Heror Media Pont Arhive

Počela je 5. Evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima: Različitost je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije

25. novembra 2021.25. novembra 2021. Media Pont

Manjinski, a posebno lokalni mediji, donose začin svim diskusijama i zapravo nam omogućavaju da negujemo različitost koja je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije, rekla je Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija i bivša komesarka EU za transport i komunikaciju u uvodnom govoru 5. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, koja je počela danas.

Peta evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, koju organizuju Heror Media Pont, Magyar Szó, Storyteller, Asocijacija medija i Minority and Local Media Development Center u saradnji sa MIDAS i FUEN, ujedno je i deseti događaj u nizu ove komunikacione platforme. Glavni cilj ovogodišnjeg izdanja konferencije je da mediji postanu svesni svog uticaja na borbu protiv globalnog zagrevanja. U tom duhu je i Violeta Bulc naglasila potrebu da sve manjinske zajednice treba da shvate važnost koju imaju zarad ukupnog društvenog prosperiteta.

„Ekocivilizacija je novi narativ koji nudimo svetu da bi video da postoji nešto osim ovih zbunjujućih vremena koja su prisutna svugde. Preispitujemo naš odnos prema samoj planeti: vidimo da su klimatske promene i zagađenje pitanaja koja prilično utiču na svakog građanina ovog sveta i nemamo zaista sistemska rešenja za to. Imamo parcijalna rešenja, imamo delimične agende, ali nemao sistematski pogled na to gde i kako bi to moglo preoblikovati naša društva“, izjavila je Violeta Bulc i dodala:

„Tu se nalazi slaba tačka svih rešenja o kojima se danas govori, uključujući „Zeleni sporazum“ koji je zaista vodeći u Evropi i verovatno najnapredniji i najsofisticiraniji pristup ublažavanju klimatskih promena u svetu. Ali ono što nedostaje je strukturalna promena, koja zaista može da dostavi agendu koju smo zacrtali sebi u vezi sa klimatskim promenama.“

Platforma Ekocivilizacija je u suštini 30-godišnji projekat koji, kako kaže Bulc, okuplja ljude iz celog sveta na jednu zajedničku platformu, na otvoreni dijalog, gde znanje postaje univerzalno dobro. „Tu kapitališemo na međusobnim iskustvima i razmenjujemio znanja da bismo mogli delovati na lokalnom nivou u duhu globalnih promena,“ rekla je Violeta Bulc.

Medijski eko balans

Prvi panel na ovogodišnjoj konferenciji kandidovao je temu medijskog eko balansa, a na ovu temu su razgovarali Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija, Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijeacije medija, Valentin Mik, glavni urednik nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“ i Ozren Simjanovski, direktor NIU MIC „Makedonska videlina“ uz moderatorku Vladimiru Dorčovu Valtnerovu, odgovornu urednicu portala „Storyteller“. Cilj je da mediji razviju ekološki održiv plan njihovog postojanja i zato su na ovom panelu sagledani načini smanjivanja emisija negativnih gasova koje jedan prosečan štampani medij proizvodi i kako da dizanjem svesti i pozivanjem na akciju svojih čitalaca (koji će pod uticajem medija smanjiti svoj negativan otisak na životnu sredinu), mediji uspeju da dostignu ekološku neutralnost.

„Da li mi poslednjih godina uopšte imamo medijski balans ne samo u Srbiji? Mislim da se možemo složiti da ga je sve manje“, odgovorio je kontra pitanjem Stevan Ristić na pitanje šta je medijski eko balans i dodao: „Što se tiče eko balansa, milim da je to ono što bi trebalo da bude suština novinarstva a to je da se informacije provere, da se kontaktira druga strana, da se o temi piše balansirano. Mislim da ga u Srbiji ni što se tiče izveštavanja o ekologiji, nema previše. Mislim da smo tu žrtve povišenih strasti i da se onda i o tim temama izveštava , a da se ne ispunjavaju elementarne stvari iz novinarskog zanata.“

Ozren Simjanovski se složio sa ovom konstataciojom i dodao: „Kad pričamo o bilo kakvoj vrsti balansa, jednom je jedan mislilac rekao ‘Talenat je osećaj za meru.’. Nekad bismo trebali imati osećaja za meru, a to bi smo mogli da posmatramo kao balans.“

S druge strane, medijski eko balans panelisti vide u u kontekstu proaktivnosti. „Osim svoje osnovne namene koju imaju, a to je proizvodnja i plasiranje informacija, mediji bi trebalo više proaktivno da učestvuju u stvaranju uslova za održiviji ekološki razvoj,“ smatra Valentin Mik.

Violeta Bulc balans u medijima shvata na holistički način kao vertikalno i horizontalno pokrivenu priču i analizu vesti koja pokazuje različita mišljenja zasnovana na činjenicama, jasnom iskustvu i dobroj argumentaciji. „Na primer, klimatske promene su odlična tema za posmatranje kroz ovu dimenziju. Naučnici su digli glas o negativnim spoljašnjim efektima industrijskog napretka, ali mediji to jednostavno nisu hteli da čuju. Stalno su pokazivali, u većini slučajeva, samo pozitivnu stranu industrijskog napretka. Ali da bismo zaista razumeli društveni uticaj, moramo da sagledamo pozitivne i negativne efekte“, izjavila je panelistikinja.

U drugom delu konferencijskog prvog dana, Krejg Vilis, istraživač i Sergius Bober, viši istraživač predstavili su novu globalnu mrežu eksperata koji rade na polju medija na jezicima manjina. Međunarodna asocijacija za istraživanje medija na jezicima manjina osnovana je u Edinburgu u oktobru 2019. godine tokom Manjinske medijske konferencije.

O društveno-političkoj poziciji medija na jezicima manjina u društvu

Tradicionalni međunarodni panel doneo je informacije i stavove koji su obeležili 2021, godinu, a tiču se uticaja medija na jezicima manjina i njihovo učešće u javnom dijalogu.

Tema koja po svojoj šitini i značaju nadjačava i društveni i politički uticaj jeste zaštita životne sredine. Koliko su manjinski mediji zainteresovani za tu temu ili se drže isključivo narativa koji se tiče nacionalne pripadnositi ili očuvanja jezika i kulture? Ovo je samo jedno od pitanja o kojem su govorili panelisti Rajmund Klonovski, glavni urednik Kurier Wilensky, poljske novine u Litvaniji, Mark Marse, glavni urednik Regio7, katalonske novine, Katalonija, Španija, Andraš Kirimikju, glavni urednik Nyugati Jelen, mađarske novine u Rumuniji i Toni Ebner, glavni urednik, Dolomiten, nemačke novine, Južni Tirol, Italija.

„Javno mnjenje je sve osetljivije po pitanju životne sredine, stoga svaki medij, uključujući i manjinske medije, mora biti veoma svestan da je ova tema od javnog interesa i tema koja bi normalno i redovno trebala da bude u našim novinama, portalima, radiju ili bilo čemu drugom“, rekao je Mark Marse.

Postoje teme koje prelaze nacionalne identitete i podele, kao što je tema ilegalne imigracije, koja je prvi put posle više decenija ujedinila Poljake i Litvance protiv odluka zakonodavca, protiv talasa migracija koji ide prema nama, smatra Rajmund Klonovski. „Pitanja životne sredine su takođe ona u kojima nema spora između Poljaka i Litvanaca“, rekao je Klonovski.

„U Rumuniji, pitanja zelenih sredina, zelene ekonomije i zelenih saveza su sve pitanja oko kojih se ljudi uglavnom slažu, ali to nisu važna pitanja, nisu toliko važna kao na Zapadu. U Rumuniji je i za manjinu i za većinu i u medijima najvažniji ekonomski uticaj. Ako ove „zelene“ mere imaju negativan uticaj na ekonomiju ljudi, onda ih ljudi neće podržati,“ izjavio je Andraš Kirimikju.

Toni Ebner smatra da upravo manjinske zajednice među prvima delegiraju „zelene“ teme. „Jer manjine, ako posmatramo Evropu, žive na mestima koja su naročita lepa i zbog toga je zaštita našeg ambijenta, zaštita naše prirode, vode, neba, mora, prva stvar koju moramo da guramo napred, jer je to naša teritorija“, zaključuje Ebner.

Sadržaj konferencije, koju podržava i Ecocivilisation, se emituje na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont.

Pokrovitelji ovogodišnje konferencijske platforme su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.

Izvor: Heror Media Pont
Foto: Čila David

Pristupačne komunikacije

INTERVJU U „VREMENU“ SA NATAŠOM HEROR: Osobama sa invaliditetom trebaju mediji

7. oktobra 2019. Vladimira Dorčova Valtnerova

„Pristupačne komunikacije“ naziv je projekta koji se već dve godine realizuje u Novom Sadu. Iako na prvi pogled zvuči čudno, jer svaka komunikacija po definiciji treba da bude pristupačna, u ovoj formulaciji nema ničeg čudnog. Okruženi smo sadržajima koji su nepristupačni ljudima sa smetnjama u sluhu ili vidu, i to na raznim poljima – od svakodnevne komunikacije do medijskih i kulturnih sadržaja. O nedostatku komunikacije sa osobama sa invaliditetom, načinima na koje mediji mogu da prilagode svoje sadržaje, o potrebi za pluralizmom informacija za ovu ciljnu grupu, razgovaramo sa Natašom Heror, direktorkom medijske agencije Heror Media Pont, koja je specijalizovana za povećanje vidljivosti različitih manjinskih grupa.

„VREME„: Šta bi pristupačne komunikacije trebalo da budu, a na kom su nivou trenutno u Srbiji?

NATAŠA HEROR: Najobuhvatnija definicija pristupačnosti je data u publikaciji „Pristupačne komunikacije“: „Nešto ili neko je pristupačno ako svi ljudi, bez obzira na svoj uzrast, pol, etničku pripadnost, veru, stepen obrazovanja, spretnost i veštost, fizičke karakteristike, psihičke karakteristike mogu da dođu do tog nečega, nesmetano koriste i upotrebljavaju podjednako sa svima drugima.“ (iz autorskog teksta Marije Vrebalov, konsultantkinje za pristupačnost).

Srbija ima veoma dobro uređenu legislativu kada je reč o pristupačnosti. Nivo primene je upitan.

Neophodan je razvoj svesti u društvu na svim nivoima.

„VREME“: Koliko su mediji svesni da je važno da budu pristupačni osobama sa invaliditetom?

NATAŠA HEROR: Moj je utisak da mediji u najvećoj meri nemaju uopšte svest o potrebi da pristupačno komuniciraju. A ako je i imaju, dolazimo do momenta da su potrebna dodatna finansijska sredstva i ljudi, i tu cela stvar, uglavnom, padne u vodu.

Ono što ne košta ništa je da mediji, za početak, nediskriminatno izveštavaju.

Statistika kaže da 10 odsto svetske populacije ima neki invaliditet. U područjima koja su bila zahvaćena ratnim dejstvima taj procenat može biti i veći. To je ogromna publika koja treba da bude uvažena i kojoj se mediji moraju znati obratiti.

„VREME“: Da li vam se čini da većina medija, kada se govori o pristupačnosti ovoj grupi, misli na članke o osobama sa invaliditetom, kao da je to jedini medijski sadržaj koji bi trebalo da ih interesuje?

NATAŠA HEROR: Nažalost, da. Osobe sa invaliditetom ne zanimaju samo vesti ili informacije o zdravlju. Interesuje ih sve što interesuje i ljude koji nemaju invaliditet. Pored toga, mediji treba da omoguće senzibilisanje šire javnosti na potrebe osoba sa invaliditetom.

Invaliditet može biti urođen, ali može biti i stečen tokom života. Svakome može da se dogodi. Skloni smo da zdravlje uzimamo zdravo za gotovo.

„VREME“: Do koje mere su osobe sa oštećenjima vida ili sluha uskraćene za samostalno pravljenje dobro informisanih izbora ako su im medijski sadržaji nedostupni?

NATAŠA HEROR: Pomislite samo koliko ljudi sa oštećenjem vida ili sluha zavisi od filtera koji se ogleda kroz osobe kojima su okruženi. Da li osobe iz neposrednog okruženja (porodica, prijatelji, asistenti) uopšte rade da im omoguće pristup informacijama i u kojoj meri ta ponuda korespondira sa stvarnim potrebama osobe koja želi da se informiše? Poenta je u samostalnom izboru sadržaja. Mi smo se kao društvo obavezali na politiku jednakih mogućnosti, zar ne?

„VREME“: Sa druge strane, većina medija je u finansijskim problemima. Koliki su troškovi prilagođavanja sadržaja osobama sa invaliditetom?

NATAŠA HEROR: Razvoj svesti koji sam već pomenula se odnosi i na same medije. Orijentisanost na rešenja je mnogo bolja nego orijentisanost na probleme. Koliko znam, ne košta ništa da portali imaju opciju uvećanja slova ili opciju negativa (crna pozadina i bela slova) za tekst. Čak je opcija negativa poželjna i za zdrave, ali umorne oči na kraju dana. Pretvaranje teksta u govor takođe može biti relativno lako dostupno.

Bilo bi dobro da Asocijacija medija, kao reprezentativno udruženje izdavača, inicira rad na ovom području i obezbedi obuke za medije, kako za menadžmente, tako i za novinare, kao i pristup sredstvima koja su neophodna da dođemo do softverskih rešenja koja će unaprediti pristupačnost informacija osobama sa nekim stepenom oštećenja vida i sluha.

Koliko znam, donatori se spremaju da se vrate, jer su verovatno shvatili da su svojim povlačenjem uzrokovali pad kvaliteta informisanja u Srbiji u celini. Bez uvijanja: budžet Srbije nije u stanju da izdrži sve što je potrebno da kvalitet medija bude na zadovoljavajućem nivou, čak i kada apstrahujemo politiku iz cele priče, a o razvoju u ovom trenutku teško da možemo uopšte da govorimo.

„VREME“: Šta ćemo sa javnim servisima kada je reč o ovoj tematici? Tu i tamo imamo prevodioca na znakovni jezik na televiziji, ali to je sve. Šta je sa štampom i onlajn medijima?

NATAŠA HEROR: Sjajno je što su, recimo, televizijski prenosi sednica gradske skupštine u Novom Sadu u celosti prevođeni na znakovni jezik, što su vesti na RTV Vojvodini prevođene na znakovni jezik. Ponoviću: osobe sa nekim stepenom oštećenja sluha interesuje i obrazovanje i kultura i ekonomija i zabava.

O sadržajima namenjenim deci i mladima da i ne govorimo. Polje je široko i zahtevno i to niko ne spori. Nema brzih rešenja. Ako im priđemo sa željom da ih rešimo, uspećemo u tome.

„VREME“: Pre dve godine u Novom Sadu održana je konferencija „Pristupačne komunikacije„. Koji su bili njeni glavni zaključci?

NATAŠA HEROR: Tako je. Formulisali smo ih u tri teze: da sistem prepozna znakovni jezik kao maternji jezik i da se znakovni jezik uvede u obrazovni sistem; da je uloga nacionalnih, lokalnih i manjinskih medija kao glavnih aktera u širenju ideje o pristupačnim komunikacijama krucijalna, jer su upravo mediji ti koji kroz komunikaciju mogu da omoguće napredak društva u celini; da Grad Novi Sad treba da iskoristi titulu Evropske prestonice kulture 2021. godine tako što će usmeriti svoj razvoj ka obezbeđivanju arhitektonske i komunikacione pristupačnosti za sve ljude bez diskriminacije kroz primenu univerzalnog dizajna i putem podizanja komunikacijskih kapaciteta ustanova kulture, obrazovnih i uslužnih delatnosti najšireg spektra.

Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je uz finansijsku podršku Fondacije Novi Sad EPK 2021 u međuvremenu, u godini koja je iza nas, Arhiv Vojvodine sa Savezom gluvih i nagluvih Vojvodine i Heror Media Pontom realizovao projekat koji je omogućio obuku iz znakovnog jezika za zaposlene u pet ustanova kulture u Novom Sadu u dva tromesečna modula, kao i vođenja kroz Arhiv Vojvodine i izložbe, na znakovnom jeziku. Očekujemo da će se obuka za znakovni jezik nastaviti, jer nijedan jezik ne može da se nauči za tri ili šest meseci, pa ni znakovni.

Izvor: VREME / Autorka: Jovana Gligorijević

Minority & Mediji

Od 1. jula počinje program “Pod krošnjama na Štrandu” 2019.

27. juna 2019.27. juna 2019. Media Pont

U organizaciji Biblioteke grada Novog Sada, Heror Media Ponta i Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija, uz pokroviteljstvo Uprave za kulturu grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice 1. jula počinje već tradicionalna letnja manifestacija “Pod krošnjama na Štrandu”, prenosi portal MultiRadio. Prenosimo deo razgovora sa organizatorkom ovog događaja Natašom Heror iz Heror Media Ponta.

Kako je koncipiran ovogodišnji program “Pod krošnjama na Štrandu”?

N.H.: “Ovogodišnji program manifestacije “Pod krošnjama na Štrandu” je obogaćen u odnosu na prethodne godine. Pored jezičkih radionica za decu uzrasta 5-12 godina, uvodimo i kurs slovenačkog jezika za mlade, uzrasta 13-19 godina. Ugostićemo ove godine i udruženje građana Otvoreni krug sa njihovim radionicama “Telo kao instrument”. Program traje od 1. do 27. jula u Biblioteci na Štrandu.”

Prethodnih godina su organizovani i nedeljni kursevi pojedinih jezika. Da li nedeljni kursevi jezika – mađarskog, slovačkog, rusinskog, rumunskog ostaju i ove godine? Kako su ove radionice osmišljene a kakva su iskustva od prošlih godina?

N.H.: “Na programu su radionice znakovnog, mađarskog, slovačkog i slovenačkog jezika. Radionice se održavaju svakog radnog dana od 19 do 20 časova. Deca tokom pet dana nauče preko sto reči i subotom im organizujemo kviz koji jako vole. Godinama sarađujemo sa Mašom i Ivicom i oni su garant za odličnu atmosferu. Za svaki jezik imamo pomoć osobe kojoj je taj jezik maternji, kako bi se osigurao tačan izgovor i prenela kulturološka priča svake zajednice. Subotnji kviz se održava u prirodi, na lokalitetu Rim, iznad Beočin sela u srcu šume, kada vreme dozvoli. To je takođe jedan od važnih momenata našeg programa, jer promovišemo aktivan boravak u prirodi. Jako je važno da se u našem društvu razvije ta navika. Mislim da bi ovo društvo ozdravilo kada bi ljudi redovno aktivno boravili u prirodi i razvili fizičku i mentalnu formu. To priroda daje ako se sa njom redovno družimo.”

Možemo reći da je ove godine u program uključen i mesečni kurs slovenačkog jezika. To predstavlja jednu od novina. Da li je i jedina?

N.H.: “Mesec dana jezika jeste novina i nastala je iz razloga što je dosta dece, koja su godinama svakodnevno dolazila na naš program, preraslo uzrast kojima su namenjene dečije radionice. Njih pre svega očekujemo ove godine. Raspon uzrasta je veliki, jer želimo da omogućimo i srednjoškolcima koji vole da uče, mogućnost da se uključe u naš program. Ovo je pilot program i predvideli smo ga za maksimalno 15 polaznika. Radionice “Telo kao intrument” su takođe novina i imaćemo ih svake nedelje po jednom u periodu od 17:30-18:45, odnosno subotom nakon kviza. Majstori zanata Ana Vrbaški i Marko Dinjaški su jedini praktičari tehnike telesnih perkusija u regionu, poznatiji kao Alice in WonderBand. Usavršavali su se u inostranstvu, nastupali i vodili radionice u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Mađarskoj, Italiji i Turskoj. Kroz pokret, pesmu, smeh i rad u grupi na zdrav i zabavan način proširujemo svoje mogućnosti: koncentraciju, koordinaciju pokreta, pamćenje, sposobnosti da izvršavamo više zadataka u isto vreme. Razvija se svest o telu kao instrumentu.”

Jedna od radionica sa prošlih manifestacija / Foto: www.facebook.com/Pod krošnjma na Štrandu

Kako će izgledati mesečni kurs slovenačkog jezika i kako je program isplaniran? Da li će biti dodeljivani i sertifikati?

N.H.: “Dizajnirali smo ovaj kurs spram raspoloživog vremena i ambijenta u kom se izvodi. Predvideli smo dvadeset jednosatnih časova slovenačkog jezika (radnim danom od 19 do 20 časova) na kom će se učiti osnove slovenačkog jezika. Učitelj je Nenad Trufunov i dobili smo ga na preporuku Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta Slovenaca, koji će i izdati sertifikat na kraju kursa nakon urađenog testa. Iskustva učenja na otvorenom su fantastična i verujemo da će mladima susret sa novim jezikom u ambijentu najlepše Dunavske biblioteke biti dovoljna motivacija da nam se pridruže.”

Prethodnih godina su deca bila u centru pažnje. Da li je pripremljen program i za odrasle?

N.H.: “Za sada se držimo dece, i mislimo da to dobro radimo, sa namerom da razvijemo program za mlade. To je, valjda, najteže. Lepota rada na ovoj manifestaciji je što se promene, dorade i podešavanja nekako organski dešavaju. Dosta toga je doživelo modulacije i, naravno, osluškujemo kakav je prijem onoga što inoviramo. Prošle godine smo uveli znakovni jezik i deca su reagovala fantastično. Obzirom da roditelji dolaze u pratnji dece, ništa i niko ih ne sprečava da nešto i nauče, ukoliko to žele. Videćemo kako će proći jednomesečni kurs jezika.”

Izvor: Miroslav Gašpar / MultiRadio

Oznaka: Heror Media Pont