+100%-

Počela je 5. Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima: Različitost je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije

Manjinski, a posebno lokalni mediji, donose začin svim diskusijama i zapravo nam omogućavaju da negujemo različitost koja je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije, rekla je Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija i bivša komesarka EU za transport i komunikaciju u uvodnom govoru 5. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, koja je počela danas.

 

Peta evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, koju organizuju Heror Media Pont, Magyar Szó, Storyteller, Asocijacija medija i Minority and Local Media Development Center u saradnji sa MIDAS i FUEN, ujedno je i deseti događaj u nizu ove komunikacione platforme. Glavni cilj ovogodišnjeg izdanja konferencije je da mediji postanu svesni svog uticaja na borbu protiv globalnog zagrevanja. U tom duhu je i Violeta Bulc naglasila potrebu da sve manjinske zajednice treba da shvate važnost koju imaju zarad ukupnog društvenog prosperiteta.

 

 

„Ekocivilizacija je novi narativ koji nudimo svetu da bi video da postoji nešto osim ovih zbunjujućih vremena koja su prisutna svugde. Preispitujemo naš odnos prema samoj planeti: vidimo da su klimatske promene i zagađenje pitanaja koja prilično utiču na svakog građanina ovog sveta i nemamo zaista sistemska rešenja za to. Imamo parcijalna rešenja, imamo delimične agende, ali nemao sistematski pogled na to gde i kako bi to moglo preoblikovati naša društva“, izjavila je Violeta Bulc i dodala:

 

„Tu se nalazi slaba tačka svih rešenja o kojima se danas govori, uključujući „Zeleni sporazum“ koji je zaista vodeći u Evropi i verovatno najnapredniji i najsofisticiraniji pristup ublažavanju klimatskih promena u svetu. Ali ono što nedostaje je strukturalna promena, koja zaista može da dostavi agendu koju smo zacrtali sebi u vezi sa klimatskim promenama.“

 

 

Platforma Ekocivilizacija je u suštini 30-godišnji projekat koji, kako kaže Bulc, okuplja ljude iz celog sveta na jednu zajedničku platformu, na otvoreni dijalog, gde znanje postaje univerzalno dobro. „Tu kapitališemo na međusobnim iskustvima i razmenjujemio znanja da bismo mogli delovati na lokalnom nivou u duhu globalnih promena,“ rekla je Violeta Bulc.

 

Medijski eko balans

 

Prvi panel na ovogodišnjoj konferenciji kandidovao je temu medijskog eko balansa, a na ovu temu su razgovarali Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija, Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijeacije medija, Valentin Mik, glavni urednik nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“ i Ozren Simjanovski, direktor NIU MIC „Makedonska videlina“ uz moderatorku Vladimiru Dorčovu Valtnerovu, odgovornu urednicu portala „Storyteller“. Cilj je da mediji razviju ekološki održiv plan njihovog postojanja i zato su na ovom panelu sagledani načini smanjivanja emisija negativnih gasova koje jedan prosečan štampani medij proizvodi i kako da dizanjem svesti i pozivanjem na akciju svojih čitalaca (koji će pod uticajem medija smanjiti svoj negativan otisak na životnu sredinu), mediji uspeju da dostignu ekološku neutralnost.

 

 

„Da li mi poslednjih godina uopšte imamo medijski balans ne samo u Srbiji? Mislim da se možemo složiti da ga je sve manje“, odgovorio je kontra pitanjem Stevan Ristić na pitanje šta je medijski eko balans i dodao: „Što se tiče eko balansa, milim da je to ono što bi trebalo da bude suština novinarstva a to je da se informacije provere, da se kontaktira druga strana, da se o temi piše balansirano. Mislim da ga u Srbiji ni što se tiče izveštavanja o ekologiji, nema previše. Mislim da smo tu žrtve povišenih strasti i da se onda i o tim temama izveštava , a da se ne ispunjavaju elementarne stvari iz novinarskog zanata.“

 

Ozren Simjanovski se složio sa ovom konstataciojom i dodao: „Kad pričamo o bilo kakvoj vrsti balansa, jednom je jedan mislilac rekao ‘Talenat je osećaj za meru.’. Nekad bismo trebali imati osećaja za meru, a to bi smo mogli da posmatramo kao balans.“

 

 

S druge strane, medijski eko balans panelisti vide u u kontekstu proaktivnosti. „Osim svoje osnovne namene koju imaju, a to je proizvodnja i plasiranje informacija, mediji bi trebalo više proaktivno da učestvuju u stvaranju uslova za održiviji ekološki razvoj,“ smatra Valentin Mik.

 

Violeta Bulc balans u medijima shvata na holistički način kao vertikalno i horizontalno pokrivenu priču i analizu vesti koja pokazuje različita mišljenja zasnovana na činjenicama, jasnom iskustvu i dobroj argumentaciji. „Na primer, klimatske promene su odlična tema za posmatranje kroz ovu dimenziju. Naučnici su digli glas o negativnim spoljašnjim efektima industrijskog napretka, ali mediji to jednostavno nisu hteli da čuju. Stalno su pokazivali, u većini slučajeva, samo pozitivnu stranu industrijskog napretka. Ali da bismo zaista razumeli društveni uticaj, moramo da sagledamo pozitivne i negativne efekte“, izjavila je panelistikinja.

 

 

U drugom delu konferencijskog prvog dana, Krejg Vilis, istraživač i Sergius Bober, viši istraživač predstavili su novu globalnu mrežu eksperata koji rade na polju medija na jezicima manjina. Međunarodna asocijacija za istraživanje medija na jezicima manjina osnovana je u Edinburgu u oktobru 2019. godine tokom Manjinske medijske konferencije.

 

O društveno-političkoj poziciji medija na jezicima manjina u društvu

 

Tradicionalni međunarodni panel doneo je informacije i stavove koji su obeležili 2021, godinu, a tiču se uticaja medija na jezicima manjina i njihovo učešće u javnom dijalogu.

Tema koja po svojoj šitini i značaju nadjačava i društveni i politički uticaj jeste zaštita životne sredine. Koliko su manjinski mediji zainteresovani za tu temu ili se drže isključivo narativa koji se tiče nacionalne pripadnositi ili očuvanja jezika i kulture? Ovo je samo jedno od pitanja o kojem su govorili panelisti Rajmund Klonovski, glavni urednik Kurier Wilensky, poljske novine u Litvaniji, Mark Marse, glavni urednik Regio7, katalonske novine, Katalonija, Španija, Andraš Kirimikju, glavni urednik Nyugati Jelen, mađarske novine u Rumuniji i Toni Ebner, glavni urednik, Dolomiten, nemačke novine, Južni Tirol, Italija.

 

„Javno mnjenje je sve osetljivije po pitanju životne sredine, stoga svaki medij, uključujući i manjinske medije, mora biti veoma svestan da je ova tema od javnog interesa i tema koja bi normalno i redovno trebala da bude u našim novinama, portalima, radiju ili bilo čemu drugom“, rekao je Mark Marse.

 

Postoje teme koje prelaze nacionalne identitete i podele, kao što je tema ilegalne imigracije, koja je prvi put posle više decenija ujedinila Poljake i Litvance protiv odluka zakonodavca, protiv talasa migracija koji ide prema nama, smatra Rajmund Klonovski. „Pitanja životne sredine su takođe ona u kojima nema spora između Poljaka i Litvanaca“, rekao je Klonovski.

 

 

 

„U Rumuniji, pitanja zelenih sredina, zelene ekonomije i zelenih saveza su sve pitanja oko kojih se ljudi uglavnom slažu, ali to nisu važna pitanja, nisu toliko važna kao na Zapadu. U Rumuniji je i za manjinu i za većinu i u medijima najvažniji ekonomski uticaj. Ako ove „zelene“ mere imaju negativan uticaj na ekonomiju ljudi, onda ih ljudi neće podržati,“ izjavio je Andraš Kirimikju.

 

Toni Ebner smatra da upravo manjinske zajednice među prvima delegiraju „zelene“ teme. „Jer manjine, ako posmatramo Evropu, žive na mestima koja su naročita lepa i zbog toga je zaštita našeg ambijenta, zaštita naše prirode, vode, neba, mora, prva stvar koju moramo da guramo napred, jer je to naša teritorija“, zaključuje Ebner.

 

 

Sadržaj konferencije, koju podržava i Ecocivilisation, se emituje na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont.

 

Pokrovitelji ovogodišnje konferencijske platforme su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.

 

Izvor: Heror Media Pont
Foto: Čila David

+100%-

Agenda 5. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima: EKOCIVILIZACIJA I MEDIJI

 EKOCIVILIZACIJA I MEDIJI 

 DATUM DOGAĐAJA: 25-26. NOVEMBAR 2021. 

Sadržaj konferencije se emituje na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont u naznačenim terminima.

 

Organizatori: Heror Media Pont, Magyar Szó, Storyteller, Asocijacija medija, Minority and Local Media Development Center

 

U saradnji sa: MIDAS, FUEN
Pokrovitelji: Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Uprava za kulturu grada Novog Sada

 

Glavni cilj ovogodišnjeg izdanja konferencije je da mediji postanu svesni svog uticaja na borbu protiv globalnog zagrevanja. Cilj je da mediji razviju ekološki održiv plan njihovog postojanja. Sagledavaće se načini smanjivanja emisija negativnih gasova koje jedan prosečan štampani medij proizvodi i kako da dizanjem svesti i pozivanjem na akciju svojih čitalaca (koji će pod uticajem medija smanjiti svoj negativan otisak na životnu sredinu), mediji uspeju da dostignu ekološku neutralnost.

Kroz priču o jezičkom pejzažu u Vojvodini, stavljamo u fokus značaj manjinskih medija koji kao kulturno nasleđe sami po sebi, održavaju jezički diverzitet koji se nalazi na ovim prostorima.

 

 ČETVRTAK, 25. NOVEMBAR 2021. 

 

 EKO CIVILIZACIJA I MANJINSKI MEDIJI 

 

10:00 Glavni govor: “Predstavljanje novog pokreta Eko civilizacija”

 

Predavačica: Violeta Bulc, kustoskinja pokreta i bivša komesarka EU za transport i komunikaciju

 

Moderatorka: Nataša Heror, president of MLMDC and CEO of Heror Media Pont

 

12:00 Panel “Medijski eko-balans”

 

Učesnici:

Valentin Mik, glavni urednik „Libertatea”, nedeljnik na rumunskom jeziku, Srbija

Violeta Bulc, kustoskinja pokreta i bivša komesarka EU za transport i komunikaciju

Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija

 

Ozren Simjanovski, direktor NIU MIC “Makedonska videlina”, mesečnik na makedonskom jeziku, Srbija

 

Moderatorka: Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna urednica portala “Storyteller”

 

 MANJINSKI MEDIJI I AKTUELAN DRUŠTVENO-POLITIČKI KONTEKST 

 

14:00 Predavanje: Međunarodna asocijacija za istraživanje medija na jezicima manjina (IAMLMR): Prezentacija nove globalne mreže eksperata koji rade na polju medija na jezicima manjina – Evropski centar za manjinska pitanja (ECMI), Flensburg, Nemačka

 

Predavači:

 

Krejg Vilis, istraživač

 

Dr Sergius Bober, viši istraživač

 

16:00 Panel o društveno-političkoj poziciji medija na jezicima manjina u društvu

 

Učesnici:

Rajmund Klonovski, glavni urednik Kurier Wilensky, poljske novine u Litvaniji

 

Mark Marse, glavni urednik Regio7, katalonske novine, Katalonija, Španija

 

Andraš Kirimikju, glavni urednik Nyugati Jelen, mađarske novine u Rumuniji

 

Toni Ebner, glavni urednik, Dolomiten, nemačke novine, Južni Tirol, Italija

 

Moderatorka: Nataša Heror, predsednica MLMDC and CEO Heror Media Pont

 

 PETAK, 26. NOVEMBAR 2021. 

 

 MANJINSKI MEDIJI I VIŠEJEZIČKA PROŠLOST I SADAŠNJOST 

 

10:00 Predavanje: “Multijezičnost u Banatu: Nemačka štampa u Vojvodini”

Predavač: Dr. Filip Krčmar, Istorijski Arhiv, Zrenjanin

 

Moderatorka: Dr. Marija Mandić, viša naučna saradnica, Balkanološki institut, Srpska akademija nauka i umetnosti

 

12:00 Panel ,,Višejezički krajolik u Vojvodini: javni diskurs, mediji i izdavaštvo”

Učesnici:

Dr. Suzana Ostojić Kujundžić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, Subotica

Prof. Dr Mirča Maran, Visoka škola strukovnih studija za vaspitače, Vršac
Gabor Virag, direktor izdavačkog zavoda Forum, Novi Sad

Janoš Oros, zamenik Pokrajinskog ombudsmana, Novi Sad

 

Moderatorka: Dr. Marija Mandić, viša naučna saradnica, Balkanološki institut, Srpska akademija nauka i umetnosti

 

 Sadržaj konferencije se emituje na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont u naznačenim terminima. 
+100%-

Hoćemo li u razigravanje?

Četvrta evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je deveti događaj u nizu ove komunikacione platforme i sagledavamo je kroz glavnu temu ,,Budućnost i komunikacija”, na taj način da uključujemo prošlost, sadašnjost i umetničko stvaralaštvo, i posmatramo inspiraciju kao fenomen koji formira i menja društva. Sažimamo sve nivoe komunikacije.

Ispada da su reči na ,,I“ pokretači: inspiracija, inovacija, iznenađenje, interes, iluminacija, informacija…

Inspirisani promenama koje je ova godina donela, pripremamo vam nešto novo i osvežavajuće.

Svi prolazimo kroz suštinsko uzdrmavanje i pretresanje na svim nivoima našeg postojanja: kao osobe, kao radnici, kao poslodavci, kao pripadnici ove ili one grupe u kojoj mislimo da nam je mesto, kao roditelji, kao deca, kao prijatelji, kao poznanici, kao građani, kao čitaoci, kao gledaoci, kao slušaoci…. i šta ti ja znam, kao ko sve ne.

Kada se malo pročisti, a evo, pročišćava se… stekli smo polugodišnje iskustvo pandemijskog života, razlikujemo dva vrste ljudi, odnosno dva glavna pristupa sadašnjosti i budućnosti: ljude koji čekaju da ,,sve prođe“ i da se vrati sve kao što je nekada bilo i ljude koji su prihvatili da ,,više ništa neće biti isto“ i da je premundurivanje života i rada i svekolikog bivstvovanja neumitna neophodnost i istovremeno i velika šansa za rast i napredak.

Spadam u drugu grupu.

Prethodnih meseci sam mnogo razmišljala kako će ta novembarska konferencija da se izvede?

Instutitivno sam osećala da je dobro poznati, stari pristup do te mere ,,out of style“ da sam se stresala i pri samoj pomisli na njega.

Ponuđena realnost u Zoom konferencijama me takođe nimalo ne ispunjava. Priznajem da su omogućile mnogo, u smislu dostupnosti sadržaja kom nikada u tolikoj meri ne bih mogla pristupiti. U mom svetu vrednosti ipak stoji to: meh.

Na svu sreću živimo u doba kada naš komunikacioni buket možemo da biramo sa ogromnog ,,švedskog stola“ koji je komunikacija postavila. Tako da, očekujte od nas jedan neobičan buket.

Onda i samo onda, kada smo identitetski u miru sa sobom i sa svojim vrednostima, tada i stvaramo novi kvalitet.

Hoćemo li u razigravanje?

Mnogo mi se sviđaju izvedbe ,,Zabavnika“ koje nekoliko mojih prijatelja na mrežama dosledno kreiraju, i evo ja započinjem Natin filozofski zabavnik.

Prva zavrzlama

,,Kreirajte pokret“

Zamislite i nacrtajte pokret. Potom zamislite i nacrtajte one pokretače na ,,I“ koje smo spomenuli na početku teksta, dodajte i neke druge koji vam se sviđaju i/ili iskombinujte rečenicu sa pokretačima.

Kako vam se sviđa vaš pokret?

Danas je moj pokret ovakav:

Iznenadi inspiracija. Iznenadi i inovacija.

Da li nas interesuje iluminacija ili nas interesuje informacija?

Nataša Heror

+100%-
mladi pišu

Poziv za učenike srednjih škola i gimnazija „Mladi pišu“

 

Media Pont poziva sve zainteresovane učenike srednjih škola i gimnazija kojima pisanje predstavlja zadovoljstvo, a analitičko ili kritičko promišljanje fenomena medija i komunikacija izazov, da pošalju svoje članke redakciji ove platforme. Tekstovi koji budu ispunjavali kriterijume navedene u ovom pozivu biće objavljeni na sajtu Media Pont.

 

Kriterijumi za slanje tekstova:

  1. Članak treba da se odnosi na jednu od okvirnih tema: Budućnost medija, Mediji i zaštita životne sredine, Kako biraš kanal komunikacije?
    (Da li je izbor kanala komunikacije postao identitetska odrednica pojedinca?), Vrednovanje medijskog sadržaja (Mladi lako i rado plate ulaznicu na koncert ili žurku, a nerado medijski sadržaj. Zašto je to tako i šta mediji treba da urade da bi se to promenilo?)
  2. Članak treba da sadrži najmanje 1500, a najviše 3000 karaktera sa razmacima napisanih fontom Times New Roman, veličinom 12 i proredom 1,5.
  3. Članak može da bude na srpskom jeziku, kao i na manjinskim jezicima, uz obavezan prevod na srpski.
  4. Članak treba da bude potpisan imenom i prezimenom učenika uz navođenje tačnog naziva škole iz koje učenik dolazi.
  5. Autor članka treba da se pridržava novinarskog etičkog kodeksa i novinarskih profesionalnih standarda.
  6. Redakcija zadržava pravo da tekstove uredi po novinarskim standardima i da ne objavi one članke koji ne ispunjavaju navedene kriterijume.
  7. Članke treba poslati na email adresu office@mediapont.org najkasnije do 31. marta 2020. godine do 23:59.

 

#MladiPišu POKLON
Autori tri najkreativnija članka biće pozvani da budu gosti na predstojećoj 4. Evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu koja se održava od 26. do 28. novembra 2020. godine.

 

Za dodatne informacije ili pitanja se možete javiti na mail office@mediapont.org.

 

+100%-

Doživljaji iz Flensburga ili manjinski i većinski mediji mogu da rade zajedno

 

Ovogodišnji domaćin godišnje skupštine MIDAS-a (Evropska asocijacija manjinskih dnevnih listova) bio je Flensborg Avis, danske dnevne novine iz Flensburga, Nemačka. Razlog da smo se baš tu našli je jubilarni 150. rođendan.

 

Istorija ovog nemačko-danskog pograničnog područja je više od veka bila opterećena ratovima, nasiljem, nepoverenjem.

 

MIDAS konferencija u Flensburgu / Foto: Tim Riediger

 

Kako se danas živi i radi? – Složno, sa poverenjem.

 

Najveći utisak je saradnja četiri medija: Der Nordschleswiger (nemačke novine u Danskoj), Flensborg Avis ( danske novine u Nemačkoj), JydskeVestkysten (danske regionalne novine iz Danske) i Schleswig-Holsteinische Zeitungverlag (nemačke regionalne novine iz Nemačke).

 

Pre šest godina glavni urednici Gwyn Nissen, Jørgen Møllekær, Peter Orry i Stefan Hans Kläsener su započeli saradnju na dnevnom nivou. Sva četvorica imaju pristupe editorijalima sva četiri medija i dogovaraju se o naslovnim stranama. Zajednički nastupaju kada je potrebno izvršiti pritisak na donosioce odluka.

 

Kada manjine pišu o sebi, to je jedan ugao posmatranja. Kada većinske novine pišu o manjinama, to je drugi ugao posmatranja.

 

To su ova četiri glavna urednika razumela i svojim zajedničkim radom doprinela da, nekada veoma trusno političko područje, postane mesto poželjno za život i rad.

 

Nisu se stvari preko noći promenile, dugo su se vidale rane iz Drugog svetskog rata. Njihova vizija je učinila da se poverenje učvrsti, i to je ta strana medija koja je neprocenjivo važna. Koja neguje svakodnevicu, jer svakodnevnica je naš život. Ni juče ni sutra, nego danas.

 

MIDAS-ova nagrada Otto von Habsburg  u rukama dva većinska medija  JydskeVestkysten i Schleswig-Holsteinische Zeitungverlag / Foto: Tim Riediger

 

MIDAS-ova nagrada Otto von Habsburg svake godine se dodeljuje većinskim medijima koji izveštavaju o manjinama i 2019. godine otišla je u ruke dva većinska medija  JydskeVestkysten i Schleswig-Holsteinische Zeitungverlag koji se odgovorno bave dansko-nemačkim manjinskim pitanjima.

 

Saradnja je za mene uvek inspiracija, naročito kada iznedri nove kvalitete i kada hrabro čita stvarnost. Treba hteti, treba smeti.

 

Mediji imaju svu slobodu ovog sveta da kreiraju stvarnost dostojnu življenja, samo ako to hoće.

 

Nema izgovora. Uvek je sve stvar našeg opredeljenja.

 

Tekst: Nataša Heror

Foto: Tim Riediger

 

+100%-

Manjinski mediji jesu kulturno nasleđe, zaključak je Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu


Manjinski mediji jesu kulturno nasleđe, zaključak je Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu koje je održana 15. i 16. novembra u Kolegijumu Evropa u Novom Sadu.


 

Ovogodišnja konferencija koja već sedam godina razmatra i analizira ambijent i pojave u manjinskom i lokalnom medijskom sektoru, ali i u medijima uopšte, a koja je prošle godine prerasla u evropsku platformu javnostima je ponudila uvodno pitanje na razmatranje „Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?“ i tokom dva konferencijska dana kroz različite uglove pokušala da da konkretan odgovor na pitanje.

 

Odgovor je svakako bio potvrdan, uz konstataciju da ni ovi mediji ne smeju da ostanu „konzervirani“, jer njihovo postojanje nije svrha sama po sebi, već je njihova svrha, kao medija koji su deo celokupnog sistema javnog informisanja, pravovremeno, objektivno i nepristrano informisanje.

 

Rozalija Ekreš, direktorka Mađar So-a, je otvorila drugi dan Konferencije

 

Drugog dana Konferencije je tokom četiri panela pokrenut konstruktivan dijalog o ulozi i mogućim pravcima razvoja medija koji su u fokusu ovog događaja a veliki doprinos tome su dali učenici Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada, koji pohađaju izborni predmet Medijska pismenost.

 

Učesnici prvog panela Multikulturalnost i kulturno nasleđe

 

Prvi panel Multikulturalnost i kulturno nasleđe koji je moderirao Robert Čoban, direktor Color media Communications, je iz raznih uglova adresirao temu multikulturalnosti kao načina življenja i komuniciranja a u kontekstu Evropske godine kulturnog nasleđa koji je ustanovila Evropska Unija. Učesnici panela Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu, i gostujuć predavač na Uneskovoj katedri za kulturne politike i menadžment u kulturi pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Miodrag Bogić, filmski i televizijski reditelj, direktor MAGMA filma, Beograd i Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont su kroz lična iskustva i stavove ponudili javnosti konkretne načine kako multikulturalnost i interkulturalnost može da se živi u ličnim životima a kako u javnom prostoru.

 

Učesnici drugog panela Samoregulacija manjinskih i lokalnih medija i preduzetničko novinarstvo

 

Manjinski mediji treba da uspostave specifične samoregulacione mehanizme upravo u kontekstu nedavnih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, jedan je od zaključaka drugog panela pod nazivom Samoregulacija manjinskih i lokalnih medija i preduzetničko novinarstvo, koji je moderirala Vladimira Dorčova Valtnerova, odgovorna urednica portala „Storyteller“. Učesnici panela Davor Marko, Projekat jačanja okruženja za održivost medija, Vođa tima za medijsku podršku, IREX, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, Violeta Jovanov Peštanac, odgovorna urednica portala www.pancevomojkraj.rs i Gwyn Nissen, samoregulacija manjinskih medija u Evropi, Der Nordschleswiger su se usaglasili da svaki medij, bez izuzetka, u svojoj agendi mora da ima i razvija novinarsku etiku i profesionlane standarde. Ujedno su se svi složili da i manjinski i lokalni mediji moraju da prate trendove u oblasti novinarstva, medijskog sektora i digitalizacije i da u skladu sa time razvijaju nove biznis modele, kao i proizvode i usluge radi finansijske stabilnosti i održivosti.

 

Učesnici trećeg panela Evropska produkcija manjinskih medija

 

U okviru trećeg panela Evropska produkcija manjinskih medija, koji je moderirala Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont, svoje medije su predstavili gosti iz Evrope: Gwyn Nissen, glavni i odgovorni urednik, Der Nordschleswiger, Danska, Marc Marcè, glavni i odgovorni urednik Regió7, Katalonija, Španija, Janek Schäfer, glavni i odgovorni urednik, Serbske Nowiny, Nemačka i Rajmund Klonowski, glavni i odgovorni urednik Kurier Wilenski, Litvanija.

 

Učesnici četvrtog panela Da li i kako manjinski mediji utiču naproces evro-integracije?

 

Učesnici četvrtog panela Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama zadužen za medije i Dalila Ljubičić, izvršna direktorka Asocijacije medija, uz video obraćanje Andora Delija, poslanika u Evropskom parlamentu i moderaciju Valentina Mika, urednika-koordinatora nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“ su diskutovali o manjinskim medijma kao o mostovima saradnje između država u kojima manjinske zajednice žive i njihovim matičnim državama. U najvećoj meri su se, pak, u diskusiji koncentrisali na izradu nove strategije u oblasti javnog informisanja Republike Srbije, čiji nacrt bi trebalo da bude objavljen do kraja ove godine.

 

Organizatori Konferencije su Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.


Autor fotografija: Dragan Kurucić


 

+100%-

Svečano otvaranje Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Vladi Vojvodine

Svečano otvaranje Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, na kojem će se zvanicama obratiti Gordana Janković, šefica medijskog odeljenja misije OEBS-a u Srbiji, Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Đorđe Milićević, potpredsednik Vlade Vojvodine, kao i Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont, biće u holu Vlade AP Vojvodine nakon radnog dela prvog dana Konferencije. 

Na svečanom otvaranju ovog medijskog događaja će biti upriličen i muzički program, na kojem će se sa Betovenovim i Šopenovim muzičkim numerama predstaviti Olivera Bolta, solistkinja i Jožef Riter, klavir

Agendu konferencije možete pročitati na ovom linku.

+100%-

Najavljena ovogodišnja platforma ПLU5, koja afirmiše politiku kulturne raznolikosti u Novom Sadu i okolini

 

 

Da Fondacija „Novi Sad 2021“ afirmiše politiku kulturne raznolikosti u Novom Sadu i okolini potvrda je  pokrenuta prošle godine koja svoju kulminaciju doživljava i ovog novembra.


Izvor: Novi Sad 2021 – European Capital of Culture


Povodom predstavljanja programa u okviru ove platforme održana je danas konferencija za medije.

 

Lazar Jovanov

 

Programski i vrednosni koncept platforme ПLU5 prisutnima je predstavio, ispred Fondacije „Novi Sad 2021“ Lazar Jovanov, umetnički rukovodilac programa Fondacije, rekavši da je ovo platforma koja potvrđuje vrednosti Fondacije „Novi Sad 2021“ iskazane sloganom „Za nove mostove“.

 

„U okviru mosta Duga zalažemo se za uverenje da je različitost naša snaga i prednost, te u skladu sa tim 2017. godine nastaje platforma koja neguje bogatstvo raznolikosti kulturnih izraza – zalaganje za ljudska i građanska prava bez obzira na jezičku, versku, nacionalnu, polnu pripadnost. Platforma obuhvata četiri velika događaja koji su ujedno i njena okosnica: teatarski internacionalni festival jezičkih manjina sveta Synergy#WTF, ocenjen kao jedan od najboljih multikulturnih projekata u okviru aplikacije za titulu Evropske prestonice kulture, a zatim tu su i Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, Multimedijalna platforma savremene ženske umetnosti, teorije i aktivizma „K.A.T” i Novosadski džez festival,“ dodaje Jovanov.

 

Valentin Vencel

 

Direktor Novosadskog pozorišta Valentin Vencel objasnio je koncept festivala Synergy#WTF izjavivši da se kroz ovakve programe zapravo utiče na kreiranje kulturnog profila grada Novog Sada, te da je to dobar put ka napretku. Titulu Evropske prestonice kulture vidi kao šansu: „Ovo priznanje mi u Novosadskom pozorištu shvatamo kao situaciju koja je ravna situaciji kada je Novi Sad dobio status slobodnog kraljevskog grada“. Vencel dodao je i da je ideja da se tokom ovogodišnjeg Synergy#WTF festivala održi konferencija predstavnika manjinskih teatara iz sveta u nameri da se kreira međunarodna strukovna organizacija koja će zastupati, okupljati i umrežavati teatre jezičkih, etničkih i drugih manjina.

 

Saradnja Fondacije „Novi Sad 2021“ i Novosadskog džez festivala započela je prošle godine kroz „Dan evropskih prestonica kulture“ u okviru festivala, dok se ove godine nastavlja kroz projekat „Bratski džez orkestri Evrope“. Takođe, uz podršku Ambasade Izraela u Srbiji tokom glavnog festivalskog programa Novosađanima će se predstaviti Trio Šaloš iz Izraela. U okviru rezidencijalnog programa „Plants AiR“ Fondacije „Novi Sad 2021“ tokom Novosadskog džez festivala u Novom Sadu od 7. do 12. novembra boraviće umetnici Ksaveri Vojcinski- kontrabas (Poljska) i Silvester Mikloš- bubnjevi (Mađarska-RS) koji će u saradnji sa Jasnom Jovićević stvarati novi autorski muzički materijal, dok će deo boravka u Novom Sadu posvetiti radionicama improvizacije sa zainteresovanim muzičarima i studentima.

 

Vesna Kaćanski

 

Vesna Kaćanski, urednica i izvršni producent Novosadskog džez festivala obrativši se prisutnima najavila je 10 koncerata u sklopu glavnog programa festivala, i izdvojila projekat „Jumbo Big Band“.

 

Uz podršku Fondacije „Novi Sad 2021“ Novosađani će imati priliku da 17. novembra čuju tri big benda iz Ljubljane, Zagreba i Beograda koji će u prvom delu koncerta svirati zasebno da bi u drugom delu nastupili zajedno kao „Jumbo Big Band“. Kuriozitet je da će ova tri orkestra nakon 28 godina ponovo svirati zajedno.

 

Nataša Heror

 

Druga Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima održava se 15. i 16. novembra, baviće se temom kulturnog nasleđa traženjem odgovora na pitanje: „Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?“, istakla je na konferenciji organizatorka Nataša Heror, direktorka medijske agencije „Heror Media Pont“.

 

„U okviru ove dvodnevne konferencije prisutni će moći da čuju kako funkcioniše nemački medij u Danskoj, katalonski u Španiji, zatim medij Lužičkih Srba u Nemačkoj, dok će jedan od govornika biti i urednik medija na poljskom jeziku iz Litvanije“, dodaje gospođa Heror.

 

U okviru platforme ПLU5 od 19. novembra do 1. decembra biće realizovana i „K.A.T“ konferencija o kojoj je govorila Vera Kopicl, predsednica Saveza feminističkih organizacija “(Re)konekcija” i urednica programa K.A.T (kultura, aktivizam, teorija).

 

Vera Kopicl

 

„Ovogodišnji „K.A.T“ problematizuje temu „Art ili pakt“ i postaviće pitanje dilema umetnika u svetu neoliberalnog kapitalizma i cenzure. Centralni deo biće izložba „ART ili PAKT: performans, performativnost i dokument“ kao most koja će povezivati ostale delove programa, a biće otvorena 19. novembra u Galeriji Udruženja Likovnih umetnika Vojvodine performansom Vlaste Delimar.

 

Platforma PLU5 predviđa niz programsko-projektnih aktivnosti usmerenih ka promovisanju verske, kulturne i nacionalne tolerancije, kulturnih vrednosti, kulturnih identiteta i sadržaja svojstvenih različitim nacionalnim zajednicama, koje na teritoriji Vojvodine i Novog Sada žive, rade i stvaraju. Jedan od ciljeva projektovanja ove programske platforme je i preispitivanje pozicije „manjine“ u savremenim socio-kulturnim okolnostima.

+100%-

Uvodnik u sedmu Konferenciju: Manjinskim medijima dajemo na značaju

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, po definiciji UNESCO, predstavlja praksu, prezentaciju, izražavanje, kao i udružena znanja i neophodne veštine, koje zajednice, grupe, i u nekim slučajevima, pojedinci prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa.[1]

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, koje se ponekad naziva i živa kulturna baština, manifestuje se, između ostalog, u sledećim oblastima: usmena tradicija i jezik, scenska umetnost, društvena praksa, rituali i praznici, znanje i primena znanja o prirodi i univerzumu i tradicionalna umetnost. Prenošena s generacije na generaciju, konstantno obnavljana u društvenim zajednicama i grupama, kao reakcija na okolinu, kao interakcija s prirodom i istorijskim uslovima postojanja, nematerijalno kulturno nasleđe izaziva osećaj identiteta i kontinuiteta.[2]

 

Značaj nematerijalnog kulturnog nasleđa je i u tome što promoviše, održava i razvija kulturni diverzitet i ljudsku kreativnost.


Odakle da počnem? – Od početka. Od inspiracije.
Kada me je život strpao u prvi manjinski medij da tamo radim, nisam mogla ni u najluđim snovima zamisliti da ću nakon devet godina pisati uvodnik u sedmu konferenciju posvećenu manjinskim medijima, sa evropskim prefiksom.
Zašto se time bavim? – Zato što je važno. Zato što je suština sakrivena. Kao i uvek.

 

‘Živo blago’ nam se uvek čini da je oduvek bilo tu oko nas i da će zauvek biti. Nije i neće.
Neko je nekada započeo sa idejom koja odoleva vremenu. Nema ničega zdravo za gotovo ako se ne neguje i prilagođava vremenu kroz koje prolazi. Jer je živo.
Wikipedia ne prepoznaje medije kao ‘živo blago’. Niko joj nikada nije rekao da i tu može postojati znak jednakosti. Mi tu stvar osvetljavamo i pitamo se: Da li je to baš tako?

 

Površinski gledano, cela priča deluje obično i mnogima nezanimljivo. Nije glamurozna na prvu loptu, niti lako svarljiva. A u stvari jeste, još kako!

 

Godinama u nazad kroz dijalog koji se vodi na našem događaju ukrštamo razne sagovornike, one prirodne i one naizgled potpuno van konteksta. Jer tragamo za novim kvalitetima i novim čitanjima realnosti, jer manjinskim medijima dajemo na značaju. Da ih svi razumeju. I oni koji ih stvaraju, i oni koji ih čitaju i oni koji ih podržavaju i misle da treba da žive.

 

Kako sve duže vremena provodim u tom svetu, sve je zanimljivije. Apstrahovala sam dnevna čerečenja i površinska čitanja i rešila da se ovo uzvišenoj priči posvetim u potpunosti.

 

Slučaj je hteo da je baš Grad Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. godine i da je multikulturni kapacitet koji baštini bio onaj tajni sastojak koji mu je doneo ovu prestižnu titulu.
Mnogi joj se smeju. Ja ne. Razumem da je vreme da se pokažemo. Da je pozornica otvorena.

 

Leptir / Foto: David Clode / Unsplash

 

Prethodnih dana se po raznim nivoima prožimala tema čuvanja. Nećemo sačuvati leptira ako ga zakucamo u zid. Sačuvaćemo sve ako prilazimo životu sa poverenjem, jer životni proces zna šta da radi. Mi treba, razume se, da znamo da čitamo i razumemo od života pročitano.

 

I što je još važnije da to znanje pređe u naše najbolje stanje.

 

Nataša Heror


Foto: Vladimir Zubac