljskog Cjesina je uz reku okačila baner prema Češkoj sa natpisom “Nedostaješ mi Čehu!”. Dan kasnije sličan baner je postavljen na suprotnoj strani reke na kom je pisalo: „I ti meni nedostaješ, Poljaku!“. Ovo je cenjeno kao gest solidarnosti dve države u gradu podeljenom još od 1920.

Glos je pogođen epidemijom COVIDa-19 na isti načim kao i svake druge manje novine, ili biznisi. U početku imali smo problem sa štampanjem i distribucijom uzrokovanim korona virusom. Nesigurnost oko nekih vladinih propisa, nejasna ekonomska budućnost, kompanije koje šalju deo njihovih zaposlenih da rade od kuće, ili im daju otkaze – sve ovo je doprinelo tome da, na početku pandemije, štampanje i distribucija budu u malom zakašnjenju.

U ekonomskom smislu, nismo mnogo zabrinuti jer je velika većina naših čitalaca pretplaćena na naš list.“


Tommy Westerlund, Hufvudstadsbladet, list švedske zajednice u Finskoj

„U Finskoj imamo situaciju koja nije viđena od II svetskog rata i ratova sa Rusijom pre 80 godina. Mi smo u vanrednom stanju, granice su zatvorene i veliki deo južnog dela Finske, oko Helsinkija, je izolovan od ostatka države.

Napravili smo krizni štab naše firme koji upravlja ponašanjem i radom tokom pandemije. Jer niko više ne radi u redakciji Hufvudstadsbladeta u Helsinkiju. Ima nas oko 50 novinara i svi radimo od kuće.

Ima izazova ali za sada i onlajn i print se postepeno menjaju. Sastajemo se preko videa svakog dana, čak se i pauze za kafu drže preko videa, da se socijalizujemo malo u ovom periodu.

Zbog zatvaranja u komercijalnom smislu, prihod od advertajzinga je znatno opao. Koliko će to uticati na nas, zavisi od trajanja vanredne situacije.“

 


Bence Balázs (Balaž Bence), Szabadság (Sabadšag), list mađarske zajednice u Rumuniji

„Situacija naših novina nije svetla. Imamo manje reklama ali veći je problem to što gubimo čitaoce. Od prvod aprila, zbog koronavirusa, jedan od naših distributera je prestao sa radom, jer je vanredno stanje uvedeno u Rumuniji i mnogi kiosci su morali da se zatvore. To nas nije pogodilo jer suoko 90% naših čitalaca pretplatnici. Dolazi do komplikacije kada neki čitaocii ne žele da puste poštara jer se boje da će od njega biti zaraženi i zato ne mogu da obnove pretplatu. Drugi se boje da kako se situacija bude odvijala, da će print i distribucija novina biti nemogući. Neki misle da će dirajući novine biti zaraženi pa otkazuju pretplate… Očigledno je da se cirkulacija novina smanjila i ne znamo na koliko dugo i da li će se ti čitaoci vratiti kada se sve ovo završi. Zato ubeđujemo naše čitače da na odustanu od pretplata ili da barem kupe digitalnu verziju novina.“


 

Redakcija Primorskog dnevnika

Primorski dnevnik, Igor Devetak:

„U uredničkoj kancelariji Primorskog dnevnika često primamo poziv sa pitanjem: “Da li ste zdravi? Hvala vam što radite to što radite.” Za sve prozore koji su zatvoreni kod kuće, mi smo otvoreni ka svetu, pomažemo čitaocima da kvalitetnije provedu vreme jer mi tražimo i objavljujemo odgovore na pitanja koja oni postavljaju da bi smo olakšali stres uzrokovan izolacijom sa našim “antivirus” sadržajem.

Vanredna situacija uzrokovana KOVID-19 epidemijom nametnula je stroge restriktivne mere kretanja ne samo čitaocima, ali takođe i uredničkom osoblju i svim zaposlenima u Primorskom dnevniku. Novinarima je dozvoljena veća sloboda kretanja zato što se bave društveno odgovornim poslom. Kako god, mi moramo da sačuvamo Primorski dnevnik i osiguramo njegovo redovno objavljivanje, poslovne prostorije su zatvorene za javnost i pola naših zaposlenih je prešlo na rad od kuće. Za svaki sektor imamo jednog ili dva novinara koji rade od kuće, iz kancelarije se koordiniše posao i diktira se tempo od strane glavnog i odgovornog urednika, zamenika urednika, urednika trenutne teme, lokalnih vesti, kulture i sporta. Urednički posao može početi u potpunosti sa radom od kuće ako bude bilo potrebe za tim. Svi novinari su trenirani i opremljeni. U našem sedištu u Trstu smo uredili prostor gde može manja redakcija da se preseli u slučaju obavezne dezinfekcije redakcija; takođe imamo još jednu lokaciju u gradu.

Radni stolovi su udaljeni jedan metar jedan od drugog, nema rukovanja, nema dodirivanja, nema razmene papira ili objekata, nema razgovora u četiri oka, imamo dezinfikaciona sredstva i zaštitne maske za (retka) terenska izveštavanja, komunikacija se odvija preko telefona ili imejla, kancelarija se često luftira. Razmena informacija je počela u potpunosti da se odvija preko telefonskih aplikacija, što i jeste već dugo vremena bilo sredstvo za svakodnevnu komunikaciju među novinarima – od ranog jutra do noći. Dodeljujemo značajno više zajedničkog truda dizajniranju novina za sledeći dan i objavljivanju na internetu. Ovim dobijamo i nove statistike do kojih prethodno nismo mogli da dođemo. Naročito nedeljom kada ljudi imaju više vremena. Zato što se Primorski dnevnik ne objavljuje ponedeljkom, nedeljom organizujemo call centar za pitanja prvenstveno vezana za epidemiju, takođe smo učinili besplatnim naše online izdanje. Da bi se čitači lakše izolovali. Posle dve nedelje primetili smo rast od skoro hiljadu novih čitalaca.

Svaki novinar/ka koji/a je u izolaciji sa porodicom kaže da mu/joj je ova situacija teže pada nego što je zamišljao/la: više vremena je potrebno za regulisanje ometanja i neke porodične nesporazume, često komuniciranje na daljinu sa redakcijom i uspevanje da se nosi sa uredničkim sistemom i mrežom koja ne odgovara tako brzo i nije toliko brzog ritma kao u redakciji.

Takođe kolege u drugim odeljenjima u lancu koji omogućava objavljivanje dnevnog sadržaja su razvile slične mere: fotografi, tehničari, administracija, sekretarijat, štamparija, distribucija… Štampanje svakog novog izdanja se završava u 2 ujutru i nakon toga distributeri donose novine direktno pretplatnicima do kuće. Ova kriza koja postaje sve više ekonomska je najjače udarila marketinške agencije, uključujući i našu, skoro da ni nemamo reklame u našim novinama. 

Zato je svaki objavljen primerak novina pobeda nad virusom koji je uzrokovao da svet stane, ali ne i život. Čak i u ovo neizvesno vreme znate da će Primorski Dnevnik uvek biti tu da sa vama započne novi dan. Znamo veoma dobro da naš sadržaj nije uvek utešan ali je umirujuća činjenica da se je zajednica Slovenaca u Italiji i dalje povezana. I dalje smo zajednica.“

 


Der Nordschleswiger, Gwyn Nissen:

„Izbijanje korona virusa utiče i na svakodnevni život naših radnika, zaposlenih u dnevnom listu nemačke manjine u Severnom Šlezvigu u Danskoj. Novine Der Nordšlezviger (Der Nordschleswiger) su manjeg obima od kako je epidemija počela. Umesto šest do osam strana dnevno, sada proizvodimo četiri do šest. Ovo je delom zbog promene u radnom toku uredničkog odeljka. Uz to i dalje imamo naslovnu stranu, sportsku stranu i materijal iz Danske sa stranama sa određenim temama.

Većina zaposlenih radi od kuće, što nije problem za ljude koji žive u Danskoj jer skoro svako domaćinstvo ima dobru vezu optičkog kabla. Od dvadesetak novinara samo mali deo njih još uvek radi u redakciji u Abenrau – u glavnom stvari vezane za koordinaciju svih. Većina zaposlenih u objavljivanju, prodaji i advertajzingu rade od kuće. Prodaja reklamnog prostora je opala ali ćemo moći da se nosimo sa tim padom tokom godine.

Tri zaposlena su bili u dobrovoljnoj samoizolaciji, uključujući glavnog i odgovornog urednika Gvina Nisena, posle zimovanja u Tirolu, ali Der Nordšlezviger i dalje nema inficiranih radnika. Svakodnevna komunikacija se odvija preko Slack-a, alat za komunikaciju. Preko toga možemo da komuniciramo direktno, u grupama i preko video četa. Koristili smo ovaj alat i pre i dokazao se kao veoma pouzdan u ovoj situaciji – ne samo u produkciji već i za druženje među kolegama.

Der Nordšlezviger će obustaviti dnevne novine u februaru 2021. i nakon toga preći isključivo na digitalnu platformu. Prelaz na ovakav načim izveštavanja je već počeo i sada nam je od velike pomoći u novonastaloj situaciji. Dobro smo pozicionirani onlajn i imamo mnogo čitalaca. Pre korone, imali smo oko 5 000 korisnika dnevno. Sada smo u dnevnim ulazima dostigli cifre od preko 40 000 sa nekim vestima, ali smo se zadržali na novoj normi od oko 10 000 svakodnevnih korisnika. 

Granica između Danske i Nemačke je zatvorena ali je razmena dobra i dalje moguća što je veoma bitno za nas jer se Der Nordšlezviger štampa u Nemačkoj (Kiel) i u Dansku se prevozi svakodnevno. Neki od naših zaposlenih nemaju nikakav problem sa tim da dođu iz Nemačke u Dansku.“

 


 

Foto: Kurier Vilenski

Kurier Wileński iy Litvanije, Joanna Bożerodzka:

„U našim novinama do ovog trenutka niko se nije zarazio SARS-CoV-2 virusom, ili mi još to ne znamo. U Litvaniji je vanredno stanje – putovanja u inostranstvo su zabranjena, svako ko se vrati iz inostranstva mora da provede 14 dana u izolaciji i svaka osoba se smatra potencijalnim prenosiocem infekcije, znači pored odlaska na posao i neophodnih nabavki sve je zatvoreno. Parlament je uveo nove zakone kojima će se nadoknaditi gubici svih biznisa, ali ujedno i dozvoliti državi da državljanima sakuplja telekomunikacione informacije da bi obezbedili društvenu bezbednost u vanrednom stanju, što je stvar za brigu. U vreme pisanja ovog teksta, u Litvaniji je preko 500 potvrđenih slučajeva i 8 smrtnih slučajeva uzrokovanim KOVIDom-19.

Naše novine funkcionišu u glavnom od kuće – samo prelamači, zamenik glavnog urednika i lektor (uglavnom ja) dolazimo u kancelariju, i naravno ljudi iz štamparije, sekretar i vozač. Prodaja štampe je strmoglavo pala jer su kiosci zatvoreni i ljudi ređe idu u supermarkete. Takođe škole su zatvorene što dodatno utiče na čitanost štampe jer se značajan deo distribucije naših pretplata odvijao preko škola.

Finansijski smo u veoma teškoj situaciji. Još uvek nismo primili novac iz Poljske, koji uglavnom stiže u drugom kvartalu godine. Ne dobijamo nikakvu finansijsku podršku od litvanske vlade iako litvanski manjinski mediji dobijaju finansijsku podršku od poljske vlade (drugim rečima “Aušra”, novine koje izlaze jednom u dve nedelje primaju oko 100.000 eur godišnje od poljskog ministarstva kulture). Litvanska vlada ima fond za podršku medija, koji nas ne finansira, i odsek za nacionalne manjine, ali većina sredstava idu litvanskim medijima preko organizacija specijalizovanim za pronalaženje sredstava na konkursima za razne programe. Fotografija prazne Franjevačke crkve Velike Gospe, najstarije crkve u Litvaniji, koja je bila uništena tokom ruske okupacije i koju polako renovira poljska zajednica je prava metafora ovog stanja. Crkve su bitna mesta na kojima se nalaze članovi poljske zajednice i one su sada takođe zatvorene.“

 


Regio7 iz Katalonije, Marc Marce:

„Grad Manresa, u kom živim i u kom se nalazi sedište Regió7, nalazi se u centru Katalonije, jednoj od najpogođenijih regija u drugoj najpogođenijoj evropskoj državi. Distribucija naših novina se odvija na najpogođenijoj katalonskoj teritoriji koja broji 66 000 stanovnika sa centrom u gradu Igualda, čija je stopa smrtnosti deset puta veća nego u Kataloniji i skoro dupla u odnosu na Lombardiju, najpogođeniju regiju u Evropi. Ova oblast je jedina oblast u Španiji koja je zatvorena za saobraćaj. Stanovništvo je zatvoreno, niko ne ulazi, niti izlazi. Stoga, svet u kojem Regió7 živi je na samom frontu u borbi protiv ove epidemije. Uticaj svega ovoga na naš rad je ogroman.

Tim Regió7 je sastavljen od 55 ljudi, od kojih 52 zavise od sedišta u Manresi. Tridesetpetoro je deo redakcije. Katalonija je 9. marta zabeležila 100 smrtnih slučajeva i mi, kao i mnogi drugi, smo shvatili da ono što nas čeka je mnogo gore od onoga što je bilo predviđano. Već 13. marta smo počeli da uvodimo plan rada od kuće koji se odnosi na veliku većinu naših zaposlenih. Za tri dana smanjili smo broj ljudi koji dolaze na posao u sedište i to za pola, a posle pet dana ostalo ih je šestoro. Svi ostali su radili od kuće preko VPN mreže. U ovom trenutku četvoro rade u redakciji u Manresi tokom pre podneva (direktor, dva šefa i web dizajner) i četvoro posle podne (direktor, jedan šef, lektor i producent). U podne imamo sastanak rukovodstva koji se odvija preko video poziva. Novine izlaze svakog dana sa mnogo dobrog sadržaja, iako je napor da se sve koordiniše iscrpljujući. Redakcija funkcioniše preko WhatsApp grupe sa 35 članova, uključujući novinare, fotografe, dizajnere…“

 


Naslovna fotografija: „Novi Sad 2021 dao simboličnu podršku najugroženijim državama i regiji Lombardiji tokom korone virusa“  / Foto: Fondacija Novi Sad – EPK 2021

+100%-

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medija kao izvor inspiracije za inovacije u medijima

 

Glavna tema ovogodišnje konferencijske platforme jeste manjinski mediji kao resurs razvoja turizma i upravo zato se ona održava u Privrednoj komori Vojvodine, zoni susreta privrednika i stvaranja BDP, naglasila je Nataša Heror iz Heror Media Pont-a, otvarajući Treću evropsku konferenciju posvećenu manjinskim i lokalnim medijma koja je danas počela u Novom Sadu.

 

Nataša Heror

Verujem da će dijalog koji ćemo voditi tokom konferencije kao ishod dati inspiraciju svim učesnicima da budu hrabri i inovativni u kreiranju svojih novih vrednosti u svom poslovanju, dodala je Heror.

 

Pozdravljajući mnogobrojne prisutne, Branislav Mamić, sekretar Sektora usluga Privredne komore Vojvodine, podsetio je da je upravo turizam jedna od najvažnijih tema pomenutog Sektora, zbog čega PKV podržava ovogodišnju Konferenciju.

 

Branislav Mamić

Turizam koji je danas u fokusu je jedna od najbrže rastućih privrednih grana, a Vojvodina sa svim svojim prirodnim i ljudskim potencijalima ima odličnu poziciju, koju još uvek nije u potpunosti iskoristila. Dva konferencijska dana će nam omogućiti da vidimo na koji način mogu manjinski, ali i mediji uopšte, da učestvuju u promociji turizma u Vojvodini, onosno našeg turističkog proizvoda”, rekao je Mamić.

 

Đula Ribar

Ispred Fondacije Novi Sad EPK 2021 prisutnima se obratio Đula Ribar koji je približio aktivnosti ove fondacije, naglašivši da realizacija projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021 i vrednosti koje promoviše kroz svoje projekte direktno doprinose procesu evropske integracije Srbije.

 

Fondacija 2021 već treću godinu podržava Evropsku konferenciju posvećenu manjinskim i lokalnim medijima, razumevajući značaj ove medijske niše koja upravo doprinosi komunikaciji sa manjinskim zajednicama na njihovom maternjem jeziku. Kao sastavni deo programskog luka Druga Evropa ovaj događaj upotpunjuje promišljanje manjinskih medija kao važnog fenomena koji sa svojim kapacitetima treba da bude prepoznat kao resurs razvoja turizma kako grada Novog Sada, tako i Vojvodine”, izjavio je Ribar.

 

Izabela Branković

Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija Srbije, koja je već godina jedan od organizatora Konferencije, na otvaranju događaja je rekla da su ovu konferenciju podržale sve članice Asocijacije, između ostalog upravo i manjinske redakcije Magyar Szo, Ruske slovo i Hlas ludu, koje dolaze iz Novog Sada.

 

Asocijacija medija je na Konfereciji predstavila projekat “Inovacije u medijima” koji je počeo sredinom ove godine. “Cilj projekta je da pomognemo medijima da prođu kompletnu transformaciju koja će doprineti formiranju biznis modela koji će biti održiv”, rekla je Branković, podsećajući da je prvi okrugli sto održan pre dve nedelje u Nišu.

 

Gwyn Nissen iz MIDAS-a je izrazio zadovoljstvo što je ova organizacija deo konferencijske platforme, posebno zbog toga što živimo u vreme u kojem se i u medijima stvari vrlo brzo menjaju.

 

Na primer, danski mediji se usuđuju da gledaju samo dve godine unapred u kontekstu razvoja svojih medija, zato što mi realno ne znamo šta će se destiti u narednim godinama”, rekao je Nissen i dodao:

 

Sam MIDAS je u transformaciji, jer je osnovani kao organizacija manjinskih dnevnih listova, ali smo shvatili da moramo dopreti i do manjinskih online medija. tako da od prošle godine u članstvu imamo i online medije zato što možemo učiti od njih. Možemo kombinovati njihova i naša znanja i iskustva za planiranje budućnosti naših medija.”

 

Panel iznenađenja: Milan Mumin i Slavko Matić u razgovoru sa Branislavom Mamićem

 

Posle zvaničnog otvaranja usledio je panel iznenađenja na kojem je moderator Branislav Mamić ugostio Milana Mumina, frontmena benda “Love hunters” i dobitnika Oktobarske nagrade grada Novog Sada 2019. godine i Slavka Matića, frontmena benda “Zbogom Brus Li”. Obojica panelista su se usaglasili da upravo umetnici jesu pravi ambasadori Novog Sada, na šta treba češće podsećati i stoga i više podržati umetničku scenu ovog grada, diskutujući o ovogodišnjoj Oktobarskoj nagradi Grada Novog Sada i Novom Sadu kao Evropskoj prestonici kulture 2021. godine. Ova sesija svakako predstavlja inovativni pristup konferencijskoj organizaciji, koja je na neki način i medijima poručila da budu hrabriji i da se ne plaše eksperimentisanja.

 

 

Učesnici okruglog stola “Inovacije u medijima” koji je deo projekta Asocijacije medija Srbije, Gwyn Nissen (Danska), Frank Jung (Nemačka) i Szilvia Wolberger (Mađarska) su dali veliki doprinos u promišljanju na koji način mogu i ovdašnji mediji uvesti inovacije u svoje novinarske, medijske, pa čak i poslovne pristupe i prakse. Publika je bila motivisana za diskusiju, podstaknuta primerima dobre prakse iz dva medija – nemačkog manjinskog Der Nordschleswiger iz Danske i sh:z Schleswig-Holsteinischer Zeitungsverlag GmbH & Co KG iz Nemačke, koji sa još dva medija već nekoliko godina imaju formalno uspostavljenu saradnju kroz koju razmenjuju sadržaje, ali u nekim slučajevimo zajedno rade na nekim novinarskim pričama.

 

To ne znači da tokom saradnje ovi mediji pišu na isti način. Naprotiv, svi zadržavaju svoj novinarski DNK i mogućnost da izveštavaju iz svog ugla posmatranja”, rekla je Szilvia Wolberger, koja je bila fasilitatorka ovog okruglog stola.

 

 

Tokom okruglog stola diskusiji su se priključili predstavnici medija, a posebno su se istakli učenici Srednje elektrotehničke škole iz Novog Sada, koji su od prošle godine redovni učesnici Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medija.

 

Sutra je na programu rad i dijalog u okviru četiri panela: Vojvodina kao turistička regija, Evropski manjinski i većinski mediji kao resurs ravoja turizma, Mediji i ekologija i Rusinska kultura i turizam. Celu agendu možete pročitati ovde.

 

Okrugli sto „Inovacije u medijima“

 

Organizatori konferencije su Heror Media Pont, Magyar szó, Storyteller, Ruske slovo, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija i Asocijacija medija u saradnji sa MIDAS-om.

 

Pokrovitelji Treće evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.

 

Podrška Konferencije je Privredna komora Vojvodine i Fondacija Novi Sad EPK 2021, a prijatelj kompanija Coca Cola.

 


Izvor: Heror Media Pont

Foto: Branko Vujkov, Csilla David

+100%-

Miroslav Keveždi: „Medij, koji smatra da je sam po sebi vrednost, promašuje svoju svrhu.“

 

Prosta definicija kulturnih prava ovu kategoriju definišu kao prava koja spadaju u ona ljudska prava koja štite pravo ljudi da učestvuju u kulturnom životu društva. Tražeći odgovor na pitanje da li to znači da su i mediji na jezicima nacionalnih zajednica njihov deo i da li su ovi mediji kulturno nasleđe, popričali smo sa teoretičarem kulture i medija Miroslavom Keveždijem.

 

Na koji način su mediji i posebno mediji na jezicima nacionalnih zajednica deo kulturnih prava i s+šta ustvari znači pojam kulturnih?

 

„Kulturna prava su kategorija ljudskih prava koja uopšte štiti pravo ljudskih bića da učestvuju u kulturnom životu društva; da imaju udeo u naučnim postignućima; da štite svoj sopstveni moralni i materijalni interes u naučnoj, literarnoj, ili umetničkoj produkciji; da dobiju obrazovanje i održavaju svoj kulturni identitet, jezik i običaje. Ona utvrđuju ljudska bića u pravu da imaju informacije, obrazovanje i znanje za uživanje kulturnih vrednosti i kulturnog vlasništva. Izražena su u Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. i kao takva predstavljaju deo ljudskih prava „druge generacije“. To znači da za razliku od građanskih i političkih prava „prve generacije“ gde se država samo mora suzdržavati da ih ne krši, ovde država mora kreirati uslove za konzumiranje ovih prava. To na primer znači da država mora obezbediti školski sistem, kao i uslove za očuvanje, razvoj i difuziju kulture. Jezik je element kulture par excellence, i kao takav koristi se kako u školskom sistemu, tako i u informisanju. Kad završimo školovanje na manjinskom jeziku, osim privatne upotrebe u porodici ili sa prijateljima, ostaje nam retko prisutna službena upotreba manjinskog jezika i mnogo češća javna upotreba jezika u medijskoj komunikaciji. Na taj način živi jezik, a zajedno s njim i kultura. Bez medija ostali bismo ubrzo samo na upotrebi manjinskog jezika u porodici i, ređe – u školi.

 

Da li je „opasno“ manjinske medije smatrati kulturnim nasleđem, ako imamo na umu da se kulturno nasleđe čuva, a manje razvija?

 

„Jezik je živ, a i kultura je živa ako prati život. Nove pojave zahtevaju nova imena, i ako stvaramo nove reči i jezik se razvija. Mediji su oni koji nas obaveštavaju o novinama, i tako ih imenuju, konceptualizuju. U tom smislu potrebno je da postoji medijski sistem koji će nas upoznavati sa novinama i davati značenja, kako novim tako i starim stvarima. Nije opasno ako je takav medijski sistem nasleđen već je opasno ako se on urušava ili ako se ne koristi na korist života. Krize kultura nastaju tada kad se „kulture“ odvajaju od života, tada kad kulturni radnici antikvarno čuvaju nešto što se u životu više ne koristi. Kultura koja pripada samo kulturnjacima a ne i običnim ljudima jeste muzejska kultura. Medij koji prati i osvetljava životne izazove, tj. koji pokušava da da životne odgovore i rešenja, na jeziku koji je mediju i publici zajednički, ne bi trebao da se brine za svoju budućnost. Medij koji pak smatra da je sam po sebi vrednost promašuje svoju svrhu – on ne treba da bude muzej jezika, već svrhu dobija tek u komunikaciji koja je na korist životu publike.

 

Pretpostavljamo da ste ispratili informaciju o kampani Minority Safe Pack na nivou EU. Kako je posmatrate u kontekstu kulturnih prava?

 

„Kulturna prava su još uvek predmet diskusije, zato što se često tumači da su ljudska prava prava pojedinačnog čoveka, a prava manjina kao kolektivna prava izlaze iz okvira ljudskih prava. Otuda i prava kako većina tako i manjina pripadaju takozvanim komunitarističkim politikama, koja su suprotnost liberalnim individualističkim shvatanjima. Zajednica po mojem mišljenju nema smisao sama po sebi, već samo ukoliko doprinosti pravima pojedinca koji joj pripada. Isto je i sa identitetom – mi ne treba da robujemo identitetima, već identitetski elementi poput jezika, znanja ili običaja treba da nam koriste. Otuda je važno kulturno pravo „slobodan razvoj svoje ličnosti“, ali to znači i slobodan od okvira koji nameće neka zajednica kroz svoje identitetske politike. Ukoliko zajednica prevladava tada imamo konzervativizam, i pojedinca koji se u tom konzervativnom okruženju može osećati više, ali i daleko manje dobro nego što ima interes. Boriti se za identitete manjina često jeste borba sa konzervativnih pozicija, i ja sam skeptičan prema njima. Takve pozicije često podrazumevaju postojanje povlašćene klase „čuvara identiteta“ koji uglavnom gledaju svoj interes, na račun mnoštva pojedinaca čiji životi možda traže usavršavanje u sasvim novim i drugačijim pravcima. Konzervativci se otuda često opiru promenama, zato što bi izgubili svoje povlastice. Nadam se da je Minority SafePack inicijativa ona koja ide ka poboljšanju konkretnog života pripadnika manjinskih zajednica.

 

Univerzalna deklaracija definiše da svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice. Pitanje jeste: koje zajednice? Većinske? Manjinske?  Korisne? Beskorisne? Želim slobodu da učestvujem u kulturnom životu zajednice sa kojom delim zajednički životni interes, a ako kulturne institucije takav život ne mogu da mi obezbede zahvalan sam ako postoji sloboda da živim drugačije. Minority SafePack sa svojih više od milion potpisnika čitam kao prvenstveno kao simptom toga da mnogi u Evropi ne mogu da realizuju svoje životne interese.

 

Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. je meni sasvim dobar postojeći okvir. Uz nju ide Protokol o opštoj zabrani diskriminacije koji definiše i diskriminaciju po osnovu rase, etničkog porekla ili nacionalnosti koji treba da omogući jednak pristup prilikama u jednom društvu za sve. To je ono što želim, i želim društvo koje ima mnoštvo dobrih prilika.“

+100%-

Goran Tomka: „Manjinski mediji nisu kulturno nasleđe, već politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje.“

 

„Manjinski mediji nisu kulturno nasleđe, već politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje, “ kaže doc. dr Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam iz Novog Sada i gostujući predavač na UNESKO katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i na Institutu za komunikacije Univerziteta Lion 2 u Francuskoj. Tomka se u svojim istraživanjima bavi se studijama publike, novim medijima, kulturnom politikom i kulturnom raznolikošću. Ujedno je koautor je Strategije razvoja kulture grada Novog Sada i koncepta aplikacije za Novi Sad Evropsku prestonicu kulture. Docent Tomka će biti jedan od predavača na Drugoj evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima i zato smo sa njim popričali na temu manjinskih medija u kontekstu kulturnih prava.

 

Kada kažemo kulturno pravo, šta se pod ovim pojmom razume, osim šture definicije da je to konzumacija kulture i slobodno učešće u kreiranju kulture?

 

G. T.: Kulturna prava se pre svega odnose na mogućnost zaštite i održavanja sopstvenog načina življenja, sopstvene tradicije i identiteta pred naletom homogenizujućih globalnih ili nacionalnih kulturnih pokreta. Dakle, odlazak u pozorište, pletenje ili slušanje vesti na maternjem jeziku nije samo sebi cilj, već odgovara na pitanje ko sam ja i ko želim da budem? Međutim, ovo pitanje, komplikovano kakvo jeste, otvara mnoga pitanja na koja kulturna prava kao takva ne mogu da daju odgovor. Da li mi za odlazak u pozorište treba pristojna plata? Da li ću moći da pletem ako ne mogu da platim operaciju katarakte? Da li su vesti na mom maternjem jeziku relevantne ako vladajuća politička opcija kontroliše medije? Ukratko, nemoguće je i štetno razdvajati ekonomska, socijalna i kulturna prava, odnosno životno iskustvo deliti u sitne odeljke. Ovo je naročito sporno u slučaju kulture koja onda lako dobije revijalnu, površnu, slavljeničku formu u kojoj je suština gubi, a suština demokratske politike je jednakost i pravo borbe za istu.

 

doc. dr Goran Tomka (Foto: www.tims.edu.rs)
Da li su manjinski mediji legat kulturnih prava i ujedno kulturno nasleđe?

 

G. T.: Manjinski mediji su kao i druga manjinska prava legat novog promišljanja o upravljanju kulturnom raznolikošću nakon Drugog svetskog rata koji se najčešće naziva mutikulturalizmom. Definišem ih ovako upravo da bih pokazao da je u suštini upravljanje, menadžment, a ne sloboda i pravda. Velike države su shvatile da je nacionalna država opasan cilj i da raznolikost mora da dobije svoj politički izraz. Najlakše je, međutim, bilo poštovati kulturne raznolikosti i u tom procesu banalizovati kulturu. Odjednom smo dobili ulice pune čudnih kostima, egzotičnih začina i orijentalnih zvukova koji su trebali da nam stvaraju iluziju slobode i jednakosti. A unutar manjinskih i većinskih zajednica diskriminacija i opresija su mogle da se nesmetano nastave.

 

Što se tiče manjinskih medija, ja ih ne bih nazvao kulturnim nasleđem. To im ne povećava šansu da budu sačuvani, ali sasvim sigurno dobijaju jednu pasivniji, revijalniji karakter. Manjinski mediji, kao i svi drugi jesu politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje. Kažem estetizovano, jer ne mislim da je politika nužno racionalno polje, niti je borba za jednakost isključivo kognitivna aktivnost.

 

Kako se odnosi Srbija a kako Evropa, odnosno Evropska unija prema kulturnim pravima, odnosno koji su naši i evropski mehanizmi zaštite kulturnih prava?

 

G. T.: Evropska unija se ne bavi zaštitom kulturnih prava, jer se deklarativno ne bavi kulturnom politikom. To je posledica želje da se kultura izdvoji iz procesa evrointegracija, a sve zbog bojazni od regionalizma i globalizma, odnosno straha od asimilacije. Međutim, EU se ne ustručava da promoviše profitno orijentisane kreativne i kulturne delatnosti kroz program Kreativna Evropa i druge, bez straha recimo da će preterana kompetitivnost kulturnih delatnosti ugušiti one koji nisu profitno orijentisani. EU je zapravo dobar primer kako izdvajanje kulture (i kulturnih prava) u zaseban zaštićeni rezervoar nije ni moguće ni dobro.

 

Koje je mesto kulturnih prava u mozaiku ljudskih prava u današnjosti? Da li su ljudi, pojedinici svesni ovih prava i njihovog značaja?

 

G. T.: Mislim da su ljudi upoznatiji sa svojim kulturnim pravima, nego mnogim drugim. Naši sugrađani i sugrađanke će se mnogo više najediti zbog toga što su ajvar, kajmak i čvarke zaštitili neki drugi (Slovenci, Hrvati itd.) nego što će biti recimo zainteresovani za diskriminaciju žena u kući, u javnosti i na radnim mestima. A upravo ovo pitanje dovodi do otvorenog sukoba kulturnih prava kada se razumeju kao tradicija (i to najčešće etnički određena) i slobode, kada poštujemo i štitimo kao tradiciju razne društvene prakse koje su vrlo opresivne prema recimo ženama. To jeste slučaj u kojem kulturna prava zaista postaju konzervativna, represivna snaga.

 

Autor naslovne fotografije: Sam McGhee / Unsplash
+100%-

Uvodnik u sedmu Konferenciju: Manjinskim medijima dajemo na značaju

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, po definiciji UNESCO, predstavlja praksu, prezentaciju, izražavanje, kao i udružena znanja i neophodne veštine, koje zajednice, grupe, i u nekim slučajevima, pojedinci prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa.[1]

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, koje se ponekad naziva i živa kulturna baština, manifestuje se, između ostalog, u sledećim oblastima: usmena tradicija i jezik, scenska umetnost, društvena praksa, rituali i praznici, znanje i primena znanja o prirodi i univerzumu i tradicionalna umetnost. Prenošena s generacije na generaciju, konstantno obnavljana u društvenim zajednicama i grupama, kao reakcija na okolinu, kao interakcija s prirodom i istorijskim uslovima postojanja, nematerijalno kulturno nasleđe izaziva osećaj identiteta i kontinuiteta.[2]

 

Značaj nematerijalnog kulturnog nasleđa je i u tome što promoviše, održava i razvija kulturni diverzitet i ljudsku kreativnost.


Odakle da počnem? – Od početka. Od inspiracije.
Kada me je život strpao u prvi manjinski medij da tamo radim, nisam mogla ni u najluđim snovima zamisliti da ću nakon devet godina pisati uvodnik u sedmu konferenciju posvećenu manjinskim medijima, sa evropskim prefiksom.
Zašto se time bavim? – Zato što je važno. Zato što je suština sakrivena. Kao i uvek.

 

‘Živo blago’ nam se uvek čini da je oduvek bilo tu oko nas i da će zauvek biti. Nije i neće.
Neko je nekada započeo sa idejom koja odoleva vremenu. Nema ničega zdravo za gotovo ako se ne neguje i prilagođava vremenu kroz koje prolazi. Jer je živo.
Wikipedia ne prepoznaje medije kao ‘živo blago’. Niko joj nikada nije rekao da i tu može postojati znak jednakosti. Mi tu stvar osvetljavamo i pitamo se: Da li je to baš tako?

 

Površinski gledano, cela priča deluje obično i mnogima nezanimljivo. Nije glamurozna na prvu loptu, niti lako svarljiva. A u stvari jeste, još kako!

 

Godinama u nazad kroz dijalog koji se vodi na našem događaju ukrštamo razne sagovornike, one prirodne i one naizgled potpuno van konteksta. Jer tragamo za novim kvalitetima i novim čitanjima realnosti, jer manjinskim medijima dajemo na značaju. Da ih svi razumeju. I oni koji ih stvaraju, i oni koji ih čitaju i oni koji ih podržavaju i misle da treba da žive.

 

Kako sve duže vremena provodim u tom svetu, sve je zanimljivije. Apstrahovala sam dnevna čerečenja i površinska čitanja i rešila da se ovo uzvišenoj priči posvetim u potpunosti.

 

Slučaj je hteo da je baš Grad Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. godine i da je multikulturni kapacitet koji baštini bio onaj tajni sastojak koji mu je doneo ovu prestižnu titulu.
Mnogi joj se smeju. Ja ne. Razumem da je vreme da se pokažemo. Da je pozornica otvorena.

 

Leptir / Foto: David Clode / Unsplash

 

Prethodnih dana se po raznim nivoima prožimala tema čuvanja. Nećemo sačuvati leptira ako ga zakucamo u zid. Sačuvaćemo sve ako prilazimo životu sa poverenjem, jer životni proces zna šta da radi. Mi treba, razume se, da znamo da čitamo i razumemo od života pročitano.

 

I što je još važnije da to znanje pređe u naše najbolje stanje.

 

Nataša Heror


Foto: Vladimir Zubac

+100%-

“Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?” je tema Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

Druga evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima pod nazivom “Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?”, koja će se održati od 15. do 17. novembra 2018. u Novom Sadu,  propitivaće poziciju manjinskih medija kao aktivnih činilaca razvoja evropskih društava.


Traženje odgovora na ovo pitanje će se odvijati kroz nekoliko glavnih tema: kulturna prava, samoregulacija manjinskih medija i definisanje fenomena manjinskih medija kao kulturnog nasleđa. Evropski karakter ove konferencije omogućava uvid u produkciju i stepen uticaja manjinskih medija širom Evrope na društva u kojima stvaraju svoj sadržaj.

 

Obzirom da je događaj integrisan u PLUS dane interkulturalnosti projekta Novi Sad EPK 2021fokusiraćemo se na jedan od operativnih ciljeva predviđenih za 2018. godinu, a to je Promovisanje Novog Sada i Vojvodine kao kulturne destinacije koristeći potencijale njihovog izvornog multikulturnog okruženja upravo kroz podršku aktivne saradnje sa manjinskim medijima kako u Srbiji tako i širom Evrope.

 

Sa Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima 2017.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prvi dan događaja je rezervisan za predavanja o glavnim temama događaja namenjenim novinarima, studentima kao i menadžmentima medija, predstavnicima institucija i organizacija koje se bave položajem manjinskih zajednica, manjinskim i kulturnim pravima. Takođe su predviđena i predavanja gostujućih profesora i profesionalaca iz medijske sfere na gore navedene teme. Drugi dan događaja će se odvijati kroz plenarni rad u četiri panela. Treći dan je predviđen za aktivnosti razgledanja grada Novog Sada za goste iz inostranstva i/ili ugovorene sastanke.

 

PROGRAM KONFERENCIJE

15. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

12:00-12:30 Registracija učesnika

12:30-13:15 Predavanje: Kulturna prava

13:30-14:15 Predavanje: Novi biznis modeli i održivost medija

14:30-15:00 Predavanje: Manjinska prava i mediji u Južnom Tirolu

15:00- 16:00 Ručak i networking

18:00-19:00 Svečano otvaranje II evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

16. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

08:30-9:00 Registracija učesnika

09:00-09:15 Otvaranje drugog dana konferencije

9:15-10:45 I PANEL: MULTIKULTURALNOST I KULTURNO NASLEĐE

Moderator: Robert Čoban, CEO Color media Communications

11:00-12:30 II PANEL: SAMOREGULACIJA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA I PREDUZETNIČKO NOVINARSTVO

Moderatorka: Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna urednica „Storyteller“

12:30-13:00 Pauza za kafu i networking

13:00-14:30 III PANEL: EVROPSKA PRODUKCIJA MANJINSKIH MEDIJA

Moderatorka: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont

14:30 – 15:30 Pauza za ručak

15:30-17:00 IV PANEL: DA LI I KAKO MANJINSKI MEDIJI UTIČU NA PROCES EVROINTEGRACIJE?

Moderator: Valentin Mik, urednik-koordinator nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“

 

17. novembar 2018.

9:00-13:00 Organizovani obilazak užeg centra grada Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave

 

Specijalni gosti: Gwyn Nissen, Marc Marcé, Raiss István, Lórant Vincze

 

Organizatori Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima su Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om.

 

KOTIZACIJE

Prijava na Konferenciju se vrši preko PRIJAVNOG FORMULARA.

Kotizacija RSD
jedan dan 12.000,00
dva dana 20.000,00
đaci, studenti, novinari

 

EARLY BIRDS – do 1. novembra 20% popusta na cene kotizacije

 

PAŽNJA:  Ukoliko ste đak, student ili novinar, kotizaciju ne plaćate, ali ste u obavezi da se preko prijavnog fomulara prijavite na konferenciju, u kojem ćete u Napomeni navesti da ste đak/student/novinar. Prilikom dolaska na konferenciju u obavezi ste da pokažete studentski indeks, odnosno novinarsku legitimaciju.

 

Agencija za fakturisanje:  Heror Media Pont, Maksima Gorkog 9, 21000 Novi Sad

 

Kontakt:

Nataša Heror , natasa@herormediapont.com, +381607337555

Vladimira Dorčova Valtnerova, vladimira.dorcova.valtner@gmail.com , +381643333272

+100%-

Pod krošnjama na Štrandu: Podizanje svesti o komuniciranju uvek u fokusu

Šestu godinu za redom Gradska biblioteka u Novom Sadu, Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija organizuju manifestaciju „Pod krošnjama na Štrandu“ koji za cilj ima promovisanje jezika na jezicima manjina, kulturu i običaje manjinskih zajednica koje žive u Vojvodini. Kroz jezičke radionice, koje se održavaju svakog radnog dana od 19-20 časova u Biblioteci na Štrandu, deca uzrasta od 5-12 godina imaće priliku da nauče 20-tak pojmova dnevno i da se upoznaju sa kulturom i običajima mađarske, rumunske i rusinske manjinske zajednice. Novina od ove godine je da je na programu i učenje znakovnog jezika. Ovogodišnje izdanje manifestacije počinje 16. jula i trajaće do 11. avgusta na novosadskoj plaži Štrand. Tom prilikom smo razgovarali sa organizatorkom događaja Natašom Heror.

 

Nataša Heror (Foto: Csilla Dávid )

 

Kada i zašto počinje životna priča manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“?

 

– Životna priča Krošnji kreće 2013. godine sa namerom da se mediji na jezicima manjina predstave na jedan novi način. Mediji na jezicima manjina u to vreme su bili okrenuti jedino svojim zajednicama, zbog kojih su naravno i osnovani. Naša ideja je bila da su mediji na jezicima manjina deo javnog dijaloga društva u celini i da treba da se aktiviraju u široj javnosti.Kada je Novi Sad u pitanju i leto, najprirodniji izbor je plaža Štrand. Leti je grad na Štrandu. Sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu smo ostvarili sjajnu partnersku saradnju. Rezultat je taj da smo kroz jezičke radionice namenjene deci uzrasta 5-12 godina omogućili deci da se na jedan neformalan način, kroz igru i zabavu upoznaju sa osnovnim pojmovima jezika nacionalnih manjina koje žive u Vojvodini i da nauče nešto o kulturi i običajima manjinskih zajednica. Tokom pet radioničarskih dana deca savladaju neverovatnih 100 reči koje subotom spremno reprodukuju na kvizu.

 

Zašto je važno da se u Novom Sadu vide i čuju manjinski mediji i jezici?

 

– Manjinski jezici su prirodno okruženje u Novom Sadu i treba ih negovati. Jedan od ciljeva manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“ je motivisanje i ohrabrivanje dece da fakultativno pohađaju nastavu manjinskih jezika u osnovnim školama, jer gotovo u svim novosadskim školama postoji ta opcija, ili da jednog dana požele da nauče neki od jezika, koji im nudimo. Ova manifestacija takođe ohrabruje i decu, koja su pripadnici jedne manjinske zajednice da nauče i druge manjinske jezike. Dakle, interkulturalnost na delu, tako ja to razumem. Manjinski mediji su takođe deo našeg okruženja i kada mediji obezbede prevod svojih članaka na srpski jezik, koji je zajednički svima, mogu da obezbede novu publiku, predstavnike većinskog stanovništva i svakako i predstavnike drugih manjinskih zajednica, koji su zainteresovani za nove sadržaje. Prisutnost i vidljivost u javnosti za manjinske medije je jako važna, jer na taj način može da se utiče na dešavanja u društvu i da se najveći kvalitet, koji ovi mediji neguju, a to je da su svi pristojno medijsko okruženje, bude nametnuto javnosti kao kvalitet i raritet. Jako je važno da se taj kvalitet nepokolebljivo, kada god je moguće, ističe.

 

 

Koji je dosadašnji rezultat Krošnji?

 

– Po sezoni je prolazilo preko sto dece kroz radionice, izuzev prve godine kada je događaj trajao jedan dan i njime smo napravili istoriju. Već druge godine imali smo program, koji je trajao četiri nedelje. Uče se i učili su se sledeći jezici: mađarski, slovački, rumunski, rusinski i slovenački. Od ove godine uvodimo i znakovni jezik, koji jeste maternji jezik osoba koje imaju neki stepen oštećenja sluha. Radoznala sam kako će deca prihvatiti novi izazov. Podizanje svesti o komuniciranju je meni lično uvek u fokusu i uvek je uzbudljivo videti kako ovako jednostavna priča doprinosi boljem međusobnom razumevanju. Znaš, šansa da se ne razumemo je ogromna. Ideja, verbalizacija i prenos ideje iz jedne glave, koja putuje ko zna kojim sve kanalima do druge glave, koja primi tu ideju i kroz svoje filtere ubaci u neki svoj podfajl je veliki put. Na kraju kada smo se razumeli, to je veliki podvig. Želim da verujem da su Krošnje jedna karika koja doprinosi boljem razumevanju ljudi na mnogim nivoima naših identiteta.

 

U svakoj priči se međusobno bore dobro i zlo, postoje saveznici, heroji, protivnici, veštice… Ko je šta u priči „Pod krošnajma na Štrandu“?

 

– Već sam pomenula da je Gradska biblioteka u Novom Sadu naš izuzetan i pouzdan partner u realizaciji programa. Iz prve smo se razumeli. Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice podržavaju programski deo događaja iz godine u godinu. Nekada je to više, nekada manje sredstava. Mi se pružimo koliko je to moguće. Jako je važno da imamo kontinuitet. Pored toga, imamo sjajnu podršku i sa tržišta, jer su sponzori ovog događaja najzaslužniji za vredne nagrade, koje deca svojim znanjem i vrednoćom osvajaju. Ove godine generalni sponzor je kompanija Coca Cola, sponzor nedelje znakovnog jezika je Eurobanka, a zvanična kafa događaja je Doncafe. Imamo i veliku podršku naših „šumskih“ prijatelja, koji promovišu manifestaciju kroz svoje kanale i tu bih svakako pomenula Fruškać, Green Adventure Fruška gora i Šumsku zajednicu Beočin, koja je i domaćin kvizova. Spomenula bih jedan kuriozitet vezan za ovo udruženje građana: Šumska zajednica Beočin je najstarije udruženje vlasnika privatnih šuma u Evropi i postoji od 1903. godine! Mediji nas fantastično prate svake godine, i nekako se oko ovog događaja okupio jedan respektabilan broj pojedinaca, institucija, organizacija, kompanija, medija, roditelja i dece, koji svi navijaju da manifestacija uspe svake godine. Nadamo se da će nam i vremenske prilike biti saveznik ove godine. 🙂

 

 

IZVOR: Storyteller