+100%-

Miroslav Keveždi: „Medij, koji smatra da je sam po sebi vrednost, promašuje svoju svrhu.“

 

Prosta definicija kulturnih prava ovu kategoriju definišu kao prava koja spadaju u ona ljudska prava koja štite pravo ljudi da učestvuju u kulturnom životu društva. Tražeći odgovor na pitanje da li to znači da su i mediji na jezicima nacionalnih zajednica njihov deo i da li su ovi mediji kulturno nasleđe, popričali smo sa teoretičarem kulture i medija Miroslavom Keveždijem.

 

Na koji način su mediji i posebno mediji na jezicima nacionalnih zajednica deo kulturnih prava i s+šta ustvari znači pojam kulturnih?

 

„Kulturna prava su kategorija ljudskih prava koja uopšte štiti pravo ljudskih bića da učestvuju u kulturnom životu društva; da imaju udeo u naučnim postignućima; da štite svoj sopstveni moralni i materijalni interes u naučnoj, literarnoj, ili umetničkoj produkciji; da dobiju obrazovanje i održavaju svoj kulturni identitet, jezik i običaje. Ona utvrđuju ljudska bića u pravu da imaju informacije, obrazovanje i znanje za uživanje kulturnih vrednosti i kulturnog vlasništva. Izražena su u Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. i kao takva predstavljaju deo ljudskih prava „druge generacije“. To znači da za razliku od građanskih i političkih prava „prve generacije“ gde se država samo mora suzdržavati da ih ne krši, ovde država mora kreirati uslove za konzumiranje ovih prava. To na primer znači da država mora obezbediti školski sistem, kao i uslove za očuvanje, razvoj i difuziju kulture. Jezik je element kulture par excellence, i kao takav koristi se kako u školskom sistemu, tako i u informisanju. Kad završimo školovanje na manjinskom jeziku, osim privatne upotrebe u porodici ili sa prijateljima, ostaje nam retko prisutna službena upotreba manjinskog jezika i mnogo češća javna upotreba jezika u medijskoj komunikaciji. Na taj način živi jezik, a zajedno s njim i kultura. Bez medija ostali bismo ubrzo samo na upotrebi manjinskog jezika u porodici i, ređe – u školi.

 

Da li je „opasno“ manjinske medije smatrati kulturnim nasleđem, ako imamo na umu da se kulturno nasleđe čuva, a manje razvija?

 

„Jezik je živ, a i kultura je živa ako prati život. Nove pojave zahtevaju nova imena, i ako stvaramo nove reči i jezik se razvija. Mediji su oni koji nas obaveštavaju o novinama, i tako ih imenuju, konceptualizuju. U tom smislu potrebno je da postoji medijski sistem koji će nas upoznavati sa novinama i davati značenja, kako novim tako i starim stvarima. Nije opasno ako je takav medijski sistem nasleđen već je opasno ako se on urušava ili ako se ne koristi na korist života. Krize kultura nastaju tada kad se „kulture“ odvajaju od života, tada kad kulturni radnici antikvarno čuvaju nešto što se u životu više ne koristi. Kultura koja pripada samo kulturnjacima a ne i običnim ljudima jeste muzejska kultura. Medij koji prati i osvetljava životne izazove, tj. koji pokušava da da životne odgovore i rešenja, na jeziku koji je mediju i publici zajednički, ne bi trebao da se brine za svoju budućnost. Medij koji pak smatra da je sam po sebi vrednost promašuje svoju svrhu – on ne treba da bude muzej jezika, već svrhu dobija tek u komunikaciji koja je na korist životu publike.

 

Pretpostavljamo da ste ispratili informaciju o kampani Minority Safe Pack na nivou EU. Kako je posmatrate u kontekstu kulturnih prava?

 

„Kulturna prava su još uvek predmet diskusije, zato što se često tumači da su ljudska prava prava pojedinačnog čoveka, a prava manjina kao kolektivna prava izlaze iz okvira ljudskih prava. Otuda i prava kako većina tako i manjina pripadaju takozvanim komunitarističkim politikama, koja su suprotnost liberalnim individualističkim shvatanjima. Zajednica po mojem mišljenju nema smisao sama po sebi, već samo ukoliko doprinosti pravima pojedinca koji joj pripada. Isto je i sa identitetom – mi ne treba da robujemo identitetima, već identitetski elementi poput jezika, znanja ili običaja treba da nam koriste. Otuda je važno kulturno pravo „slobodan razvoj svoje ličnosti“, ali to znači i slobodan od okvira koji nameće neka zajednica kroz svoje identitetske politike. Ukoliko zajednica prevladava tada imamo konzervativizam, i pojedinca koji se u tom konzervativnom okruženju može osećati više, ali i daleko manje dobro nego što ima interes. Boriti se za identitete manjina često jeste borba sa konzervativnih pozicija, i ja sam skeptičan prema njima. Takve pozicije često podrazumevaju postojanje povlašćene klase „čuvara identiteta“ koji uglavnom gledaju svoj interes, na račun mnoštva pojedinaca čiji životi možda traže usavršavanje u sasvim novim i drugačijim pravcima. Konzervativci se otuda često opiru promenama, zato što bi izgubili svoje povlastice. Nadam se da je Minority SafePack inicijativa ona koja ide ka poboljšanju konkretnog života pripadnika manjinskih zajednica.

 

Univerzalna deklaracija definiše da svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice. Pitanje jeste: koje zajednice? Većinske? Manjinske?  Korisne? Beskorisne? Želim slobodu da učestvujem u kulturnom životu zajednice sa kojom delim zajednički životni interes, a ako kulturne institucije takav život ne mogu da mi obezbede zahvalan sam ako postoji sloboda da živim drugačije. Minority SafePack sa svojih više od milion potpisnika čitam kao prvenstveno kao simptom toga da mnogi u Evropi ne mogu da realizuju svoje životne interese.

 

Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. je meni sasvim dobar postojeći okvir. Uz nju ide Protokol o opštoj zabrani diskriminacije koji definiše i diskriminaciju po osnovu rase, etničkog porekla ili nacionalnosti koji treba da omogući jednak pristup prilikama u jednom društvu za sve. To je ono što želim, i želim društvo koje ima mnoštvo dobrih prilika.“

+100%-

Goran Tomka: „Manjinski mediji nisu kulturno nasleđe, već politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje.“

 

„Manjinski mediji nisu kulturno nasleđe, već politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje, “ kaže doc. dr Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam iz Novog Sada i gostujući predavač na UNESKO katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu i na Institutu za komunikacije Univerziteta Lion 2 u Francuskoj. Tomka se u svojim istraživanjima bavi se studijama publike, novim medijima, kulturnom politikom i kulturnom raznolikošću. Ujedno je koautor je Strategije razvoja kulture grada Novog Sada i koncepta aplikacije za Novi Sad Evropsku prestonicu kulture. Docent Tomka će biti jedan od predavača na Drugoj evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima i zato smo sa njim popričali na temu manjinskih medija u kontekstu kulturnih prava.

 

Kada kažemo kulturno pravo, šta se pod ovim pojmom razume, osim šture definicije da je to konzumacija kulture i slobodno učešće u kreiranju kulture?

 

G. T.: Kulturna prava se pre svega odnose na mogućnost zaštite i održavanja sopstvenog načina življenja, sopstvene tradicije i identiteta pred naletom homogenizujućih globalnih ili nacionalnih kulturnih pokreta. Dakle, odlazak u pozorište, pletenje ili slušanje vesti na maternjem jeziku nije samo sebi cilj, već odgovara na pitanje ko sam ja i ko želim da budem? Međutim, ovo pitanje, komplikovano kakvo jeste, otvara mnoga pitanja na koja kulturna prava kao takva ne mogu da daju odgovor. Da li mi za odlazak u pozorište treba pristojna plata? Da li ću moći da pletem ako ne mogu da platim operaciju katarakte? Da li su vesti na mom maternjem jeziku relevantne ako vladajuća politička opcija kontroliše medije? Ukratko, nemoguće je i štetno razdvajati ekonomska, socijalna i kulturna prava, odnosno životno iskustvo deliti u sitne odeljke. Ovo je naročito sporno u slučaju kulture koja onda lako dobije revijalnu, površnu, slavljeničku formu u kojoj je suština gubi, a suština demokratske politike je jednakost i pravo borbe za istu.

 

doc. dr Goran Tomka (Foto: www.tims.edu.rs)
Da li su manjinski mediji legat kulturnih prava i ujedno kulturno nasleđe?

 

G. T.: Manjinski mediji su kao i druga manjinska prava legat novog promišljanja o upravljanju kulturnom raznolikošću nakon Drugog svetskog rata koji se najčešće naziva mutikulturalizmom. Definišem ih ovako upravo da bih pokazao da je u suštini upravljanje, menadžment, a ne sloboda i pravda. Velike države su shvatile da je nacionalna država opasan cilj i da raznolikost mora da dobije svoj politički izraz. Najlakše je, međutim, bilo poštovati kulturne raznolikosti i u tom procesu banalizovati kulturu. Odjednom smo dobili ulice pune čudnih kostima, egzotičnih začina i orijentalnih zvukova koji su trebali da nam stvaraju iluziju slobode i jednakosti. A unutar manjinskih i većinskih zajednica diskriminacija i opresija su mogle da se nesmetano nastave.

 

Što se tiče manjinskih medija, ja ih ne bih nazvao kulturnim nasleđem. To im ne povećava šansu da budu sačuvani, ali sasvim sigurno dobijaju jednu pasivniji, revijalniji karakter. Manjinski mediji, kao i svi drugi jesu politički prostor koji treba da omogući pre svega informisano i estetizovano političko delovanje. Kažem estetizovano, jer ne mislim da je politika nužno racionalno polje, niti je borba za jednakost isključivo kognitivna aktivnost.

 

Kako se odnosi Srbija a kako Evropa, odnosno Evropska unija prema kulturnim pravima, odnosno koji su naši i evropski mehanizmi zaštite kulturnih prava?

 

G. T.: Evropska unija se ne bavi zaštitom kulturnih prava, jer se deklarativno ne bavi kulturnom politikom. To je posledica želje da se kultura izdvoji iz procesa evrointegracija, a sve zbog bojazni od regionalizma i globalizma, odnosno straha od asimilacije. Međutim, EU se ne ustručava da promoviše profitno orijentisane kreativne i kulturne delatnosti kroz program Kreativna Evropa i druge, bez straha recimo da će preterana kompetitivnost kulturnih delatnosti ugušiti one koji nisu profitno orijentisani. EU je zapravo dobar primer kako izdvajanje kulture (i kulturnih prava) u zaseban zaštićeni rezervoar nije ni moguće ni dobro.

 

Koje je mesto kulturnih prava u mozaiku ljudskih prava u današnjosti? Da li su ljudi, pojedinici svesni ovih prava i njihovog značaja?

 

G. T.: Mislim da su ljudi upoznatiji sa svojim kulturnim pravima, nego mnogim drugim. Naši sugrađani i sugrađanke će se mnogo više najediti zbog toga što su ajvar, kajmak i čvarke zaštitili neki drugi (Slovenci, Hrvati itd.) nego što će biti recimo zainteresovani za diskriminaciju žena u kući, u javnosti i na radnim mestima. A upravo ovo pitanje dovodi do otvorenog sukoba kulturnih prava kada se razumeju kao tradicija (i to najčešće etnički određena) i slobode, kada poštujemo i štitimo kao tradiciju razne društvene prakse koje su vrlo opresivne prema recimo ženama. To jeste slučaj u kojem kulturna prava zaista postaju konzervativna, represivna snaga.

 

Autor naslovne fotografije: Sam McGhee / Unsplash
+100%-

“Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?” je tema Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

Druga evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima pod nazivom “Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?”, koja će se održati od 15. do 17. novembra 2018. u Novom Sadu,  propitivaće poziciju manjinskih medija kao aktivnih činilaca razvoja evropskih društava.


Traženje odgovora na ovo pitanje će se odvijati kroz nekoliko glavnih tema: kulturna prava, samoregulacija manjinskih medija i definisanje fenomena manjinskih medija kao kulturnog nasleđa. Evropski karakter ove konferencije omogućava uvid u produkciju i stepen uticaja manjinskih medija širom Evrope na društva u kojima stvaraju svoj sadržaj.

 

Obzirom da je događaj integrisan u PLUS dane interkulturalnosti projekta Novi Sad EPK 2021fokusiraćemo se na jedan od operativnih ciljeva predviđenih za 2018. godinu, a to je Promovisanje Novog Sada i Vojvodine kao kulturne destinacije koristeći potencijale njihovog izvornog multikulturnog okruženja upravo kroz podršku aktivne saradnje sa manjinskim medijima kako u Srbiji tako i širom Evrope.

 

Sa Prve evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima 2017.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prvi dan događaja je rezervisan za predavanja o glavnim temama događaja namenjenim novinarima, studentima kao i menadžmentima medija, predstavnicima institucija i organizacija koje se bave položajem manjinskih zajednica, manjinskim i kulturnim pravima. Takođe su predviđena i predavanja gostujućih profesora i profesionalaca iz medijske sfere na gore navedene teme. Drugi dan događaja će se odvijati kroz plenarni rad u četiri panela. Treći dan je predviđen za aktivnosti razgledanja grada Novog Sada za goste iz inostranstva i/ili ugovorene sastanke.

 

PROGRAM KONFERENCIJE

15. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

12:00-12:30 Registracija učesnika

12:30-13:15 Predavanje: Kulturna prava

13:30-14:15 Predavanje: Novi biznis modeli i održivost medija

14:30-15:00 Predavanje: Manjinska prava i mediji u Južnom Tirolu

15:00- 16:00 Ručak i networking

18:00-19:00 Svečano otvaranje II evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima

 

16. novembar 2018. Kolegijum Evropa, Novi Sad

08:30-9:00 Registracija učesnika

09:00-09:15 Otvaranje drugog dana konferencije

9:15-10:45 I PANEL: MULTIKULTURALNOST I KULTURNO NASLEĐE

Moderator: Robert Čoban, CEO Color media Communications

11:00-12:30 II PANEL: SAMOREGULACIJA MANJINSKIH I LOKALNIH MEDIJA I PREDUZETNIČKO NOVINARSTVO

Moderatorka: Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna urednica „Storyteller“

12:30-13:00 Pauza za kafu i networking

13:00-14:30 III PANEL: EVROPSKA PRODUKCIJA MANJINSKIH MEDIJA

Moderatorka: Nataša Heror, CEO Heror Media Pont

14:30 – 15:30 Pauza za ručak

15:30-17:00 IV PANEL: DA LI I KAKO MANJINSKI MEDIJI UTIČU NA PROCES EVROINTEGRACIJE?

Moderator: Valentin Mik, urednik-koordinator nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“

 

17. novembar 2018.

9:00-13:00 Organizovani obilazak užeg centra grada Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave

 

Specijalni gosti: Gwyn Nissen, Marc Marcé, Raiss István, Lórant Vincze

 

Organizatori Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima su Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om.

 

KOTIZACIJE

Prijava na Konferenciju se vrši preko PRIJAVNOG FORMULARA.

Kotizacija RSD
jedan dan 12.000,00
dva dana 20.000,00
đaci, studenti, novinari

 

EARLY BIRDS – do 1. novembra 20% popusta na cene kotizacije

 

PAŽNJA:  Ukoliko ste đak, student ili novinar, kotizaciju ne plaćate, ali ste u obavezi da se preko prijavnog fomulara prijavite na konferenciju, u kojem ćete u Napomeni navesti da ste đak/student/novinar. Prilikom dolaska na konferenciju u obavezi ste da pokažete studentski indeks, odnosno novinarsku legitimaciju.

 

Agencija za fakturisanje:  Heror Media Pont, Maksima Gorkog 9, 21000 Novi Sad

 

Kontakt:

Nataša Heror , natasa@herormediapont.com, +381607337555

Vladimira Dorčova Valtnerova, vladimira.dorcova.valtner@gmail.com , +381643333272