+100%-

Manjinski mediji jesu kulturno nasleđe, zaključak je Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu


Manjinski mediji jesu kulturno nasleđe, zaključak je Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu koje je održana 15. i 16. novembra u Kolegijumu Evropa u Novom Sadu.


 

Ovogodišnja konferencija koja već sedam godina razmatra i analizira ambijent i pojave u manjinskom i lokalnom medijskom sektoru, ali i u medijima uopšte, a koja je prošle godine prerasla u evropsku platformu javnostima je ponudila uvodno pitanje na razmatranje „Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?“ i tokom dva konferencijska dana kroz različite uglove pokušala da da konkretan odgovor na pitanje.

 

Odgovor je svakako bio potvrdan, uz konstataciju da ni ovi mediji ne smeju da ostanu „konzervirani“, jer njihovo postojanje nije svrha sama po sebi, već je njihova svrha, kao medija koji su deo celokupnog sistema javnog informisanja, pravovremeno, objektivno i nepristrano informisanje.

 

Rozalija Ekreš, direktorka Mađar So-a, je otvorila drugi dan Konferencije

 

Drugog dana Konferencije je tokom četiri panela pokrenut konstruktivan dijalog o ulozi i mogućim pravcima razvoja medija koji su u fokusu ovog događaja a veliki doprinos tome su dali učenici Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada, koji pohađaju izborni predmet Medijska pismenost.

 

Učesnici prvog panela Multikulturalnost i kulturno nasleđe

 

Prvi panel Multikulturalnost i kulturno nasleđe koji je moderirao Robert Čoban, direktor Color media Communications, je iz raznih uglova adresirao temu multikulturalnosti kao načina življenja i komuniciranja a u kontekstu Evropske godine kulturnog nasleđa koji je ustanovila Evropska Unija. Učesnici panela Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu, i gostujuć predavač na Uneskovoj katedri za kulturne politike i menadžment u kulturi pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Miodrag Bogić, filmski i televizijski reditelj, direktor MAGMA filma, Beograd i Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont su kroz lična iskustva i stavove ponudili javnosti konkretne načine kako multikulturalnost i interkulturalnost može da se živi u ličnim životima a kako u javnom prostoru.

 

Učesnici drugog panela Samoregulacija manjinskih i lokalnih medija i preduzetničko novinarstvo

 

Manjinski mediji treba da uspostave specifične samoregulacione mehanizme upravo u kontekstu nedavnih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, jedan je od zaključaka drugog panela pod nazivom Samoregulacija manjinskih i lokalnih medija i preduzetničko novinarstvo, koji je moderirala Vladimira Dorčova Valtnerova, odgovorna urednica portala „Storyteller“. Učesnici panela Davor Marko, Projekat jačanja okruženja za održivost medija, Vođa tima za medijsku podršku, IREX, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, Violeta Jovanov Peštanac, odgovorna urednica portala www.pancevomojkraj.rs i Gwyn Nissen, samoregulacija manjinskih medija u Evropi, Der Nordschleswiger su se usaglasili da svaki medij, bez izuzetka, u svojoj agendi mora da ima i razvija novinarsku etiku i profesionlane standarde. Ujedno su se svi složili da i manjinski i lokalni mediji moraju da prate trendove u oblasti novinarstva, medijskog sektora i digitalizacije i da u skladu sa time razvijaju nove biznis modele, kao i proizvode i usluge radi finansijske stabilnosti i održivosti.

 

Učesnici trećeg panela Evropska produkcija manjinskih medija

 

U okviru trećeg panela Evropska produkcija manjinskih medija, koji je moderirala Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont, svoje medije su predstavili gosti iz Evrope: Gwyn Nissen, glavni i odgovorni urednik, Der Nordschleswiger, Danska, Marc Marcè, glavni i odgovorni urednik Regió7, Katalonija, Španija, Janek Schäfer, glavni i odgovorni urednik, Serbske Nowiny, Nemačka i Rajmund Klonowski, glavni i odgovorni urednik Kurier Wilenski, Litvanija.

 

Učesnici četvrtog panela Da li i kako manjinski mediji utiču naproces evro-integracije?

 

Učesnici četvrtog panela Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama zadužen za medije i Dalila Ljubičić, izvršna direktorka Asocijacije medija, uz video obraćanje Andora Delija, poslanika u Evropskom parlamentu i moderaciju Valentina Mika, urednika-koordinatora nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“ su diskutovali o manjinskim medijma kao o mostovima saradnje između država u kojima manjinske zajednice žive i njihovim matičnim državama. U najvećoj meri su se, pak, u diskusiji koncentrisali na izradu nove strategije u oblasti javnog informisanja Republike Srbije, čiji nacrt bi trebalo da bude objavljen do kraja ove godine.

 

Organizatori Konferencije su Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.


Autor fotografija: Dragan Kurucić


 

+100%-

Svečano otvaranje Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Vladi Vojvodine

Svečano otvaranje Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, na kojem će se zvanicama obratiti Gordana Janković, šefica medijskog odeljenja misije OEBS-a u Srbiji, Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Đorđe Milićević, potpredsednik Vlade Vojvodine, kao i Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont, biće u holu Vlade AP Vojvodine nakon radnog dela prvog dana Konferencije. 

Na svečanom otvaranju ovog medijskog događaja će biti upriličen i muzički program, na kojem će se sa Betovenovim i Šopenovim muzičkim numerama predstaviti Olivera Bolta, solistkinja i Jožef Riter, klavir

Agendu konferencije možete pročitati na ovom linku.

+100%-

Najavljena ovogodišnja platforma ПLU5, koja afirmiše politiku kulturne raznolikosti u Novom Sadu i okolini

 

 

Da Fondacija „Novi Sad 2021“ afirmiše politiku kulturne raznolikosti u Novom Sadu i okolini potvrda je  pokrenuta prošle godine koja svoju kulminaciju doživljava i ovog novembra.


Izvor: Novi Sad 2021 – European Capital of Culture


Povodom predstavljanja programa u okviru ove platforme održana je danas konferencija za medije.

 

Lazar Jovanov

 

Programski i vrednosni koncept platforme ПLU5 prisutnima je predstavio, ispred Fondacije „Novi Sad 2021“ Lazar Jovanov, umetnički rukovodilac programa Fondacije, rekavši da je ovo platforma koja potvrđuje vrednosti Fondacije „Novi Sad 2021“ iskazane sloganom „Za nove mostove“.

 

„U okviru mosta Duga zalažemo se za uverenje da je različitost naša snaga i prednost, te u skladu sa tim 2017. godine nastaje platforma koja neguje bogatstvo raznolikosti kulturnih izraza – zalaganje za ljudska i građanska prava bez obzira na jezičku, versku, nacionalnu, polnu pripadnost. Platforma obuhvata četiri velika događaja koji su ujedno i njena okosnica: teatarski internacionalni festival jezičkih manjina sveta Synergy#WTF, ocenjen kao jedan od najboljih multikulturnih projekata u okviru aplikacije za titulu Evropske prestonice kulture, a zatim tu su i Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, Multimedijalna platforma savremene ženske umetnosti, teorije i aktivizma „K.A.T” i Novosadski džez festival,“ dodaje Jovanov.

 

Valentin Vencel

 

Direktor Novosadskog pozorišta Valentin Vencel objasnio je koncept festivala Synergy#WTF izjavivši da se kroz ovakve programe zapravo utiče na kreiranje kulturnog profila grada Novog Sada, te da je to dobar put ka napretku. Titulu Evropske prestonice kulture vidi kao šansu: „Ovo priznanje mi u Novosadskom pozorištu shvatamo kao situaciju koja je ravna situaciji kada je Novi Sad dobio status slobodnog kraljevskog grada“. Vencel dodao je i da je ideja da se tokom ovogodišnjeg Synergy#WTF festivala održi konferencija predstavnika manjinskih teatara iz sveta u nameri da se kreira međunarodna strukovna organizacija koja će zastupati, okupljati i umrežavati teatre jezičkih, etničkih i drugih manjina.

 

Saradnja Fondacije „Novi Sad 2021“ i Novosadskog džez festivala započela je prošle godine kroz „Dan evropskih prestonica kulture“ u okviru festivala, dok se ove godine nastavlja kroz projekat „Bratski džez orkestri Evrope“. Takođe, uz podršku Ambasade Izraela u Srbiji tokom glavnog festivalskog programa Novosađanima će se predstaviti Trio Šaloš iz Izraela. U okviru rezidencijalnog programa „Plants AiR“ Fondacije „Novi Sad 2021“ tokom Novosadskog džez festivala u Novom Sadu od 7. do 12. novembra boraviće umetnici Ksaveri Vojcinski- kontrabas (Poljska) i Silvester Mikloš- bubnjevi (Mađarska-RS) koji će u saradnji sa Jasnom Jovićević stvarati novi autorski muzički materijal, dok će deo boravka u Novom Sadu posvetiti radionicama improvizacije sa zainteresovanim muzičarima i studentima.

 

Vesna Kaćanski

 

Vesna Kaćanski, urednica i izvršni producent Novosadskog džez festivala obrativši se prisutnima najavila je 10 koncerata u sklopu glavnog programa festivala, i izdvojila projekat „Jumbo Big Band“.

 

Uz podršku Fondacije „Novi Sad 2021“ Novosađani će imati priliku da 17. novembra čuju tri big benda iz Ljubljane, Zagreba i Beograda koji će u prvom delu koncerta svirati zasebno da bi u drugom delu nastupili zajedno kao „Jumbo Big Band“. Kuriozitet je da će ova tri orkestra nakon 28 godina ponovo svirati zajedno.

 

Nataša Heror

 

Druga Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima održava se 15. i 16. novembra, baviće se temom kulturnog nasleđa traženjem odgovora na pitanje: „Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?“, istakla je na konferenciji organizatorka Nataša Heror, direktorka medijske agencije „Heror Media Pont“.

 

„U okviru ove dvodnevne konferencije prisutni će moći da čuju kako funkcioniše nemački medij u Danskoj, katalonski u Španiji, zatim medij Lužičkih Srba u Nemačkoj, dok će jedan od govornika biti i urednik medija na poljskom jeziku iz Litvanije“, dodaje gospođa Heror.

 

U okviru platforme ПLU5 od 19. novembra do 1. decembra biće realizovana i „K.A.T“ konferencija o kojoj je govorila Vera Kopicl, predsednica Saveza feminističkih organizacija “(Re)konekcija” i urednica programa K.A.T (kultura, aktivizam, teorija).

 

Vera Kopicl

 

„Ovogodišnji „K.A.T“ problematizuje temu „Art ili pakt“ i postaviće pitanje dilema umetnika u svetu neoliberalnog kapitalizma i cenzure. Centralni deo biće izložba „ART ili PAKT: performans, performativnost i dokument“ kao most koja će povezivati ostale delove programa, a biće otvorena 19. novembra u Galeriji Udruženja Likovnih umetnika Vojvodine performansom Vlaste Delimar.

 

Platforma PLU5 predviđa niz programsko-projektnih aktivnosti usmerenih ka promovisanju verske, kulturne i nacionalne tolerancije, kulturnih vrednosti, kulturnih identiteta i sadržaja svojstvenih različitim nacionalnim zajednicama, koje na teritoriji Vojvodine i Novog Sada žive, rade i stvaraju. Jedan od ciljeva projektovanja ove programske platforme je i preispitivanje pozicije „manjine“ u savremenim socio-kulturnim okolnostima.

+100%-

Uvodnik u sedmu Konferenciju: Manjinskim medijima dajemo na značaju

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, po definiciji UNESCO, predstavlja praksu, prezentaciju, izražavanje, kao i udružena znanja i neophodne veštine, koje zajednice, grupe, i u nekim slučajevima, pojedinci prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa.[1]

 

Nematerijalno kulturno nasleđe, koje se ponekad naziva i živa kulturna baština, manifestuje se, između ostalog, u sledećim oblastima: usmena tradicija i jezik, scenska umetnost, društvena praksa, rituali i praznici, znanje i primena znanja o prirodi i univerzumu i tradicionalna umetnost. Prenošena s generacije na generaciju, konstantno obnavljana u društvenim zajednicama i grupama, kao reakcija na okolinu, kao interakcija s prirodom i istorijskim uslovima postojanja, nematerijalno kulturno nasleđe izaziva osećaj identiteta i kontinuiteta.[2]

 

Značaj nematerijalnog kulturnog nasleđa je i u tome što promoviše, održava i razvija kulturni diverzitet i ljudsku kreativnost.


Odakle da počnem? – Od početka. Od inspiracije.
Kada me je život strpao u prvi manjinski medij da tamo radim, nisam mogla ni u najluđim snovima zamisliti da ću nakon devet godina pisati uvodnik u sedmu konferenciju posvećenu manjinskim medijima, sa evropskim prefiksom.
Zašto se time bavim? – Zato što je važno. Zato što je suština sakrivena. Kao i uvek.

 

‘Živo blago’ nam se uvek čini da je oduvek bilo tu oko nas i da će zauvek biti. Nije i neće.
Neko je nekada započeo sa idejom koja odoleva vremenu. Nema ničega zdravo za gotovo ako se ne neguje i prilagođava vremenu kroz koje prolazi. Jer je živo.
Wikipedia ne prepoznaje medije kao ‘živo blago’. Niko joj nikada nije rekao da i tu može postojati znak jednakosti. Mi tu stvar osvetljavamo i pitamo se: Da li je to baš tako?

 

Površinski gledano, cela priča deluje obično i mnogima nezanimljivo. Nije glamurozna na prvu loptu, niti lako svarljiva. A u stvari jeste, još kako!

 

Godinama u nazad kroz dijalog koji se vodi na našem događaju ukrštamo razne sagovornike, one prirodne i one naizgled potpuno van konteksta. Jer tragamo za novim kvalitetima i novim čitanjima realnosti, jer manjinskim medijima dajemo na značaju. Da ih svi razumeju. I oni koji ih stvaraju, i oni koji ih čitaju i oni koji ih podržavaju i misle da treba da žive.

 

Kako sve duže vremena provodim u tom svetu, sve je zanimljivije. Apstrahovala sam dnevna čerečenja i površinska čitanja i rešila da se ovo uzvišenoj priči posvetim u potpunosti.

 

Slučaj je hteo da je baš Grad Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. godine i da je multikulturni kapacitet koji baštini bio onaj tajni sastojak koji mu je doneo ovu prestižnu titulu.
Mnogi joj se smeju. Ja ne. Razumem da je vreme da se pokažemo. Da je pozornica otvorena.

 

Leptir / Foto: David Clode / Unsplash

 

Prethodnih dana se po raznim nivoima prožimala tema čuvanja. Nećemo sačuvati leptira ako ga zakucamo u zid. Sačuvaćemo sve ako prilazimo životu sa poverenjem, jer životni proces zna šta da radi. Mi treba, razume se, da znamo da čitamo i razumemo od života pročitano.

 

I što je još važnije da to znanje pređe u naše najbolje stanje.

 

Nataša Heror


Foto: Vladimir Zubac

+100%-

“Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?” je tema Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

Druga evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima pod nazivom “Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?”, koja će se održati od 15. do 17. novembra 2018. u Novom Sadu,  propitivaće poziciju manjinskih medija kao aktivnih činilaca razvoja evropskih društava.


Traženje odgovora na ovo pitanje će se odvijati kroz nekoliko glavnih tema: kulturna prava, samoregulacija manjinskih medija i definisanje fenomena manjinskih medija kao kulturnog nasleđa. Evropski karakter ove konferencije omogućava uvid u produkciju i stepen uticaja manjinskih medija širom Evrope na društva u kojima stvaraju svoj sadržaj.

 

Obzirom da je događaj integrisan u PLUS dane interkulturalnosti projekta Novi Sad EPK 2021fokusiraćemo se na jedan od operativnih ciljeva predviđenih za 2018. godinu, a to je Promovisanje Novog Sada i Vojvodine kao kulturne destinacije koristeći potencijale njihovog izvornog multikulturnog okruženja upravo kroz podršku aktivne saradnje sa manjinskim medijima kako u Srbiji tako i širom Evrope.

 

Sa Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima 2017.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prvi dan događaja je rezervisan za predavanja o glavnim temama događaja namenjenim novinarima, studentima kao i menadžmentima medija, predstavnicima institucija i organizacija koje se bave položajem manjinskih zajednica, manjinskim i kulturnim pravima. Takođe su predviđena i predavanja gostujućih profesora i profesionalaca iz medijske sfere na gore navedene teme. Drugi dan događaja će se odvijati kroz plenarni rad u četiri panela. Treći dan je predviđen za aktivnosti razgledanja grada Novog Sada za goste iz inostranstva i/ili ugovorene sastanke.

 

PROGRAM KONFERENCIJE

15. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

12:00-12:30 Registracija učesnika

12:30-13:15 Predavanje: Kulturna prava

13:30-14:15 Predavanje: Novi biznis modeli i održivost medija

14:30-15:00 Predavanje: Manjinska prava i mediji u Južnom Tirolu

15:00- 16:00 Ručak i networking

18:00-19:00 Svečano otvaranje II evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

16. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

08:30-9:00 Registracija učesnika

09:00-09:15 Otvaranje drugog dana konferencije

9:15-10:45 I PANEL: MULTIKULTURALNOST I KULTURNO NASLEĐE

Moderator: Robert Čoban, CEO Color media Communications

11:00-12:30 II PANEL: SAMOREGULACIJA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA I PREDUZETNIČKO NOVINARSTVO

Moderatorka: Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna urednica „Storyteller“

12:30-13:00 Pauza za kafu i networking

13:00-14:30 III PANEL: EVROPSKA PRODUKCIJA MANJINSKIH MEDIJA

Moderatorka: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont

14:30 – 15:30 Pauza za ručak

15:30-17:00 IV PANEL: DA LI I KAKO MANJINSKI MEDIJI UTIČU NA PROCES EVROINTEGRACIJE?

Moderator: Valentin Mik, urednik-koordinator nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“

 

17. novembar 2018.

9:00-13:00 Organizovani obilazak užeg centra grada Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave

 

Specijalni gosti: Gwyn Nissen, Marc Marcé, Raiss István, Lórant Vincze

 

Organizatori Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima su Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om.

 

KOTIZACIJE

Prijava na Konferenciju se vrši preko PRIJAVNOG FORMULARA.

Kotizacija RSD
jedan dan 12.000,00
dva dana 20.000,00
đaci, studenti, novinari

 

EARLY BIRDS – do 1. novembra 20% popusta na cene kotizacije

 

PAŽNJA:  Ukoliko ste đak, student ili novinar, kotizaciju ne plaćate, ali ste u obavezi da se preko prijavnog fomulara prijavite na konferenciju, u kojem ćete u Napomeni navesti da ste đak/student/novinar. Prilikom dolaska na konferenciju u obavezi ste da pokažete studentski indeks, odnosno novinarsku legitimaciju.

 

Agencija za fakturisanje:  Heror Media Pont, Maksima Gorkog 9, 21000 Novi Sad

 

Kontakt:

Nataša Heror , natasa@herormediapont.com, +381607337555

Vladimira Dorčova Valtnerova, vladimira.dorcova.valtner@gmail.com , +381643333272

+100%-

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima kroz agendu

U Novom Sadu će se 16. i 17. novembra održati Prva evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijma koju organizuju Heror Media Pont, Giacomelli Media, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Magyar Szó, Asocijacija medija u saradnji sa MIDAS-om i Fakultetom za menadžment.

 

Cilj Prve Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je unapređenje informisanja manjinskih zajednica i interkulturnog dijaloga između medija manjinskih zajednica Evrope, lokalnih i nacionalnih medija kroz prisutnost sadržaja manjinskih medija u lokalnim i nacionalnim medijima, kao i razmena najboljih praksi na području izdavaštva u toku digitalizacije i postojećih demografskih društvenih promena, sa posebnim fokusom na mogućnosti razvoja grada Novog Sada kao evropske prestonice kulture 2021. godine i doprinos manjinskih i lokalnih medija koheziji društva.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je komunikacioni projekat, koji sa jedne strane doprinosi razvoju i boljoj integraciji manjinskih i lokalnih medija u javnostima sa kojima komuniciraju,  a sa druge strane u realnom vremenu u procesu od pet godina čini celoviti sistem sa EPK Novi Sad 2021.  kao jednim od najambicioznijih postojećih projekata Republike Srbije koji svojom realizacijom doprinosi mapiranju Novog Sada i čitavog regiona kao poželjnog mesta za život i rad.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je jedinstveni evropski događaj koji na jednom mestu povezuje manjinske i lokalne medije sa ostalim sektorima i doprinosi da  manjinski mediji  postanu značajan činilac  kvalitetnijeg izveštavanja.

 

EPK Novi Sad 2021. je projekat koji dugoročno ima mogućnost da integriše čitav region kako kulturološki, tako i ekonomski. Partnerska saradnja i rad na stvaranju novih vrednosti i kvaliteta između manjinskih i lokalnih medija i snažne poruke koju nosi EPK Novi Sad 2021. jeste doprinos ove konferencije kao know – how za manjinske i lokalne medije u celoj Evropi.

 

Pokrovitelji konferencije jesu Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021. Prijatelji su kompanija Minaqua i Salon nameštaja Vitorog

 

 

Agenda konferencije će se realizovati u dva dana i ona izgleda ovako:

 

16.novembar

Fakultet za menadžment, Njegoševa 1a, Sremski Karlovci

VREMENA NOVE NARACIJE: ULOGA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA MEDIJA KAO ČINILACA INKLUZIVNOSTI U SAVREMENOM DRUŠTVU

 10:00-12:00 Seminar za studente i novinare. Formiranje timova za eksperimantalnu medijsku radionicu. Formiranje medijske mreže manjinskih medija za Novi Sad EPK 2021

Glavni mentor i predavač: Jurij Giacomelli, Giacomelli media, Slovenija

Teorijska obuka:

10:00-10:10

Uvodna pozdravna reč: Momčilo Bajac, Nataša Heror, Jurij Giacomelli

10:10-10:40

EPK Novi Sad 2021- uloga manjinskih medija u ostvarivanju kulturnih prava nacionalnih zajednica, predavač Momčilo Bajac – Vroclavski komentari 2016.

10:40-11:10 Informativni mediji u novoj eri i izazovi transformacije, Jurij Giacomelli

11.10-11:25 Prezentacija eksperimentalne medijske radionice

11:25-11:40 Dizajn timova i podela zaduženja

11:40-12:00 Q&A

 

13:00-14:00 Svečano otvaranje konferencije

Nataša Heror, Heror Media Pont, Novi Sad

Prof. dr. Goran Kvrgić, Dekan Fakulteta za menadžment

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021

Edita Šlezakova, predsednica MIDAS-a, Slovačka

Nenad Milenković, predsednik opštine Sremski Karlovci

 

14:00-14:15 Javno potpisivanje Ugovora o saradnji

 

14:15-15:30 Ručak i networking

 

15:30-16.15    Predavanje: Jurij Giacomelli, Giacomelli media, Slovenija

                       MENADŽMENT MEDIJA U PROCESU PROMENA

16:15-17:00 Predavanje: Momčilo Bajac, vanredni profesor Fakulteta za menadžment iz                           Sremskih Karlovaca

ULOGA MANJINSKIH MEDIJA U UKLJUČIVANJU MANJINSKIH                                 ZAJEDNICA U PROJEKAT NOVI SAD EPK 2021.

 

17:00-17:15  Odmor

 

17:15-18:00 Predavanje: Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije PRISTUPAČNE KOMUNIKACIJE

18:00-18:30  Leading Case study: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont, POOL MANJINSKIH MEDIJA U VOJVODINI

 

19:00-20:30 Organizovani boravak u Sremskim Karlovcima za učesnike Konferencije

Prijem kod predsednika opštine Sremski Karlovci

20:30-21.00  Transfer u Novi Sad

 

17.novembar

Dvorana “Eđšeg”, Antona Čehova 4, Novi Sad

8:30-9:00 registracija učesnika

 

9:00-9:15 Otvaranje drugog dana konferencije

Dalibor Rožić, član gradskog Veća zadužen za kulturu grada Novog Sada

Miroslav Štatkić, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

 

9:15 – 10:45 I panel KULTURNA RAZNOLIKOST U KONTEKSTU MANJINSKIH MEDIJA I KULTURE

Case study: kampanja „Pristupačne komunikacije“, Varjú Márta, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó

Moderator: Nataša Heror, Heror Media Pont

Miroslav Keveždi, teoretičar kulture i medija, Zavod za kulturu Vojvodine

Dr. Tijana Palkovljević Bugarski, direktorica Galerije Matice Srpske i Predsednica Upravnog odbora EPK Novi Sad 2021.

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije

Dr. Mirjana Kovačević, PR Fondacije  Novi Sad EPK 2021

Valentin Vencel, direktor Festivala Synergy#WTF

Varjú Márta, glavna i odgovorna urednica Magyar Szó

 

Samo za goste iz MIDAS-a

9:30-12:00 sednica Upravnog odbora MIDAS-a

 

10:45 – 12:15 II panel NOVI MEDIJI I INOVACIJSKO OKRUŽENJE

Moderatorka: Dalila Ljubičić, Izvršna direktorka Asocijacije medija

Marjan Cukrov, Kancelarija Vlade Slovenije za Slovence po svetu

Aleš Waltritsch, predsednik UO „Primorski dnevnik“, Trst, Italija

Atila Marton, glavni i odgovorni urednik drugog programa TV Vojvodine

Saša Trifunović, glavni i odgovorni urednik portala www.istmedia.rs

Veselin Simonović, direktor Blica

 

12:15-12:25 Otvaranje izložbe “FENIX iz ulice Antona Čehova”, autorka Dávid Csilla

                     Izložbu otvara Dr. Ózer Ágnes, muzejska savetnica-istoričarka, Muzej grada Novog  Sada

 

12:25-12:45 pauza za kafu i networking

 

12:45 – 14:15 III panel: MANJINSKI I VEĆINSKI MEDIJI – KAKO SE PRATIMO?

Moderator: Jurij Giacomelli, Giacomelli media

Edita Slezakova, direktorka Új Szó – Mađari u Slovačkoj

Jörgen Möllekaer, Glavni i odgovorni urednik Flensborg Avis – Danci u Nemačkoj

Martxelo Otamendi, direktor Berria – Baskija

Tommy Westerlund– novinar-urednik, Hufvudstadtbladet  – Šveđani u Finskoj

Bencze Balázs – glavni i odgovorni urednik Szabadság – Mađari u Rumuniji

 

14:15 – 15:15 pauza za ručak i networking

 

15:15 – 16:45 IV panel EVROPA I MANJINSKI MEDIJI

Moderator: Bojan Brezigar, MIDAS

Loránt Vincze, predsednik Federalne Unije evropskih nacija (FUEN)

Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno inormisanje i odnose sa verskim zajednicama

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačne komunikacije

 

16:45-17:15 Keynote speech: Jurij Giacomelli, osnivač i direktor „Giacomelli Media“, Slovenija

 

17:15-17:25 Podela sertifikata učesnicima Seminara za manjinsku medijsku mrežu

 

17:25-17:30 Zaključci konferencije

 

18:15-18:45 obilazak redakcije Magyar Szó

19:00-20:00 prijem u Vladi Vojvodine

 

18.novembar

Organizovani obilazak Novog Sada za goste konferencije

10:00 – 12:00 Obilazak užeg jezgra grada Novog Sada i poseta Galeriji Matice srpske

Odlazak gostiju

 

Prijava na konferenciju je moguća na ovom LINKU.

+100%-

Manjinski mediji ne smeju zaboraviti na stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja

 

Digitalizacija medija više nije novost. Ona je obavezna za sve medije, kaže Bojan Brezigar (1948), novinar, urednik i političar iz Italije, i napominje da manjinski mediji ne smeju zaboraviti stariju populaciju kojoj su potrebna i štampana izdanja. Njegova profesionalna orijentacija uključuje uređivački posao u Primorskom dnevniku, dnevniku na slovenačkom jeziku u Italiji, gde je bio novinar, odgovorni urednik a kasnije i član upravnog odbora ovog manjinskog medija. U sadašnjosti je član Upravnog odbora Evropske asocijacije dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima MIDAS.

 

Zašto je važno da zajednice nacionalnih manjina imaju medije na svom jeziku, ili recimo to drugačije: zašto je važna konzumacija prava na informacije na sopstvenim manjinskim jezicima?

 

Bojan Brezigar (Foto: Balkan Ekspres)

B.B.: Ako želimo da sačuvamo naše jezike, njihovim korisnicima moramo pružiti sve alatke koje su im potrebne na dnevnom nivou u njihovoj vlastitoj zajednici. To znači da njima trebaju sve informacije na njihovom jeziku. Škole sigurno pružaju deo takvih informacija, ali škole verovatno ne mogu osposobiti ljude kako da se izražavaju dok pričaju o sadašnjim događajima, politici, sportu, ili čak o vremenskoj prognozi. Ako o ovim temama ne govorimo tečno, nikada nećemo manjinski jezik  smatrati ravnopravnim i bićemo prinuđeni da koristimo većinski jezik umesto maternjeg. Samo mediji mogu ljudima da pruže informacije na dnevnom nivou.

 

Digitalno vreme već odavno traje a to znači da se i manjiski mediji odavno, možda sporije, ali ipak se prilagođavaju digitalnom okruženju i potrebama digitalnih konzumenata medija. Kakva su Vaša iskustva kada se radi o digitalizacija manjinskog medija, na primeru Primorskog dnevnika, u čijem ste Upravnom odboru donedavno bili? 

 

B. B.: Moj mandat u Primorskom dnevniku je istekao pre nekoliko meseci, ali kao odgovorni urednik sam pratio ceo razvoj digitalne tehnologije. U sadašnje vreme se sve čini lakšim, imajući u vidu razvoj tehnologije. Danas je digitalizacija obavezna za sve medije koji žele da budu u koraku sa modernim vremenima, ali mi nikad ne smemo da zaboravimo na našu stariju populaciju kojoj su potrebna štampana izdanja.

 

Ipak, da li ste mišljenja da i manjinski mediji moraju da imaju strategiju #DigitalFirst?

 

B. B.: Kao što sam odgovorio u prethodnom pitanju, mislim da manjinski mediji uvek treba da pronalaze kombinaciju tradicionalnog i digitalnog. Manjinski mediji u većini slučajeva su jedini mediji dostupni manjinskoj populaciji u određenim krajevima a zato bi trebalo da pokrivaju potrebe svih generacija te populacije.

 

Da bi se manjinski mediji čuli, svakako moraju da se umrežavaju, da sarađuju. Kako se oni umrežavaju na nivou Evropske unije, odnosno Evrope?

 

B. B.: Možete da zamislite sa kojim preprekama se susrećemo. Manjine u Evropi objavljuju medije na više od 50 jezika. Dnevne novine pokrivaju manje jezika, ali i u toj oblasti srećemo jezičke poteškoće. Postoji dobra saradnja između medija na nemačkom jeziku, uključujući medije koje postoje u nemačkom okruženju, kao što su lužičkosrpski i danski mediji. Mislim da su i mađarski mediji privilegovani: mađarske manjine postoje u mnogim evropskim državama i mediji lako mogu sarađivati kroz mađarski jezik. Za sve ostale medije kontinuirana saradnja izgleda otežana, iako postoje neki primeri razmene članaka preko uobičajenog standarda, naprimer engleskog jezika.

 

Svakako su svi svesni činjenice da razvijati manjiski medij je teže nego tzv. većinski, pre svega zbog manjka resursa – od ljudskih, finansijskih, tehničko-tehnoloških. Da li je upravo zbog toga potrebno veću pažnju posvetiti razvoju marketinga i privlačenja oglašivača unutar tih medija ili je rešenje drugde?

 

B. B.: Iskreno, plašim se da marketing i oglašavanje ostaju marginalnim poljima. Većina manjinskih medija pokriva manje teritorije relevatnih država, pokrivaju većinu porodica na svojoj teritoriji i oglašivači nisu previše zainteresovani za njih, preferiraju većinske medije, koji prokrivaju celu teritoriju. Mi moramo da verujeme u državu i uveriti je u kulturalnu ulogu koju implementiramo, koja je u interesu raznolikosti koja je osnova Evrope. Inače, Evropska komisija se u nekoliko navrata usaglasila sa principom da manjinski medija ne spadaju na slobodno tržište i sa finansijskom podrškom za medije koji ne narušavaju princip slobodnog tržišta.

 

Pred nama je prvo izdanje Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima koja će biti od 16. – 17. novembra u Novom Sadu. Šta očekujete od ove konferencije, imajući u vidu iskustvo sa prethodnih konferencija ovog tipa u Novom Sadu i imajući u vidu da je MIDAS, u čijem ste Upravnom odboru, i suorganizator?

 

B. B.: Mislim da je važno da MIDAS bude prvi put uključen u aktivnosti koje se dešavaju izvan Evropske unije. Naši ljudi mogu u Novi Sad da donesu svoje iskustva i možemo podeliti naše aktivnosti. To je važno za sve manjine u Vojvodini, ali čini se da je više relevatnije za zajednicu Mađara, jer može da jača saradnju između mađarskih medija u Vojvodini, Slovačkoj i Rumuniji.

+100%-

Nova naracija: Snaga zajednica, vrednost raznolikosti i veština saradnje

Cilj Prve Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je unapređenje informisanja manjinskih zajednica i interkulturnog dijaloga između medija manjinskih zajednica Evrope, lokalnih i nacionalnih medija kroz prisutnost sadržaja manjinskih medija u lokalnim i nacionalnim medijima, kao i razmena najboljih praksi na području izdavaštva u toku digitalizacije i postojećih demografskih društvenih promena, sa posebnim fokusom na mogućnosti razvoja grada Novog Sada kao evropske prestonice kulture 2021. godine i doprinos manjinskih i lokalnih medija koheziji društva.

 

Foto: www.unsplash.com
@dsmacinnes

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je komunikacioni projekat, koji sa jedne strane doprinosi razvoju i boljoj integraciji manjinskih i lokalnih medija u javnostima sa kojima komuniciraju,  a sa druge strane u realnom vremenu u procesu od pet godina čini celoviti sistem sa EPK Novi Sad 2021.  kao jednim od najambicioznijih postojećih projekata Republike Srbije koji svojom realizacijom doprinosi mapiranju Novog Sada i čitavog regiona kao poželjnog mesta za život i rad.

 

Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima je jedinstveni evropski događaj koji na jednom mestu povezuje manjinske i lokalne medije sa ostalim sektorima i doprinosi da  manjinski mediji  postanu značajan činilac  kvalitetnijeg izveštavanja.

 

EPK Novi Sad 2021. je projekat koji dugoročno ima mogućnost da integriše čitav region kako kulturološki, tako i ekonomski. Partnerska saradnja i rad na stvaranju novih vrednosti i kvaliteta između manjinskih i lokalnih medija i snažne poruke koju nosi EPK Novi Sad 2021. jeste doprinos ove konferencije kao know – how za manjinske i lokalne medije u celoj Evropi.

 

 

Organizatori: Magyar Szó, Heror Media Pont, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Asocijacija medija Srbije, Giacomelli media u saradnji sa MIDAS-om i Fakultetom za menadžment iz Sremskih Karlovaca

 

Pokrovitelji: Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.